Gde se nalazi svetska ekonomija?

/ 16.01.2013. u 16:24

Komentari: 115
Čitanost: 13481
/
Preporuke: 783
/

Globalna ekonomija tek izlazi iz najveće krize u poslednjih osamdeset godina. Čeka nas još dosta teških godina. Fer i transparentna međunarodna trgovina, kao i investiciona pravila su ugrožena. Vlade čine nove snažne uplive u privatne poslove. Opasne klimatske promene i ograničenosti prirodnih resursa destabilizuje zemlje. Nalazimo se na pred ključnim izborom. Diplomatija bi u nekoliko sledećih godina mogla da obezbedi - ili da podrije - životni standard svih nas daleko u budućnost.

Krajem prošle godine učestvovao sam na fascinantnoj ekonomskoj konferenciji u Forin ofisu u Londonu na kojoj su učestvovali i ministri, stotine britanskih diplomata, lokalni ekonomski stručnjaci zaposleni u ambasadama širom sveta, kao i direktori javnih službi. Diskusije i zaključci konferencije su ostavili veliki utisak na mene i zato bih voleo da ih podelim sa vama kroz kratku seriju blogova.
U svakodnevnom životu problemi nam lako odvuku pažnju od globalnih pitanja koja imaju uticaj na sve nas. Bilo da smo u Britaniji ili Srbiji, snažan ekonomski oporavak, širenje svetske trgovine i prelazak na održiviji nivo potrošnje biće ključni da bismo održali dobar životni standard. Zbog toga sam se osetio privilegovanim što sam u prilici da se vratim u London da čujem vodeće britanske stručnjake iz oblasti ekonomije i zaštite životne okoline.

Bile su četiri glavne teme. Neke diskusije su me ispunile nadom, dok su me druge veoma zabrinule.
Prva tema, o kojoj ću danas i pisati, jeste svetska ekonomija. Čuli smo puno loših vesti. Iako smo već u četvrtoj godine svetske ekonomske krize rast se jedva beleži. Krediti za kompanije, ali i domaćinstva su nedovoljni. Potrošači u bogatim zemljama još uvek moraju da otplaćuju velike dugove. Vlade nemaju više fiskalne municije za jačanje ekonomije; i da bi se izbegla kriza moraćemo mnogo više da štedimo, što će dodatno usporiti rast. Dugoročno gladano javne finansije deluju gore nego ikada: sporiji ekonomski rast i sve starija populacija znače da darežljive socijalne države nisu održive. Npr. SAD su morale da se suoče sa nekim veoma bolnim izborima, koji su odlagani zbog kratkoročnih političkih ciljeva. Čuli smo i da će evrozona morati radikalno da se promeni ako želi da preživi - i to na način sa kojim se neće svi evropljani složiti. Ipak, kolaps evra bi bio mnogo gora opcija: uticaj sloma na ekonomije i društva, kako u evrozoni tako i van nje, bio bi nezamisliv.

Da ne bismo postali previše depresivni bilo je i dobrih vesti. Glavna tržišta u usponu, Azija, Afrika i Južna Amerika, iako sporije, i dalje beleže rast. Ta tržišta se modernizuju, integrišu i, što je najvažnije, umanjuju siromaštvo. Pošto njihova mlada srednja klasa raste velikom brzinom (svaka jedanaesta osoba danas u svetu je iz Indija i ima manje od 25 godina!) potražnja za proizvodima i uslugama sa zapada će porasti, na dobrobit svih. Američka ekonomija počinje da se oporavlja. I jedinstveno EU tržište se oporavlja - sada ima jedinstveni zakon o patentima i bankarsku uniju u nastajanju. Unija sada ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom, a nastavlja i pregovore sa Kanadom, Indijom i ASEAN-om. Istovremeno, zemlje sa nezavisnim kapitalom su donele značajne prekomorske investicije. I sama Velika Britanija je osetila dobrobit takvih projekata podržanih od strane različitih vlada.

Verujem da se možemo složiti i da je 2012. Bila veoma turbulentna godina. Bila je ovo ključna izborna godina sa smenom rukovodstva u mnogim važnim zemljama. Došlo je do nekoliko geopolitičkih kriza. Zatim, građanski rat u Siriji. Imali smo nekoliko neobično silovitih vremenskih nepogoda. Zbog toga sam se zapitao da li to znači da 2013. samo može biti bolja? Šta to znači za nas?

Ciljevi spoljne politike Velike Britanije su ambiciozni. Želimo da unapredimo svetski sistem ekonomske uprave, proširimo slobodnu trgovinu, unapredimo sistem zaštite intelektualne svojine i obezbedimo energetsku sigurnost. Moramo i raditi na ispunjavanju Milenijumskih razvojnih ciljeva UN u vezi sa iskorenjivanjem siromaštva. Moramo i da se izborimo sa vremenskim promenama. Nažalost, ekonomska kriza koja još traje usporava ostvarivanje ovih ciljeva. Stepen siromaštva je u porastu od 2008. godine. Slobodna trgovina je ugrožena. Ekonomske politike su sve manje koordinisane. A i pregovori o smanjenju emisije štetnih gasova napreduje jako sporo. Mada ima i nekih boljih priča u oblasti energetske sigurnosti nakon što je „fracking" tehnika dobijanja prirodnog gasa otvorila mogućnost korišćenja velikih, novih rezervi u stabilnim zemljama kao što su SAD.

79197287-portrait-of-a-mature-woman-standing-at-a-gettyimages.jpg?v=1&c=IWSAsset&k=2&d=LrVz19fQkET3g3kAtErc8MjEwFPofEBNHKFHrMfnZk1oxG9oy7nSNnarKmBTiJiX

Šta mi u Velikoj Britaniji u saradnji sa partnerima možemo uraditi da pomognemo oporavak svetske ekonomije? Multilateralna saradnja je ključna. To bi omogučilo očuvanje i širenje slobodne trgovine na globalnom nivou. Bolje koordinisane politike među važnim ekonomskim silama bi osnažile jedna drugu, pre nego oslabile. Bolja upotreba potencijala interneta kao biznis sredstva - a ne za izvršenje kriminalnih radnji - bi dovela do stvaranja poslovnih prilika vrednih milijarde, uključujući i najsiromašnije stanovnike sveta. Jačanje i širenje jedinstvenog EU tržišta bi pomoglo razvoj biznisa, zaposlilo bi se više ljudi i bilo bi mnogo više investicija. I samim tim proširenje Unije je važnije nego ikada. Proces rada na ovim ciljevima mora i da uključi države u usponu; a i princip upravljanje međunarodnim organizacijama, koji je uglavnom ustanovljen nakon Drugog svetskog rata još uvek ne odražava novu globalnu realnost.

Iako postoje veliki rizici, ja sam optimista (ili sam naivan!). Uspon novih ekonomskih sila, tehnološki napredak, porast svetske populacije i bolja međunarodna koordinacija moraju voditi ka prosperitetu. A to, po mom mišljenju, može doneti dobrobit Velikoj Britaniji, kao i Srbiji. Ali zanima me šta vi mislite? Kako Srbija može da izbegne rizike a iskoristi prednosti budućih prilika? Da li ste optimisti ili pesimisti kada je reč o svetskoj ekonomiji? I najvažnije: šta mislite da bi vlade i diplomate trebalo da urade da bi poboljšali svetsku ekonomiju (ako smatrate da bi trebalo nešto da urade!)?

Na kraju samo da ponovim da ću seriju ovih blogova nastaviti na temu međunarodne trgovine i investicija.

Alex Brooks
šef Trgovinskog odeljenja

postavite na |

Komentari (115)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

oskar-z-wild 16:40 16.01.2013

Yoko Ono joins anti-fracking movement

Anti-fracking activists, including Yoko Ono and Sean Lennon, attempted to present the state’s environmental agency with over 200,000 comments, on the last day of a public comment period on the gas drilling process. They also, along with other anti fracking activists, tried to deliver a letter to Governor Cuomo.

The wife and son of slain Beatle John Lennon traveled to the Capitol on what could be the last day of the final public comment period on whether hydro-fracking should go forward in New York.

Yoko Ono says Governor Cuomo should “tell the truth” about fracking.

“Fracking kills,” said Ono. “So it’s such a pity that we’re going to do that, we’re going to commit suicide altogether?”

Sean Lennon says he and his mother first became concerned about the gas drilling practice when the Constitution Pipeline was planned to border their farm in the Catskills, purchased by John Lennon and Yoko Ono decades ago.

They say their worries about harmful effects from fracking, “escalated”, and led them to create their group, Artists Against Fracking. LINK

princi 19:39 16.01.2013

Poštovani

raduje vaš optimizam po pitanju jačanja srednje klase.

Pošto njihova mlada srednja klasa raste velikom brzinom (svaka jedanaesta osoba danas u svetu je iz Indija i ima manje od 25 godina!) potražnja za proizvodima i uslugama sa zapada će porasti, na dobrobit svih.

Pre toga treba rešiti majušni problem globalne nezaposlenosti (a koji se neće rešiti pukim tehnološkim razvojem, jer isti upravo smanjuje potrebu za ljudskim radom). I to sve u kontekstu radnog tržišta koje izgleda ovako:

About 1 million young people are set to join the workforce in India every month for the next 20 years

Predrag Brajovic 21:30 16.01.2013

Re: Poštovani

princi
Pre toga treba rešiti majušni problem globalne nezaposlenosti...

Верујем да постоји решење!
Све ћемо људе запослити у сектору услуга, то јест њих што више, баш како раде најразвијеније земље, којима тај сектор највише придоноси GDP-у:

ОВО ЈЕ, У СТВАРИ, ТА ТАБЕЛА. Може се поређати на различите начине. Лепо је њом се поиграти, и видети ко и колико стварно производи...

princi 22:01 16.01.2013

Re: Poštovani

Све ћемо људе запослити у сектору услуга, то јест њих што више, баш како раде најразвијеније земље, којима тај сектор највише придоноси GDP-у:

Rešenje za osveženje! I onda sve te poslove outsource-ujemo u Kinu i Indiju!
A mi samo sedimo, čitamo knjige i mudrujemo o svetu.

ОВО ЈЕ, У СТВАРИ, ТА ТАБЕЛА.

Da, to je ono što pričamo, Kina je po vrednosti industrijske proizvodnje, u stvari, već prevazišla US. Lavovski deo ovih 12 hiljada milijardi su usluge advokata i filistara. Kažu da u USA izdvajanja za zaštitu patentnih prava već prevazilaze ulaganja u R&D. Advokati jedu razvoj. "Pravna i fer država" je glavni američki proizvod. Doduše, to je upravo i razlog zašto bogati Kinezi svoje pare radije odlažu u Australiju, Kanadu, USA i UK nego u kineske banke.

Predrag Brajovic 22:23 16.01.2013

Re: Poštovani

princi
Rešenje za osveženje! I onda sve te poslove outsource-ujemo u Kinu i Indiju!

Пази ми план за повећање запослености!
Једна половина човечанства уторком и средом ће да масира ону другу, што ће енормно повећати GDP. Понедељком и четвртком следи шишање са фенирањем, опет једна половина човеченства обрађиваће ону другу, како би се подстакла индустријска производња фенова и потрошња струје. Петком је дан за маникир: преподне целокупна мушка популација маникира женску, поподне обрнуто. (Шта ће да уследи увече, то не бих да коментаришем...)

Него, да се манемо овог мог генијално економског плана, чија се једна узгредна бесмислица ишчитава из твог коментара -- оутсорсовања... Хоћу да кажем да најразвијеније економије, тзв. економије на стероидима, "вештачки" пумпају свој GDP кроз сектор услуга. Узбудљиво је и филозофско питање какав утицај на светску економију и економију, рецимо, једне Уганде, треба да има масажа у Лондону и Њујорку и фенирање са шишањем у Паризу и Берлину, а захваљујући данашњим економски механизмима -- претварањем тих услуга у новац који кола светом -- свакако да овај утицај постоји.

Економија је далеко од егзактности коју тврди да поседује.

princi 22:33 16.01.2013

Re: Poštovani

Него, да се манемо овог мог генијално економског плана, чија се једна узгредна бесмислица ишчитава из твог коментара -- оутсорсовања... Хоћу да кажем да најразвијеније економије, тзв. економије на стероидима, "вештачки" пумпају свој GDP кроз сектор услуга. Узбудљиво је и филозофско питање какав утицај на светску економију и економију, рецимо, једне Уганде, треба да има масажа у Лондону и Њујорку и фенирање са шишањем у Паризу и Берлину, а захваљујући данашњим економски механизмима -- претварањем тих услуга у новац који кола светом -- свакако да овај утицај постоји.

Економија је далеко од егзактности коју тврди да поседује.

Ma lako ćemo za manikire i pedikire, najveći deo service dela GDP-a ne prave oni nego pravnici i, još više, bankari. No, ako uzmeš Nemačku kao neku vrstu optimalnog odnosa vrednosti industrijske proizvodnje i sektora usluga (tj da vrednost industrijske proizvodnje treba da bude oko 40% vrednosti usluga) ispada da je svet pred velikom preraspodelom i da vrednost svetskog GDP-ja ne mora pasti toliko značajno da bi se ta preraspodela postigla.

Sine, nateraćeš šefa Trgovinskog odeljenja da nauči ćirilicu.

Predrag Brajovic 22:45 16.01.2013

Re: Poštovani

princi
Sine, nateraćeš šefa Trgovinskog odeljenja da nauči ćirilicu.

Не сумњам да ће Алекс да се снађе, британски образовање је познато као солидно и темељно, ШТО И САМА његова БИОГРАФИЈА говори.

zemljanin 22:49 16.01.2013

Re: Poštovani

Zato postoji podela na papirnu i realnu ekonomiju ... po ovoj paprirnoj mi samo što nismo ... problem je ova realna koja kaže, mi nećemo ni skoro ... još jedan talas krize negde 2015-e pa onda neko smirivanje do 2020-e ... uz opšti otpis svih dugova pa onda ispočetka ... ili moramo da izmišljamo nove brojeve jer su postojeći već pri kraju ...

Nisam skoro računao ali proteklih godina je USA štampala dolare po stopi od oko 40.000 u sekundi ... baš dobro za štampariju novca

princi 22:59 16.01.2013

Re: Poštovani

Predrag Brajovic
princi
Sine, nateraćeš šefa Trgovinskog odeljenja da nauči ćirilicu.

Не сумњам да ће Алекс да се снађе, британски образовање је познато као солидно и темељно, ШТО И САМА његова БИОГРАФИЈА говори.

Bath! Prelepo mesto! Bog me ubio ako nije najlepše u UK. 7 milja od najkulskijeg grada u Kraljevstvu (Bristol), a opet malo izdvojen. Znaš ko je još iz Batha? Naš heroj iz mladih dana, Peter Gabriel! Jedina mana što je malo predaleko od puste Londre (doduše, neko to računa za prednost).

HSBC pa FO? Čudna putanja... HSBC, inače, ubedljivo najbolja UK banka.

Predrag Brajovic 22:59 16.01.2013

Re: Poštovani

zemljanin
Nisam skoro računao ali proteklih godina je USA štampala dolare po stopi od oko 40.000 u sekundi ... baš dobro za štampariju novca

По гоњем питању ово је МОЈ ОМИЉЕНИ ВИДЕО ПРИЛОГ, аргумент изречен усред велике кризе америчког дуга, како би се тржиште умирило.

princi 23:05 16.01.2013

Re: Poštovani

Alan Grinspen! Koji je to car... On i dalje misli da je bio u pravu.

Predrag Brajovic 23:07 16.01.2013

Re: Poštovani

princi
Bath! Prelepo mesto!

Енглески пејзажи су невероватни и чудесни, све те шуме, потоци и брдашца... те отуда сви ти витезови, Ланселоти, Камелоти, Толкини, хобити, прелепе виле и легенде, ствари некако прирођене таквом miseenscène-у. Само је CITY, финансијски чаробњак, чудеснији од њих.

buba_truba 23:15 16.01.2013

Re: Poštovani

PredragBrajovic&princi: uživanje je čitati vas. Ič ne volim niti razumem ekonomiju, posebno sveCku, ali počinjem da simpatišem...

maksa83 23:15 16.01.2013

Re: Poštovani

Bath! Prelepo mesto!

Ja se tamo zatekao po nekom gadnom kišnom (šokantno i neuobičajeno za tu zemlju, znam) danu i zbog toga ostao neimpresioniran, a trebalo je da bude idiličan doživljaj.

Predrag Brajovic 00:02 17.01.2013

Re: Poštovani

buba_truba
PredragBrajovic&princi: uživanje je čitati vas.

Princi је стидљив, па ћу ја да ти се захвалим у име обојице. Мада, мислим да је и једнoм и другом економија само драг хоби, јер ја, формално, немам за њу никакве квалификације.

Економија на глобалном нивоу надасве је занимљива, као некакав изузетни детективски роман. Треба се снаћи у њој и разумети ко је и шта ту од видљивих играча, а који су они невидљиви а моћни, и ко је међу њима убица. Како је рекао, у сличној прилици, један велики енглески мислилац, данашњу економију треба ишчитавати по следећем принципу: When you have eliminated the impossible, whatever remains, however improbable, must be the truth. Тиме волим понекад да се бавим, и онда разумем да гусари данас често носе скупа одела и седе за компјутерима шаљући разчичите налоге за куповину свега и свачега широм света. Банкари су, међу њима, свакако најгори, и спекулације које праве по све нас имају значајне последице.

Но овде то није сад тема, а и Алекс је оптимиста. На основу чега, кад његова сама матична земља у последњим кварталима, рецимо, има подбачај у инвестицијама у привреду, док USA, по тома параметру, жустро корача ка изласку из кризе? Дакле, Алекс је оптимиста због -- рецимо -- технолошког напретка, а како кад он као ЦРНА РУПА УСИСАВА ПОТРЕБУ ЗА РАДНОМ СНАГОМ? Отуда делом и ови "трикови" најразвијенијих земаља, који у услужној грани привреде налазе резерве да се другде укинута потреба за радном снагом некако надомести. Али, као што пита princi, колико је ту онда "здрав" удео ове врсте економије у GDP-у једне земље? Да ли оних фантастичних 80%, као што показује табела коју сам горе донео?!

Углавном, свет се увелико данас тумба, ја мислим и много брже него што неки виде или очекују, и долази до његовог реструктурирања: треба наћи шта да раде толики људи на свету, кад за њима -- хоћу речи: њиховим радом -- нема праве потребе. Ево једна USA табела, па погледај те тектонске промене које се, иначе, одигравају и на светском нивоу и апсолутно прате приказане тенденције:

Колико се сећам, мислим да је педесетих година тесна већина земаља из данашње EU имала преко 50% запослених управо у пољопривреди. Данас је чак и у Африци тешко пронаћи такву земљу, а у USA испод 2% је ту запослених, у EU-Европи просек је 4%. И шта сад са свим тим бившим паорима који овом свету више не требају? И, онда, размисли да ли је српска пољопривреда та од које треба очекивати снажан импулс запошљаваљу?

P.S.
Btw, моја је теорија, ако није довољно јасно, да богате и развијене земље хиперпродукцијом свог GDP-а у сектору услуга и различитим финансијским мехнизмима паре одатле преливају другде (један од њих су оне субвенције пољопривреди) и неоколонијално пљачкају остатак света :)

princi 00:34 17.01.2013

Re: Poštovani

Ja se tamo zatekao po nekom gadnom kišnom (šokantno i neuobičajeno za tu zemlju, znam) danu i zbog toga ostao neimpresioniran, a trebalo je da bude idiličan doživljaj.

Prelepi oolitski krečnjaci, Bath se nalazi na samoj ivici engleske Engleske, tj Wessexa. Bez zajebancije, idiličan kraj. Onako usečen u brdima, tu su nekad bila rimska kupatila (valjda zbog tih krečnjaka), stecište silnih pesnika, pisaca (Džejn Ostin je odande). Prelep gradić, zaista. Iz one kategorije prelepih engleskih gradića-banja (Winchester, Bath, Cambridge, York...). Pored sela, jedina mesta u kojima vredi živeti u toj, inače, prelepoj zemlji.

maksa83 00:41 17.01.2013

Re: Poštovani

HSBC pa FO? Čudna putanja... HSBC, inače, ubedljivo najbolja UK banka.

Da, divni ljudi. Too big to jail.

Rešenje je - kao što vidimo - definitivno u poljoprivredi. Sad, to je verovatno stvar obima proizvodnje, npr. pitanje je da li bi nekom običnom pupavcu viđena banka proprala pare zarađene od par ari gandže, ili moraš da imaš ozbiljnu proizvodnju i preradu da bi HSBC radio sa tobom.

apostata 00:42 17.01.2013

Re: Poštovani

princi
Alan Grinspen! Koji je to car... On i dalje misli da je bio u pravu.

Izgleda daje ipak malo revidirao - evo šta je rekao 2008. na saslušanju pred senatskom komisijom:

ep. HENRY WAXMAN (D), California: You have been a staunch advocate for letting markets regulate themselves. And my question for you is simple. Were you wrong?

ALAN GREENSPAN: Yes. I found a flaw, but I've been very distressed by that fact.

Rep. HENRY WAXMAN: You found a flaw in the reality.

ALAN GREENSPAN: Flaw flaw in the model that I perceived is the critical functioning structure that defines how the world works, so to speak.

Rep. HENRY WAXMAN: In other words, you found that your view of the world, your ideology, was not right.

ALAN GREENSPAN: Precisely. No, that's precisely the reason I was shocked because I've been going for 40 years or more with very considerable evidence that it was working exceptionally well.

http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/warning/etc/script.html

A nekad je bio megapoznat po svojoj frazi:"Let market do it's magic!"

Predrag Brajovic 00:43 17.01.2013

Re: Poštovani

princi
Pored sela, jedina mesta u kojima vredi živeti u toj, inače, prelepoj zemlji.

А пуста Лондра?!

zemljanin 00:59 17.01.2013

Re: Poštovani

narednih nekoliko godina možemo samo govoriti o ratu valuta tj. težnji država da obore sopstvene valute jer im je jedini proizvod - izvoz ... o manipulacijama sa fjučersima, specijalno zlato i nafta, to će tek dostići svoje potencijale ... sve u svemu, ova kriza se rešava političkim saopštenjima i nagađanjima ... spinovanje i šticovanje izveštaja ... odgovarajućim kontiranjem rubrika ... sve je to daleeeeko od realnosti ... rekao bih da je neozbiljno govoriti o "izlasku iz krize" osim u novogodišnjoj noći ...

EDIT. Po pitanju Srbije ovde je tek teško rasulo ... svi se bave svime ... licenca ili odgovarajuća stručnost za određeu oblast je postalo nepoželjno ... važno je raditi na sopstvenoj promociji i onda su sva vrata otvorena ... estrada ode u ministarstva, mašinci i etf-ovci u ekonomiste, pravnici u političare, ekonomisti u pravnike i tako ... bitno da se okreće ...

princi 01:20 17.01.2013

Re: Poštovani

А пуста Лондра?!

Neeeee... Ona, u principu, nije za život (osim ako nemaš manje od 30 godina i više od 30 miliona funti u nekom hedž fondu).

princi 01:34 17.01.2013

Re: Poštovani

Da, divni ljudi. Too big to jail.

Eh, pa koja banka to ne radi? Kad radi neka pišljiva Hypo Alpe Adria, kako ne bi jedan HSBC?

49 41 03:42 17.01.2013

Re: Poštovani

apostata
princi
Alan Grinspen! Koji je to car... On i dalje misli da je bio u pravu.

Izgleda daje ipak malo revidirao - evo šta je rekao 2008. na saslušanju pred senatskom komisijom:

ep. HENRY WAXMAN (D), California: You have been a staunch advocate for letting markets regulate themselves. And my question for you is simple. Were you wrong?

ALAN GREENSPAN: Yes. I found a flaw, but I've been very distressed by that fact.

Rep. HENRY WAXMAN: You found a flaw in the reality.

ALAN GREENSPAN: Flaw flaw in the model that I perceived is the critical functioning structure that defines how the world works, so to speak.

Rep. HENRY WAXMAN: In other words, you found that your view of the world, your ideology, was not right.

ALAN GREENSPAN: Precisely. No, that's precisely the reason I was shocked because I've been going for 40 years or more with very considerable evidence that it was working exceptionally well.

http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/warning/etc/script.html

A nekad je bio megapoznat po svojoj frazi:"Let market do it's magic!"

Posle pune 22 godine "vladavine" na tom mestu!

alselone 08:13 17.01.2013

Re: Poštovani

PredragBrajovic&princi: uživanje je čitati vas.

maksa83 11:19 17.01.2013

Re: Poštovani

Eh, pa koja banka to ne radi? Kad radi neka pišljiva Hypo Alpe Adria, kako ne bi jedan HSBC?

Evo Agrobanka. Za razliku od Hypo-Alpe koja je Šariću prala pare preko kredita sa 100% učešća, tamo dobiješ kredit sa -100% učešća. Totalno nov koncept!

barese 14:22 17.01.2013

Re: Poštovani

Дакле, Алекс је оптимиста због -- рецимо -- технолошког напретка, а како кад он као ЦРНА РУПА УСИСАВА ПОТРЕБУ ЗА РАДНОМ СНАГОМ? Отуда делом и ови "трикови" најразвијенијих земаља, који у услужној грани привреде налазе резерве да се другде укинута потреба за радном снагом некако надомести.

Problem sa ovim trikovima je sto ce i sektor usluga doci na red tehnoloskog napretka. Cak i za masazu i za manikir je moguce napraviti masinu koja se posao raditi sa vecom preciznoscu nego ljudsko bice, pitanje je samo trenutka u kome ce ta masina kostati manje.

Mislim, razvijene zemlje mogu da nastave sa finansijskim igrama i neokolonijalnom pljackom ostatka sveta, ali ne vidim kako ce da preokrenu negativne trendove...

Jedino stabilno resenje bi bila nekakva futuristicka utopija gde se tehnoloski razvoj koristi za smanjenje radnog vremena zaposlenih i jacanje socijalne drzave, ali uopste ne vidim kako bi se trenutna situacija gde sve manje ljudi radi sve vise (ne bi li zadrzali sve deficitarniji posao) preokrenula u futuristicku utopiju.

sima2000 14:54 17.01.2013

Re: Poštovani

Problem sa ovim trikovima je sto ce i sektor usluga doci na red tehnoloskog napretka. Cak i za masazu i za manikir je moguce napraviti masinu koja se posao raditi sa vecom preciznoscu nego ljudsko bice, pitanje je samo trenutka u kome ce ta masina kostati manje.

Mašine nikada neće moći da zadovolje sve ljudske potrebe, pre svega zato što je broj ljudskih potreba neograničen. Pre 200 godina je bilo nezamislivo da će ljudi imati potrebu da se raspravljaju na interenetu i kucaju poruke na blogu. Tako je nama sad nezamislivo kakve će ljudi imati potrebe u 22. veku. Ne radi se ovde niokakvim trikovima - ne postoje prave i "izmišljene" potrebe. Svaka čovekova potreba je prava, dovoljno je da je oseća.

Drugo: mehanizacija i automatizacija u proizvodnji dovodi do pada cena. Jedan srpski seljak danas proizvodi 10 puta više hrane nego pre 100 godina. Jedan srpski pisac proizvodi isti broj knjiga kao i pre 100 godina. Zato je danas potrebno jednu knjigu platiti sa 10 puta većom količinom žita nego pre. Jednog dana, kada hranu budu u potpunosti proizvodile mašine, tada će hrana biti besplatna. Pijaća voda u Beogradu je skoro pa besplatna, jer je proizvodnja vode skoro pa potpuno automatizovana.

Treće: tehnološki razvoj je zaista doveo do smanjenja radnog vremena i jačanja socijalne države. Stvarno ne razumem na osnovu kojih činjenica si zaključio da je danas u svetu manja socijalna sigurnost i da se više radi nego pre 100, 200, 300 godina.

barese 16:42 17.01.2013

Re: Poštovani

sima2000

Ne radi se ovde niokakvim trikovima - ne postoje prave i "izmišljene" potrebe. Svaka čovekova potreba je prava, dovoljno je da je oseća.

Mislim da ni Predrag nije upotrebio termin "trik" za izmisljanje ljudske potrebe, vec kao nacin uvecanja zaposlenosti.

Hocu da kazem, sigurno cemo u 22. veku imati vise potreba, ali to ne znaci da ce one dovesti do povecane zaposlenosti u odnosu na danasnju sa danasnjim potrebama.

Zavisi kojom brzinom ce se povecavati broj novih potreba u odnosu na brzinu kojom ce se smanjivati zaposlenost usled tehnoloskog napretka.

sima2000

Drugo: mehanizacija i automatizacija u proizvodnji dovodi do pada cena. Jedan srpski seljak danas proizvodi 10 puta više hrane nego pre 100 godina. Jedan srpski pisac proizvodi isti broj knjiga kao i pre 100 godina.

Ovo nije tacno: pre sto godina srpski pisci nisu imali ni pisace masine (cak i medju americkim piscima je koristio samo Mark Tven, inace blizak raznim inzenjerima i inovatorima), a kamoli racunare sa editorima teksta. Tehnoloski napredak je kljucan za produktivne pisce, i sigurno da bi jedan Zoran Zivkovic (od 1997 objavljuje po knjigu godisnje, a cesto i vise) prebacen 100 godina unatrag objavio mnogo manje knjiga. Uz to, knjiga je ipak proizvod koji se mora odstampati, i tu je nesumnjiv uticaj tehnoloskog napretka.

sima2000

Treće: tehnološki razvoj je zaista doveo do smanjenja radnog vremena i jačanja socijalne države. Stvarno ne razumem na osnovu kojih činjenica si zaključio da je danas u svetu manja socijalna sigurnost i da se više radi nego pre 100, 200, 300 godina.

U visokorazvijenim zemljama ovo je bilo tacno do pre nekoliko decenija, u poslednje tri imamo obrnut trend.

U trenutku kada cena automatizacije dovoljno padne da zameni cak i radnu snagu manje razvijenih zemalja, videcemo i tamo slicne trendove koje danas imamo u visokorazvijenim drzavama.

sima2000 17:28 17.01.2013

Re: Poštovani

U visokorazvijenim zemljama ovo je bilo tacno do pre nekoliko decenija, u poslednje tri imamo obrnut trend.

Broj radnih sati godišnje se u visoko razvijenim zemljama od 1995. godine do 2011, smanjivao svake godine oko 0.5%.

http://www.bls.gov/ilc/intl_gdp_capita_gdp_hour.htm#chart08

I ostatak komentara ti je podjednako loše potkrepljen činjenicama.

barese 20:38 17.01.2013

Re: Poštovani

Broj radnih sati godišnje se u visoko razvijenim zemljama od 1995. godine do 2011, smanjivao svake godine oko 0.5%.

Za statistike o radnom vremenu zemalja OEBSa preporucujem direktno sajt OEBSa. Ovo je moj omiljeni sajt cim pocne da se govori o lenjosti Grka i ostalih juznih Evropljana.

Trendovi su isti u oba seta podataka, mada postoje razlike u apsolutnim iznosima, a objasnjenja razlicitih metodologija procene su dostupna u ovom clanku Suzan Flek iz americkog BLSa.

Na sajtu OEBSa je dostupna i baza odnosa punog radnog vremena u odnosu na part-time zaposlenje, kao i porast nezeljenog part-time zaposlenja, tj. porast slucajeva kada su ljudi prinudjeni na part-time zbog nemogucnosti da nadju posao sa punim radnim vremenom.

Da preciziram, globalni trend je smanjenje radnog vremena za niskokvalifikovane radnike (koje ih vodi u siromastvo) i povecanje radnog vremena za viskokokvalifikovane.

Mislim da je jasno da moje futuristicko utopijsko drustvo nije podrazumevalo nezeljeni part-time.

zemljanin 20:38 17.01.2013

Re: Poštovani

Jedan srpski seljak danas proizvodi 10 puta više hrane nego pre 100 godina. Jedan srpski pisac proizvodi isti broj knjiga kao i pre 100 godina. Zato je danas potrebno jednu knjigu platiti sa 10 puta većom količinom žita nego pre.

OK je to, ali razlog leži u porezu ... ukini porez i taj seljak neće morati da proizvodi 10 puta više ... ako mesec započinješ sa minusom zbog svih obaveza koje imaš prema državi onda moraš da radiš mnogo više kako bi zaradio za sebe i za državu ... ukini porez ukinućeš potrebu ljudi da proizvode 10x više ...

"bebi bum" je doveo do razvoja a dovešće i do pada ovakve ekonomije ... sve ima svoju granicu ... tehnologija nam može pružiti oslobađanje od prisile rada i omogućavanje slobode rada ... ali neće sama po sebi rešiti probleme ...

princi 21:22 17.01.2013

Re: Poštovani

Da preciziram, globalni trend je smanjenje radnog vremena za niskokvalifikovane radnike (koje ih vodi u siromastvo) i povecanje radnog vremena za viskokokvalifikovane.

Mislim da je jasno da moje futuristicko utopijsko drustvo nije podrazumevalo nezeljeni part-time.

Da, to je jedan vrlo loš i opasan trend. Raslojavanje na malobrojnu i skupu visokovalifikovanu elitu i mnogobrojnu polupismenu većinu. Nekad je cena kola zavisila od cene rada, danas cena rada učestvuje sa svega 8% (i manje) u ceni konačnog proizvoda: 92% vrednosti kola je dizajn i cena koštanja robota. ABB snabdeva robotima čitav Detroit. Mislim da je samo pitanje meseca ili, ajde, godine kada će proizvodnja kola i komponenti biti potpuno robotizovana.

Predrag Brajovic 00:12 18.01.2013

Re: Poštovani

princi
Mislim da je samo pitanje meseca ili, ajde, godine kada će proizvodnja kola i komponenti biti potpuno robotizovana.

Комунизам је све ближи :)
А кад дође -- сви ће да читају Баха и слушају Кафку. Тако некако.

Milan Novković 00:46 18.01.2013

Cognitive ...

Iako postoje veliki rizici, ja sam optimista (ili sam naivan!). Uspon novih ekonomskih sila, tehnološki napredak, porast svetske populacije i bolja međunarodna koordinacija moraju voditi ka prosperitetu. A to, po mom mišljenju, može doneti dobrobit Velikoj Britaniji, kao i Srbiji. Ali zanima me šta vi mislite? Kako Srbija može da izbegne rizike a iskoristi prednosti budućih prilika? Da li ste optimisti ili pesimisti kada je reč o svetskoj ekonomiji? I najvažnije: šta mislite da bi vlade i diplomate trebalo da urade da bi poboljšali svetsku ekonomiju (ako smatrate da bi trebalo nešto da urade!)?

... surplus.

Комунизам је све ближи :)
А кад дође -- сви ће да читају Баха и слушају Кафку. Тако некако.

Ti možda misliš da se šališ

Tehnološki razvoj, predvođen ICT i robotikom, pa stavljanje energetskih potreba i ponude pod kontrolu doprinose umreženosti sveta na više načina, direktnih i indirektih i to umrežavaje će da se nastavlja, svet će u nekom trenutku uveliko biti "jedno" bez obzira na razne granice koje su sve manje bitnima i dalje potrebne iz raznih razloga.

Prosto, gde god imamo razliku potencijala ti potencijali teže da se izjednače, potreban im je kanal, propustljivost, od spore i proste "osmoze", difuzije do eksplozivnog varničenja u obliku raznih "kriza", a preko mnogih kanala između od kojih ih je sve više organizaciono-fenomenološke prirode i ne mogu se lako ili se ne mogu nikako dekonstruisati.

Nad kineskim keš rezervama je "pritisak" da otcure tamo gde su potrebne, sa obostraim interesom; nad assets ravijenih ekonomija je pritisak da odu u ruke onih koji imaju novac.

I tako se novac, assets i vlasništva mešaju, sve više i brže bez bzira na geografske granice.

Tako, o nekim gloom and doom kataklizmičkim scenarijima u nekoj srednjoj budućnosti nema ni govora.

Isto važi i za ljude. Razlike potencijala ne dozvoljavaju neka drastična raslojavanja. Zamislimo hipotetički scenario: da je sav novac na svetu u rukama 10 ljudi a da ostali nemaju ništa. Novac bi bio potpuno bezvredan, skoro sav i mnogo pre nego što bi tako nešto moglo da se desi proces koji bi vodio ka tome bi došao u neku ravotežu. Oni jako, jako, jako bogati moraju da imaju i ostale sa koima će da sarađuju i "trguju". I to je, u širem smislu, značjna sila kad su neke granice raslojavanja ljudi u pitanju.

Tako, jednog dana stvari će biti skoro besplatne, kola, telefoni, kuće i slično, roboti i Ai će ih praviti. Ka tome vode godine kada će kupovni paritet biti sve važniji, novcu sve češće "gubiti" trag u nekoj manje-važnosti.

Na tom putu će biti raznih free-"finti". Iz knjige FREE Chris Andersona, znam da naš Free voli liste:

- Direct cross-subsidies (da se nešto besplatno ako se kupi nešto drugo, e.g. mobilni telefoni pa minuti od operatora)

- Three-party, or "two-sided" markets (puste se žense u klub besplatno ali se naplaćuje muškarcima, davanje besplatih avionskih karata a naplaćivanje od hotela i ren-a-car kompanija, itd)

- Freemium (jedni klijenti subvencionišu druge) - Dobijem 1 Gb na Picasi besplano i to subvencionišu oni koji plaćaju za više prostora, damo besplatno neki silver i gold service ponudu, a naplaćujem platinum, itd.

I danas ima mnogo ovakvih na hodočašću demonetizacije.

I šta ćemo kad kola budu besplatna - pa štancovati i prodavati znanje i usluge, sve dok i to ne postane toliko jeftino da nećemo više imati šta drugo da radimo nego da jedni drugima plaćamo FB i Blog komentare, gde više ni prodavac neće znati cenu nego će plaćati ko koliko hoće

apostata 00:57 18.01.2013

Re: Poštovani

49 41

Posle pune 22 godine "vladavine" na tom mestu!

Došlo mu iz dupeta u glavu ... nakot neoliberalni.

Predrag Brajovic 01:00 18.01.2013

Re: Cognitive ...

Milan Novković
Ti možda misliš da se šališ

Не мислим, Милане, једино волим иронију. Уосталом, Срби стално живе на предкомунистичком прагу :) Свет никад није изгледао боље и лепше. О томе, на паметан и аргументован начин, говори ХАНС РОСЛИНГ, чије сам сетове видеа овде качио у неколико наврата. Треба погледати његове многе ТЕД НАСТУПЕ.

Ја се, једино, бојим оне моје друге реченице, у прву немам сумње: шта ћемо кад сви узму да читају и слушају музику? И шта ћемо ако не буду хтели то да раде?

P.S.
Мислим да тренутни подаци говоре да су Кинези највећи инвеститори у Африци, чак су их Амери оптуживали за нефер наступ на том тржишту.

Milan Novković 01:25 18.01.2013

Re: Cognitive ...

Мислим да тренутни подаци говоре да су Кинези највећи инвеститори у Африци, чак су их Амери оптуживали за нефер наступ на том тржишту.

Da, tamo je tuča neviđena, Ameri su malo zakasnili, a i previše liberale u kapitalizmu, pa tako razuđenosti raznih vrsta, ne može da parira Kineskom novcu na "jednom mestu" pa slično i kontroli na "jednom mestu".

Novac i kontrola na jedom mestu plus neki minimalni intelekt, pa informacije i ICT su potpuno superioran model u mnogim oblastima.

Ne u svim oblastima, naravno, i još uvek ne u većini aplikacija, naravno, naglašena širina i kompleksnost nisu zgodno tlo za algoritmičnost - tu liberala, osnovne sile i heuristika rade značajan posao.

A Srbija - ja bih, između Novog Sada i Beograda dao jednu obalu Dunava Britancima, drugu Kinezima, za po 100 Milijardi Evra na 20-30 godina i eto rešenja problema, i taktičkog i strategijskog

Predrag Brajovic 01:41 18.01.2013

Re: Cognitive ...

Milan Novković
Ameri su malo zakasnili, a i previše liberale u kapitalizmu, pa tako razuđenosti raznih vrsta, ne može da parira Kineskom novcu na "jednom mestu" pa slično i kontroli na "jednom mestu".

Таман покушавам да уграбим време за један чланчић о појединим предностима недемократских принципа :)

mikimedic 01:58 18.01.2013

Re: Poštovani

Za statistike o radnom vremenu zemalja OEBSa preporucujem direktno sajt OEBSa. Ovo je moj omiljeni sajt

to je sajt oecd.

oebs je ovo (link)

princi 02:03 18.01.2013

Re: Cognitive ...

dao jednu obalu Dunava Britancima

Što Britancima? Pa oni ni ne znaju šta će ni sa svojim obalama.

lakipingvin 10:24 18.01.2013

Re: Cognitive ...

Da, tamo je tuča neviđena, Ameri su malo zakasnili

Tuca jeste velika ali ameri nisu zakasnili vec su se pogresno postavili od pocetka pokusavajuci da silom postave svoje vrednosti i verovanja drugim kulturama koje ne dele njihove vrednosti.

a i previše liberale u kapitalizmu

previse sile ja bih rekao, ako sam preveliki ne propadam i radim sta hocu, ako sam prejak lomim, jednom, dvaput to prodje ali sve vreme imati takav pristup tesko da ce proci bez placanja velikog racuna.

princi 10:33 18.01.2013

Re: Cognitive ...

Tuca jeste velika ali ameri nisu zakasnili vec su se pogresno postavili od pocetka pokusavajuci da silom postave svoje vrednosti i verovanja drugim kulturama koje ne dele njihove vrednosti.

Ma nije u pitanju nikakvo liberarenje u kapitalizmu kako ga Novković zove, nego Ameri su navikli da sve kupuju uz minimum troškova, Miki Mausom i Mekdonaldsom. Ljudima u Africi ni Miki Maus ni Mekdonalds ne znače previše. Znače im putevi, znači im infrastruktura (voda, kanalizacija, struja), kuće. Žunjama nije problem to da naprave. A zašto im nije problem? Pa zato jer nekom Ću Ćiju iz kineske vukojebine ne treba uplaćivati za penziju, ne treba trošiti bogatstvo na njegov smeštaj, ovakvu i onakvu hranu, health and safety, osiguranje, avionske karte, ne treba da sviraju fanfare da bi on počeo da radi, ne treba milion menadžera dok zagrebe skrejperom po zemlji i ostale qrce, palce.

sima2000 13:21 17.01.2013

realna vs fiktivna ekonomija

Ovde vlada velika konfuzija na temu šta je to prava, a šta izmišljena ekonomija.

Proizvodnja roba i usluga je po definiciji realna ekonomija.
Trgovina robama i uslugama je po definiciji nerealna ekonomija..

Mada stvari nisu tako jasno razgraničene već postoji čitav spektar "realnosti" u ekonomiji.

Tako na primer trgovina naftom na berzi je vrlo realna ekonomija, dok je recimo trgovina akcijama (udelima u vlasništvu onih koji proizvode robe i usluge) malo manje realna. Na kraju skale je trgovina vrednosnim papirima koji za podlogu imaju osiguranje datih kredita što je jedna vrlo, vrlo fiktivna ekonomija.

Ako teramo mak na konac i proizvodnju roba možemo podeliti na realnu i nerealnu. Proizvodnja hleba je realna ekonomija da od nje ne može biti realnija, dok je proizvodnja vibratora i veštačkih penisa na granici da bude nerealna..

U tom smislu nije tačno da države sa većim procentom usluga u GDP-u "veštački" pumpaju isti, nego je istina da je veštačka podela na više vrednu proizvodnju roba i manje vrednu proizvodnju usluga. Države u kojima se žene friziraju i masiraju svaki dan imaju veći GDP od država u kojima frizeri ne postoje nego se svako sam kući šiša, a ne masira se niko.

Iskustvo nam govori da je životni standard puno veći u društvima u kojima je proizvodnja (i posledična razmena) roba i usluga intezivnija, u odnosu na društva u kojima su sve "više" potrebe ugušene, u kojima svako za sebe proizvodi onoliko koliko mu treba i u kojima je razmena dobara i usluga između ljudi minimalna ili nepostojeća.

U Srbiji je izražen trend da se na ekonomije razvijenih zemalja gleda sa podsmehom, da im se predviđa brza propast i da se seiri nad njihovim problemima. Ja u takvim porukama ne vidim ništa drugo nego ljubomoru.

Mora se priznati da biti siromašan nosi sa sobom neke prednosti. Turisti koji se vraćaju sa Kube često sa sobom nose utisak da tamo žive slobodni ljudi koji ne robuju potrošačkim navikama. Snežana je čak svoj blog nazvala "Slobodna deca Laosa".. Tamo gde nema razvijene ekonomije, tamo nema ni robovanja konzumerizmu.

Međutim, da smo mi Srbi svesno doneli odluku da budemo siromašni, da je to naš izbor, onda ne bi bilo mesta ljubomori. Ne bi bilo priželjkivanja i prizivanja propasti razvijenim državama.

Siromašni smo zato što nas istorija nije mazila, zato što su najbolji uvek odlazili, zato što smo bezbroj puta bili porobljeni i rušeni, zato što nismo umeli i nismo znali, a verovali smo glupima i nesposobnima.

Prvo što treba da uradimo je sebi i drugima da priznamo da želimo da budemo razvijeni. Da želimo da se friziramo, masiramo i idemo na manikir četiri puta mesečno i da smo vrlo radi da svoju slobodu trampimo za neslobodu razvijenih.

Kada ovo priznamo, onda treba da proučimo šta rade ti koji su uspeli u onome što je naš cilj. Njihove recepte da proučimo, prilagodimo i primenimo. Bez ljubomore, ozlojeđenosti i seirenja.

maksa83 13:55 17.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Tako na primer trgovina naftom na berzi je vrlo realna ekonomija

Ekonomija trgovanja naftom (ili bilo kojim komoditijima) na berzi je realna dok god fjučeri nisu cash settled. Kad su cash settled onda postaje špekulacija, i onda npr. neko puno zaradi špekulišući, a na drugom kraju planete ljudi umiru od gladi kad nečije igranje cenom nafte gurne na Mesec cene soje.

sima2000 14:16 17.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Kad su cash settled onda postaje špekulacija

Na zapadu postoji mit o slobodnoj trgovini, a kod nas postoji mit o trulom zapadu koji samo što nije propao. Gore sam se osvrnuo samo na naša iskrivljena gledišta, što ne znači da se o zapadnim mitovima nema šta reći.

Eto tako na primer svima su puna usta slobodne trgovine (pa i domaćinu ovog bloga), a kad im pomeneš slobodnu trgovinu radnom snagom onda zaneme.

Da li ja mogu da odem da radim u USA, UK, Norvešku, Dansku, Švicu i sličnu zemlju, ako tamo hoće neko da me zaposli? Mogu malo sutra, jer je tržište radne snage najneslobodnije baš u zemljama u kojima se najviše propagira slobodno tržište. Moj burazer je morao da se preseli iz USA u Kanadu, jer nisu hteli da mu produže vizu uprkos jasno izraženoj želji poslodavca da žele baš njega u firmi.

Predrag Brajovic 00:48 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Ovde vlada velika konfuzija na temu šta je to prava, a šta izmišljena ekonomija.

Proizvodnja roba i usluga je po definiciji realna ekonomija.
Trgovina robama i uslugama je po definiciji nerealna ekonomija..

Mada stvari nisu tako jasno razgraničene već postoji čitav spektar "realnosti" u ekonomiji.

Последња реченица ти је у супротности са претходне три.

Забуне нема. Постоје дефиниције.

Да поновим: не постоји необорив логички разлог да услуга масерке у Лондону има глобални утицај на економију. А има. Шта мене брига што је тамо неком лепо на масеркином лондонском столу, зар не? :) Аргумент који би био против овог говорио би да је масерка плаћена парама створеним у она два преостала "реална сектора". Мали је проблем што тих пара као да има премало, тек у пропорцији 20% GDP-a а којима треба "покрити" оних 80% пара створених у сектору услуга. Зато princi тамо негде горе и пита колика је то прикладна мера да буде однос ова три сектора и наводи немачки GDP као можда прихватљив по њиховим узајманим размерама. О томе је овде помало прича... А наравно и о томе да финансијски Мерлини различитим чаролијама у својој "похлепи" опорезују читав свет. Само се сетим оних америчких и британских CDS-ова и почнем да се смејем. Није то тако давно било. Мада, "похлепа" је и добра, она шаље свој капитал да ради свуда тамо где се има надати добром приносу, па отуда, ето, и FIAT-a и остале тевабије код нас. Или у Уганди :)

Економија је и идеологија. И психологија. И мера правне сигурности. И одраз нагомиланих добара из претходних (колонијалних) векова.

Дакле, помало је необично да највећа економија света има и највећи проценат услуга у свом GDP-у. Мада -- КАД ЧОВЕК УРАЧУНА И СКУПЕ ШТАМПAРСКЕ УСЛУГЕ, штошта може и да се објасни...

princi 01:44 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Дакле, помало је необично да највећа економија света има и највећи проценат услуга у свом GDP-у.

Da li je? Jer, pazi, kad proizvodnja zbog sveopšte robotizacije postane besplatna, ekonomija će 100% biti trgovina uslugama. Ili, još bolje, informacijama. Možda je Novković gore u pravu, možda ćemo jednog dana svi svetleti kao reklame u srcu sivog grada.

Goran Vučković 01:47 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

svetleti kao reklame u srcu sivog grada

Juro "acid" Stublić

Predrag Brajovic 02:02 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

princi
Možda je Novković gore u pravu, možda ćemo jednog dana svi svetleti kao reklame u srcu sivog grada.

Узбудљиво. Стварно -- могуће да је у праву.
Мислиш да ћемо ти и ја дочекати то?

Мада, размисли добро: нешто мора бити новац.
Шта ће бити новац? И шта ће му бити мера?

P.S.
There are more things in heaven and earth, Princi,
Than are dreamt of in our philosophy.

princi 03:51 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Мада, размисли добро: нешто мора бити новац.

Da li mora? Jer šta je novac: to je obećanje države da rezultat svog rada možeš zameniti za rezultat nečijeg drugog rada i ti uzimaš zdravo za gotovo da je to obećanje pokriveno nekom čvrstom valutom ili zlatom ili moći države (tj onom ko izdaje taj novac) da može naplatiti i obezbediti podlogu tom papiru. Mi kad kupujemo i prodajemo zapravo trgujemo tim obećanjima. Niko se nikad ne pomuči (ili usudi) da proveri istinitost tog obećanja. Zašto? Zato što je to gubljenje vremena, što je u nekoj klasičnoj šemi mnogo celishodnije trgovati tim obećanjima nego proveravati njihovu verodostojnost. Sve se, dakle, svodi na neke prećutne istine, svojevrsnu asimetriju informacija i instituciju novca upravo čuva ta asimetrija informacija. Ali, šta ćemo sa modernim, post-klasičnim svetom u kome informacije putuju brzinom svetla, gde nema skrivalica, gde se svako obećanje može proveriti istog trenutka (uzgred, nije li upravo to osnovni uzrok ove GFC)? Tada ceo svet postaje G+! Efekat ubrzavanja informacija je zapravo veoma sličan hladnoj fuziji.

Pusti ghost stories, ovo je salt & earth.

zemljanin 06:10 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Ali, šta ćemo sa modernim, post-klasičnim svetom u kome informacije putuju brzinom svetla, gde nema skrivalica, gde se svako obećanje može proveriti istog trenutka

Teorijski, ali probaj da dobiješ podatke o EU bankama ... zvaničan stav EU je da EU banke imaju pravo da ne prikažu negativan bilans ... tj. moraćeš da im veruješ da su dostupni podaci validni a ako nisu, ne možeš im ništa ...

sima2000 08:08 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Да поновим: не постоји необорив логички разлог да услуга масерке у Лондону има глобални утицај на економију. А има. Шта мене брига што је тамо неком лепо на масеркином лондонском столу, зар не? :) Аргумент који би био против овог говорио би да је масерка плаћена парама створеним у она два преостала "реална сектора".

Ima logičkog razloga. Što je intezivnija razmena dobara i usluga (pa makar to bila i masaža) u nekoj državi to je veća osnovica koja se oporezuje. UK država troši oko 50% od GDP-a, što znači da kada bi sutra svi prestali da se masiraju i idu kod frizera, država bi morala da smanji ulaganje u infrastrukturu i potrošnju na školstvo, zdravstvo, vojsku i policiju.

UK državne obaveznice se prodaju u celom svetu i vrlo su cenjene (imaju AAA rejting).. Kada bi odjednom ugasio čitav sektor masaže, državi bi u trenutku opao kreditni rejting (zbog očekivanog pada poreskih prihoda). Pretpostavimo da Societe generale banka u Parizu ima značajne plasmane u UK obaveznicama. Zbog naglog skoka u stepenu rizika plasmana, Francuska vlada bi odredila da Societe mora da poveća obaveznu rezervu. Francuska banka bi onda naredila srpskoj da sav profit iz prethodnih godina prebaci u centralu, što bi dovelo do povećane tražnje za devizama u Srbiji i naglog skoka kursa.

Globalizacija ima svojih prednosti i mana. Jedna od loših strana je i to da količina i kvalitet izvršenih masaža u UK ima uticaja na veličinu plata srpskih nastavnika i cenu hleba u srpskim prodavnicama.

zemljanin 08:18 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

UK državne obaveznice se prodaju u celom svetu i vrlo su cenjene (imaju AAA rejting)..

Fitch, the credit ratings agency, has warned the chancellor that Britain could be stripped of its prized AAA status if he fails to boost the country's economic situation in the spring budget

alselone 08:33 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Da li je? Jer, pazi, kad proizvodnja zbog sveopšte robotizacije postane besplatna, ekonomija će 100% biti trgovina uslugama. Ili, još bolje, informacijama. Možda je Novković gore u pravu, možda ćemo jednog dana svi svetleti kao reklame u srcu sivog grada.

Proizvodnja nikad nece biti besplatna jer postoje razliciti tipovi proizvodnje. Da ne gadjamo samo "Denver".

I ti roboti treba da budu proizvedeni. Proizvodnja softvera je takodje proizvodnja.

Pojavice se neka nova potreba koju ce u prvi mah morati proizvoditi ljudi.

U svakom slucaju saglasan sam sa vama da ce proizvodnja biti zanemariva u odnosu na usluge.

P.S. Momci, sjajni ste. Brajovicu, tebi sam po inerciji preporucio i "Duplikat".

Predrag Brajovic 09:00 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

princi
Jer šta je novac: to je obećanje države da rezultat svog rada možeš zameniti za rezultat nečijeg drugog rada i ti uzimaš zdravo za gotovo da je to obećanje pokriveno nekom čvrstom valutom ili zlatom ili moći države (tj onom ko izdaje taj novac) da može naplatiti i obezbediti podlogu tom papiru. Mi kad kupujemo i prodajemo zapravo trgujemo tim obećanjima. Niko se nikad ne pomuči (ili usudi) da proveri istinitost tog obećanja. Zašto? Zato što je to gubljenje vremena, što je u nekoj klasičnoj šemi mnogo celishodnije trgovati tim obećanjima nego proveravati njihovu verodostojnost.

Не верујем да си у праву.
Није новац љубав :)

maksa83 09:26 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Није новац љубав :)

"Money can't buy you love, but it improves your bargaining position"

Predrag Brajovic 09:52 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

sima2000
Ima logičkog razloga. Što je intezivnija razmena dobara i usluga (pa makar to bila i masaža) u nekoj državi to je veća osnovica koja se oporezuje.

Симо, опет се враћамо на исто. Ти си само још једном поближе представио механизам о којем ја причам.

Замислимо овакву ситуацију, један мисаони експеримент: да пољопривредни и индустријски сектор у ГБ уоппште не постоје. Дакле -- уопште га нема. И даље би се сви масирали и шишали (мислим, има ту и зубарских услуга, одношења смећа, адвокатских хонорара итсл. али масерке и фризерке су боље као пример :) GDP би био 20% мањи и ником ништа, Британци би били мало сиромашнији. А онда, неки би од њих отишао у Италију на летовање и извадио фунте да њима плати кафу. У ствари, у реалности, те фунте су бонови за масирање; или -- бонови за шишање. И онда би га онај Паоло Монтевекио, власник кафића, погледао и рекао: "Је ли, пријатељу, шта да радим ја са овим твојим боновима?! Да седнем на авион и да одем у Лондон да се масирам? Јер твоје паре ја само за то могу да заменим. Оне само томе служе и тако су настале." А онда Пол Смит се збуни, и извади друге паре и да их Паолу. Паоло их погледа, и каже: "Је ли, прикане, ти ме зезаш?! Ово ти је бон за одношење смећа. Шта да ја радим с њим овде у Италији, моје је смеће тамо у задњем дворишту кафића? Могу ли ови твоји да дођу из Лондона и однесу моје смеће? Не могу?! А шта мислиш ти да промениш мало кафану, то јест -- можеш и земљу, што се мене тиче, ја твоје бонове не примам..."

Мислим, можда стварно масажа у Лондону јесте непоновљиво искуство, али авионска карта до тамо ипак кошта :)

princi 10:02 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

А онда Пол Смит се збуни

Što lepo ne izmasira Paola i svi srećni.

Predrag Brajovic 10:12 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

princi
А онда Пол Смит се збуни

Što lepo ne izmasira Paola i svi srećni.

:)))
А и смеће после да му однесе?

Проблем је што је Пол Смит запослен у лондонском City-ју као Investment Management Consultant и ништа друго не зна да ради осим тога. А ионако Паолу данас није до масаже, открио је да га жена вара.

antioksidant 10:25 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

А ионако Паолу данас није до масаже, открио је да га жена вара.

pa opisana situacija bi nekima bila upravo podsticajna za jednu opuštajuću masažu... možda baš sa pol smitom

alselone 10:28 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

открио је да га жена вара.

Ponovo neke usluge u pitanju.
Niko nista ne proizvodi.

sima2000 10:32 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Замислимо овакву ситуацију, један мисаони експеримент:

Tvoj misaoni eksperiment ima više problema, no krenimo redom.

To što proizvodnja roba zauzima 20% u nečijem GDP-u, to ne znači da se u toj zemlji proizvodi malo hrane i industrijskih proizvoda, nego znači da je roba u tim zemljama značajno jeftinija od usluga. 20% UK GDP-a (u robi) je duplo više od 60% GDP-a Ujedinjenih Arapskih Emirata (takođe u robi, tj u nafti).

Čak i da je udeo idustrijske i poljoprivredne proizvodnje 1% od GDP to može potpuno da zadovolji potrebe stanovništva za hranom, automobilima i televizorima, ako su ovi proizvodi jeftini - a tendencija je da će biti sve jeftiniji.

Šta se dešava ako udeo proizvodnje roba predstavlja 0% od GDP-a? Ovo može da znači dve stvari: roba se proizvodi i deli besplatno, ili se roba ne proizvodi nego se uvozi.

Ako se roba uvozi, onda država u kojoj se GDP 100% sastoji od usluga, mora da ponudi okruženju neke usluge koje je to okruženje spremno da plati hranom i ostalim proizvodima. To može da bude i masaža, pod uslovom da u zemlji koja proizvodi hranu masaža uopšte ne postoji ili je skuplja od masaže u Londonu sa sve avionskom kartom.

Ako država ne proizvodi hranu, a okruženju nije sposobna da ponudi nešto što se hranom plaća, onda će stanovnici iste da pomru od gladi.

U svojoj analizi si se mnogo vezao za novac - a novac je praktično ništa.. samo simbol - nosilac značenja. Ekonomija nije razmena novca, nego razmena roba i usluga.

Razumem ja tebe da ti je krivo što Englez može funtama da plati kafu u Rimu, a Srbin sa dinarima može zadnjicu da obriše, međutim ovo je posledica toga što je Engleska ozbiljna i stabilna država i nema nikakve veze sa udelom servisa u GDP-u.

Predrag Brajovic 10:42 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

sima2000
Razumem ja tebe da ti je krivo što Englez može funtama da plati kafu u Rimu, a Srbin sa dinarima može zadnjicu da obriše, međutim ovo je posledica toga što je Engleska ozbiljna i stabilna država i nema nikakve veze sa udelom servisa u GDP-u.

Bojim se da si pogrešno percipirao stvari i da si me svrstao tamo gde ne pripadam (verovao ili ne, umem da koristim i latinicu :) Kako god, lepo je diskutovati. Stvari se ponekom u glavi raščiste.

sima2000 10:48 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Проблем је што је Пол Смит запослен у лондонском City-ју као Investment Management Consultant и ништа друго не зна да ради осим тога.

Nije bitno čime se bavi Pol dok je god neki drugi pojedinac spreman da trampi svoje proizvode i usluge sa Polom. Ako ćemo zanimanja da analiziramo sa tačke gledišta osnovnih i izvedenih ljudskih potreba, onda ćemo vrlo brzo doći do zaključka da čoveku ništa više ne treba sem leba i masti i da je sve ostalo izmišljotina.

princi 10:58 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Razumem ja tebe da ti je krivo što Englez može funtama da plati kafu u Rimu, a Srbin sa dinarima može zadnjicu da obriše, međutim ovo je posledica toga što je Engleska ozbiljna i stabilna država i nema nikakve veze sa udelom servisa u GDP-u.

Evo, Brajoviću, upravo ti o ovome pričam! Novac je percepcija. U Simčetovoj glavi UK (ili Engleska, kako je Simče zove) je "ozbiljna i stabilna država" i on će tu funtu koji dobije od Pol Smita umeti da ceni mnogo više od nezahvalnog Paola. I neće mu biti frka što mu neko firca ženu dok ugađa Pol Smitu.

Prema tome, ipak je ljubav u pitanju!

alselone 11:01 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

princi
Evo, Brajoviću, upravo ti o ovome pričam! Novac je percepcija. U Simčetovoj glavi UK (ili Engleska, kako je Simče zove) je "ozbiljna i stabilna država" i on će tu funtu koji dobije od Pol Smita umeti da ceni mnogo više od nezahvalnog Paola. I neće mu biti frka što mu neko firca ženu dok ugađa Pol Smitu.

Prema tome, ipak je ljubav u pitanju!

sima2000 11:03 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Evo, Brajoviću, upravo ti o ovome pričam! Novac je percepcija. U Simčetovoj glavi UK (ili Engleska, kako je Simče zove) je "ozbiljna i stabilna država" i on će tu funtu koji dobije od Pol Smita umeti da ceni mnogo više od nezahvalnog Paola.

Samo se ti zajebavaj, ali moram da te pitam nešto.. Znaš li ti u kojoj valuti međusobno trguju Rusija i Kina? U evrima i dolarima.

Da li misliš da se ovde radi o ljubavi ili pragmatizmu?

alselone 11:04 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

sima2000

Samo se ti zajebavaj, ali moram da te pitam nešto.. Znaš li ti u kojoj valuti međusobno trguju Rusija i Kina? U evrima u dolarima.

Da li ti misliš da se ovde radi o ljubavi ili pragmatizmu?

Simo, pusti mangupe, zezaju te. Samo ti nastavi da objasnjavas.

maksa83 11:08 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Znaš li ti u kojoj valuti međusobno trguju Rusija i Kina? U evrima i dolarima.

Da li misliš da se ovde radi o ljubavi ili pragmatizmu?

A znaš zašto su se Ameri ustremili na Iran?

Zato što je 2007. napravio berzu energenata na kojoj se trguje svim valutama osim dolarom.

Predrag Brajovic 11:09 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

princi
Novac je percepcija.

Дођавола, princi! Значи, опет је нека идеологија или религија у питању?! Докле више то да нас прати???

sima2000 11:11 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

A znaš zašto su se Ameri ustremili na Iran?

Znači Kinezi i Rusi trguju međusobno u dolarima da se ne bi Ameri i na njih ustremili? Tresu im se gaće? :)

Nemoj da karikiraš, kad dobro znaš o čemu pričam.

maksa83 11:21 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Znači Kinezi i Rusi trguju međusobno u dolarima da se ne bi Ameri i na njih ustremili? Tresu im se gaće? :)

Nemoj da karikiraš, kad dobro znaš o čemu pričam.

Ne karikiram.
Kinezi i Rusi trguju (čime?) u dolarima zato što je je to priti mač referentna planetnarna valuta u kojoj su izražene cene najvećeg broja sirovina po svetskim berzama, nafte prevashodno. Kada nafta postane benzin, od onog što ostane se pravi još 19 drugih stvari, od proste plastike pa do brodskog goriva. Zato cena nafte cima cene gomile drugih stvari (počevši od cene transporta, pa do već pominjane jestive soje kada je ponestane pošto prerađivači shvate da im je isplativija kao gorivo).

Kako god, moja poenta je da dolar kao referenta valuta (pogotovo u trgovini energentima, prevashodno naftom) nije neka "datost" koja se održava zato što je tako svima lepo, nego eto i pukom silom.

Predrag Brajovic 11:23 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

sima2000
Znaš li ti u kojoj valuti međusobno trguju Rusija i Kina? U evrima i dolarima.

"This paper shows theoretical and practical reasons explaining the current dominance of the US dollar and the euro in the invoicing of international trade. There is little doubt, though, that in the medium-to-long term the RMB will become a major currency of settlement in international trade."

ИЗВОР

RMB је ознака за кинески јуан.

sima2000 11:32 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Kako god, moja poenta je da dolar kao referenta valuta (pogotovo u trgovini energentima, prevashodno naftom) nije neka "datost" koja se održava zato što je tako svima dobro, nego eto i pukom silom.

Ovo nije tačno. To što je USA svetski policajac i što silom zavodi red širom planete, ima vrlo malo veze sa time što je dolar referentna planetarna valuta. Da li neko silom brani Rusima da izvoze 20 miliona tona nafte godišnje u Kinu i to naplate u juanima? Da li im neko brani da za te juane kupe kineske igračke, kompjutere i garderobu? Niko im ne brani, a oni opet to rade u evrima i dolarima.

I otkud evro u celoj toj priči? Ko je evro nasilno uveo da bude referentna planetarna valuta? Zašto je u srbiji evro potpuno dominantan nad dolarom? Zašto se u Srbiji stanovi kupuju u evrima, a ne u dolarima? Jel nam to silom uvedeno?

princi 11:33 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Simče, druže, o čemu ti pričaš, kakvi crni dolari, evri? Pa Kinezi već ohoho sklapaju svoje ugovore u juanima, u Londonu postoji i offshore juan trejding centar za ugovore koji se sklapaju u juanima. Žunje već izdaju i juanske obveznice.

sima2000 11:37 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

here is little doubt, though, that in the medium-to-long term the RMB will become a major currency of settlement in international trade."

To je to. Nije neka valuta dominantna zato što država ima jaku vojsku i što izigrava svetskog policajca, nego zato što ima jaku ekonomiju i ozbiljnu državnu upravu.

Kada Kina pretekne USA u jačini ekonomije i u ozbiljnosti i stabilnosti državne uprave, tada će juan da bude svetska valuta. Mogu Ameri da naprave 100 nosača aviona, to im neće pomoći da sačuvaju primat dolara.

maksa83 11:38 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Ovo nije tačno. To što je USA svetski policajac i što silom zavodi red širom planete, ima vrlo malo veze sa time što je dolar referentna planetarna valuta.

Neozbiljan si.
USA ne zavodi red širom planete zato što im se eto tako hoće, nego da zaštite sopstvene vitalne interese, a vezanost nafte i dolara je vitalan američki interes, dotle da će da ga brane po cenu eksplozije Bliskog Istoka.

Posle par godina svakodnevnog buljenja u energy market data imam poneku ideju o tome kako taj svet funkcioniše.

I otkud evro u celoj toj priči? Ko je evro nasilno uveo da bude referentna planetarna valuta? Zašto je u srbiji evro potpuno dominantan nad dolarom? Zašto se u Srbiji stanovi kupuju u evrima, a ne u dolarima? Jel nam to silom uvedeno?

Mislio sam da je to očigledno - okruženi smo evrom, i to je referentna valuta u ovom našem delu sveta.

maksa83 11:39 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Kada Kina pretekne USA u jačini ekonomije i u ozbiljnosti i stabilnosti državne uprave, tada će juan da bude svetska valuta. Mogu Ameri da naprave 100 nosača aviona, to im neće pomoći da sačuvaju primat dolara.

Pa i napravili su nosače aviona da bi sačuvali primat dolara. Juan je jedna od glavnih valuta na pomenutoj iranskoj berzi energenata. E pa neće da može.

princi 11:41 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Значи, опет је нека идеологија или религија у питању?!

Znaš šta je rekao veliki cinik i mag Keynes (treba čitati čoveka, s jedne strane je bio mnogo pametan, a s druge mnogo lepo pisao): Successful investing is anticipating the anticipations of others.

sima2000 11:44 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Pa Kinezi već ohoho sklapaju svoje ugovore u juanima, u Londonu postoji i offshore juan trejding centar za ugovore koji se sklapaju u juanima. Žunje već izdaju i juanske obveznice.

"He said China and Russia would sooner or later handle some of their bilateral trade in their own currencies".. link

Ovoga trenutka su dolar i evro svetske valute, što naravno ne znači da će to i ostati. Ja samo pokušavam da kažem da postoje debeli razlozi, zašto je sada takva situacija i zašto će se ona eventualno promeniti u bližoj ili daljoj budućnosti i da ti razlozi imaju vrlo malo veze sa grinspanom, masažom, manikirom, nosačima aviona i ostalim argumentima navedenim u raspravi..

maksa83 11:45 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Ovoga trenutka su dolar i evro svetske valute, što naravno ne znači da će to i ostati. Ja samo pokušavam da kažem da postoje debeli razlozi, zašto je sada takva situacija i zašto će se ona eventualno promeniti u bližoj ili daljoj budućnosti i da ti razlozi imaju vrlo malo veze sa grinspanom, masažom, manikirom, nosačima aviona i ostalim argumentima navedenim u raspravi..

A sa čim ima veze, života ti?

P.S. Amerika u svakom trenutku ima skladištene nafte za sledećih nekoliko dana. Zamisli da za dalji dotok moraju da zavise od fluktuacije valute koju ne kotrolišu. To je nedopustivo.

princi 11:55 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Sine, ja mislim da nismo tako daleko od dana kad USA bude sklapala ugovore u juanima.

maksa83 11:58 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

princi
Sine, ja mislim da nismo tako daleko od dana kad USA bude sklapala ugovore u juanima.

Kakvi smarači ... samo prave poštenom svetu dodatni pos'o, sad treba proveriti da li sve radi sa 元 unicode slovima .

sima2000 11:59 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

A sa čim ima veze, života ti?

Evo ti Brajović malopre okačio pdf dokument koji na 22 strane objašnjava zašto su USD/EUR svetske referentne valute i zašto će to eventualno da se promeni.
Bacio sam pogled i izgleda vrlo kvalitetno napisano.

Predrag Brajovic 12:04 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Evo ti Brajović malopre okačio pdf dokument

Чекај, је л' то онај Брајовић коме је криво што је Србин, не зна језике и нимало не разуме економију?
:)))

maksa83 12:06 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

sima2000
A sa čim ima veze, života ti?

Evo ti Brajović malopre okačio pdf dokument koji na 22 strane objašnjava zašto su USD/EUR svetske referentne valute i zašto će to eventualno da se promeni.
Bacio sam pogled i izgleda vrlo kvalitetno napisano.

E pa ono navedeno tamo pod B):

The emergence of the RMB in off-shore transactions

Je dobar deo cele frke oko Irana, odn. oružani pokušaj da se to suzbije. Trenutno se naftom trguje na dva mesta - ICE i NYSE koju drže Englezi i Amerikanci zajedno. Pojava treće ozbiljne energetske berze koja ne pominje dolar (što je pokušao Iran) je nešto zbog čega su već nekoliko godina na ivici da najebu.

A ustvari je možda i zato što kamenuju žene i moraju da nose duge rukave, ko će ga znati...

sima2000 12:19 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Чекај, је л' то онај Брајовић коме је криво што је Србин, не зна језике и нимало не разуме економију?
:)))

Ja sam samo pošten bloger, pohvalim kad je dobro, kritikujem kad ne valja :)

Grinspan kaže da USA štampa pare i ti to ovde izvrćeš ruglu i navodiš kao primer za ne znam šta..
Svaka država može da štampa para koliko hoće ako to ne utiče loše na ekonomiju i inflaciju. Od 2008. pa na ovamo Ameri su naštampali trilione dolara i inflacija im se nije povećala nego smanjila.
Kad se pre dve godine desio beg iz EUR u CHF, švajcarci su naštampali milijarde franaka da bi zadovoljili potrebe tržišta.

Štampanje para nije samo po sebi loše, već se mora posmatrati šira slika.

princi 12:24 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

samo pošten bloger, pohvalim kad je dobro, kritikujem kad ne valja

Simče, ti ko Stalja: kad valja pohvališ, kad ne valja sečeš.

antioksidant 12:26 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Svaka država može da štampa para koliko hoće ako to ne utiče loše na ekonomiju i inflaciju. Od 2008. pa na ovamo Ameri su naštampali trilione dolara i inflacija im se nije povećala nego smanjila.

da, ali produkt američkog štampanja kupuju i druga tržišta, van amerike

maksa83 12:28 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Simče, ti ko Stalja: kad valja pohvališ, kad ne valja sečeš.

Drug Koba je bio veliki zafrkant.

Stalin’s sense of humour was undoubtedly very sharp indeed, but few would call it genial. The General Secretary’s bodyguard, part-time executioner, former make-up artist and hairdresser, Karl Pauker, was able to reduce Stalin to tears of laughter with his impressions of Grigory Zinoviev begging for his life in front of the firing squad. (The boss particularly enjoyed the Jewish lilt Pauker gave to the accent of his former rival.) Stalin had a cynical, dry and sarcastic sense of humour. He frequently scribbled ‘Ha! Ha!’ in red crayon in the margins of books and official documents whenever he read something that struck him as particularly stupid, naïve or pious.

sima2000 12:31 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Je dobar deo cele frke oko Irana, odn. oružani pokušaj da se to suzbije. Trenutno se naftom trguje na dva mesta - ICE i NYSE koju drže Englezi i Amerikanci zajedno. P

EU i USA zajedno stvaraju 54% planetarnog GDP-a.
USA i EU troše 35% svetske nafte.
Meni je sasvim logično da USA i EU drže berzu i diktiraju cene. Kad Kina bude trošila više nafte od USA i EU zajedno (sada troši 4 puta manje), onda će berza da bude u Kini i trgovaće se juanom. Stvari su vrlo jednostavne i nema potrebe baš svaki put neke leve argumente uvlačiti u priču..

To što je pokušao Iran nema nikakve veze sa pragmatizmom nego sa ostrašćenošću Irana spram Izraela i uloge Amerike u arapsko izraelskom sukobu.. to je već neka sasvim druga priča i ima vrlo malo uticaja na globalnu ekonomiju.

Predrag Brajovic 12:38 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

antioksidant
Svaka država može da štampa para koliko hoće ako to ne utiče loše na ekonomiju i inflaciju. Od 2008. pa na ovamo Ameri su naštampali trilione dolara i inflacija im se nije povećala nego smanjila.

da, ali produkt američkog štampanja kupuju i druga tržišta, van amerike

Дец д кеч!

Долар је светски порески механизам Америке, и тај порез који он намеће сви морају да плаћају. Нико те не пита да ли хоћеш. А све је то -- због људских права? Снаге њихове економије? Љубави (перцепције, то је за princija исто)? То је неки MOJO?

princi
Simče, ti ko Stalja: kad valja pohvališ, kad ne valja sečeš.

Ћути, овде барем остадосмо живи. А не као код С.Радуловића :)

Симо, једно пријатељско питање: шта је твоја струка?

maksa83 12:38 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Meni je sasvim logično da USA i EU drže berzu i diktiraju cene

EU ne drži nikakvu berzu, ICE i NYSE su američke berze (sa malim UK udelom).

"Diktiranje cene" je u suprotnosti sa prirodom berze.

Simo, mnogo si zadrt, uči malo.

To što je pokušao Iran nema nikakve veze sa pragmatizmom nego sa ostrašćenošću Irana spram Izraela i uloge Amerike u arapsko izraelskom sukobu..

Ha! Ha! ... nacrtao bi crvenim krejonom ovde drug Koba.

sima2000 12:46 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Снаге њихове економије?

Nije zbog ljudskih prava i nije zbog ljubavi, nego zbog snage njihove ekonomije. Zbog toga što ponedeljkom jedna polovina stanovništva frizira drugu polovinu, a petkom duga polovina masira prvu. I to je zaista tako, ma koliko glupo zvučalo :)

Симо, једно пријатељско питање: шта је твоја струка?

mašinski inženjer.. mada ne vidim što je to bitno. Ovde polemišu ideje i informacije, a ne likovi i dela.

sima2000 12:48 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

"Diktiranje cene" je u suprotnosti sa prirodom berze.

Ne nego suprotno. Ko ima monopol na potrošnju (ili je dominantan potrošač) taj diktira cene. To je u samoj prirodi berze.

Predrag Brajovic 12:50 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

sima2000
mašinski inženjer.. mada ne vidim što je to bitno. Ovde polemišu ideje i informacije, a ne likovi i dela.

Не мислим ни ја да је битно, али звучао си као правоверни економиста.

sima2000
Nije zbog ljudskih prava i nije zbog ljubavi, nego zbog snage njihove ekonomije. Zbog toga što ponedeljkom jedna polovina stanovništva frizira drugu polovinu, a petkom duga polovina masira prvu. I to je zaista tako, ma koliko glupo zvučalo :)

Драго ми је што смо се на крају сложили.

maksa83 12:50 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Ne nego suprotno. Ko ima monopol na potrošnju (ili je dominantan potrošač) taj diktira cene. To je u samoj prirodi berze.

Pričali smo o valuti, ne o ceni.

US uvozi 20% svojih energetskih potreba, ostalo proizvodi sama. Na kojoj je onda berzi dominantan potrošač?

sima2000 13:00 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Не мислим ни ја да је битно, али звучао си као правоверни економиста.

Ne znam kako je sada, ali u moje vreme su oni koji znaju matematiku išli na tehničke nauke, a oni koji su nisu imali pojma sa matematikom išli na prava i ekonomiju.

Dobar ekonomista mora da zna matematiku i psihologiju - ne vidim kako može išta da razume i poveže bez ove dve nauke. Kod nas matematičari beže od ekonomije - možda nam je ovako loše baš zbog toga..

maksa83 13:04 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

Dobar ekonomista mora da zna matematiku i psihologiju - ne vidim kako može išta da razume i poveže bez ove dve nauke.

Zbog toga se 90-tih i desio šift kad su trejderi prestali da budu ekonomisti nego su ih potisnuli nuclear/particle physics naučnici dolećeli trbuhom za kruhom. I tako oni modelirali i modelirali, Itove leme, čuda, Black & Sholes (ovi su posebno zanimljivi pošto su dobili ekvivalent Nobelove nagrade za ekonomiju, pa potopili munjevito tom matematikom najjači ikad napravljen fond) i izmodelirali ga tako dobro da je pre 4 godine sve eksplodiralo k'o neohlađen nuklearni reaktor.

sima2000 13:04 18.01.2013

Re: realna vs fiktivna ekonomija

US uvozi 20% svojih energetskih potreba, ostalo proizvodi sama. Na kojoj je onda berzi dominantan potrošač?

Pa valjda se na jednoj istoj berzi kupuje i prodaje nafta bez obzira na zemlju porekla? Moram da priznam da se ne razumem.
Da li američki kupci plaćaju jednu cenu za američku, a drugu za bliskoistočnu naftu?
Ako je cena prema svima ista, onda dominantan potrošač diktira cenu (pa i valutu u kojoj se trguje).

Sakrij replike | Pošaljite komentar

UKinSerbia

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi