Ekonomija

Dobili smo 141.000 zaposlenih

/ 09.01.2013. u 09:33

Komentari: 51
Čitanost: 12022
/
Preporuke: 2610
/

RZS je objavio Anketu o radnoj snazi za oktobar mesec 2012.god. Prethodna je izvršena u aprilu 2012.godine. Između dve ankete, dobili smo 141.000 zaposlenih.

Anketa sadrži fantastične podatke.
Dobili smo preko 141.000 zaposlenih. Četiri mala grada.

Od toga, preko 85.000 samozaposlenih, i preko 56.000 zaposlenih - radnih mesta sa radnom knjižicom. Izgubili smo preko 462 radna mesta u sektoru pomažućih članova domaćinstva.

Od zaposlenih sa radnom knjižicom, oko 30.000 ih je više na neodređeno vreme, dok je oko 19.000 više na određeno vreme. Sezonaca je manje za oko 1000, a onih koji su radili povremeno je više za preko 8.5 hiljada.

Po vrsti zanimanja, dobili smo preko 32.000 zanatlija, 58.000 kvalifikovanih radnika u poljoprivredi, oko 14.000 stručnih saradnika, 15.000 uslužnih radnika i trgovaca i gotovo 19.000 osnovnih-jednostavnih zanimanja. Dodali smo i preko 7.000 službenika, a izgubili 1.320 zakonodavaca, funkcionera i rukovodilaca-menadžera.

Oko 100.000 novih radnih mesta je sa punim radnim vremenom, kaže anketa.

U registrovanom privatnom sektoru smo dobili oko 60.000 zaposlenih, a u neregistrovanom preko 36.000. Država je zaposlila preko 26.000, a ostali oblici svojine preko 18.000 ljudi.

Ako 141.000 ljudi zaradi po 300 evra, to je preko 40 miliona evra mesečno, 500 miliona evra godišnje. Uz prateće troškove preko 2% GDP-a.

Fantastično. Jedini problem je što se ova statistika ne slaže ni sa jednom drugom statistikom.

Upravo smo objavili da je BDP pao u trećem kvartalu 2,5% u odnosu na isti kvartal 2011.godine. U prva dva kvartala takođe imamo pad BDP-a od 2% i 0,8%.
Imamo pad potrošnje u maloprodaji od preko 10% na godišnjem nivou.
Plate stagniraju, inflacija je oko 12%, od toga, cene hrane su porasle za 17%.
Nemamo povećane poreske prihode.

RZS ništa nije rekao o tome otkud razlika. Ni da li ima nekih promena u metodologiji. Ni ko je zaposlio tolike ljude. Ni otkud toliko novozaposlenih kod države. Sve dosadašnje ankete su bile u skladu sa svim drugim pokazateljima. Ministar ne govori o ovome. Analitičari ne govore o ovome.

Dobili smo 141.000 zaposlenih.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/SasaRadulovich

RZS - Republički zavod za statistiku.

postavite na |

Komentari (51)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

reanimator 10:08 09.01.2013

...

kalifumestokalifa 10:13 09.01.2013

promena u metodologiji

Da nisu zaposlili blogokolegu gospodina Nikolića?

Predrag Brajovic 10:32 09.01.2013

Подсећање...

... да си ти говорио, princiju и мени, када смо исказали сумњу у веродостојност статистика које РСЗ објављује, да су то референтни подаци и да других нема и да њима треба баратати -- то је анкета по тој и тој методологији итд. итсл.

Стога, ја се радујем овом космичком скоку БДП-а који ће да уследи.

Saša Radulović 12:06 09.01.2013

Re: Подсећање...

Naš razgovor je bio o klasifikaciji i pitanjim a koja se postavljaju u anketi. Da li su pitanja dobra, ili bi ih trebalo drugačije postaviti. Ono što sam tvrdio i tvrdim da, kakva god da su pitanja, ako ih konzistento postavljate, dobijate validne i upotrebljive odgovore. Do sada su sve statistike bile konzistentne sa svim ostalim pokazateljima.

Ono što je ovde nejasno je, da npr. dobijamo 26.000 novih zaposlenih kod države, a da se oni nigde drugo u izveštajima i statistici ne pojavljuju.

Postavljena pitanja ankete mogu da se promene, i to je u redu, ali mora da bude negde obrazloženje o promeni. Ako to obrazloženje ne date, a došlo je do promene, onda vam je narušena konzistentnost i podaci su vam bezvredni.

princi 14:00 09.01.2013

Re: Подсећање...

Стога, ја се радујем овом космичком скоку БДП-а који ће да уследи.

Kosmika, naša dika, šta poželiš, to naslika.

Znaš šta je najsmešnije? Što ni na zapadu nije mnogo bolje. I ovde Obama frizira brojke pred izbore, i ovde UK preuveličava ili smanjuje Earned Value objekata u izgradnji kako bi rast GDP-ja bio pozitivan ili negativan (šta im već u tom trenutku odgovara).

Mi živimo u jednom velikom SSSR-u, i to onom sibirskom delu i niko zapravo ne zna šta se događa sa svetom.

Predrag Brajovic 18:53 09.01.2013

Re: Подсећање...

princi
Стога, ја се радујем овом космичком скоку БДП-а који ће да уследи.

Kosmika, naša dika, šta poželiš, to naslika.

Znaš šta je najsmešnije? Što ni na zapadu nije mnogo bolje. I ovde Obama frizira brojke pred izbore, i ovde UK preuveličava ili smanjuje Earned Value objekata u izgradnji kako bi rast GDP-ja bio pozitivan ili negativan (šta im već u tom trenutku odgovara).

Mi živimo u jednom velikom SSSR-u, i to onom sibirskom delu i niko zapravo ne zna šta se događa sa svetom.

Све је ово тачно, али овакав твој став код правоверних економиста не пролази. А ја, ја сам сасвим уверен да је данашња економија једна у великој мери voodoo дисциплина, где се психологија, идеологија, политичка филозофија преплићу са "реалним" економским показатељима. Најбољи пример је USA: најјача економија света штампа доларе као да су конфете и они су њен најбољи извозни производ. У формалном смислу, за њих нема покрића, али -- не јуре џабе светом сви они носачи авиона и остале силе америчке политике.

Уосталом, МЕНЕ ОВАЈ ВИДЕО О ДОЛАРИМА И ДАЉЕ ИСКРЕНО ЗАБАВЉА. И у њему је добар део истине.

bookez 04:12 10.01.2013

Re: Подсећање...

Најбољи пример је USA: најјача економија света штампа доларе као да су конфете и они су њен најбољи извозни производ. У формалном смислу, за њих нема покрића

Ni jedna zemlja nema pokriće za novac koji cirkuliše, a bilo bi neefikasno tako nešto i pokušati.

A što se tiče štampanja, država USA ne štampa pare. Pare štampa FED. Država štampa državne obveznice/zapise, koje kažu "vratićemo ti za XX godina toliko i toliko".

E sada koja je razlika izmedju tog procesa i običnog štampanja para od strane države. Razlika je da ekonomija (drugi ljudi) procenjuju koliko vredi taj dug, i samim tim daju realniju sliku o stanju države. Dok je dolar odsečen od trenutnih političkih igrarija. To je svakako jedan od razloga zašto je dolar najbolji izvozni proizvod.

princi 13:32 10.01.2013

Re: Подсећање...

A što se tiče štampanja, država USA ne štampa pare. Država štampa državne obveznice/zapise, koje kažu "vratićemo ti za XX godina toliko i toliko".

Država štampa a FED kupuje. Nije šija nego vrat.

E sada koja je razlika izmedju tog procesa i običnog štampanja para od strane države. Razlika je da ekonomija (drugi ljudi) procenjuju koliko vredi taj dug, i samim tim daju realniju sliku o stanju države. Dok je dolar odsečen od trenutnih političkih igrarija. To je svakako jedan od razloga zašto je dolar najbolji izvozni proizvod.

Pa, ne mnogo velika. Jer kad FED ne bi štampao pare i kupovao obveznice, tj obezbeđivao likvidnost banaka, ni mnogi drugi ne bi kupovale te obveznice jer bi bile bezvredne. Drastično bi se povećala vrednost kamata, a šta bi bio krajnji rezultat? Pa, američka ekonomija bi ostala bez para i bila u još većem dugu nego što je sada. Tako da sama ekonomija, tj tržište i drugi ljudi slabo imaju veze sa procenom tog duga.

rade.radumilo 13:51 10.01.2013

Re: Подсећање...

Све је ово тачно, али овакав твој став код правоверних економиста не пролази. А ја, ја сам сасвим уверен да је данашња економија једна у великој мери voodoo дисциплина, где се психологија, идеологија, политичка филозофија преплићу са "реалним" економским показатељима. Најбољи пример је USA: најјача економија света штампа доларе као да су конфете и они су њен најбољи извозни производ. У формалном смислу, за њих нема покрића

Ne postoje "realni" ekonomski pokazatelji kao takvi. Vrednost nečega je određena subjektivnim shvatanjem vrednosti:
- kremen, krzno, bakar, bronza, koplja, mačevi, zlato, drago kamenje, začini, tkanine, topovi, lale, nameštaj, kuće, automobili, računari, filmovi, muzika, softver...
Valute predstavljaju sredstvo razmene vrednosti u ekonomiji, a vrednosti u ekonomiji su određene trenutnim potrebama ljudi, odnosno ponudom i potražnjom. Materijalna (sirovinska) vrednost mobilnog telefona je tek delić njegove tržišne vrednosti. Materijalna vrednost softvera je jednaka 0.00 bilo koje valute, ali je njihova ekonomska vrednost onolika koliki je odnos između ponude i potražnje.
Otuda je ekonomija i tako delikatna i osetljiva na najrazličitije vrste društvenih kretanja.
U Srbiji tvrdoglavo odbijamo da naučimo principe ekonomije i zato tvrdoglavo radimo suprotno i sve više i više siromašimo...

princi 13:55 10.01.2013

Re: Подсећање...

Vrednost nečega je određena subjektivnim shvatanjem vrednosti:
- kremen, krzno, bakar, bronza, koplja, mačevi, zlato, drago kamenje, začini, tkanine, topovi, lale, nameštaj, kuće, automobili, računari, filmovi, muzika, softver...
Valute predstavljaju sredstvo razmene vrednosti u ekonomiji, a vrednosti u ekonomiji su određene trenutnim potrebama ljudi, odnosno ponudom i potražnjom.

Čekaj, pa šta onda određuje vrednost, subjektivno shvatanje ili realna trenutna potreba, :)? Ne bih rekao da su vrednosti zlata i bakra određene istim principima.

Predrag Brajovic 15:17 10.01.2013

Re: Подсећање...

Мени је драго кад ми људи појашњавају ствари, доживљавам то као добронамерност, чак ако за тим објашњењима није било потребе. Круг оних које овде интересује економске теме и у вези с њима се оглашавају није тако широк, и углавном се разуме да је -- међу приложницима економских тема -- мало оних правих аматера.

Утолико, да приметим, ја нисам рекао да УСА држава штампа паре, већ да то чини -- "најјача економија света". То је сасвим друго, а о ФЕДу смо и на блогу и другде нашироко разглабали, мало ми је бесмислено сваки пут да се то понавља. Такође, једнако тако нисам говорио о реалним економски показатељима, већ о "реалним" економским показатељима. Ови наводници сами по себи нешто говоре.

Један део економије који је мени нарочито занимљив почива у princi-јевој реченици: Ne bih rekao da su vrednosti zlata i bakra određene istim principima. У том њеном делу економији се измиче чврсто утемељење и она постаје идеолошко-психолошка-филозофска-религијска дисциплина. У другом, опет мени јако занимљивом делу, појављује се економија која услугама пумпа свој GDP. Потом се тај тако стечени GDP претворен у "реални" новац различитим триковима сели из домицилне земље и извози по свету. Отприлике, ово се своди на то да један лондонски или минхенски фризер или масер, који своје резултате рада остварују, наплаћују и окончавају на једном сасвим затвореном географском пољу, чудесним путевима постају учесници кретања новца и капитала на светској сцени. Мислим, шта брига онога у Уганди што је неко неког масирао у Енглеској или Немачкој, и какав "стварни" ефекат има та масажа на његов угандски живот, а оно -- испостави се да ипак има... И тако :)

sevarlica 11:09 09.01.2013

re...

RSZ ništa nije rekao o tome otkud razlika.

Reći ću ti ja na jednom malom uzorku.
1. JKP Grocka je do pre godinu dan imao 40 zaposlenih na ugovor o delu i spoljnih saradnika a danas ih je 80 plus razni preduzetnici koji imaju neke ugovore, tipa za održavanje mreže, itd.
2. JKP Gradske Pijace, ima uz svoje čistače i nove ugovore sa privatnim firmama koje im čiste radni prostor.
3. Plate su prepolovljene pa sad svako može za 20.000 dinara da zaposli radnika.
4.Mogućnost da je sadašnja vlast naterala određen broj privatnika da prijavi do sada zaposlene, jačom kontrolom. Što jeste donekle slučaj, ali je matematika ova. Imao si 40.000 dinara platu, sad sam te prijavio na 30.000 i ostatak ti uplaćujem u staž.

Saša Radulović 12:09 09.01.2013

Re: re...

Možda je kombinacija toga, a možda nije. Da je npr. prijava radnika koji su radili na crno, to bi se videlo u velikom rastu poreskih prihoda. A ne vidi se.

Pitanje je: da li se promenila metodologija, a da nam nisu ništa rekli o tome?

sevarlica 13:54 09.01.2013

Re: re...

Možda je kombinacija toga, a možda nije. Da je npr. prijava radnika koji su radili na crno, to bi se videlo u velikom rastu poreskih prihoda. A ne vidi se.

Možda i ne, jer ako ti ljudi automatski primaju manje plate zbog prijave, imaju manje novca za kupovinu potrebština, pa je samim tim veći priliv od poreza na rad anuliran manjim prilivom od PDV-a.

Možda se varam, nisam stručnjak.

Saša Radulović 14:07 09.01.2013

Re: re...

To bi se onda pokazalo na prilivima od PDV-a, poreza na dohodak, od doprinosa itd.

Hansel 11:11 09.01.2013

Država

Što se tiče zapošljavanja "kod države", tu najmanje sumnjam -- pre jedno godinu dana oglasne strane "Politike" su bile pune oglasa ministarstava i drugih, da kažem -- državnih organa. A poznajem i nekoga ko se zaposlio u jednom od ministarstava, na neodređeno, u tom talasu.

A što se metodologije tiče, ako nije problem da proširimo temu, kako se obračunava prosečna plata? Pre nekoliko meseci sam čuo da se uzima samo navodni reprezentativni uzorak, a nešto mi govori da on uopšte nije reprezentativan, ili je pak "meso" u onoj statističkoj sarmi mnogo skupo...

princi 13:57 09.01.2013

Re: Država

A što se metodologije tiče, ako nije problem da proširimo temu, kako se obračunava prosečna plata?

Prosečna plata je potpuno besmislen pojam. U slučaju firme čiji CEO prima $500K, a 50 zaposlenih po $20K, prosečna plata je $29K (i nju, uzgred, ne prima niko u firmi). Medijanska plata, s druge strane, je ono o čemu ima smisla govoriti i ona iznosi $20K (u navedenom primeru je prima 98% zaposlenih).

Uzgred, primeti da je u primeru prosečna plata značajno veća (45% odnsno 30%, zavisi kako gledaš) od medijanske. Nije slučajno (tj uvek je tako) i vrlo je zgodno za manipulaciju.

Saša Radulović 14:14 09.01.2013

Re: Država

Uz prosečnu platu ide i kriva raspodele koja je Gausova, tako da je taj pokazatelj značajan. Naravno da poređenje između različitih zemalja ne ide zbog mnogo faktora.

Statistika se vodi i po delatnostima i po opštinama. Uzorak pokriva više od pola zaposlenih. Ostali se posredno računaju. Nedostaje detaljna statistika koja razdvaja državu od privatnog sektora. Bilten javnih finansija nam daje taj podatak i tu se vidi koliko su državne plate veće od proseka. Najvece su prosečne plate u republičkim javnim preduzećima.

Hansel 14:16 09.01.2013

Re: Država

princi

Nema veze što je besmislen pojam (ja sam hteo da ustanovim stepen besmislenosti), kada se aktivno koristi.

Pa i za obračun budućih(?) penzija...

EDIT: Hvala svima na informacijama.

alselone 14:40 09.01.2013

Re: Država

Uz prosečnu platu ide i kriva raspodele koja je Gausova, tako da je taj pokazatelj značajan. Naravno da poređenje između različitih zemalja ne ide zbog mnogo faktora.

U Srbiji raspodela plata nije Gausova. Nego bas ono kako princi prica. Gausova raspodela do sefa. Kada se udje u "top menadzment" onda je visetruko vise.

Npr. u jednoj velikoj domacoj kompaniji je pocetna plata tehnologa 40k dinara, posle par godina 60, 70 a sefcici, direktorcici i ekipa okolo imaju do 150k. "Top menadzment" ima 40k evra. Gausova raspodela je oko plebsa a ne ukupno. A ukupna srednja vrednost se prikazuje.

princi 14:56 09.01.2013

Re: Država

U Srbiji raspodela plata nije Gausova. Nego bas ono kako princi prica. Gausova raspodela do sefa. Kada se udje u "top menadzment" onda je visetruko vise.

Ma, da, kakva crna Gausova. Distribucija bogatstva NIKAD i NIGDE nije bila u skladu sa Gausovom raspodelom. Možda Pareto, ali nikako Gausovom, kao što napisaj, nikad i nigde. Ima dosta papira na tu temu, uglavnom napisanih od strane fizičara koji nisu uspeli da se uštekaju na kvantovski voz, pa su završili kao ekonofizičari, kritičari raspodele bogatstva. Zipf's law, Pareto distribution, Lorenz curve, economic inequality, GINI coefficients, concentration of wealth, neke od ključnih reči, koga zanima.

Saša Radulović 15:25 09.01.2013

Re: Država

Raspodela plata jeste približno Gausova. Podatke možete pronaći u statistici Z12. Sa prosekom od oko 40.000 din, u pojasu od 20.000 do 60.000, imamo oko 60% ljudi. Oko 4$ ima plate iznad 110.000 dinara.

Bogatstvo nije isto što i plata. Tu krivu u Srbiji nikada nismo ni pravili.

princi 16:26 09.01.2013

Re: Država

Raspodela plata jeste približno Gausova.

Income distribution zaista nikad nije Gausova raspodela. Kad to nije u Kanadi koja je jedna stabilna razvijena ekonomija, bazirana na obilju prirodnih resursa i visokoj efikasnosti privrede, i, uz to, sa najravnomernijoma raspodelom dohotka, i, maltene, potpunom transparentnošću prihodovanja još manje će to biti u Srbiji gde je 50-60% ekonomije u tzv sivoj zoni. Drugim rečima, Gausova distribucija je samo pokazatelj mere u kojoj statistika meri pogrešne stvari.

domazetovic.andrej 18:53 09.01.2013

Re: Država

Uz prosečnu platu ide i kriva raspodele koja je Gausova, tako da je taj pokazatelj značajan.

Ako je raspodela Gausova, onda su prosek i medijan isti. Ako raspodela nije Gausova, onda je medijan reprezentativniji (zanemaruje ekstreme). Po CGTu bismo trebali da dodjemo do Gausa ako radimo kako valja. Meni sve izgleda da ipak te statistike ne radimo kako valja. Po ovim 'zaposlenima' to se i vidi. Pa u doba najveceg industrijskog rasta nismo dobijali ~140k zaposlenih u sest meseci....

Saša Radulović 22:15 09.01.2013

Re: Država

Po CGTu bismo trebali da dodjemo do Gausa

Krivu raspodele je približno Gaus. Ako vas interesuje pogledajte Z12 statistiku na sajtu RZS. Mere se samo zvanično zaposleni, oni sa radnom knjižicom. Uzorak je veliki.

Drugim rečima, Gausova distribucija je samo pokazatelj mere u kojoj statistika meri pogrešne stvari.

Odustajem. Pobedili ste.

ours 22:50 09.01.2013

Naravno da raspodela nije Gausova

Izvor: http://www.skockajtebudzet.rs/en/file/download/Poreska_Politika_u_Srbiji.pdf (strana 43)

Ako je ovo Gausova kriva, ja sam Supermen.

Po ovim podacima, nešto manje od 2/3 zaposlenih ima platu manju od prosečne i tako je u mnogim zemljama.

Platu manju od 75% proseka ima oko 50% zaposlenih.

Predrag Brajovic 23:20 09.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Још мало о истој теми, ЛИНК, само у Ју-Ес-Еј:

In America today, we have the most unequal distribution of wealth and income of any major country on earth, and more inequality than at any time period since 1928. The top 1 percent owns 42 percent of the financial wealth of the nation, while, incredibly, the bottom 60 percent own only 2.3 percent. One family, the Walton family of Wal-Mart, owns more wealth than the bottom 40 percent of Americans. In terms of income distribution in 2010, the last study done on this issue, the top 1 percent earned 93 percent of all new income while the bottom 99 percent shared the remaining 7 percent.

princi 23:38 09.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Platu manju od 75% proseka ima oko 50% zaposlenih.

Hvala na podacima! Upravo ovako nešto na treba.

Da, to sam gore objašnjavao Hanselu. Medijanska plata je 3/4 prosečne. Pogledajte samo kako je debela kriva isod tih 75%. Mada ako prosečnu platu računaju kao neku osnovicu za penziju onda ispada da su ljudi na dobitku za tih 25%. Što sve zajedno pokazuje da država nema pojma šta radi. U stvari, nekad se čini da Srbija i ne postoji kao država, nego da više funkcioniše po principu dobrovoljačkog pevačkog društva, :).

princi 23:43 09.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

In terms of income distribution in 2010, the last study done on this issue, the top 1 percent earned 93 percent of all new income while the bottom 99 percent shared the remaining 7 percent.

Evo malo o Paretu. Impresivan lik.

Saša Radulović 00:55 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Mislim stvarno. Raspodela je naravno nakrivljena i zbog anomalije minimalnih plata i zbog placanja na crno.

Skewness

Bilo bi dobro i da pročitate šta pise na x osi i šta znače procenti.

Tabela raspodele zarada se objavljuje svakih 6 meseci kroz Z12 statistiku:

Укупно мар 2012 1.024.006
Нису примили зараду 44.985
Примили до: 15000 динара 43.079
15001-20000 57.211
20001-25000 162.043
25001-35000 148.851
35001-45000 249.729
45001-65000 137.461
65001-85000 86.380
85001 – 110000 57.901
110001 и више динара 36.366

Kriva ima maksimum blizu prosečne zarade i nagnuta je na levo, ali i dalje ima zvono oko proseka.

Zaista ne znam kome je ovo interesantno.

ours 01:59 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Gausova raspodela nije nakrivljena i ima istu medijanu i srednju vrednost, jer je simetrična.

Nijedna raspodela koja nije simetrična ne može biti Gausova.

Ova vaša raspodela koju ste naveli ima dva zvona - manje u intervalu 15000-25000 i veće u intervalu 35000-45000 i samim tim ni po obliku ne liči na Gausovu raspodelu.

Inače, bio bih vam zahvalan ako bih mogao da dobijem link na tu publikaciju ili barem njen naziv, pošto pretraga lokacije webrzs.stat.gov.rs za string Z12 ne daje ama baš nikakve rezultate.

ours 05:20 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Ipak sam se snašao na sajtu Zavoda za statistiku. Nisu u pitanju saopštenja Z12, kako ste rekli, već ZP12.

Evo metodoloških napomena za ta saopštenja (obratite pažnju na podebljani deo):

ПОЛУГОДИШЊA ИСТРАЖИВАЊА О ЗАПОСЛЕНИМА

Дефиниције основних обележја

Упитником Полугодишњег истраживања о запосленима и зарадама запослених у марту и септембру сваке године прикупљају се подаци о броју запослених на крају марта и септембра сваке године према кадровској евиденцији, о броју запослених који су примили зараду у извештајном месецу и о маси зарада, маси пореза и доприноса исплаћених у извештајном месецу, затим подаци о броју запослених и маси зарада по полу и квалификацијама, као и подаци о броју запослених разврстаних према утврђеним интервалима зараде.

…

Зараду, у смислу члана 105. Закона о раду, чини зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде коју је запослени остварио за обављени рад и за време проведено на раду, затим увећана зарада, накнада зараде и друга примања (осим: накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, отпремнине при одласку у пензију, солидарне помоћи, јубиларне награде, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења).

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Zaposlenost%20i%20zarade/SMET/SMET0190Z0C.pdf

U prevodu na prost srpski jezik, zarada navedena u tim saopštenjima je bruto zarada.

A evo i tabele iz saopštenja za mart 2012, pošto tu koju ste objavili niste prepisali kako treba ili su statističari naknadno ispravljali brljotine:

Izvor: http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2012/pdf/G20121191.pdf (strana 4)

Dakle, lepo se vidi da je najgušći interval (zvono) onaj od 25-35 hiljada dinara. Više osoba se nalazi u intervalu 45-65 hiljada dinara, ali je on duplo širi, pa je gustina manja.

U istom saopštenju se na tri mesta (u tabelama na stranicama 7, 9 i 10) navodi prosečna plata za mart 2012, koja iznosi 60591 dinara, i koja je naravno data u bruto iznosu, u skladu s metodološkim napomenama.

Da pokušamo sad da i mi u Excelu dobijemo taj ili makar približan iznos prosečne plate na osnovu gornje tabele s intervalima:

Dakle, i mi smo dobili da je prosek isplaćenih zarada oko 60.000 dinara.

Napomene:
• Masa zarada u intervalu se približno izračunava kao broj zaposlenih u tom intervalu pomnožen sredinom intervala
• Prosečna zarada je jednaka ukupnoj masi zarada podeljenoj sa brojem zaposlenih
• Za poslednji otvoreni interval (od 150 hiljada naviše) slobodnom procenom je stavljeno je da ima sredinu koja je za 30.000 veća od donje granice, što ne utiče previše na rezultat, jer je broj zaposlenih u tom intervalu relativno mali.
• Gustina je navedena samo radi lakšeg uočavanja zvona, koje je u intervalu 25-35 hiljada, daleko ispod bruto proseka od 60 hiljada dinara, dakle na manje-više istom mestu kao i na onom prvom grafikonu koji sam postavio

E sad ostaje još samo da vidimo koliko to ljudi ima platu ispod proseka.

Ima oko 980.000 ljudi kojima su isplaćene zarade.

Od toga ih je 410.000 svakako ispod proseka (u nespornim intervalima), ali imamo problem s intervalom 45-65 hiljada. U prvoj aproksimaciji uzećemo da je raspodela u njemu linearna, što će reći da 3/4 od oko 250 hiljada zaposlenih iz tog intervala imaju zaradu ispod, a 1/4 iznad 60.000 dinara.

To je još oko 190.000 ljudi sa zaradom ispod prosečne.

Dakle, 600.000 od ukupno 980.000 zaposlenih koji primaju zarade imaju platu manju od prosečne, što predstavlja 61%.

Ako ubrojimo i one koji ne primaju zaradu uopšte, procenat zaposlenih kojima se ne isplaćuje ni prosečna zarada raste na 63%.

Medijana je nešto preko 50 hiljada dinara, ako se uzmu u obzir samo oni koji zaista primaju platu, odnosno nešto ispod 50 hiljada dinara, ako se uzmu u obzir i oni kojima se plate ne isplaćuju.

I uopšte, ne znam kako ste mogli i da pomislite da medijana može biti približno jednaka srednjoj vrednosti, kad za svaku osobu koja prima zaradu duplo veću od prosečne moraju postojati dve osobe koje primaju zaradu jednaku polovini prosečne, a ima ljudi čija je zarada 3, 4, pa i više puta veća od prosečne. Dakle, onih sa platom iznad proseka uvek mora biti manje od onih sa platom ispod proseka.

sevarlica 08:27 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Mada ako prosečnu platu računaju kao neku osnovicu za penziju onda ispada da su ljudi na dobitku za tih 25%

Na dobitku su šipak:) Dokle god rade 40 godina a primaju penziju prosečno desetak godina.

Saša Radulović 09:44 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Zahvaljujem na iscrpnoj diskusiji.

Raspodela jeste normalna sa faktorom krivljenja, odnosno kako je nazvah približno Gausova. Dao sam link gore. Pa bili vi Supermen ili ne. Po ovome što ste dali, kriva je bila više iskrivljena 2008.godine.

Izuzimajuci one koji nisu primili zaradu, onih koji su primili zaradu u intervalu od 0 do 35.000 je oko 262.000, a onih u intervalu od 45.000 do 65.000 oko 249.000. Treba uzeti i u obzir to da se primanja onih ispod 20.000 odnosi na nepuno radno vreme.

Prosek je oko 56.000. Medijana nešto preko 50.000. I ovo nazvah približno.

Kriva naravno ima anomaliju oko minimalne zarade zbog efekta isplate na ruke, kao i efekta nepunog radnog vremena.

ours 15:09 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Za Sašu:

Da rezimiram još jednom: daleko više od 50% stanovništva prima platu manju od prosečne, pa prosek ništa ne govori o medijani, što svi sem vas od samog početka tvrdimo.

Stoga je zahtev za uvođenje (i) medijane kao pravednijeg pokazatelja raspodele zarada sasvim opravdan.

Raspodela nije Gausova, kako ste je na početku nazvali, a kasnije pritisnuti argumentima dodali reč "približno", a zvono je daleko od srednje vrednosti, što takođe svi sem vas od početka tvrdimo.

To nije tipično srpski slučaj:

• Više od 60 posto zaposlenih u Hrvatskoj prima platu manju od državnog proseka
• Dve trećine Čeha ima platu ispod prosečne
• Oko 60% zaposlenih u Makedoniji ima manju platu od prosečne
• 64,3 procenata zaposlenih u Slovačkoj prima zaradu manju od prosečne. (strana 274)
• Procenat zaposlenih u Poljskoj koji su primili zaradu nižu od prosečne bio je 65,4 procenata za oba pola (strana 206)
• Medijana plate u Izraelu bila je za 2400 šekela manja od prosečne plate (6655 prema 9000) (bravo za očigledno više nego dobro tehnički potkovane Izraelce koji se usuđuju da stave medijanu u naslov vesti)

To bi bilo to.

Više se neću oglašavati po ovom pitanju.

P.S. Ove sitne manipulacije gde medijanu uzimate za varijantu u kojoj se ne računaju oni koji ne primaju platu, a prosek za varijantu u kojoj se oni računaju vam zaista ne priliče. Uz to, treba imati u vidu da su za kvalitetno izračunavanje medijane potrebni precizniji intervali od ovih, rekao bih, mesarskih širine 20.000 dinara.

princi 16:31 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Veliki beli slon u ovoj raspravi nije, na žalost, pitanje medijanske plate nego tužna činjenica da u Srbiji radi tek sedmina stanovništva (manje od 15%). U zemljama o kojima pričamo i sa kojima pravimo poređenja taj odnos je oko 50% (tj 3x veći). To, zapravo, znači, da je nezaposlenost u Srbiji mnogo veća od ovih 25% koje država prijavljuje i da se verovatno kreće oko 50%, blizu i 60%. Još ako tu uvedeš i problem strukture radne snage i činjenicu da imaš mnogo fakultetski obrazovanih ljudi koji rade poslove za koje je potreba daleko niža stručna sprema, ispada da je uposlenost srpske radne snage verovatno manja od 30% i da je stvarna nezaposlenost verovatno negde oko 70%. To ja vidim kao najveći problem Srbije kao države i društva.

Ne mogu se uzimati statistike zdravo za gotovo. Uvek se podaci moraju kritički razmatrati, upravo na način kako je to uradio ours. Na osnovu loših statistika možeš donositi samo loše odluke.

Predrag Brajovic 17:24 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

princi
Veliki beli slon u ovoj raspravi nije, na žalost, pitanje medijanske plate nego tužna činjenica...

Причали смо већ и о овом, и спомињали да изглда да као у тим нашим статистикама људи негде фале: тако мало њих ради, а стопа незапослености није тако изузетно висока. Ево, сад се испоставило да се наједном појавило њих 141 хиљада новозапослених, право ниоткуда.

Да оставимо овo voodoo појављивање стотина хиљада по страни, и да још једном поновим оно што ми се чини битним: медијанска плата је у нашем случају бољи показатељ, а исто тако, уместо стопе незапослености, верујем да је СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ за нас битнији податак. Она реалније осликава стање на тржишту радне снаге. Ево како је дефинишу европски статистичари:

The employment rate is calculated by dividing the number of persons aged 20 to 64 in employment by the total population of the same age group. The indicator is based on the EU Labour Force Survey. The survey covers the entire population living in private households and excludes those in collective households such as boarding houses, halls of residence and hospitals. Employed population consists of those persons who during the reference week did any work for pay or profit for at least one hour, or were not working but had jobs from which they were temporarily absent.

ЕВО ЕВРОПСКЕ ТАБЕЛЕ СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ. Нас на њој нема.

Код нас стопа запослености у 2001. била је 50,3%. На жалост, У 2011. ОНА ИЗНОСИ 35,8% и то је катастрофичан податак. (Упиредите га са европским просеком.) Морам признати да чак и у њега сумњам, у његову прецизност, због наше склоности ка ошљарењу. (Могуће да је и овај показатељ бољи, ко би га знао...)

princi 17:34 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

U, pardon, zajebah se. Ispada da radi četvrtina stanovništva. Ništa, to samo menja turobne procente: nominalna nezaposlenost od oko 52% i ostalo sve redom. Tužno, svejedno.

ours 18:24 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Apsolutno se slažem da je stopa zaposlenosti važniji pokazatelj od stope nezaposlenosti.

Čudo jedno kako sve vlasti vole da javnosti prezentuju podatke koji više skrivaju nego otkrivaju i kojima se lakše može manipulisati od onih drugih.

Međutim, imam jednu primedbu:

Predrag Brajovic
У 2011. ОНА ИЗНОСИ 35,8% и то је катастрофичан податак. (Упиредите га са европским просеком.)

Metodološki nisu kompatibilne. Kod nas se gleda starosna grupa 15+ (nema gornje granice), koja obuhvata i srednjoškolce i penzionere, a kod njih 20-64, što je znatno uže, pa su dobijeni rezultati znatno nepovoljniji po nas.

Red bi bio da ova država počne da proizvodi statistiku kompatibilnu s okruženjem.

Naravno, to ni u ludilu ne znači da je stopa zaposlenosti u Srbiji zadovoljavajuća ni da je njen trend dobar.

Saša Radulović 18:38 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Za ours:

Tema je bila da li je prosečna zarada smislena ili nije. Kod svih približno normalnih raspodela, ona je smislena. Da li je medijana "pravdenija" zaista nije bila tema.

Medijana je iznad 50.000, prosek je oko 56.000 što vam odmah govori, i bez grafika, da je raspodela verovatno približno normalna.

Naravno da je kriva iskrivljena na levo i da je medijana manja od proseka. Tako je u svim drugim zemljama. Nisam to "dodao pritisnut argumentima", nego sam bio precizniji pošto ste krenuli u tu diskusiju. Mislio sam da razgovaramo. Izgleda da se pritiskamo argumentima.

Kriva koji ste radili za 2008.godinu više ne stoji. Te vaše podatke zvanična statistika nije objavila. Dodao sam kako ta kriva izgleda u martu 2012.godine.

Po ZP12, u čitavom opsegu od 25.000 do 65.000 (gde je srednja vrednost 56.000), imamo manje više konstantu vrednost. I tako je već duže vreme.

Ako već kažete, što je naravno tačno, da su intervali previše grubi, praviti bilo kakvu detaljnu analizu je potpuno bespredmetno. Zašto ste se sa toliko žara upustili u to, nije mi jasno. Ovo je ipak blog za ljude sa prosečnim znanjem ekonomije i verovatno bez velikog znanja statistike.

Ono oko "sitnih manipulacija" vam zaista ne priliči, niti ima ikakve veze sa mojom namerom. Ako izbacim one koji ne primaju zaradu, onda će mi porasti i prosek i medijana i opet ce razlika biti oko 5.000 dinara.

Ono što takođe treba uzeti u obzir, je da je minimalna bruto zarada oko 28.000 dinara. Što znači da se ceo opseg ispod tog iznosa u stvari odnosi ne nepuno radno vreme. Tako da sve tačke u grafikonu ispod tog nivoa nisu smislene bez korekcije za broj radnih dana/sati. Visoka koncentracija u opsegu minimalca se odnosi na sivu ekonomiju i prijavu na minimalac. Te zarade pirpadaju većim opsezima.

Kao i vi, ne bih dalje.

princi 18:45 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Metodološki nisu kompatibilne. Kod nas se gleda starosna grupa 15+ (nema gornje granice), koja obuhvata i srednjoškolce i penzionere, a kod njih 20-64, što je znatno uže, pa su dobijeni rezultati znatno nepovoljniji po nas.

Ovo piše u zaglavlju tabele.

Employment-to-population ratio in OECD countries
Persons aged 15-64 years (percentages)

Ne, ono što nas u celoj situaciji spašava je izvoz naše nezaposlenosti. Gomila ljudi koje zvanična statistika "vidi" u segmentu 15-64 godina je zapravo negde drugde i oni ne samo da nisu nezaposleni nego značajno doprinose GDP-ju zemlje, šaljući doznake rodbini.

To će raditi još neko vreme tj dok 0-ta generacija emigranata ne ode u penziju ili ne poumiru.

ours 19:03 10.01.2013

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Gledamo različite Predragove linkove. Vi gledate Wikipediju (15-64), a ja Eurostat (20-64).

sepeo 11:45 09.01.2013

Racun

Ako 141.000 ljudi zaradi po 300 evra, to je preko 40 miliona evra mesečno, 4 milijarde evra godišnje. To je takva kolosalna pozitivna promena. Skoro 15% GDP-a.

Hmmmm, ja bih rekao 40 miliona puta 12 meseci daje nesto ispod pola milijarde, a ne 4 milijarde evra godisnje?! Malo se kvari racunica...

Saša Radulović 11:58 09.01.2013

Re: Racun

Hvala. Ispravio. Računica nije toliko bombastična, ali je svakako velika promena.

sepeo 13:18 09.01.2013

Re: Racun

Jeste, velika je.

Odlican tekst u svakom slucaju. No, na to si nas vec navikao

leemax 13:09 09.01.2013

Zar toliko?

'Država je zaposlila preko 26.000, a ostali oblici svojine preko 18.000 ljudi'

Sta reci o ovome? Tu bi trebao da je kraj bloga. :(

Insanity at its finest!!

sevarlica 13:53 09.01.2013

Re: Zar toliko?

'Država je zaposlila preko 26.000, a ostali oblici svojine preko 18.000 ljudi'

Sta reci o ovome? Tu bi trebao da je kraj bloga. :(

Upravo, pa tih 26.000 potire tih 18.000, jer na kraju krajeva, tih 26.000 prima platu iz budžeta. Tako da je njihovo zaposlenje samo stvorilo još veći deficit u budžetu jer je potrebno više novca i za njihove plate.

abyssinian 13:18 09.01.2013

promena metodologije

Dinkic je mastovit i kreativan. Promenio je metodologiju pa se sada nezaposleni zovu zaposlenima. Tako smo dobili 141K zaposlenih.

Kazezoze 19:16 09.01.2013

Re: promena metodologije

abyssinian
Dinkic je mastovit i kreativan. Promenio je metodologiju pa se sada nezaposleni zovu zaposlenima. Tako smo dobili 141K zaposlenih.

u prevodu:

alselone 08:12 10.01.2013

Re: promena metodologije

bradzorf 05:24 10.01.2013

ah hah

Jaoooooo hebote, prosto obozavam ovaj "naucni" pristup temi koji je sve prisutniji, bar mi se tako cini. Nekom baji koji odlucuje je palo na pamet da raspamecenom narodu pred novu godinu kaze nesto sto miluje usi, pa makar i ne bilo istina, a u tu svrhu je podredjenima naredio da objave kako svakoga dana u svakom pogledu, sve vise napredujemo. Polovina podanika verovatno i ne obraca paznju na ovakve vesti, manji deo odmahuje glavom u stilu "jel me to neko za_ebava", ali entuzijasti su se dali u naucne analize, pa upotrebljavaju ni manje, ni vise, nego tesku artiljeriju u vidu centralne granicne teoreme i Gausove raspodele, sve u cilju dokazivanja ili opovrgavanja istinitosti date tvrdnje. Smehotresno, samo tako. Da li je potreban teleskop ili durbin da bih video sta se dogadja u dvoristu? Otvorim prozor ili izadjem na terasu i bacim pogled, ne trebaju nikakvi instrumenti. Neko vredniji od mene bi nacinio jos par koraka i na sopstvenoj kozi osetio da li ce mu tog dana biti potreban kisobran ili ne. Ovo poslednje posebno bi trebalo da rade oni koji ne veruju svojim ocima i usima.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Dobili smo 141.000 zaposlenih

...

promena u metodologiji

Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

Re: Подсећање...

re...

Re: re...

Re: re...

Re: re...

Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Re: Država

Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Re: Naravno da raspodela nije Gausova

Racun

Re: Racun

Re: Racun

Zar toliko?

Re: Zar toliko?

promena metodologije

Re: promena metodologije

Re: promena metodologije

ah hah

Saša Radulović

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana