Moj Milane, jabuko sa grane

Ma šta se danas po svetu dešavalo, vest dana će biti da su Barsin lepi Pike i još lepša Šakira dobili prvenče. Prvo, pa muško. I dali mu ime – Milan. »Baš lepo, kraljsko ime«, što bi rekla moja prababa Darinka.

Tim povodom su, koliko odmah, internetom zaokružile priče da je Šakirina baba po ocu zapravo Makedonka i da otud dadoše detetu slovensko ime, kao i da Inter već sprema ponudu za tatu Pikea. Kako god, ono što je sigurno je da je već tokom prvog, naglavačkog plača mali Milan odmah upisan u Barselonin klub...što iz moje memorije sećanja evocira neprijatnu epizodu u kojoj su učestvovali Žmu, FCBarcelona i Mali Sin.

Pomenuta FCBarcelona je predmet obožavanja i navijanja iz dna sportskog srca našeg Malog Sina. Tim povodom je njegova soba bordo-teget-žuto obeležena do te mere da nikom ni ne padne na pamet da ga pita za koga navija. Da bi se otklonio i tren sumnje, tu su i lopte, zastave i naravno proklete nalepnice cenjenog fudbalskog kluba. One nalepnice koje bog otac ne može da skine, a da smrtno ne izgrebe nameštajni komad. Sve utakmice FCBarcelone se kod nas prate kao direktan prenos smaka sveta, uz prateće skakanje i urlikanje, bez obzira da li Barsa gubi ili pobeđuje. 

Zbog toga je, pre pet godina, bilo potpuno jasno koju odluku će doneti naš kućni savet, sazvan povodom priliva neplanirane svote para u već zaključeni porodični budžet. Jedina tačka dnevnog reda je bila pitanje: »Da li da konačno renoviramo kupatilo ili da odemo nekuda...recimo u Barselonu?« Nisam stigla ni da iznesem edukativne razloge poseti ovom divnom gradu, nekada najvećoj luci evropskog dela sveta, ni to da treba videti neponovljivog Gaudija kome bi i danas malo koje gradsko veće dozvolilo da se tako izrazi kao što se u Barseloni pre sto godina izizražavao, Pikasa da ni ne pominjem...Mali Sin je već jednoglasno izglasao ostavljanje kupatila u dotrajalom stanju i počeo da vrši prve pripreme za odlazak u katalonsku prestonicu koja je, po njegovom shvatanju kulture i umetnosti, civilizaciji doprinela pre svega imanjem obožavanog fudbalskog kluba.

I dok smo mi pokušavali da shvatimo kada i kako najjeftinije da se dočepamo Barselone, Mali Sin je vršio sebi svojstvene pripreme. Kao prvo i najvažnije, zahtevao je od oca da mu pomogne da se upiše u cenjeni klub FCBarcelona. Kroz samo nekoliko dana od znojenja pred kompjuterskim ekranom, u poštanskom sandučetu nam je osvanula koverta i u njoj velelepna komad plastike...s jedne strane grb prepoznatljivih boja iz dečije sobe, a na drugoj ime: Vuc Greganovic. Vuc je bio oduševljen, malo mu je smetalo što smo ga od tada zvali isključivo poštujući Barsinu interpretaciju njegovog imena, ali ostalo je da to sredi lično kada se bude našao u hramu njegove fudbalske veroispovesti.

Kratko rečeno, u Barseloni smo se divno proveli. Princeza se vratila bogatija za moje davljenje Pikasom, Gaudijem, Kolumbom i uopšte, dok je muški deo porodice većinu vremena kampovao u Kamp Nouu, odakle se vratio bogatiji za kontingent lopti, dresova, peškira, čačkalica, čarapa, pajalica i traktorskih guma, naravno sve u znaku i bojama FCBarcelona. I novu člansku karticu, na kojoj je Malom Sinu vraćeno k u ime. Naš, gore pomenuti, kućni budžet je cvileo, iako je Mali Sin kao Član dobio popust na sve te neophodime nam predmete čija se originalna, a bogami i smanjena cena meri karatima. Šta nam je drugo preostalo no da se, po povratku na sunčanu stranu Alpa, uniformišemo u te investicije i nad srcima nosimo impresivni fudbalski grb kog se ne bi postidela nijedna kraljevska kuća.

Idila je trajala sve dok Mr. Vuk Greganovic nije dobio poštu. Iz katalonskog ponosa. A u koverti – REZOLUCIJA. Upravo tako, velikim štampanim slovima. S obzirom da do tada nijedan član naše porodice nikada nije bio predmet ikakve rezolucije, sazvana je vanredna sednica kućnog saveta. Objekat rezolucije je bio na rubu suza. Pažljivim iščitavanjem dokumenta pristiglog iz separatističkog srca Španije, saznali smo da je 23. aprila 2009. leta gospodnjeg sazvana Disciplinska Komisija Fudbalskog Kluba Barselona koja je protiv Mr. Vuka Greganovica udruženo donela neopozivu rezoluciju kojom se zaključuje da isti nije platio članarinu za privilegiju bivanja članom dotičnog kluba. Zato se ovaj organ upustio u petnaestodnevnu prepisku i razmenu dokumenata koji su se odnosili na drugi paragraf sekcije b] člana 67. Statuta Kluba. Zaključeno je da je prekršen član 11.3 Društvenog Statuta koji je klasifikovan u članu 64.3 c] kao ozbiljan članski prekršaj. Zbog toga je, na osnovu člana 65. statuta odlučeno da se izvrši sankcija isključivanja, uz posebno pozivanje na član 63. a naročito njegovu c] sekciju, čime je ispoštovan član 67. statuta. Disciplinski Komitet se, shodno svemu navedenom, slaže da: 1. Mr Vuk Greganovic sankcioniše gubljenjem članstva u Fudbalskom Klubu Barselona, i 2. Mr Vuk Greganovic, u skladu sa navedenim u rezoluciji, ima pravo da podnese žalbu protiv odluke Društvenog Suda ovog kluba, i to u roku od četrdeset dana ot trena kada je odluka doneta. U potpisu, srdačno naš Josep Ensesa. Instruktor.

Dok smo pokušavali da shvatimo šta nas je snašlo i koliko vremena je ostalo Mr Vuku Greganovicu da se odmetne u hajduke pre no što po njega stigne delegacija Svete Inkvizicije zadužena za sport i razonodu, podsekcija FCBarselona, Mali Sin je plakao ispod stola, optužujući oca rođenog da je kriv za sve. Daljom istragom smo stigli do toga da je ta tvrdnja zapravo tačna...donekle. Žmu, crven kao cvekla, skoro bordo u skladu sa bojama kluba, je post festum shvatio da njegove internetne uplate na ime sinovljeve članarine zapravo nisu nikada stigle na odredišnu adresu. Iako se radilo o jednocifrenoj cifri evarskoj, i samo par meseci neplaćanja, Disciplinski Komitet je reagovao nemilosrdno...

Žalbu smo preskočili, od straha...Rezoluciju smo uramili, jer nešto tako impozantno nikada imali nismo, a sumnjam da ćemo i steći...Mali Sin uprkos svemu i dalje navija za voljeni katalonski klub...a one klupske nalepnice ni višehiljaditi protok vremena neće skinuti sa nameštaja. Čudom će se čuditi neki arheolog kada ih otkopa, uzaludno pokušavajući da magistrira na temu novopronađenih artefakata bordo-teget-zlatne boje.