Život

Čovek i pas

/ 14.01.2013. u 00:06

Komentari: 176
Čitanost: 22961
/
Preporuke: 12006
/

Veče. Zapravo, noć. Večeras.

Na autobuskoj stanici sam, jedna od onih prigradskih, tihih, pustih, tužnih i zapuštenih, nigde nikoga, južno, nedaleko od Beograda, saobraća samo "Lasta" i medjugradske linije, čekam upravo tu poslednju "Lastu" koja treba da me istovari kod štajge da bih odatle produžio dalje, kući. Mukla tišina, samo se u daljini tu i tamo začuje poneka petarda, mada ne toliko učestalo, istrošila se artiljerija ovih dana. Pomalo sam janpi ali onako, prijatno. Popodne sam proveo u najlepšem društvu koje se da zamisliti i pun sam svakojakih lepih utisaka, pa ipak me obuzima neka čudna melanholija, tako tipična za moj boravak u ovom guravom a voljenom delu sveta. Neće još dugo trajati, par nedelja.

Palim cigaretu i sedam na klupicu pod nadstrešnicom na stanici. Baš je zapravo tiho, skoro romantično, prijatno, ne suviše hladno ali svakako zimski, usamljeni ambijent. Krajičkom oka spazim u polumraku neki pokret levo od sebe. Pogledam u tom pravcu i ugledam, na dvadesetak metara udaljenosti, neku džukelicu, onu pravu seosku, kako se muva tu okolo. Coknem u njenom pravcu, pokušam da joj privučem pažnju. Omanje, žućkasto pseto se snebiva, ne zna da li da mi pridje ili ne. Siguran sam da se tako prešlo mnogo puta, naišavši, umesto ljubaznosti, na grubost pa možda čak i nasilje. Ko zna. Coknem malo glasnije da je ohrabrim, mahnem joj rukom, potapšem po krilu, pokušavam da je prizovem sebi. Džukelica se polako, neodlučno približava. Počnem da joj govorim blagim, mirnim glasom, uglavnom tepam uobičajene babytalk gluposti. Baš me briga, ionako osim nas tu nema nikoga. Džukelica mi prilazi, kao da joj nije sasvim jasno kakav je to tip koji sedi sam pod nadstrešnicom, ali staje na par koraka udaljenosti pažljivo me gledajući. Konačno mi polazi za rukom da je dozovem k sebi, skidam kačket da bi mi dobro videla lice. Prišla je skroz blizu, gledajući me netremice, tužnim pogledom punim poverenja. Pomazim je po glavi, neprekidno joj govoreći, tiho, mirno, blago. Čini mi se da joj prija moj dodir. Pod rukom osećam da je pseto prljavo, ulepljene dlake, ali to mi ne smeta. Mazim ga ispod podbratka, prestajem da govorim, kapiram da smo uspostavili kontakt. Najednom, sama od sebe, kuca se uspravlja na zadnje noge, stavlja mi šape na butinu i priljubljuje glavu uz moj stomak, gurajući njušku pod moju raskopčanu jaknu. I dalje je mazim i milujem po glavi. Pas se sav privio uz mene, osećam otkucaje njegovog srca. Grlim ga čvrsto. Tu i tamo me nemo pogleda, ispitivački, istim tim tužnim pogledom punim poverenja. Odjednom me ispunjava neka užasna, strašna tuga pri pomisli da je to kučence samo, bez igde ikoga na svetu a tako željno ljubavi. Još prisnije ga grlim. Potpuno smo se sjedinili, sami, u tom neobičnom, jedinstvenom, tihom trenutku.

Par minuta kasnije, iz mraka, duž pustog druma, opažam kako nailazi autobus koji čekam, poslednji prema gradu. Ne znam šta da radim, odjednom zaljubljen u omanju, žućkastu, seosku džukelicu s kojom sam u neočekivanom zagrljaju. Skoro da mi se popela u krilo, tako usamljena, tako puna poverenja. Autobus pristaje i u dilemi sam - da li da je uzmem u naručje, unesem u autobus i povedem sa sobom? Kome da je ostavim? Ko da se brine o njoj kad budem morao da odem nazad u svet? Smem li da roditeljima natovarim takvu odgovornost pod stare dane? Kao u transu ustajem i polazim prema vratima autobusa, penjem se unutra. Kroz vrata vidim psa kako me i dalje netremice gleda tim istim, tako tužnim pogledom, tako punim poverenja....

Vrata se zatvaraju uz onaj karakteristični, šištavi zvuk i autobus kreće. Nisam ni primetio da su mi oči odjednom pune suza, niti me se tiče što me putnici iz prikrajka radoznalo posmatraju. Gledam iza sebe, pod žutom svetiljkom i dalje vidim obris psa koji nepomično gleda za autobusom koji odlazi. Gledam, dokle god se stanica nije izgubila u daljini, duž pustog druma. Strašno mi je. Osećam se kao da sam nešto grdno zgrešio otišavši svojim putem a da to nisam smeo. Istovremeno mislim na tu plemenitu životinjsku vrstu, jedinu koja je, u pravom smislu reči, sklopila neraskidiv savez s nama, ljudima.

Hoće li i sutra biti tamo, u blizini te puste, prigradske autobuske stanice? Voleo bih da još jednom vidim te tužne oči pune poverenja, koje su me tako raznežile i tako duboko pogodile u sred srca...

postavite na |

Komentari (176)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

njanja_de.manccini 00:11 14.01.2013

o Bili

kako si ovo lepo napisao. rasplakao si me

marco_de.manccini 00:16 14.01.2013

Re: o Bili

добро, њањо, вечерас ти шеташ пса, да ти прође мало.

drzura 19:17 14.01.2013

Re: o Bili

kako si ovo lepo napisao. rasplakao si me

ko " bobilj i druškan " u osnovnoj

njanja_de.manccini 19:32 14.01.2013

Re: o Bili

samo se vi zezajte, ja sam ostavila prvi komentar na prelepom blogu.
Reanimator je ocigledno otisao da tetki odnese lek.

drzura 19:55 14.01.2013

Re: o Bili

http://www.liveleak.com/view?i=c88_1358167572
pas je najbolji pijančev prijatelj

49 41 02:28 15.01.2013

Re: o Bili

marco_de.manccini
добро, њањо, вечерас ти шеташ пса, да ти прође мало.

Sto ne i rano ujutru?

nsarski 00:15 14.01.2013

***

Da, ponekad se takav susret desi i sa ljudima koje nikad ranije nisi sreo, niti ces ih kasnije videti. Pure magic.

Evo ti Arsen, prigodno.

gordanac 00:19 14.01.2013

***

dobra priča

gordanac 18:25 16.01.2013

:))

14.01.2013., psi i fudbal, lepo

freehand 20:20 16.01.2013

Re: :))

gordanac

14.01.2013., psi i fudbal, lepo

Crni Budimac...

angie01 00:23 14.01.2013

,

Osećam se kao da sam nešto grdno zgrešio otišavši svojim putem a da to nisam smeo.

Dr M 00:28 14.01.2013

Tuga

Meni se često dešava da se rastužim nad sudbinom nekog usamljenog psa.

Onda zviždućem ovo...

Ne pomaže baš uvek ali probaj..

arianna 00:54 14.01.2013

Re: Tuga

Osećam se kao da sam nešto grdno zgrešio otišavši svojim putem a da to nisam smeo.

pa što ga ostavi u novogodišnjoj noći?

mirelarado 00:37 14.01.2013

Тиха топлина:)

Odjednom me ispunjava neka užasna, strašna tuga, pri pomisli da je samo, bez ikoga na svetu a tako željno ljubavi. Još prisnije ga grlim. Potpuno smo se sjedinili, sami, u tom neobičnom, jedinstvenom, tihom trenutku.

Бар си том кученцету пружио тренутак топлине и разумевања.

Дуго ниси писао и баш си недостајао овде, Били.

Bili Piton 09:32 14.01.2013

Re: Тиха топлина:)

Mirela, cmokić - i hvala ti xxxx

docsumann 15:58 14.01.2013

Re: Тиха топлина:)

Дуго ниси писао и баш си недостајао овде, Били.

da, Bili je kao Halejeva kometa, rijetko nailazi, ali kad se pojavi to je događaj

mirelarado 19:25 14.01.2013

Re: Тиха топлина:)

da, Bili je kao Halejeva kometa, rijetko nailazi, ali kad se pojavi to je događaj

Тачно. Премда бих волела да се угледа на неку иоле учесталију астрономску појаву. :)

freehand 00:38 14.01.2013

Bili b'ate

probaj da zamisliš da je sat ranije pojela neku trudnicu u parkiću pored.
Možda ti bude lakše.

Jebeš ga, toliko se tih nesrećnih kučića i mačića naostavljasmo, tuga jedna.
I sve prokletinje na ulici baš za mnom idu, kao da znaju da će da me nasekiraju.
A svi su oni naši, a napušteni, kad razmisliš.
Drž' se batice. Sad još jedno piće i u krpe.
I sutra ni slučajno tamo!

njanja_de.manccini 00:42 14.01.2013

Re: Bili b'ate

probaj da zamisliš da je sat ranije pojela neku trudnicu u parkiću pored.
Možda ti bude lakše.

preterujes

freehand 00:44 14.01.2013

Re: Bili b'ate

njanja_de.manccini
probaj da zamisliš da je sat ranije pojela neku trudnicu u parkiću pored.
Možda ti bude lakše.

preterujes

Ja?!
Bože...

Mada, da. To mi je bila namera.

Šok ubije patetiku.

expolicajac 00:44 14.01.2013

Re: Bili b'ate

njanja_de.manccini
probaj da zamisliš da je sat ranije pojela neku trudnicu u parkiću pored.
Možda ti bude lakše.

preterujes

Kao i uvek. pokretna empatija.

kukusigameni 00:49 14.01.2013

Re: Bili b'ate

freehand
I sve prokletinje na ulici baš za mnom idu,

Pa prestani da nosiš kobasice po džepovima!

Bili, sjajna priča.

freehand 00:59 14.01.2013

Re: Bili b'ate

Pa prestani da nosiš kobasice po džepovima!

Hm, vidiš... Možda ima nešto u tome?

Biljana 77 00:46 14.01.2013

Dao si mi priliku...

Mi smo nedavno..tj. matorci, poslali na spavanje jednu džukelicu, crnu kao noć, sa još crnjim očima. Nema više "debeli Boni", nema više "va-va" kad klinci ulete u dvorište. Još je nisam otplakala.

Bili Piton 09:27 14.01.2013

Re: Dao si mi priliku...

Biljana 77
jednu džukelicu, crnu kao noć

Nazvao sam je džukelicom jer ne znam kako bih drugačije nazvao nekakvog mešanca s ulice bez pedigrea (ja, naravno, volim pse ali se ne razumem baš mnogo u njih, baš nikada nisam bio vlasnik niti smo imali ljubimca u kući, sem, kratkotrajno, nekakvog morskog prasenceta koje je moralo da se vrati odakle je došlo zbog alergije na dlaku jednog od ukućana).

Biljana 77 09:30 14.01.2013

Re: Dao si mi priliku...

Nazvao sam je džukelicom jer ne znam kako bih drugačije nazvao nekakvog mešanca s ulice bez pedigrea

Sve jasno. Ta rasa mi je omiljena.

EDIT>
Naš prvi pas pristigao je kući tako što je ustopirao ćaleta i kevu koji su se u gluvo doba vraćali sa nekog ispraćaja (u jenea, a gde drugo). Malecka je bila na kolovozu, ćale je srećom primetio i prikočio na vreme, pa izašao iz auta da je skloni na trotoar, misleći da je iz nekog od obližnjih dvorišta. Dok je obišao oko auta ona se već provukla ispod i krenula da se penje unutra. Bila je toliko malecka da nije ni mogla da uskoči u keca već se ona propela. I tako... -Vidi šta smo ti doneli... vlažna njuškica, mala bela tufna sa tamnom braon tufnom posred glave i još nekoliko po leđima... Pegi!

Mislim da nijednu životinju nikad nisam i neću voleti toliko.

appendix 09:40 14.01.2013

Re: Dao si mi priliku...

Nazvao sam je džukelicom

Ovu džukelicu sam uslikao pre jedno mesec dana u našem bolničkom hodniku.

Tu je proveo dva dana, tih i nenametljiv, i posle je nestao, ne viđam ga više. Da je imao sreće da ga neko udomi..

niccolo 09:45 14.01.2013

Re: Dao si mi priliku...

Mislim da nijednu životinju nikad nisam i neću voleti toliko

Što pre treba uzimati novog psa kad ugine stari...

nikvet pn 09:53 14.01.2013

Re: Dao si mi priliku...

Što pre treba uzimati novog psa kad ugine stari.

Klin se klinom izbija.

Nego greška bude ko hoće repliku, istu rasu istog pola. Ne ide. U novome podsvesno gledaš staroga psa ali to je sasvim nova jedinka, druga persona i nemoguće je da se ponovi.

Biljana 77 10:27 14.01.2013

Re: Dao si mi priliku...

Nego greška bude ko hoće repliku

Da...i mi smo vrlo brzo uzeli drugu kucu. Isto je ćale pronašao u fabričkom krugu, hranio je par dana, premišljao se i na kraju je doneo. Potpuna suprotnost. Osim što su obe bile devojčice...

loader 01:43 14.01.2013

Pas koji je voleo autobuse

Gospodja Klara 05:57 14.01.2013

Mene je tako

pokupilo pre mesec i po dana. Bilo je dovoljno da unutrašnji policajac (ili dežurni čika-doktor) zadrema na 3 sekunde i odmah napravim njesra.
Tok događaja: sestra izvede decu ispred zgrade da se igraju i koji minut kasnije pozvoni na interfon i saopšti mi da je: ''Jaoooj, jadan, ima ogrlicu, neko ga je izgleda izbacio...'' Navlačim jaknu i čizme, silazim, on - žuto, razigrano, potpuno budalasto štene nesvesno smrtnih opasnosti koje ga vrebaju iza svake ćoška ovog jebenog sveta, oko vrata ima preveliku crvenu ogrlicu za koju je zataknuta ceduljica sa porukom čiji integralni tekst (slovne i greške u interpunkciji nisu moje, kao ni upotreba caps locka) prenosim u narednim redovima:
(Ovde napominjem da prema komercijalnim porukama bilo koje vrste gajim prezrivi cinični otklon, nisam vernik, ne patim od ''Orka''-sindroma, anksioznost uspešno prevazilazim uobičajenim lošim navikama a potrebu za socijalnom interakcijom zadovoljavam, kao i svaki normalan čovek, aktivnostima na društvenim mrežama. Uz to više volim mačke.)

Dakle, tekst:

''ja sam jedno malo nezaštićeno štene, imam 3 i po meseca
JA SAM SE IZGUBIO. MOLIM DA ME SPASITE ULICE I GLADI.
Vas verni Prijatelj Pas''

Samouvereno i bez trunke oklevanja, kao da sam samo čekala taj momenat, kliknem dugmić ''hibernate'' na mozgu, uzmem kuče u naručje, donesem ga u stan, sutradan odvedem kod veta na vakcinaciju i čipovanje, lupnem se bodro po džepu u koji sam stavila pasoš, kupim mu mornarski džemperić sa izvezenim sidrom i kapuljačom

... i tako... Sad čekam da promeni konačno zube pa da nabavim novi nameštaj, u međuvremenu pokušavam da udomim bilo njega, bilo decu, kod nekog ko ga neće držati na lancu i hraniti mokrim 'lebom (ovo nije obavezno za decu).

Mislim, savest ume da grize, ali će bar poštedeti papuče, noge, knjige, goste...:)

marco_de.manccini 06:57 14.01.2013

Re: Mene je tako

knjige, goste...:)

волим све што воле млади,
скупљам значке, псе и мачке,
па гриземо, спорта ради,
књиге, госте и играчке.

srdjan.pajic 07:10 14.01.2013

Re: Mene je tako

Gospodja Klara

Evo i moje priče, sa dramom na početku, plakanjem u sredini i srećom i veseljem na kraju.

Naše mače No 2, Margaritu, usvojili smo iz azila za napuštene životinje. Bila je neugledno stvorenje po previsokim standardima koje je naš purebred somalijac, Uške, postavio. Staro oko 9 meseci, astmatično, slinavo, sa slomljenim repom, i nekom cistom na stomaku, koju su joj kasnije uklonili. Ali živahno, umiljato, vešto i bistrog pogleda. Rekli su nam da je odrasla uz vlasnike, ali su je onda napustili, pa je nadjena kako tumara pored nekih kontejnera.

Snalažljivo i robustno mače momentalno je našlo svoje mesto u našoj kući. Nametnula se prvo kao šefovica Ušketu, a potom, kad su se teritorijalne pretenzije i strasti izmedju njih malo stišale, postali su nerazdvojni drugari.

I onda smo imali neke goste, sa decom u kući. Dok smo roštiljali pozadi u dvorištu, Megi se uspravila na prednjim letnjim vratima koja gledaju na ulicu, dete je pogrešno razumelo, i pustilo je napolje. Tek oko deset uveče, kad su gosti krenuli kući, primetili smo da je nema.

Tu nastaje panična potraga, svo ljudstvo i tehnika su bili uključeni, domaćini, gosti, deca. Krug pretrage se u sred noći proširio na komšijsko dvorište, jedno, drugo, pa sledeći blok, pa drugi. Uključeni su i automobili, ronilačke baterijske lampe, tehnike dozivanja svih mogućih vrsta. Tu i tamo je primećeno "mače koje je ista Megi", na dva mesta smo lupali komšijama na vrata da nas puste u zadnje dvorište, jer nam se učinilo da smo je videli. I ništa.

Ponoć prošla, gosti morali da odu, ostali samo žena i ja da, ko gluve kučke, tumaramo po mračnim ulicama, sijamo lampama preko komšijskih plotova, gledamo ispod parkiranih autimobila, i da je u pola glasa dozivamo, da ne probudimo nekog zajebanog. Ali džabe.

Problem sa mačkama koje imaju astmu nije toliko sama astma, nego to što su sklone čestim infekcijama gornjih respiratornih puteva. Zbog toga što se napadi astme, kao i kod ljudi, tretiraju steroidima, koji slabe imunitet sirotih životinja. Tako da je Megi praktično bez čula njuha, a bez toga ne može sama da u mraku nadje put do kuće. Šanse da doživi jutro su bile skoro nikakve, zbog lisica i sovuljaga koje šestare po našim dvorištima i parkinzima, i iznad njih, i hrane se domaćim mačkama i drugim zalutalim ljubimcima.

Tek negde kasno posle ponoći priznali smo sami sebi da ne možemo da je nadjemo. I uz mnogo plakanja kao da smo izgubili najmilijeg, odlučili da obustavimo potragu, barem do jutra. Ostavili smo sva vrata otvorena, ko da je noćni garage sale, isped kuće rasporedili nekoliko naših dukseva, i činija sa njenom omiljenom hranom, u nadi da će joj to pomoći da se vrati kući. Ustajali nekoliko puta u toku noći na svaki zvuk, da proverimo garažu i verandu, da se Megi nije vratila, ili da nam se nije neki beskućnik uselio, ali ništa.

Ujutro smo pročešljali kompletan komšiluk ponovo, bez rezultata. Onda smo, u teškom bedaku, otštampali one papire za banderu, sa mačijom slikom, i molbom da ako je neko vidi, da nam javi. A mislio sam da nikad neću morati to da štampam. Na websajtu azila stavili smo obaveštenje da je Megi nestala, dodali njen opis i par fotografija. I u krajnje jadnom raspoloženju otišli na posao, razmišljajući koliko se ljubimaca uopšte vrati starateljima. I siroti Uške se sasvim snuždio, ponovo sam u kući.

Ali u podne stižu dobre vesti, zove me supruga na posao, sva presrećna, javili su se iz azila: neki dobri ljudi su našli Megi, nekoliko blokova daleko od naše kuće. Kažu da je pratila njhovu decu koja su išla u školu. Roditelji su je uzeli, odneli kući, nahranili i pogledali web sajt prihvatilišta, stranicu za izgubljene životinje. I tamo našli Margaritina slike.

Tako smo je dobili nazad, i bili do neba srećni, tri dana slavili.

marco_de.manccini 07:45 14.01.2013

Re: Mene je tako

Чини ми се да је Бауер једном имао сличну причу о изгубљеном и пронађеном љубимцу.

И ми смо нашег пса једном изгубили, клинци увече заборавили капију отворену, па смо тек ујутру приметили, пријавили прихватилишту и ставили слике по бандерама около. За пар сати нам се људи јавили и донели га. И отада живимо срећно.

arianna 12:45 14.01.2013

Re: Mene je tako

''ja sam jedno malo nezaštićeno štene, imam 3 i po meseca
JA SAM SE IZGUBIO. MOLIM DA ME SPASITE ULICE I GLADI.
Vas verni Prijatelj Pas''

drzura 19:24 14.01.2013

Re: Mene je tako

pure-bread somalijac, Uške

jeli Uške Abisinijski mačak? to je to , mislim somalijski i abisinijski je ista vrsta?

blogovatelj 22:47 14.01.2013

Re: Mene je tako

pure-bread somalijac

?
Si siguran da ti je speling dobar

bauer. 06:43 15.01.2013

Re: Mene je tako

ми смо нашег пса једном изгубили, клинци увече заборавили капију отворену, па смо тек ујутру приметили, пријавили прихватилишту и ставили слике по бандерама около. За пар сати нам се људи јавили и донели га. И отада живимо срећно.

Tako nešto je bilo i u našem slučaju. Našli ga neki dobri ljudi koji imaju punu kuću dece i dva kučeta. Bila je frka kad se izgubio. A da ga nisu ovi našli... zapucao je, autoputem, pravo na jugozapad - za Kaliforniju!

srdjan.pajic 08:53 15.01.2013

Re: Mene je tako

blogovatelj
pure-bread somalijac

?
Si siguran da ti je speling dobar

Siguran sam da NIJE

. Ispravio, hvala blogi, kad svratiš u ovu našu civilizaciju, ima da ti ispečem najbolju domaću panju zapadno od Misisipija.

srdjan.pajic 09:01 15.01.2013

Re: Mene je tako

bauer.
ми смо нашег пса једном изгубили, клинци увече заборавили капију отворену, па смо тек ујутру приметили, пријавили прихватилишту и ставили слике по бандерама около. За пар сати нам се људи јавили и донели га. И отада живимо срећно.

Tako nešto je bilo i u našem slučaju. Našli ga neki dobri ljudi koji imaju punu kuću dece i dva kučeta. Bila je frka kad se izgubio. A da ga nisu ovi našli... zapucao je, autoputem, pravo na jugozapad - za Kaliforniju!

Da, sigurno siroma nije znao da ga iza par krivina čeka zloglasna Dolina smrti, kroz koju nijedno kuče, ni mače, nije živo prošlo...

Inače, ovaj moj kraj grada gde živim je pravi mačkarski raj. Mislim, ljudi imaju tu i tamo po neko kuče, ali mačke apsolutno dominiraju. Tu noć, kad smo tražili Megi, mislim da sam po dvorištima i parkinzima video barem jedno 10 mačaka, vrlo ugladjenih, sa urednom ogrlicom. Baš sam se pitao koliko njih je izgubljeno, ali smo ih, zbog ogrlice, i opuštenog ponašanja ignorisali. Naše mačke, kao kućne, nemaju ogrlice, što, iako zvuči apsurdno, izgleda da im daje veću šansu da budu pronadjene i vraćene vlasnicima, jer štrče od ostatka svojih koleginica koje se mogu videti okolo.

blogovatelj 17:01 15.01.2013

Re: Mene je tako

Siguran sam da NIJE . Ispravio, hvala blogi, kad svratiš u ovu našu civilizaciju, ima da ti ispečem najbolju domaću panju

Au bate, kad vam civilizacijom pume defiluju, na šta li čovek može da natrči kad zamakne malo u divljinu

srdjan.pajic 02:52 16.01.2013

Re: Mene je tako

blogovatelj

Au bate, kad vam civilizacijom pume defiluju, na šta li čovek može da natrči kad zamakne malo u divljinu

Tišina bre tamo, sasquatch-jebci!

blogovatelj 03:46 16.01.2013

Re: Mene je tako

Tišina bre tamo, sasquatch-jebci!

E, hoće kanadska provincija Saskačevan da menja ime. Valjda imaju kompleks od imena.

Kakva politička nekoreknos' - sasquatch-jebci...
Čuo sam da nas zovete frozen backs, ali ovo prvi put sada...

tasadebeli 10:05 16.01.2013

Re: Mene je tako

blogovatelj
Tišina bre tamo, sasquatch-jebci!E, hoće kanadska provincija Saskačevan da menja ime. Valjda imaju kompleks od imena.Kakva politička nekoreknos' - sasquatch-jebci...Čuo sam da nas zovete frozen backs, ali ovo prvi put sada...

Ево решенија!!!

Пајића за председника Ју ес еја, Блоговатеља за премијера Кенаде, па да зарате они међусобно, а да нас овде оставе мало на миру!

sevarlica 07:52 14.01.2013

...

Na autobuskoj stanici sam, jedna od onih prigradskih, tihih, pustih, tužnih i zapuštenih, nigde nikoga, južno, nedaleko od Beograda, saobraća samo "Lasta" i medjugradske linije

Reci gde, ubi me znatiželja :)

Kod mene u južnom kraju beogradskog predgarađa, veliki je problem sa psima i mačkama koje ostavljaju vikendaši. Ustaljena praksa je da se uzme štene ili mače s'početka proleća i da se drži u vikendici do jeseni, dok je lepo vreme. Čim se oberu vinogradi, da se ne bi dolazilo svaka 2-3 dana, kučići i mačke se puste na ulicu pa kud koji mili moji.
Tako sam došao do svakog kučeta ili mačeta u mom životu, pa i sada imam kucu i macu koji su bukvalno došli u moj život.

Bili Piton 09:20 14.01.2013

Re: ...

sevarlica

Reci gde, ubi me znatiželja :)

Na obrenovačkom putu :)

zilikaka 08:11 14.01.2013

21

Jooj, koliko puta sam bila u sličnoj situaciji.

Doduše, srećno sam udomila jedno takvo stvorenje, i evo već 10 godina nam se mota okolo, ali posle bilo još nebrojeno kandidata.

Izlaz nadjem tako što pri odlasku neprestano mantram da imamo već dva kučeća člana, i da moram razumno postupati, i da ne mogu da glumim azil, i da...., i tako nekako prođe.

Bojan Budimac 09:21 14.01.2013

:)

Naše prošlogodišnje usvojenice, koje je Kukusigameni pravilno pedigrirao kao Zapadnojermenske šarplaninke.

Njih dve su samo 50% od prošlogodišnjih usvojenika, tako da je broj Dodževa u našoj avliji sada 8 (osam). Broj mačaka je pao na tri, pošto je Sarma naglo i dramatično izdahnuo na veterinarskom stolu 21. oktobra prošle godine (promenili smo veterinara).

Bili,

kukusigameni 10:07 14.01.2013

Re: :)

Bojan Budimac

Prevod razgovora pasa, donja slika (zapadnojermenski dijalekt):

-Jbt, on stvarno misli da ćemo da pojedemo ovaj patlidžan?

-Ma pusti ga, uvek je takav kad čita Doksove blogove.

Bojan Budimac 10:21 14.01.2013

Re: :)

kukusigameni

mikele9 15:00 15.01.2013

Re: :)

pošto je Sarma naglo i dramatično izdahnuo na veterinarskom stolu 21. oktobra prošle godine

dobrosavljevic_m 11:41 14.01.2013

Jao, Biliiiii

Biljana 77 11:47 14.01.2013

nadam se da ne smeta

Bezočno trolujem
sa dobrim razlogom.

Nova godina je i njima.

Svi zainteresovani koji žele da pomognu porodici Đurović, novac mogu da uplate na žiro račun u Poštanskoj štedionici:

200-6992820-43.

A vi podelite dalje.

Bili Piton 11:56 14.01.2013

Re: nadam se da ne smeta

Slobodno.

Konačno sam u Srbijici pa mi je zgodno da uplatim - i hoću.

Biljana 77 12:05 14.01.2013

Re: nadam se da ne smeta

Konačno sam u Srbijici

Ja sam poslala komentar na Blic da daju i instrukciju za uplate iz inostranstva, valjda će objaviti.

BebaOdLonchara 12:08 14.01.2013

komšija

tri zgrade od mene šeta "novog" psa u kraju. njuškaju se on i moja Lela*, i pitam ga koliko je star? kaže on: "pojma nemam. vet kaže da može da ima oko 3-4 godine. kod mene je 15 dana. jednu noć me je pratio skroz do kuće i kad je stigao do ulaza, ja mu kažem "ajde, upadaj". i eto."

*) lelu sam usvojila (pored alergije na dlake, tačnije, na pljuvačku koja leti po kući sa dlake) preko interneta: videla sliku ali nisam shvatila da će da izraste u 15 kila dugonogu čokoladnu trkačicu. otišla da je uzmem, videla da mi je već sa 4 meseca prevelika, ali me gledala onako i odmah mi olizala i obraze i ruke, i tako...lela sad ima godinu i dva meseca, vesela, navikla na male prostore. uzela sam je jer mi je bilo strašno da je ostavim, iako nije bila na ulici. nekako to biranje pasa, koliko god imalo smisla (videti klarin kejs), mene slomili. tih dana sam izgubila nesrenim slučajem psa koji je bio kod roditelja i jedno njeno štene. šta nam rade te emocije u životu! što li nisam psihopata, baš poželim ponekad, ali pravi psihopata, da bez griže savesti idem kroz život.
sad usisavam svaki (s.v.a.k.i) dan zbog dlaka. totalno ti se promeni život. dobra strana svega je (pored ljubavi

) da se pas prilagodi tebi. i imam sreće da je lela najbolji pas na svetu, ona koja voli da se igra, mirna je kad spavaš (kad god to bilo) i blage je naravi.

(ne znam da li se vidi slika?)

Bili Piton 12:32 14.01.2013

Re: komšija

Vidi se :)

tyson 12:13 14.01.2013

Psiholog-amater

Pa to je klasičan sindrom naših radnika na privremenom radu u inostranstvu.

Rastužio si se zapravo nad sopstvenom sudbinom nomada, beskućnika, čoveka koji svaki put odlazi i ostavlja, i koji kao i taj pas živi negde u belom svetu sam, sa prividom dobrog života koji se svodi na površne odnose i traženje utehe u materijalnom.

Za koji dan ući ćeš u avion, i dok ponovo i po ko zna koji put budeš gledao kroz prozor osećaćeš iste unutrašnje dileme kao u tom noćnom prigradskom autobusu.

A život ode.

dobrosavljevic_m 12:17 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

Ti si stvarno mnogo sebi dozvoljavaš.

Bili Piton 12:31 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

i koji kao i taj pas živi negde u belom svetu sam sa prividom dobrog života koji se svodi na površne odnose i traženje utehe u materijalnom.

Ovo ti je baš napamet, Tajsone. Nepotrebno uopštavanje.

Osim toga život prolazi (ne odlazi!) - ispunjen sadržajima. Ne znam šta tu ima više da se doda.

juniorr 12:53 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

Pa to je klasičan sindrom naših radnika na privremenom radu u inostranstvu.

Rastužio si se zapravo nad sopstvenom sudbinom nomada, beskućnika, čoveka koji svaki put odlazi i ostavlja, i koji kao i taj pas živi negde u belom svetu sam sa prividom dobrog života koji se svodi na površne odnose i traženje utehe u materijalnom.

Za koji dan ući ćeš u avion, i dok ponovo i po ko zna koji put budeš gledao kroz prozor osećaćeš iste unutrašnje dileme kao u tom noćnom prigradskom autobusu.

A život ode.

baš tako! koliko sličnih situacija je bilo i u mom životu.
mada, opet, tvoja je priča izuzetno lepo napisana, ono čovek sve vreme s tobom na klupici, s njom u krilu, s tobom u autobusu, sve, sve..

mrzim mačke, i am dog person.
otkad više nemam svog psa - a bio je to neizreciv bol - nije mi palo napamet da uzmem drugog. kroz taj pakao ne prolazim više.
voleli smo se do neba.ostaće I zato poslednji.

tyson 12:56 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

Ovo ti je baš napamet, Tajsone. Nepotrebno uopštavanje

Pa napamet i uopšteno, naravno, jer namera nije bila da se opiše tvoj konkretan slučaj (čitaj: život) - šta ja znam o njemu? - već upravo generalni sentiment jednog gastosa kad dođe kući, i kako obično vidi svoj život i sudbu u tuđini kad ga ophrvaju emocije pri kraju boravka u otadžbini.

(izgleda da mora da se potanko objasni za redove sa jevtinijim kartama; ova opaska čisto da ne odgovaram na oba komentara, Billy ne oseti se prozvanim njome)

dobrosavljevic_m 13:05 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

izgleda da mora da se potanko objasni za redove sa jevtinijim kartama; ova opaska čisto da ne odgovaram na oba komentara, Billy ne oseti se prozvanim njome)

Pa nije mi partija obezbedila bolju kartu, šta ću, a tvoje pljuckanje sa nekih umišljenih visina je stvarno smešno.
p.s.
Bili, izvini, neću da pravim sranje.

Gospodja Klara 13:17 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

Pa napamet i uopšteno, naravno, jer namera nije bila da se opiše tvoj konkretan slučaj (čitaj: život) - šta ja znam o njemu? - već upravo generalni sentiment jednog gastosa kad dođe kući, i kako obično vidi svoj život i sudbu u tuđini kad ga ophrvaju emocije pri kraju boravka u otadžbini.

Slažem se sa Tysonom. Ti na privremenom radu u inostranstvu su ekstremno ranjivi. Čuli smo uostalom za toliko slučajeva istog sindroma - ljudi rintali 30 god. po raznim nedođijama, pa slali nekom ujki ili stricu kintu da podigne višespratno prihvatilište za napuštene životinje u rodnoj varoši (mislim da su to ona zdanja opremljena skulpturama lavova ispred ulaznih vrata i satelitskim tanjirima prečnika radarske antene za detekciju i mapiranje površine pretećih asteroida na krovu).

niccolo 13:18 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

ljudi rintali 30 god. po raznim nedođijama, pa slali

Ovo ko naš Pajić

Colin_bgd 14:34 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

tyson

Pa to je klasičan sindrom naših radnika na privremenom radu u inostranstvu.

Rastužio si se zapravo nad sopstvenom sudbinom nomada, beskućnika, čoveka koji svaki put odlazi i ostavlja, i koji kao i taj pas živi negde u belom svetu sam, sa prividom dobrog života koji se svodi na površne odnose i traženje utehe u materijalnom.

Za koji dan ući ćeš u avion, i dok ponovo i po ko zna koji put budeš gledao kroz prozor osećaćeš iste unutrašnje dileme kao u tom noćnom prigradskom autobusu.

A život ode.

Mislim da ne razumes stvari. Nama 'gastosima' nije problem da putujemo kroz prostor, to cinimo u proseku jednom godisnje, i veruj mi da skoro nikog ne shrvaju emocije pri povratku nego svi jedva cekaju da se vrate svojoj kuci...

A drugo, ako nesto kao stvarno hocemo to je onda da se vratimo kroz vreme, ali to Tajsone isto zelis i ti (priznao/nepriznao), bez obzira sto ti je adresa stalnog boravka i dalje na 'ovim prostorima'...

PS. Ako cemo bas da cepidlacimo na projekcijama, ovaj tvoj post mozda i objasnjava zasto je u Srbiji mnogo vise odbacenih kerova zeljnih paznje, nego pari ruku spremnih da tu paznju i pruze...

srdjan.pajic 18:07 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

tyson
Ovo ti je baš napamet, Tajsone. Nepotrebno uopštavanje

Pa napamet i uopšteno, naravno, jer namera nije bila da se opiše tvoj konkretan slučaj (čitaj: život) - šta ja znam o njemu? - već upravo generalni sentiment jednog gastosa kad dođe kući, i kako obično vidi svoj život i sudbu u tuđini kad ga ophrvaju emocije pri kraju boravka u otadžbini.

(izgleda da mora da se potanko objasni za redove sa jevtinijim kartama; ova opaska čisto da ne odgovaram na oba komentara, Billy ne oseti se prozvanim njome)

Ako bih se i ja, kao ti, usudio da se igram psihologa amatera, rekao bih da je ovaj tvoj komentar, Tajsone, vrlo tipičan. Život prodje u bedi, nemaštini, nemoći i besciljnosti, ispunjen konstantim mučenjem oko rešavanja najobičnijih svakodnevnih životnih problema i sučeljavanju sa glupostima i truleži na svakom koraku, a u konstantnom samozavaravanju kako je to barem nadoknadjeno nekakvim tobože dubokim i toplim ljudskim odnosima, kakvih nigde nema, i obiljem raspoloživih mogućnosti da se i ostatak života proćerda u ispraznim i površnim aktivnostima, tipa sedenja u kafani, bistrenja svetske i domaće politike, ili navijanja za Novaka Djokovića.

Ali se ne usudjujem.

srdjan.pajic 18:11 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

niccolo
ljudi rintali 30 god. po raznim nedođijama, pa slali

Ovo ko naš Pajić

Ja još nisam krenuo sa tim zidarskim radovima. Čekam da vidim kako će da se završi pravi mali gradjanski rat, do istrebljenja, koji besni izmedju najvažnijih klanova naše familije oko dva parčeta zemlje na elitnoj (pri)gradskoj lokaciji.

blogovatelj 23:01 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

Nama 'gastosima' nije problem da putujemo kroz prostor, to cinimo u proseku jednom godisnje, i veruj mi da skoro nikog ne shrvaju emocije pri povratku nego svi jedva cekaju da se vrate svojoj kuci...

Kad su Caneta Partibrejkersa pitali kako se kao Zrenjaninac oseća kada dođe u Beograd, odgovorio je:

Osećam radost kada dođem i olakšanje kada odlazim

Upravo tako se i ja osećam kada iz Kanade dođem u Srbiju.
Za tih nekoliko nedelja boravka u Srbiji uvek najpre bude par dana eforije i sreće, a onda svakim danom počinjem da uviđam teškoće života na Balkanu. Stvari koje se sporo menjaju, ili nikako ne menjaju. To nisu stvari za koje su potrebne ogromne količine novca, nego samo želja srpskih vlasti i/ili žitelja Srbije da to promene.

jednatanja 23:33 14.01.2013

Re: Psiholog-amater

tyson već upravo generalni sentiment jednog gastosa kad dođe kući, i kako obično vidi svoj život i sudbu u tuđini kad ga ophrvaju emocije pri kraju boravka u otadžbini.

Vreme za drugu teoriju, na primer, kad otputuješ u bilo koju zemlju čula su ti naoštrena, hodaš kao živa antena, otvoren za utiske, primećuješ ono što ljudi koji prolaze istom tom ulicom svakog dana ne vide. Ja sam 90-te provela u SAD gde sam maltene svakodnevno slušala o "bad Serbs", i dođem jednom prilikom u maticu, uđem u drndavi autobus u Bgd. Autobus kreće sa stanice, jedna žena trči, mlatara rukama da stane, moli vozača da odveze štene u kartonskoj kutiji do Bačkog Gradišta. Vozač psuje, kondukter viče, besni ipak uzimaju štene. Sedim u drugom redu, iza kučeta koje šćućureno povremeno proviruje iz kutije. Psovke i gunđanje i dalje traje. S vremena na vreme kondukter pogladi kuče. Na jednoj stanici mu donosi vodu u čaši od jogurta. Zaviruje povremeno u kutiju, i tepa mu. Pa ponovo nešto gunđaju. Eto, ta slika mi je ostala urezana i neprepričana do sada, iako većini ljudi u tom autobusu nije predstavljala ništa posebno. Vratila sam se u USA, i uvek kad bi se povela diskusija o lošim Srbima, proletela bi mi slika tog šteneta i konduktera ispred očiju. Bili, priča

bauer. 06:50 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Ty, ja sam mislio da si ti cool lik. Kad ono - Međutim. Uvek izgleda da ima to, neko, međutim.

Znaš, većina nas u pečalbi nema mnogo prilike da naiđe na napušteno kuče na seoskom drumu, u hladnoj zimskoj noći. Pa zato, možda, neprimereno reagujemo.

tyson 13:54 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Za Dobrosavljevićku:

Moji komentari odražavaju moje raspoloženje u trenutku kada ih pišem, moj stav/mišljenje, i moj odnos prema sagovorniku (ne nužno sve nabrojano, i ne nužno tim redosledom).

Bilijevu priču, dopustićeš, svako može da doživi na svoj način, kao i bilo koju drugu priču. Neko se zaroza, neko je shvati kao poziv da se raspiše o svom iskustvu sa nekom životinjom, a neko pak tu vidi drugu vrstu simbolike.

Meni je upravo metafora iz mog inicijalnog komentara prva pala na pamet - da li zbog uvoda (lepo provedeno popodne u 'najlepšem društvu koje se da zamisliti'), da li zbog slike čoveka i psa negde u sred ničega u zimskoj noći, ili pak simbolika odlaska tim autobusom i ostavljanje nekoga željnog ljubavi, sa sve dilemama i grižom savesti. Dopustićeš mi, nadam se, slobodu nelinearnog, višedimenzionalnog doživljavanja Bilijeve priče.

U nekom idealnom svetu mi bismo onda trebali* kao odrasle, misleće osobe kritici i analiziranju sklon0g duha svako poanosob da se zapitamo zašto smo baš tako reagovali na ovaj blog. Naročito oni koji su se zaplakali

Kolateralna zanimljivost samome sebi je da upravo onako kako si ti opisala moje komentare na blogu B92, ja vidim tebe i tvoje nastupe, kad si me već naterala da razmislim o tome. Ali, to je potpuno nebitno i kao što si primetila, nema smisla da pravimo sranje na ovom blogu.

Za ostale, naročito tzv. gastose:

Ne razumem zašto se osećate prozvanim - u smislu kritike ili čak ismevanja, takoreći uvređenim. Nije sramota ni živeti i raditi negde drugde, ni imati pomešana osećanja spram zavičaja, ni pomešana osećanja spram svoje odluke da se ode negde drugde, ni emocije bilo koje vrste pri boravku kući i odlasku nazad drugoj kući.

No to će očigledno biti tema nekog drugog bloga, pošto mi se čini da je ovaj ipak o kučićima/mačićima i našem odnosu i iskustvu sa njima

* znam, znam, nije pravilno upotrebljen glagol

juniorr 14:13 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

* znam, znam, nije pravilno upotrebljen glagol

uzgred, naoko samo uzgred, da dodam : iscrpan i tačan i pošten odgovor!

zilikaka 14:26 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

* znam, znam, nije pravilno upotrebljen glagol

Naravno. Pravilno je trebovali.

tyson 14:31 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Ako bih se i ja, kao ti, usudio da se igram psihologa amatera, rekao bih da je ovaj tvoj komentar, Tajsone, vrlo tipičan. Život prodje u bedi, nemaštini, nemoći i besciljnosti, ispunjen konstantim mučenjem oko rešavanja najobičnijih svakodnevnih životnih problema i sučeljavanju sa glupostima i truleži na svakom koraku, a u konstantnom samozavaravanju kako je to barem nadoknadjeno nekakvim tobože dubokim i toplim ljudskim odnosima, kakvih nigde nema, i obiljem raspoloživih mogućnosti da se i ostatak života proćerda u ispraznim i površnim aktivnostima, tipa sedenja u kafani, bistrenja svetske i domaće politike, ili navijanja za Novaka Djokovića.

Ali se ne usudjujem.

Pa, može i tako da se posmatra na stvari, zašto da ne; krajnje legitimno mišljenje.

Sto ljudi - sto ćudi (a sto žena... znamo već). Svakoga od nas nšto drugo čini srećnim. O tome se da razgovarati, ali ne treba suditi o drugima kada su takve stvari u pitanju.

dobrosavljevic_m 14:32 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Dopustićeš mi, nadam se, slobodu nelinearnog, višedimenzionalnog doživljavanja Bilijeve priče.

:)))))
Jedva sam se naterala da pročitam ovu gomilu koju si otkucao, ali me ne interesuje da nastavljam ovaj razgovor jer bi to, između ostalog, zahtevalo i dalje čitanje tvojih komentara.

tyson 14:55 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Jedva sam se naterala da pročitam ovu gomilu koju si otkucao, ali me ne interesuje da nastavljam ovaj razgovor jer bi to, između ostalog, zahtevalo i dalje čitanje tvojih komentara

Osećam se ništavno.

Bili Piton 15:22 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

tyson

No to će očigledno biti tema nekog drugog bloga, pošto mi se čini da je ovaj ipak o kučićima/mačićima i našem odnosu i iskustvu sa njima

Obećavam da će i moj sledeći blog biti o ljudima i njihovim osećanjima, kao što je uostalom bio i ovaj, ali to se negde zaturilo izvlačenjem tog gastarbajterskog a sasvim tangencijalnog aspekta u prvi plan.

blogovatelj 16:58 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Za ostale, naročito tzv. gastose:

Ne razumem zašto se osećate prozvanim - u smislu kritike ili čak ismevanja, takoreći uvređenim.

Ja tvoj komentar uopšte nisam tako video, samo da se zna. Niti kao kritiku, niti kao ismevanje.
Dovoljno sam te dugo čitao ovde da znam da ono što napišeš vredi.

juniorr 22:45 15.01.2013

Re: Psiholog-amater

Osećam se ništavno.

bauer. 08:27 16.01.2013

Re: Psiholog-amater

Moji komentari odražavaju moje raspoloženje u trenutku kada ih pišem, moj stav/mišljenje, i moj odnos prema sagovorniku (ne nužno sve nabrojano, i ne nužno tim redosledom).

Sad ozbiljno; skoro pa da je zaprepašćujuće koliko ljudi reaguje na prvu loptu, takoreći instinktivno - neću da kažem površno - kako u čitanju ovog bloga tako i u čitanju komentara.

komentarišem uglavnom između dva telefonska poziva, odgovaranja na e-mail, zapitkivanja, sastanaka, itd, itsl. (da, u radno vreme ), kada obično nema vremena za neku lepršavost u izrazu.

Tajsone, ti si neki opasan zajebant.

tyson 17:55 16.01.2013

Re: Psiholog-amater

Tajsone, ti si neki opasan zajebant.

Pa nije da nema i toga

marco_de.manccini 18:41 16.01.2013

Re: Psiholog-amater

Докторе, а је л' мора, за прецизнију дијагнозу, да лежимо на каучу док куцамо коментаре?

: )

buba_truba 23:28 16.01.2013

Re: Psiholog-amater

blogovatelj
tyson
Za ostale, naročito tzv. gastose:

Ne razumem zašto se osećate prozvanim - u smislu kritike ili čak ismevanja, takoreći uvređenim.

Ja tvoj komentar uopšte nisam tako video, samo da se zna. Niti kao kritiku, niti kao ismevanje.
Dovoljno sam te dugo čitao ovde da znam da ono što napišeš vredi.

Ni ja. I ja...
Možda zato što nisam gastos?

I baš me iznenadi milenica, što skoči onako!

E Bili, a da se javljaš ti malo češće, a?

juniorr 13:23 17.01.2013

Re: Psiholog-amater

Ali se ne usudjujem.

šteta!
odličan bi ti psiholog - amater bio..

nikvet pn 13:05 14.01.2013

Pogodak

tužne oči pune poverenja, koje su me tako raznežile i tako duboko pogodile u sred srca...

E moj Bili ...

Ti se pogotka bar sećaš. Mene drma celog veka i ne pušta, nikako da me se okane.

A i što bi.

Jelena Pavlović 13:56 14.01.2013

Paw prints on my heart

Meni dolaze sami, pred vrata. Doju, ne prodju, ostanu.

apacherosepeacock 16:22 14.01.2013

Re: Paw prints on my heart

Staga sam se ja raznih zivotinja nausvajala.

Konkretno u skorije vreme dve macke i psa sam nasla na ulici u Beogradu prilikom svojih poseta tati i mami i ponela ih sa sobom u Amsterdam.

Usput, smuci mi se svaki dolazak u Beograd zbog onolikih napustenih zivotinja koje nemam sanse sve da pokupim iako bih htela. (da, suluda misao)

Dva puta samo gubili macke, lepili flajere svuda po kraju, stavljali oglas na internet, spartali krajem zaustavljajuci prolaznike, ostavljali odskrinut prozor da mogu da uskoce u kucu kad nadju put nazad. Ne zna se ko je u kuci bio vise usukan.
Prvi put je nas pas pronasao (nanjusio) nasu macku u tudjoj basti (tu se skitala), a drugi put drugi macor je sam nasao put do kuce posle 3 dana. Cujem nocu zvonce sa njegove ogrlice zvoni, mislim se, a dosao si barabo mala; dam mu da jede, 3 porcije je pojeo i spavao 10 sati.
(ja razmisljala, ako se zagubio negde dalje pa ne ume da se vrati, posula malo izvan moje baste od peska iz njegovog wc, misleci nanjusice to izdaleka, i upalilo je. nasao je bastu i kucu svoju)

tasadebeli 15:17 14.01.2013

Јесењин у јесен

Када су ми први пут читали Јесењинову "тужну пјесму о керуши и њених седам малих кучића", плакао сам као киша. Имао сам 5-6 година. И вазда сам после тога довлачио кући луталице, макар на један оброк и једну ноћ, користећи врло смишљено и покварено слабост моје мајке која се због тога силно љутила:"Како ти, мама, није жао? Па они немају ни маму ни тату, никога на овом свету." И наравно, луталица би остајала на смештају и храни колико год пожели.

Данас, када на часу осмацима читам Јесењинову песму, грло ми се стегне, глас дрхтури, а када дођем до онога да падну "њене очи псеће као златни сјај звезда у снег", морам да се окренем према табли да ме клинци не би провалили. Увек наслуте да се нешто догађа у мени, па буду мирни као бубице и читав час ме гледају радознало са питањем које лебди у ваздуху, али га не изговарају: "Јесте ли се ви то разнежили?" То их увек зачуди јер им ја и не изгледам као неко ко би се растужио над неком псећом судбином. И док се понеко од њих смешка са разумевањем, а остали ме још увек гледају широм отворених очију, ја покушавам да се вратим на земљу говорећи им о стиху, римовању, стилским фигурама,...

Овај блог је једино место где могу то да испричам без устручавања и бојазни да ме људи неће разумети.

juniorr 15:38 14.01.2013

Re: Јесењин у јесен

lepo, tužno..
dodje mi da bacim na blog svoju priču, jedva se uzdržavam.
kad je o psu reč, to je moj zid plakanja.

ocajna_domacica.65 21:02 16.01.2013

Re: Јесењин у јесен

Да, и ја сам овде одмах видела ''Керушу'' и још неке Јесењинове стихове, и, што да не кажем, расплакала сам се.

Препорука!

Hansel 21:47 16.01.2013

Re: Јесењин у јесен

А ја био написао, па одустао, као одговор на Тасин коментар, да сам плакао у тим годинама када сам чуо "Стојанку, мајку Кнежопољку". Нешто касније видим блог који цитира стихове одатле, у другом контексту.

tasadebeli 10:41 17.01.2013

Re: Јесењин у јесен

Hansel
А ја био написао, па одустао, као одговор на Тасин коментар, да сам плакао у тим годинама када сам чуо "Стојанку, мајку Кнежопољку". Нешто касније видим блог који цитира стихове одатле, у другом контексту.

Слушао сам Куленовићеву Стојанку у разним извођењима, а једно посебно памтим. Ишао сам на Филолошком на изборни предмет Експериментална фонетика који је држао Асим Пецо, тадашњи професор Акцентологије и Дијалектологије српског. И када би он изговарао "Јоој, Срђане, Мрђане, Млађене...", имао сам утисак као да ме ударају песницом у плексус. После нам је Пецо објашњавао да је то постигнуто и специфичним склопом гласова у тим именима...

Gospodja Klara 13:10 17.01.2013

Re: Јесењин у јесен

Овај блог је једино место где могу то да испричам без устручавања и бојазни да ме људи неће разумети.

I da te neće otkinuti od zajebavanja... bombono mamina. (sori, ne mogu da odolim

)

tasadebeli 15:12 17.01.2013

Re: Јесењин у јесен

Gospodja Klara
Овај блог је једино место где могу то да испричам без устручавања и бојазни да ме људи неће разумети.I da te neće otkinuti od zajebavanja... bombono mamina. (sori, ne mogu da odolim )

Bili Piton 12:15 18.01.2013

Re: Јесењин у јесен

tasadebeli
Hansel
А ја био написао, па одустао, као одговор на Тасин коментар, да сам плакао у тим годинама када сам чуо "Стојанку, мајку Кнежопољку". Нешто касније видим блог који цитира стихове одатле, у другом контексту.

Слушао сам Куленовићеву Стојанку у разним извођењима, а једно посебно памтим. Ишао сам на Филолошком на изборни предмет Експериментална фонетика који је држао Асим Пецо, тадашњи професор Акцентологије и Дијалектологије српског.

Ne znam za njega ali ultimativna interpretacija je bila ona Marije Crnobori. To se pamti.

docsumann 16:14 14.01.2013

a rekoh samo - čuvaj se kineza ;)

super si ovo ispričao Bili.

i da, mislim da smo se svi više puta našli u sličnoj situaciji. samo jednom sam napravio taj (is)korak - ponio sam jedno jedno poluoduzeto (zadnje noge su mu bile potpuno paralisane), promrzlo, mače kući.
al' tada sam živio sam sa bratom, kao student, na Mirjevu. spasili smo to mače (mačka), mada su mu zadnje noge uvije ostalo pomalo nejake, al su mu zato prednje, pošto se dugo služio samo njima, bile jake ko u buldoga. zvali smo ga Ćopo.
nisam tada imao pojma o mačkama, pa smo često morali da intervenišemo kada bi nešto počelo da smrdi ispod kreveta. tek poslije smo saznali za wc pijesak

poslije smo Ćopa dali jednoj drugarici koja je več dugo držala mačke.

princi 16:17 14.01.2013

Prelepa pričica

Priznajem da nemam baš neki osećaj feelinga za kučiće i mačiće (verovatno imam neki feler u glavi), ali ovo si mnogo lepo napisao. Ima malo istine u onome što ti je Tajson gore napisao, čak te i neki motivi odaju (osećaj krivice, "Osećam se kao da sam nešto grdno zgrešio otišavši svojim putem a da to nisam smeo...", napuštanja ostarelih roditelja, "Smem li da roditeljima natovarim takvu odgovornost pod stare dane?" ). Možda je on to malo pregrubo bupnuo, s neba pa u rebra, ali nije trebalo da se ljutiš. Mislim da je on, možda i nehotice, više pogodio nego svi ovi koji kače slike kučića i mačića. Imam utisak da je ovo prosto nekako samo izašlo iz tebe, a na čitaocima je da traže clues. E, sad, clues tražiš koliko čitajući autora, toliko i, možda još više, sebe.

Bili Piton 16:55 14.01.2013

Re: Prelepa pričica

princi
Možda je on to malo pregrubo bupnuo, s neba pa u rebra, ali nije trebalo da se ljutiš.

Nisam se naljutio

(ako ima neko ko je operisan od sujete, to sam ja), ali mi jeste zasmetao taj ton, prilično opor i gotovo prekorevajući. Razlog takvom nastupu ne znam, možda ga zna Tajson.

Pored toga, ključno je ono što sam izvukao i podvukao iz njegovog komentara u svom reagovanju - mislim da je tu way, way off the mark, bar kad sam ja u pitanju. Potpuna nebuloza, to be perfectly honest. Ostatak nije toliko sporan i u njemu svakako ima zanimljivih zapažanja, nemoj misliti da mi je to promaklo.

Što se ove pričice tiče, može biti da sam podlegao pukoj sentimentalnosti koju inače izbegavam i od koje mi je uglavnom neugodno. Zapisao sam je, medjutim, samo sat, sat i po nakon što se desila, pod još uvek vrlo jakim utiskom, zato je ispala takvom kakva jeste. Drago mi je da je čak i takva naišla na dopadanje. Hvala.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bili Piton

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi