Aaron Swartz - borac za slobodan pristup

Ja sam jednom prilikom upoznao osnivaca archive.org
Mislim da Aaron nije imao veze sa osnivanjem archive.

njanja_de.manccini

"How we stopped SOPA"

A nadovezuje se sa: "kako sistem ubija pametne ljude."

cerski

Aaron Swartz, American hero

milivoje_bg

Дакле, да закључим --- све што је било ко створио може постати бесплатно, односно доступно под условима које дефинише онај ко је то створио.

Vid' kad ću se saglasiti sa tim. Međutim, sistem tzv. "zaštite intelektualne svojine" nije tako postavljen i na tom sistemu (nepristojno) profitiraju oni koji nisu nit' luk jeli nit' luk mirisali. JSTOR debelo naplaćuje i stvari koje su već odavno u javnom domenu, a ništa (i slovima 0) novca ide autorima.

Dakle, pre nego što lupiš i optužiš popriličan broj ljudi za budalesanje (ili drogiranje) malo se raspitaj o čemu je reč.

Uzgred, glede MIT-a Švarc nije bio optužen za skidanje bilo čega sa "sajta", nego trespassing (ne znam kako se pravnički naziva na srpskom, verovatno nešto poput 'neovlašćenog ulaska').

to se desilo muzičkoj industriji. muzika nije besplatna, ali može da se skine. zato i imamo poplavu koncerata davno penzionisanih bendova. s druge strane, muzičari koji su to shvatili su svoju muziku okačili na svoje sajtove za free skidanje, raskinuli ugovore sa izdavačiima i potpisali ih sa koncertnim agencijama.
to je neminovno i desiće se pre ili kasnije sa svim materijalima (naučnim ili ne) koji se nađu na serverima. to što je Aronu pretilo je jedan od poslednjih trzaja tog umirućeg čudovišta zvanog izdavači. Arona je, na žalost, povuklo sa sobom u mrak.

baš me pogodilo. :(

Светском (а не српском) генију Николи Тесли је био животни кредо да његови изуми и научна открића служе општем напретку човечанства, као што је бежични пренос енергије путем електромагнетних или неких других таласа у сврху да енергија буде доступна свима. Ту се и сукобио са српским научником Михајлом Пупином који је своје патенте дебело уновчио продајући их чак и непријатељима Немцима и Аустроугарима. ( Истине ради Пупин је увидевши своју грешку у неколико наврата помогао српском народу у I светском рату слањем неколико комплетних пољских болница са особљем волонтера.) Пупин и Тесла се нису помирили све док Михајло Тошић (један од 1300 каплара) наш тадашњи војни аташе у Вашингтону није на једвите јаде одобровољио Теслу да на самртничкој постељи посети Пупина. Можда се ни тада нису помирили, јер су научници, а посебно Тесла били веома чудни, најблаже речено. Изгледа да су такви и остали као што је Арон Шварц.

Šok. Još jedan vunderkind manje.

Bojan Budimac

Međutim, sistem tzv. "zaštite intelektualne svojine" nije tako postavljen i na tom sistemu (nepristojno) profitiraju oni koji nisu nit' luk jeli nit' luk mirisali. JSTOR debelo naplaćuje i stvari koje su već odavno u javnom domenu, a ništa (i slovima 0) novca ide autorima.

Znači da je, zapravo, JSTOR kriminalna organizacija?
I ja mislim da trenutno nije dobro uređen sistem zaštite autorskih prava. S jedne strane, kao korisnik, debelo koristim mogućnost skidanja muzičkih torenta. S druge, drago mi je da sam netalentovan za muziku (ili bilo šta), pa ne moram da se jedim.
Nije fer da neko ulaže godine stvaralačkog rada u neki projekat a onda se ispostavi da je to radio iz čistog altruizma. Nije ni podsticajno.

Успут - оно што иначе не схватам, је идеја да резултати мукотрпног научног рада (шта - скинуо све са МИТ сајта и то некоме логично) буду бесплатни и слободно доступни.

Ima tih naučnih baza kojima ne možeš da pristupiš čak i ako hoćeš da platiš. Na primer, ako nisi profesor ili student na nekom fakultetu, ili ako nisi nekakav naučni radnik, sve i da hoćeš da platiš pretplatu da im uđeš u bazu - ne daju.

Nije fer da neko ulaže godine stvaralačkog rada u neki projekat a onda se ispostavi da je to radio iz čistog altruizma. Nije ni podsticajno.

Situacija s naucnim radovima je na mnogo nacina drugacija.
Naucnici obicno rade u institutima, iztrazivackim centrima, univerzitetima, itd., i za svoj rad dobijaju platu. Njima je cilj da rezultate tog rada objave naucnoj i siroj javnosti - to im je cak i moralna duznost. Najcesce se to postize tako sto se rezultati objave u naucnim casopisima i publikacijama koji posle idu bibliotekama, da budu dostupni drugim naucnicima i naucnoj javnosti uopste.
Naucnik nije placen za objavljivanje svog rada direktno* - njemu naucni casopis ne isplacuje nikakav honorar, na primer. Ti naucni casopisi su obicno u vlasnistvu neke izdavacke kuce ili udruzenja, i te kuce ih prodaju bibliotekama i drugim ustanovama. Jedini trosak koje izdavacke kuce imaju u proizvodnji naucnog casopisa je tehnicki trosak stampanja, povezivanja, redakcije itd. Kad naucnik posalje svoj rad u casopis i rad bude prihvacen za stampu, on takodje potpise i copyright ugovor, kojim svoja autorska prava prenosi na izdavacku kucu. Jednom kad se to obavi, sva prava nad tim radom, ukljucujuci i njegovu prodaju i distribuciju ima izdavac i sva zarada od toga ide njemu. Na primer, da bih ja mogao preko interneta da dodjem do kopije nekog svog rada koji sam napisao i stampao u casopisu, ja za to moram da platim.

Cesto se dogodi da te izdavacke kuce naplacuju ogromne cene za svoj proizvod (Elsevier je eklatantan primer, ali nije jedini). Izdavacke kuce ceo proces diseminacije naucnih reultata vide kao priliku da dobro zarade, a to je vec u koliziji sa osnovnom idejom da se rezultati naucnog rada prikazu sto siroj publici, sto jeftinije. E, to je hteo da spreci Aaron Swartz, taj monopol nad naucnim rezultatima i udario je u zid profita.

*indirektno, naucnici dobiju priznanja, promocije, itd., koje idu uz uspesno bavljenje naukom (a to se cesto meri kvalitetom i brojem naucnih radova koje je objavio), ali Swartz (i aktivnosti za koje je proganjan) nema veze s tim procesom.

P.S. Situacija sa patentima i pravima oko njih je drugacija, i ja se u to ne razumem dovoljno.

P.P.S. Domacica ovog bloga zna mnogo vise nego ja o procesu diseminacije naucnih rezultata, i zloupotrebama koje tu mogu da nastanu, ali ja sam se ipak odlucio da ti delimicno odgovorim.

Bojan Budimac

milivoje_bg

Дакле, да закључим --- све што је било ко створио може постати бесплатно, односно доступно под условима које дефинише онај ко је то створио.

Vid' kad ću se saglasiti sa tim. Međutim, sistem tzv. "zaštite intelektualne svojine" nije tako postavljen i na tom sistemu (nepristojno) profitiraju oni koji nisu nit' luk jeli nit' luk mirisali. JSTOR debelo naplaćuje i stvari koje su već odavno u javnom domenu, a ništa (i slovima 0) novca ide autorima.

Dakle, pre nego što lupiš i optužiš popriličan broj ljudi za budalesanje (ili drogiranje) malo se raspitaj o čemu je reč.

Uzgred, glede MIT-a Švarc nije bio optužen za skidanje bilo čega sa "sajta", nego trespassing (ne znam kako se pravnički naziva na srpskom, verovatno nešto poput 'neovlašćenog ulaska').

Као што сам пре неки дан рекао неком --- много ствари не знаш, али те то не спречава да пишеш о свему и то, врло, опширно !
Ја сам тачно рекао оно што сам рекао - да оно што је створено (уз уложени мукотрпни рад) треба да постане доступно вољом оних који су створили. При томе нисам ништа рекао о онима који су туђе "отели" и то "слободно" деле или наплаћују.
Тако да се ти мало распиташ пре него почнеш да лупардаш !
Успут - да си некада било шта створио, знао би да се то тако лако не дистрибуира - "слободно" !

nsarski

P.S. Situacija sa patentima i pravima oko njih je drugacija, i ja se u to ne razumem dovoljno.

I situacija sa patentima se prilično izvitoperila od početne ideje i otišla u čudnom smeru. Ovde je tekst (čini mi se) vrlo kompetentnog autora na tu temu.

Ceo taj sistem zaštite patenata, intelektualne svojine, autorskih prava i slično, je na putu da se pretvori u svoju suprotnost. Umesto da zaštiti i podstakne pronalazače, autore, stvaraoce i da podstakne razvoj nauke, tehnologije, umetnosti, industrije, kao i društva u celini i da donese korist za celu zajednicu, on počinje da se pretvara u, skoro isključivo, mehanizam za generisanje profita određenih grupa.

Успут - оно што иначе не схватам, је идеја да резултати мукотрпног научног рада (шта - скинуо све са МИТ сајта и то некоме логично) буду бесплатни и слободно доступни.

cuj ono sto je razvijano u MITju u kooperaciji sa kompanijama/pojedincima koje/i su investirale novac, normalno je da se zastiti ulaganje

ALI, taj isti MIT je takodje i institutcija koja se finansira (u osnovi) iz budzheta, tako da je njen deo vlasnistva "narodni". e sada druga je prica shto je sve organizovano tako da MIT mogu da pohadjaju klinci bogatasha i ogranicena kolicina jako talentovanih (ja u mojoj firmi upoznao par MITovaca i ne bih bas rekao da su bas Wunderkind-er).

najveci problem je sa patentima i mislim da se stvari moraju menjati na svetskom nivou. u pitanju su veliki novci i tu se automatski pojavljuju dva problema.

prvi jeste da kompanije koje se bave odredjenom "industrijom" vrlo cesto patentiraju bukvalno svaku ideju koja im povodom odredjenog problema padne na pamet, a na kraju se tek 5% od tih patentiranih ideja koristi na kraju. Ali zato onih 95% "zamrznutih" ideja blokira druge da iste koriste.

drugi problem su tzv fantomske kompanije koje se cak ne bave razvojem icega, vec samo patentiranjem ideja, a onda cekaju da neko bude desperate i pocne da im placa royalities. ovde je procenat jos gori!

da bih objasnio predlog izmena zakona, da ukazem ukratko kako sada sistem funkcionise. recimo vi ste mladi perspektivni naucnik/inzinjer/neko sa idejom. sastavite prijavu (naravno, ovo mora da bude uradjeno po odredjenim normama i stanmdardima) i odete u patentni zavod (u vecim firmama ovo neko drugi radi za vas) zemlje u kojoj zivite. tog momenta startuje najvazniji datum u "zivotu" jednog patenta: ukoliko bude garantovan, vasa prava na njega se racunaju od tog dana! patentni zavod pocne da proverava navode vase prijace sa bazom podataka (ovo traje jako dugo, nekoliko meseci do godine dana). paralelno sa pretragom, vasa patentna prijava se objavljuje, kako bi drugi mogli da provere da li prijavljuju nesto za sta se neko vecx prijavio i da li ima sukoba interesa. posle prve provere dobijate izvestaj od patentnog zavoda da li je sve ok ili ima nekih drugih patenata koji tvrde isto ili slicno. to morate proveriti i prema tome izmeniti ili cak povuci svoju prijavu. tada se odlucujete da li zelite da ostanete na nacionalnom nivou prijave ili zelite da prijavite to i za EU, USA, pojedinacno strane zemlje gde zelite to ili za ceo svet! provere idu dalje. Do trenutka, ukoliko je sve ok, kada su vam garantovana patentna prava prodje i do 2 godine. nebitno, ukoliko su garantovana, prava vam se racunaju od onog dana prve prijave! u US je zakon do skora bio malko drugaciji (ko prvi "napravi" njemu patent). garantovana prava su vam otprilike 20 godina max, u zavisnosti da li ta "prava" odrzavate, odnosno da li placate fees za njihovo odrzavanje. posle perioda od 20 godina patent prelazi u state-of-the-art i postaje javno dobro slobodno na koriscenje.

kao sto vidite, ovo sve traje dugo i prilicno je mukotrpno i finanskijski iscrpljujuce, ponarocito ukoliko vam business zavisi od toga.

tu postoji par recepata:
1. prijavite patent i prolazite punu proceduru, sa svim pozitivnim i negativnim aspektima (ovde kos postoji i onaj "kineski sindrom": njima se jednostavno jebe za patentna prava, jednostavno sve kopiraju)
2. objavite ideju u nekoj od naucnih publikacija (ovim ideju prebacujete direktno u state-of-the-art, cuvajuci zapis da je ideja vasa i stavljajuci je svima na raspolaganje); ovo koriste velike korporacije koje zele da se zastite od toga da ih konkurencija blokira patentom vezano za neshto, ali im nije dovoljno interesantno da ulazu u patentnu prijavu
3. "Coca-Cola" princip: ne prijavljujete patent i krijete "recept" ko zmija noge

licno mislim da patentne zakone (u svetu) treba promeniti tako da:
A. max 5 godina od momenta patentne prijave nosioc patenta mora da pocne isti da koristi (proizvodi, pruza usluge), u suprotnom patent automatski prelazi u public domain i slobodan je za koriscenje SVIMA!
B. naci mehanizam kojim bi se sprecilo da fantomske kompanije gomilaju patente i cekaju da ih neko placa ukoliko sami ne koriste
C. za patente koji su direktno vezani za unapredjenje zivotne sredine (alternativna goriva, izvori energije, efikasniji motori ...) kriterijum A smanjiti na 3 godine (ovim bi se sprecilo da zemlje OPEKa kupuju te patente i namerno ih drze u fiokama dok dovoljno ne "izmuzu fosilna goriva"

Cesto se dogodi da te izdavacke kuce naplacuju ogromne cene za svoj proizvod (Elsevier je eklatantan primer, ali nije jedini). Izdavacke kuce ceo proces diseminacije naucnih reultata vide kao priliku da dobro zarade, a to je vec u koliziji sa osnovnom idejom da se rezultati naucnog rada prikazu sto siroj publici, sto jeftinije. E, to je hteo da spreci Aaron Swartz, taj monopol nad naucnim rezultatima i udario je u zid profita.

pravo u metu!

Dragan Pleskonjic

nsarski

P.S. Situacija sa patentima i pravima oko njih je drugacija, i ja se u to ne razumem dovoljno.

I situacija sa patentima se prilično izvitoperila od početne ideje i otišla u čudnom smeru. Ovde je tekst vrlo kompetentnog autora (čini mi se) na tu temu.

Ceo taj sistem zaštite patenata, intelektualne svojine, autorskih prava i slično, je na putu da se pretvori u svoju suprotnost. Umesto da zaštiti i podstakne pronalazače, autore, stvaraoce i da podstakne razvoj nauke, tehnologije, umetnosti, industrije, kao i društva u celini i da donese korist za celu zajednicu, on počinje da se pretvara u, skoro isključivo, mehanizam za generisanje profita određenih grupa.

pa zbog profita i borbe za taj isti profit i dolazi do (samo)ubistava kao što je ovo aaronovo...čačno je tamo gde je prevruće.
biće interesantno pratiti šta će o ovom slučaju otkriti teoretičari zavere.

nsarski:
Ti naucni casopisi su obicne

Mafijaške organizacije.

Ili modernije "Mafija znanja i informacija."

cerski

Тако да се ти мало распиташ пре него почнеш да лупардаш !

milivoje:
Као што сам пре неки дан рекао неком --- много ствари не знаш, али те то не спречава да пишеш о свему и то, врло, опширно !

Milivoje rokane, pošto ne vidiš dobro evo podvukao sam šta Bojan piše:

Bojan Budimac:
JSTOR debelo naplaćuje i stvari koje su već odavno u javnom domenu, a ništa (i slovima 0) novca ide autorima.

Dakle Bojan kaže da JSTOR prodaje ono što nije njihovo, već javni domen i dostupno svima, drugim rečima bespravno prisvojeno tuđe. Ali teško je to pojmititi.

Following is an free comment:

da bi tebi i sličnim bilo jasnije:

In 2008, Swartz targeted Pacer the online service that provides access to court documents for a per-page fee. What offended Swartz and others was that the people were forced to pay for access to public court documents that were created at public expense.

Along with a friend, Swartz created a program to download millions of those documents and than spent a small fortune fetching titanic amount of data and putting it into the public domain.

Ne verujem da će rokanima biti jasnije ali eto.


cerski

milivoje_bg

Успут - да си некада било шта створио, знао би да се то тако лако не дистрибуира - "слободно"!

Радови блогера nsarski из:
1) УГЛАВНОМ ФИЗИКЕ
2) УГЛАВНОМ ГЕНЕТИКЕ

Peggia, milivojev komentar je bio upucen Budimcu, ali, bez obzira, taj komentar je netolerantan, kategorican i manjka mu osnovna kultura dijaloga.

dragan7557

nsarski:
Ti naucni casopisi su obicne

Mafijaške organizacije.

Ili modernije "Mafija znanja i informacija."

cerski

Pobogu cerski, kako casopis moze da bude organizacija, Mafijaska ili ne? Izdavacke kuce su vec druga stvar...

Извањавам се свима редом што сам сасвим нетачно ишчитао учеснике дискусије, слаби ми вид и попушта пажња с годинама.

nsarski:
Izdavacke kuce su vec druga stvar...

Njih je lepo opisao Umerto Ecco u Klatnu.

Uzgred:

Elsevier,

nije samo izdavačka kuće već i istoimeni časopis.

cerski

Uzgred:

Elsevier,


nije samo izdavačka kuće već i istoimeni časopis.

Moze neki link? Ja za taj casopis nikad nisam cuo, ali to je mozda zato sto sam neobavesten. Cemu je posvecen taj casopis i kakve tekstove objavljuje?

S druge strane: Elsevier B.V. (Dutch pronunciation: [ˈɛlzəvir]) is a publishing company which publishes medical and scientific literature. It is a part of the Reed Elsevier group. Based in Amsterdam, the company has operations in the United Kingdom, USA, and elsewhere.

Leading products include journals such as The Lancet and Cell, books such as Gray's Anatomy, the ScienceDirect collection of electronic journals, the Trends and Current Opinion series of journals, and the online citation database Scopus. Its free researcher collaboration tool, 2collab, launched in 2007, was discontinued in 2011.

(Podvlacenje moje).

nsarski
Re: Свака му част !

Uzgred:

Elsevier,


nije samo izdavačka kuće već i istoimeni časopis.


Moze neki link?

Znaš da ne linkujem, nije mi poznato da li još uvek izlazi ali sedamdesetih je bio dobar, pa i elitni časopis u Holandiji sa dobrim novinarima, izvrsno obrađenim temama i dobrim raznolikim sadržajem.

A izdavala ga je spomenuta Elsevier BV(besloten vennotschap, zarvoreno akcionarsko društvo).

cerski


p.s. verovatno nisi čuo zbog toga što je imao nacionalni karakter i štampan na holandskom jeziku.

njanja_de.manccini:
Elseviers Weekblad, a do 1997 imao je ime Elseviers Magazine.

Inače sada teško desničarsko džubre, bre!

cerski

Успут - да си некада било шта створио, знао би да се то тако лако не дистрибуира - "слободно" !

Nije fer da neko ulaže godine stvaralačkog rada u neki projekat a onda se ispostavi da je to radio iz čistog altruizma.

Радови блогера nsarski из:

Слично, већина радова хиљада и хиљада математичара, физичара, комјутерџија, статистичара, од младих, тек завршених, до светски признатих) је доступна, слободно и бесплатно, на

arXiv.org

Ради се о сасвим легалном сајту за постављање препринта, тамо се радови стављају пре него што се пошаљу издавачима на објављивање. На тај начин су ти радови сасвим легално, слободно и бесплатно доступни свакоме и по пар година пре званичног објављивања у неком часопису, а остају доступни на сајту, заувек, сасвим легално, слободно и бесплатно, и после тога.

Све што издавач уради је да стави корице и папрену цену.

И што јури Арона.

marco_de manccini:
Слично, већина радова хиљада и хиљада математичара, физичара, комјутерџија, статистичара, од младих, тек завршених, до светски признатих) је доступна, слободно и бесплатно, на

More, gosn marco najbolje je uređeno sa političarima, politikantima, nji'ovim pripravnicima i praktikantima, njihovi radovi se štampaju svakodnevno u svim novinama, distribuiraju mas medijima i sve bre besplatno, džaba, fraj, gratis. Idealno bre!

A i kad ih neko citira ili čita kolko oš puta, ne mora da plati ni perpera, bre!

To ti je prava stvar! Nema joj ravne, bre i kvit!

cerski

Слично, већина радова хиљада и хиљада математичара, физичара, комјутерџија, статистичара, од младих, тек завршених, до светски признатих) је доступна, слободно и бесплатно, на

arXiv.org

Ради се о сасвим легалном сајту за постављање препринта, тамо се радови стављају пре него што се пошаљу издавачима на објављивање. На тај начин су ти радови сасвим легално, слободно и бесплатно доступни свакоме и по пар година пре званичног објављивања у неком часопису, а остају доступни на сајту, заувек, сасвим легално, слободно и бесплатно, и после тога.

Све што издавач уради је да стави корице и папрену цену.

Da, hvala. Ja arXiv koristim cesto i rado:)
Medjutim, tamo ne mogu da se nadju radovi stariji od 1992, ili slicno, za fiziku i matematiku. Takodje, oni nemaju radove iz bioinformatike, biomedicine, itd. - ljudi iz tih oblasti tu ne stavljaju svoje preprinte.
arXiv jeste korisno resenje, i nadam se da ce se "odomaciti" i u drugim naukama osim kvantitativnim.

Kaz

biće interesantno pratiti šta će o ovom slučaju otkriti teoretičari zavere.

a šta trenutno govore?

Da, hvala. Ja arXiv koristim cesto i rado:) ... arXiv jeste korisno resenje,

Баш тако некако, arXiv није решење свих проблема, али је веома користан и што се више прошири (укључуући ту и друге сајтове са сличном идејом и наменом), веће су шансе да ће се до неког решења доћи.

Иначе, области које су засад тамо заступљене су

Physics (since 1992)
Mathematics (since 1992)
Computer Science
Quantitative Biology (since 2003)
Statistics (since 2007)
Quantitative Finance (since 2008)

Мене је изненадио разговор са човеком који се жалио и упоређивао "па, знаш, лако је вама тамо, ви имате ресурсе, а код нас нема пара, нема журнала, ех, штета баш, ...", а кад сам поменуо да се много тога може наћи на arXiv погледао ме бело и питао "шта је то?". Разговор се одвијао негде 2005, дакле у претходних 13 година су му скоро сви радови за које се жалио да су му недоступни били - доступни.

pa zbog profita i borbe za taj isti profit i dolazi do (samo)ubistava kao što je ovo aaronovo...čačno je tamo gde je prevruće.

money make the world go round ... straight to hell

docsumann

pa zbog profita i borbe za taj isti profit i dolazi do (samo)ubistava kao što je ovo aaronovo...čačno je tamo gde je prevruće.

money make the world go round ... straight to hell

Turn, not go!

cerski

dragan7557

docsumann

pa zbog profita i borbe za taj isti profit i dolazi do (samo)ubistava kao što je ovo aaronovo...čačno je tamo gde je prevruće.

money make the world go round ... straight to hell

Turn, not go!

cerski

burn, not turn!

btu

nsarski

Peggia, milivojev komentar je bio upucen Budimcu, ali, bez obzira, taj komentar je netolerantan, kategorican i manjka mu osnovna kultura dijaloga.

Сагласан са свиме што си рекао. Кајем се за то што сам дозволио да ме нетолерантан одговор Будимца на мој иницијални коментар испровоцира да се послужим Будимчевим стилом - он је мени, ако те не мрзи да погледаш почетак треда, упутио да лупам итд... остало је историја.
Извињавам се што сам се послужио језиком нетолерантних.

Ради се о сасвим легалном сајту за постављање препринта, тамо се радови стављају пре него што се пошаљу издавачима на објављивање. На тај начин су ти радови сасвим легално, слободно и бесплатно доступни свакоме и по пар година пре званичног објављивања у неком часопису, а остају доступни на сајту, заувек, сасвим легално, слободно и бесплатно, и после тога.

Све што издавач уради је да стави корице и папрену цену.

И што јури Арона.

Arxive.org je super, ali samo kao dopuna organizovanom izdavastvu. Samostalno ne moze da funckionise u naucno-istrazivackom sistemu, zato sto tamo svako moze da objavi rad bez recenzije i kontrole kvaliteta :)

Sa druge strane, nije tacno da izdavaci samo "stavljaju korice i naplacuju paprenu cenu".
Sto je jos gore, bilo je ovde nekoliko pausalnih komentara da su naucni izdavaci mafija, sto takodje nije tacno. Takvi komentari su vrlo opasani zbog toga sto zagadjuju okolinu i odvracaju ljude koji bi imali sta pamento da kazu na tu temu od pisanja istih.

Izdavastvo naucnih radova je vrlo kompleksa tema, i tacno je dosta toga sto je ovde receno oko toga. Kao prvo, mora biti jasno da je izdavastvo posao, i da je osnovno pitanje sta bi se desilo sa izdavacima u slucaju da prestanu da naplacuju pristup naucnim radovima. Dakle, ako bi se uveo open source princip. Odgovor je vrlo jedostavan, oni bi ili prestali da postoje, ili bi drzava morala da ih zaposli. Da li je to bolje od sadanjeg sistema, je pitanje na koje se trazi odgovor.

Dakle, pravo pitanje je kako organizovati sistem da naucni radovi budu dostupni sirkom krugu ljudi, a da se sistem koji omogucava visog kriterijum kvaliteta radova odrzi. Izdavaci i urednici (koji su u vecini slucajeva i sami doktori nauka) su veoma vazna karika u tom lancu, nikako nekakvi paraziti koji zive od tudjeg rada.

Puno pamentih ljudi, i medju izdavacima, razmislja o ovom problemu. Ja cu ovde poksuati da objasnim u najosnovnijim crtama kako sistem funkcionise - u nadi da ce me zaobici komentatori koje je moj profesor iz matematike iz srednje skole svrstao u najgoru kategoriju djaka - oni koji misle da znaju, a u stvari ne znaju.

Tacno je da naucnici sami pisu radove, i zavrsavaju vecinu posla oko toga kako ce rad izgledati kada bude odstampan, tacno je da naucnici volontiraju u recenziji radova, ponekada naucnici volontiraju i kao urednici, ali u vecini slucajeva urednici su placeni od strane izdavaca.

Ono sto se propusta da se kaze je da naucnici takodje volontiraju kada odlucuju da li i kome da ponude svoje radove za publikaciju. Naucnici takodje ne ocekuju da ce dobiti novac od izdavaca, zbog toga sto je sistem drugacije organizovan od izdavanja popularne literature, na primer.

Problem je mnogo kompleksniji nego sto se ovde predstavlja.
Ako uzmemo fiziku, kao fundamentalu nauku, za primer. Postoje tri najprestiznija casopisa gde bi naucnici jako voleli da objave svoje radove. To su Phys. Rev. Letters, Science i Nature.

Izdavac za PRL je neprofitabilna organizacije, dok izdavaci Science i Nature rade za profit.
U sva tri slucaja, urednici su placeni i posao je im je da uredjuju casopis, u sva tri slucaja naucnici sami pisu radove, i u sva tri slucaja naucnici volontiraju kada su u pitanju recenzije radova koji se tamo objave.

Da ne bude zabune, u sva tri slucaja, izdavaci zaradjuju novac od prodaje prava na objavljene radove u svojim casopisima i ne daju nikakav novac naucnicima koji zavrsavaju najveci deo posla oko toga kako ce njihov rad izgledati jednom kada se objavi. Izdavaci uglavnom zaradjuju novac prodavajuci prava na citanje tih radova bibliotekama i naucnim institucijama. Dakle, tim istim naucnicima koji pisu radove. To na prvi pogled izgleda poptuno nelogicno, mora se priznati. Neko je napisao da rad koji je autor sam kreirao ni njemu nije dostupan besplatno, sto izgleda neverovatno i stvara na prvi pogled losu sliku o naucnim izdavacima, a takodje nije potpuno tacno.

Ono sto je vazno ponoviti, da ne bude zabune, je da naucnici namaju apsolutno nikakav problem oko citave te organizjce. Njima ni iz dzepa ni u dzep, prosto receno. Svi su deo jednog naucno-strazivackog sistema i dokle god si deo tog sistema, tebi ce vecina radova fakticki biti dostupna besplatno.

Pravo je pitanje je kakve bi koristi za covecanstvo bilo da APS dozvoli slobodan pristup PRL-u, npr. U tom slucaju bio APS izgubio pretplatu od gomile univerziteta iz celog sveta i neko bi u tom slucju morao da placa APS kao izdavaca dirketno iz svog dzepa da bi se kvalitetet objavljenih radova odrzao i urednici i osoblje i dalje primali plate za posao koji rade. To bi bilo super zato sto bi svako na svetu mogao besplatno da cita radove iz fundamentale nauke.
PRL bi na primer posato kao wikipedia. Ali, kao sto znamo iz iskustva sa wikipedia-om, na svakom radu objaljenom u PRL-u, bi bila molba za donacije od citalaca kako bio izdavac mogao da funkcionise. Dakle njihov rad bi bio ugrozen i budicnost jednog takvog vaznog casopisa bi bila ugrozena.

Medjutim, bez open source-a, postoji mogucnost (mala doduse), da se negde u Africi
(gde PRL na primer nije dostupan) rodi budici Einstein, koji bi mogao da uradi nesto korisno za citavo covecanstvo u slucaju da ima pristup naucnom casopisu iz fizike.

I cisto radoznalosti radi. Koliko ljudi koje ovde komentarise cita wikipedia-u, a koliko vas je ikada uplatilo bilo kakvu donaciju?

Ako neko ima dobru ideju kako promeniti sistem naucnog izdavastva, a za benefit citavog covecanstva, ja bih rado voleo da je cujem.

a koliko vas je ikada uplatilo bilo kakvu donaciju?

Da ne bude da se niko nije javio - ja doniram poslednjih nekoliko godina (ne od početka, do duše). Verujem da ima i drugih ovde na blogu koji to rade. Vikipedija je, uz sve svoje slabosti, fenomenalna stvar - i takve i slične stvari treba da podrži svako ko to sebi može da dozvoli. Najveći deo "troškova" vikipedije i onako pokriva dobrovoljni rad - pare su za održavanje servera i neki minimalni broj profesionalnih saradnika.

Издавачи уопште нису неопходни. За добар часопис је једино неопходан добар уређивачки одбор и сајт. Све више (квалитетних!) часописа постоји који имају слободан и бесплатан приступ, чак не треба ни регистрација, узми шта ти треба директно са сајта. Ако су непоходни примери, доле сам навео два сасвим пристојна, а већ их има много и биће их све више. Универзитетима је, на дуге стазе, јефтиније да оснују бесплатне часописе (а имају сву неопходну инфраструктуру), него да плаћају бесмислено велике суме за приступ радовима које су њихови запослени написали. Кад се то коначно рашири, кад 500 универзитета почне редовно да "издаје" бесплатне и квалитетне часописе у многим областима, научно издаваштво више неће моћи да функционише у садашњем облику.

Electronic Journal of Combinatorics
Theory of computing

Успут, већ постоји, слободан и бесплатан, наравно, софтвер за вођење слободних и бесплатних часописа. На пример Open Journal Systems

Sto je jos gore, bilo je ovde nekoliko pausalnih komentara da su naucni izdavaci mafija, sto takodje nije tacno.

Čekaj, je l' ovde spominjani Elsevir uhvaćen sa spuštenim gaćama pošto je izdavao "naučne" medicinske časopise za koje se ispostavilo da ih sve sastavlja jedna ista farmaceutska firma, i da su zapravo pamfleti za prodaju njihove hemije zamotani u "naučne radove" za koje nikad nije nađen izvor ni istraživanja koja bi ih potkrepila?

Odgovor je vrlo jedostavan, oni bi ili prestali da postoje, ili bi drzava morala da ih zaposli.

Ovo nema puno smisla - istorija napretka čovečanstva je - između ostalog - istorija nestanka nekih zanimanja. Industrijska revolucija je suvšnim učinila kovače (zato je Kovač (Kovacz, Schmidt, Smith, itd.) najčešće prezime na svetu - nekad ih je bilo puno), a o računarskoj da ne pričamo. Što su baš ti izdavači naučnih časopisa (koji ipak jesu samo prepakivači koji ne dodaju nikakvu vrednost) tako specijalni pa država (koja?) treba da brine o njima. Nisu ni prvo ni poslednje zanimanje koje će nestati.

Има свачега, гомила левих "open source" издавача који за известан број долара по страни (плаћа аутор) објављују практично било шта што им се пошаље. На пример, скоро је прихваћен рад који је генерисан случајно уз помоћ компјутера.

Сам наслов је већ ремек дело

“Independent, Negative, Canonically Turing Arrows of Equations and Problems in Applied Formal PDE”

Ништа није до издавача, система, или медија, све је до људи.

Успут, можете и сами да напишете рад, ево овде, упишите своје име (или име вашег колеге!) кликните на Generate и рад је у тренутку спреман у pdf формату.

marco_de.manccini

Издавачи уопште нису неопходни. За добар часопис је једино неопходан добар уређивачки одбор и сајт. Све више (квалитетних!) часописа постоји који имају слободан и бесплатан приступ, чак не треба ни регистрација, узми шта ти треба директно са сајта. Ако су непоходни примери, доле сам навео два сасвим пристојна, а већ их има много и биће их све више. Универзитетима је, на дуге стазе, јефтиније да оснују бесплатне часописе (а имају сву неопходну инфраструктуру), него да плаћају бесмислено
бесплатних часописа. На пример Open Journal Systems

Nadam se da ce ovo biti odgovor na nekoliko replika odjednom.
Po mom misljenju, Izdavaci su vrlo potrebni. Zasto mislis da je za casopis dobar samo uredjivacki odbor? Cak da je to i tacno, a ja mislim da nije, pitanje je ko bira taj odbor? Ko placa taj odbor? Gde se odbor sastaje? Ko placa racun za struju tamo gde se sastaju? Ko odlucije o formatu casopisa? To je citava organizacija i to moraju da rade ljudi kojima je to posao.

Sto se tice osnivanja casopisa od strane univerziteta, to je vrlo tesko izvodljivo. Univerziteti nemaju infrastrukturu za tako nesto i morali bi da zaposle ljude kojima je to posao, isto kao sto to i izdavaci rade, tako da ne vidim neku prednost u tome. Sa druge strane, postoji jako puno razloga zasto to nije dobra ideja. Eticki je neizvodljivo da jedna ista grupa ljudi osnuje casopis, radi recenzije i objavljuje radove. Profesori koji rade istrazivanje i predaju jedva pronalaze vremena da ponekada urade recenziju za neki casopis. Traziti od njih da dodatno organizuju casopis je prosto-receno nemoguce. Razloga protiv toga ima jako puno. Naravno, postoji primer gde je na inicijativu jednog porfesora, npr. osnovan casopis koji se bavi nano naukum. Uspesan casopis, ali ima veoma malo veze sa univerzitetom, ili naucnom institucijom gde taj profesor radi. Izdavastvno jednostavno nije posao kojim se bave univerziteti.

Cini mi se da sam vec pomenuo da puno ljudi i izdavaca (barem sto se tice fizike) razmislja o open access opciji. Ima i nekoliko primera gde non-profit izdavaci imaju open access casopise.
Jedan od najboljih za fiziku je The New Journal of Physics. On se izdaje pod pokroviteljstvom non-profit izdavaca zvanog Institut of Physics (IOP). Ako se dobro secam, jednom kada casopis bude prihvacen za izdavanje, autori placaju oko 1000-1500 evra. Tim parama se pokrivaju troskovi izdavanja, stampanja i odrzavanja casopisa i obezbedjuje besplatan pristup casopisu bez ikakvog uclanjivanja. To nisu neke velike pare, ali ako objavis desetak radova godisnje, cifra nije zanemarljiva, pogotovo sto se odbija iz tesko stecenih grantova za istrazivanje. APS-ov pandam je Physical Review X - online-only open access casopis. Relativno je nov - ne znam koliko naplucuju ili da li naplacuju. Ima jako puno zanimljive fizike - ja nemam vremena da pratim sta se tamo desava i koliko su uspesni.

Sto se tice fizike, American Physical Society (APS) je izdavac, i moram to jos jednom da naglasim naprofitabilna organizacija. IOP je evropski izdavac za fiziku - takodje neprofitabilna organizacija. Njima je svima cilj da sto vise cita i citira radove koji oni objavljuju, posto se na taj nacin casopis rangira. Na osnovu tog rangiranja, naucnici odlucuju gde salju radove za objavljivanje. Izdavaci bi najvise voleli kada bi sto vise ljudi citalo njihove casopise, posto tu, kao i svuda, postoji konkurencija. Pitanje je vrlo komplikovano i nema jednostavnog odgovora.
Problem je u tome, sto onaj koji cita mora biti vrhunski naucnik takodje, da bi shvatio o cemu je rec - drugim recima - vecinu ljudi nije briga cime se bave naucnici :)

Kada pricamo o vrhunskoj nauci, postoje izdavaci koji rade za profit i oni kojima profit nije glavni interes. Trenutno je to veliki problem. Nature group (sa jako dugom tradicijom - radove objavljivao Maxwell, na primier), trenutno "prodaje" svoj uglead za profit i pravi ogromnu konkureciju neprofitabilnim izdavacima - ali to je vec druga tema.

А сличан рад је скоро прихваћен и од стране издавача који за своје часописе наплаћује претплату.

Nadam se da ce ovo biti odgovor na nekoliko replika odjednom.

Не знам одакле бих. Практично ништа од тога што си навео не сматрам тачним или релевантним.

Али да не компликујем, а и немам баш времена, ево, етички, кад већ то помињеш, исти људи већ уређују, пишу и рецензирају радове (не исте радове, надамо се). Или им верујеш или не, какве везе има твоје поверење с тиме да ли је неки издавач успут профитирао од свега тога?

И тако даље.

Предајем се.

ЕДИТ.

Gde se odbor sastaje? Ko placa racun za struju tamo gde se sastaju?

Не састају се нигде. Живе на различитим континентима и баш сви имају имејл. И струју.

Ne znam šta bih od svega citirao pošto ništa od navedenog ne vidim kao prilog tezi da izdavači naučnih časopisa moraju da postoje kao poseban entitet koji od toga profitira. Ono što mogu da ti kažem je da peer review naučnih radova sasvim lepo može da postoji i bez fizičke sobe u kojoj bi se rivjueri sastajali i kafenisali, a pogotovo nije neophodan neko ko bi sve to organizovao i naplaćivao. Ljudi koji se nikad nisu sreli u 3D životu mogu zajedno da stvore mnogo kompleksnije stvari od recenzije naučnog rada.

Bez želje da banalizujem celu stvar - u neakademskom svetu peer review koji treba da izgura relevantne informacije na vrh sasvim lepo funkcioniše. Pogledaj model ocenjivanja koji ima StackOverflow. Neka takva stvar će se kad-tad deseiti i u akademskom svetu. Kao i uvek imaš ljude koji profitiraju od ekskluziviteta i oni će biti kočnica tom napretku. Svejedno on će se neumitno desiti kada fizički odumru naučnici koji veruju isključivo u papir i ime izdavača koji je bio relevantan pre 50 godina, tj. kada u tom svetu počne da prominira i dominira sledeća generacija naučnika - ona neuplašena Internetom.

peer review naučnih radova sasvim lepo može da postoji i bez fizičke sobe

До сада сам написао и објавио 5 различитих радова с петоро различитих људи које нисам претходно срео у 3D. Двоје од њих нисам срео још увек.

До сада сам написао и објавио 5 различитих радова с петоро различитих људи које нисам претходно срео у 3D. Двоје од њих нисам срео још увек.

Q: Kako znaš da provodiš previše vremena na Internetu?
A: Neke od svojih najboljih prijatelja nikad nisi video.

Goran Vučković

a koliko vas je ikada uplatilo bilo kakvu donaciju?

Da ne bude da se niko nije javio - ja doniram poslednjih nekoliko godina (ne od početka, do duše). Verujem da ima i drugih ovde na blogu koji to rade. Vikipedija je, uz sve svoje slabosti, fenomenalna stvar - i takve i slične stvari treba da podrži svako ko to sebi može da dozvoli. Najveći deo "troškova" vikipedije i onako pokriva dobrovoljni rad - pare su za održavanje servera i neki minimalni broj profesionalnih saradnika.

Pa da, Wikipedia je sjajan primer, i stvarno, sto se tice fizike, se moze jako puno nauciti tamo. Puno ljudi je svakodnevno korsiti, ali i pored toga jednom godisnje moraju da mole ljude za donacije.

Prosle godine ja vise od milion ljudi doniralo oko 30 miliona dolara. Pola milijarde ljudi koristi Wikipedia-u. Ja ne znam koliko bi ljudi citalo fiziku u PRL-u npr., ali broj bi moralo da bude mnogo manji. Ako pretpostavimo da PRL zaposljava slican broj ljudi kao i wikipedia (oko 100), moze da se zakljuci da PRL ne bi mogao da prezivi od donacija. Ja stvarno ne znam na koji nacin bi se oni finansirali, ali znam da su oni izuzetno vazan deo naucno-istrazivackog rada. Takodje znam da ljudi iz njihove organizacije razmisljaju kako da ponude sto vise radova besplatno, ali to nije jednostavno resiti.

Ako pretpostavimo da PRL zaposljava slican broj ljudi kao i wikipedia (oko 100), moze da se zakljuci da PRL ne bi mogao da prezivi od donacija. Ja stvarno ne znam na koji nacin bi se oni finansirali, ali znam da su oni izuzetno vazan deo naucno-istrazivackog rada. Takodje znam da ljudi iz njihove organizacije razmisljaju kako da ponude sto vise radova besplatno, ali to nije jednostavno resiti.

Da, za PRL radi oko 110 ljudi, ali svi su volonteri i za taj posao nisu placeni. Takodje:

As of February 15, 2011, authors in most Physical Review journals have the option to pay an article-processing charge whereby their accepted manuscripts are made available barrier-free and open access. These manuscripts are published under the terms of the Creative Commons Attribution 3.0 License (CC-BY), the most permissive of the CC licenses, which permits authors and others to copy, distribute, transmit, and adapt the work, provided that proper credit is given. The article-processing charges have been set to cover all costs, thus providing a sustainable model. These charges will decrease the need for subscription revenue and will help to keep APS's subscription price-per-article among the lowest of any physics journals.

Ali, PRL nije problem. Problem je sa casopisima i izdavacima koji prave velike profite na racun distribucije naucnih rezultata. Na primer:

Elsevier publishes 250,000 articles a year in 2,000 journals.[1] Its archives contain seven million publications. Total yearly downloads amount to 240 million.[2] The company is currently being boycotted by academics who object to its business model, which includes "paywalls" and (in their opinion) excessively high subscription charges.

In 2010, Elsevier reported a profit margin of 36% on revenues of $3.2 billion.[3] Elsevier accounts for 28% of the revenues of the Reed Elsevier group (₤1.5b of 5.4 billions in 2006). In operating profits, it represents a bigger fraction of 44% (₤395 of 880 millions).[4] Adjusted operating profits rose by 10% from 2005 to 2006.[5]

EDIT: Zanimljivo je uporediti ovaj prihod Elseviera od 3.2 milijarde dolara sa ukupnim budzetom NSF za 2013. godinu. Sa NSF sajta dobijamo podatak

Research and Related Activities
The FY 2013 budget request is $5,983.3 million which is up $294.3 million or 5.2 percent.

Within Research and Related Activities are the following selected Directorates:

Engineering: Up 6.1 percent or 50.2 million from $826.2 million to $876.3 million
Geosciences: Up 2.4 percent or $21.2 million from $885.3 million to $906.4 million
Mathematical and Physical Sciences: Up 2.8 percent or $36.2 million from $1,308.9 million to $1,345.2 million
Dakle, Matematicke i Fizicke nauke imaju ukupan budzet od oko 1.4 milijarde dolara.

Ako pretpostavimo da PRL zaposljava slican broj ljudi kao i wikipedia (oko 100)

A zašto bismo to pretpostavili?

Da, za PRL radi oko 110 ljudi, ali svi su volonteri i za taj posao nisu placeni.

Znači povremeno i mali broj sati. U suštini, čini se da je samo pitanje inercije i stvaranja jezgra/jezgara kredibiliteta - što je opet između ostalog pitanje mehanike protokola predaje, recenzije (ili šta je već najbolja reč za peer review) i objavljivanja - tako da je kraj te priče komercijalnog objavljivanja naučnih radova verovatno prilično blizu.

Znači povremeno i mali broj sati.

Da, ovo su uglavnom editori i njihovi pomocnici zaduzeni za specificne oblasti u fizici (PRL stampa radove iz svih oblasti fizike). Rivjueri su, naravno, besplatni i njima editor salje radove na referisanje. (Ja sam neko vreme radio referisanje za PRL).

jezgra/jezgara kredibiliteta

аха. уређивачки одбор.

Не знам одакле бих. Практично ништа од тога што си навео не сматрам тачним или релевантним.

Uf, onda smo dzaba trosili dragoceno vreme :(

Али да не компликујем, а и немам баш времена, ево, етички, кад већ то помињеш, исти људи већ уређују, пишу и рецензирају радове (не исте радове, надамо се). Или им верујеш или не, какве везе има твоје поверење с тиме да ли је неки издавач успут профитирао од свега тога?

Problem je u tome sto je objavljivanje naucnog rada mnogo kompleksnije nego kao sto ga ti opisujes u poslednjoj recenici. Vrhunska nauka je vrlo konkuretna i nije lako dobiti novac za istrazivanje. Vrhunski naucnici koji rade u istom istrazivanju cesto ne mogu da podnesu svoje kolege i sve bi ucinili da ih sprece da objave rad u vaznom casopisu.

Zbog toga je vazno da isti ljudi ne mogu da uredjujui i pisu i rade recenziraju. Vazno je znati da uderdnici nisi aktivni naucnici (u vecini slucajeva). Njihov posao je da delegiraju rad relevantnim naucnicima i na osnovu njihovih raporta odluce da li da objave rad ili ne. Jedan od najvaznijih casopisa za fiziku (prl) ima petnaeastak takvih urednika. Oni su vrlo bitni i ne smeju imani nikakav interest drugaciji od kvaliteta samog rada. Oni nikako ne mogu biti istrazivaci zbog konflikta interesa. Oni su dakle srce jednog casopisa koji objavljuje naucne radove. Njih neko mora da placa za posao koji rade. U ovom trenutku oni se finansiraju prodajom prava za radove naucnim institucijama. Mada, niko od njih ne profitira od toga posto su oni non-profit, ili .org.

Iz nekoliko komentara, cini mi se da komentatori u ovom tread-u ne razumeju ulogu urednika i tacnu proceduru izdavanja rada u vrhunskom naucnom casopisu i razliku izmedju non-profit izdavaca (.org) i for-profit izdavaca (.com).

Nisam ni ja znao, dok sam ziveo u Srbiji posto mi takvih organizacija i nemamo (barem da ja znam). Mozda bi neko mogao da napise nesto na temu.

Cao svima :)

Nisam ni ja znao, dok sam ziveo u Srbiji posto mi takvih organizacija i nemamo (barem da ja znam). Mozda bi neko mogao da napise nesto na temu.

aj da siđemo sa apstrakcije na konkretno,
izdavač izdaje članke ims X troškova koje naplati kroz distribuciju, odakle njemu autorska prava na znanje.
daklem ja kupim knjigu osnove elektronike,tipa uradi sam za amatere.skarabudžim neko audio pojačalo i počnem da ga prozvodim. e, odakle sad pravo da mi naplaćuje bilo šta što sam ja iskoristio iz te knjige.izdavač nije ništa otkrio u toj knjizi on je samo skupio i izdao knjigu i naplatio mi taj svoj trud,nikakve naknadne potražnje ne može da ima.
s druge strane cena od 0,10$ dolara za štampanu stranicu je ogromna za bilo koju instituciju,institucije verovatno skidaju meleone stranica.meni koji spolja gledam ima tu mnogo pljačke.

Пусти то, Њањо, није важно, гледајмо аргументе. на пример

Vrhunski naucnici koji rade u istom istrazivanju cesto ne mogu da podnesu svoje kolege i sve bi ucinili da ih sprece da objave rad u vaznom casopisu ... Vazno je znati da uderdnici nisi aktivni naucnici (u vecini slucajeva)... Oni nikako ne mogu biti istrazivaci zbog konflikta interesa.

Ту се каже да су врхунски истаживачи злоће једне, завидне и пристрасне, али чим изгубе способност за истраживање и контактира их неки издавач да буду уредници, они, инспирасани тим позивом, одједном постају најобјективнији и најразумнији људи на свету. Коначно схватам немерљиву улогу издавача и њихов позитиван утицај на човечанство. То и донација струје, наравно.

Ђапице, нема смисла да се забављаш и вучеш нас за нос, бар не на овом блогу, ипак овде говоримо о човеку који је умро.

njanja_de.manccini

Iz nekoliko komentara, cini mi se da komentatori u ovom tread-u ne razumeju ulogu urednika i tacnu proceduru izdavanja rada u vrhunskom naucnom casopisu i razliku izmedju non-profit izdavaca (.org) i for-profit izdavaca (.com).

e bas si me nasmejao sad. evo sarski ti kaze da je bio reviewer, ja sam takodje reviewer a marco ti je i reviewer i editor (na nekoliko casopisa). da li mislis da mi stvarno nemamo pojma o cemu pricamo?

Ne mislim da nemate pojma o cemu pricate - ovo je kompleksna tema i trazi dosta vremena. Ja sam nesrecno napisao da komentartori na treadu ne razumeju tacnu proceduru izdavanja rada u vrhunskom naucnom casopisu, sto nije skroz tacno.

Ono sto sam hteo da kazem je da, npr. Americn Physical Society (APS), kao najvazniji izdavac radova iz oblasti fizike u Americi, nema volentera. Svi koji tamo rade, rade za platu i jako je vazno da tako ostane. Oni su neprofitabilna organizacija (zive od prodaje prava), ali im finansijski interes nije glavna motivacija za posao kojim se bave. Takodje bih hteo da ponovim da su oni vazan deo naucno-istrazivacke zajednice, i niko na njih ne gleda kao na neke pijavice koje zive od tudjeg rada, vec su duboko uvazavani zbog posla kojim se bave.

Meni se cini da jedna takva vazna organizacija ne moze da funkcionise volonterski. A, kao sto je nsarski citirao, skoro niko ne placa oko 1000 dolara za objavljivanje rada u PRL-u, koliko bi njima bilo dovoljno da pokriju troskove i daju casopise besplatno.

The New Journal of Physics je uspesna varijanta open source casopisa koji se finansira tako sto naplacuje objavnjivanje od samih autora. U ovom trenutku je problem sto dva vodeca casopisa za nauku (Science i Nature) rade za profit. Ako se tvoj rad pojavi na naslovnoj stranici u tim casopisima, sanse da ces jednog dana dobiti Nobelovu nagradu se znatno uvecavaju i niko ne pita sta kosta, ako ti oni prihvate rad za objavljivanje. A to su profitabilne organizacije (.com), i njima nije u interesu da objavljuju radove iz svih oblasti fizike, kao sto to radi APS. Oni na taj nacin biraju najbolje od najboljeg i fokusiraju se na teme koje su trenutno veoma interesantne. Na taj nacin sebi podizu rejting i zapostavljaju druge grane nauke i stvaraju ogromnu konkurenciju naprofitabilnim izdavacima (APS.org) kojima je progreas i sluzba nauci jedini interes.

Kako to promeniti, ja stvarno nemam ideju. Citava ideja ovih mojih postova je bila da ukazem da je problem vrlo kompleksan, i da puno pamentnih ljudi razmislja kako da ga resi. Koliko ja razumem sistem koji funckionise u zapadnim zemljama (sto se tice fizike), cini mi se da ni jedan da predloga koje sam ovde cuo ne bi mogao da funkcionise u stvarnosti. Kao sto vidim, pokusavajuci da objasnim kako sistem funkcionise i koji se sve problemi srecu i vrhunskoj nauci i casopisima, stavio sam sebe u poziciju da branim trenutni sistem, navukao sebi bedu na vrat i potrosio dva dana na pisanje komentara. Nadam se ne uzald :)

Hajde cao jos jednom i puno srece u tvojim i markovim uspesnim karijerama.

ja licno mislim da je gospoJa drzavni tuzilac gradila svoju karijeru na ovom slucaju pa je htela da se malo istakne.

pa evo, sad se istakla kako se nije nadala, mmjjbm.

pa evo, sad se istakla kako se nije nadala, mmjjbm.

mediokritet neosetljivi.

ovo je najbolji primer kako ovaj okrutni sistem
uništava najbolje,najpametnije, najkreativnije, koji su
ujedno i najosetljiviji,
a najbolje vide sve nepravde, svu gramzivost i
bezosećajnost korporativnog sveta.

za arona kažu da je bio depresivan, a kako i
da ne bude...

evo sta o MIT kaze Wiki, u delu o Organisation & Adminsitration:

MIT is chartered as a non-profit organization and is owned and governed by a privately appointed board of trustees known as the MIT Corporation.[122] The current board consists of 43 members elected to five-year terms,[123] 25 life members who vote until their 75th birthday,[124] 3 elected officers (President, Treasurer, and Secretary),[125] and 4 ex officio members (the president of the alumni association, the Governor of Massachusetts, the Massachusetts Secretary of Education, and the Chief Justice of the Massachusetts Supreme Judicial Court).[126][127] The board is chaired by John S. Reed, the former chairman of the New York Stock Exchange and Citigroup.[128][129] The corporation approves the budget, new programs, degrees, and faculty appointments as well as electing the President to serve as the chief executive officer of the university and presiding over the Institute's faculty.[86][130] MIT's endowment and other financial assets are managed through a subsidiary MIT Investment Management Company (MITIMCo).[131] Valued at $9.7 billion in 2011, MIT's endowment is the sixth-largest among American colleges and universities.[15][132]

po ovome izgleda da je jedino MITIMCo taj koji bi imao "problema" sa Aaron-om.

slicno je i sa NASA. iako osnovana od strane US Government, njena saznanja su otvorena za svakoga (primer NACA profile ...)

jedino projekti koji su vojnog karaktera i poslovi sa provatnim komanijama imaju zastitne klauzule u ugovorima.

u potpunosti se slazem sa Aaron-om, posto su velike kompanije (citaj: gramzivi menadzeri) izgubile kompas i pocele su da budu bukvalno kocnica razvoja tehnologija.

ono sto sam zaboravio prethodno napisati vezano za patente:

vama niko ne brani da koristite neciji patent u eksperimentalne i obrazovne svrhe (naravno postujuci autorska prava u smislu navodjenja cije je to delo) sve dok ne pocnete da zaradjujete novac na tome (dakle pruzanje usluga trecim licima)! glede ovoga, Aaron nije mnogo pogresio u svojim nastojanjima.

jedino mislim da je pogresio sto je prerano odustao (od zivota), posto je mogao da pruzi mnogo vise, cak i iz zatvora! no, i ovako je data poruka, samo mi je zao jednog mladog zivota koji je popustio pod masinerijom velikih kapitala!

vama niko ne brani da koristite neciji patent u eksperimentalne i obrazovne svrhe (naravno postujuci autorska prava u smislu navodjenja cije je to delo) sve dok ne pocnete da zaradjujete novac na tome

U EU se patenti mogu legalno koristiti u privatne svrhe (u svom domu). U USA je zakon stroži, mada je retkost (ako se ikada i desilo) da se podnese tužba zbog privatne upotrebe.

Ne zaradjivati nije kriterijum prilikom tužbe. To jako dobro zna open source zajednica, koja je često na meti.

Koliko god to suludo zvucalo, meni se cini da je ovo mozda i njegov poslednji cin aktivizma.
Podsetilo me je na The Life of David Gale.

sanjam da to bude neki zakon koji ce se zvati "Swartz law"

to bi bilo siuper. mada i ovako nije umro uzalud, ostaće u srcima. bio je borac tamo gde je najgušće. svaka mu čast. respect

Da se samo nadovežem na moj komentar, gore. Žurim, i nisam čitala komentare, možda je neko već pominjao kroz neke tribjute, ali nije višak.
Dakle, zašto mislim da je bio vunderkind -

The accomplished Swartz co-authored the now widely-used RSS 1.0 specification at age 14, was one of the three co-owners of the popular social news site Reddit, and completed a fellowship at Harvard's Ethics Center Lab on Institutional Corruption. In 2010, he founded DemandProgress.org, a "campaign against the Internet censorship bills SOPA/PIPA." (njegov stric)

He had an enormous intellect -- again, a brilliant mind -- but also an enormous capacity for empathy. He was a great person. (John Gruber)

I met Aaron when he was 14 or 15. He was working on XML stuff (he co-wrote the RSS specification when he was 14) and came to San Francisco often, and would stay with Lisa Rein, a friend of mine who was also an XML person and who took care of him and assured his parents he had adult supervision. In so many ways, he was an adult, even then, with a kind of intense, fast intellect that really made me feel like he was part and parcel of the Internet society, like he belonged in the place where your thoughts are what matter, and not who you are or how old you are.(Cory Doctorow)

Itd...

Saosećam sa njegovima svim srcem.
Aron, RIP

Aron, RIP

mene pogodilo, ne mogu da objasnim... :((((

link na JSTOR Beta. toplo preporucujem.

Ovo je sjajno.
Mogu da se procitaju tri rada na svake dve nedelje.

njanja_de.manccini

ne zezaj, pa malo je to. al dobro poklonu se ne gleda u zube

Ja se upravo registrovao i ceprkam okolo. Cini mi se da je tako. Ali, hajde, sto kazes, kad je dzabe i Bogu je drago.