Godišnji porez na dohodak – dinarski milioneri

Прва реченица новинског чланка гласи овако: ”Према званичним подацима Министарства финансија, порез на годишњи приход из 2012. платиће сви они који су у прошлој години остварили зараду већу од 2,06 милиона динара.”

Како назвати новински чланак у коме нас новина у првој реченици погрешно информише? Порез на годишњи приход неће платити сви они који су у прошлој години остварили зараду већу од 2,06 милиона динара. 

Они који су у прошлог години остварили зараду већу од 2,06 милиона динара по основу следећих прихода неће платити овај порез (као и они који су остварили зараду већу од наведене али тек након што се заради по основу осталих прихода дода и зарада по основу следећих прихода):

а) прихода од пољопривреде и шумарства; б) прихода од самосталне делатности уколико порез на приходе од самосталне делатности плаћају према паушално утврђеном приходу; в) прихода од капитала; г) прихода од капиталних добитака; д) прихода од игара на срећу и ђ) прихода од осигурања лица.

Чланак у следеће две реченице констатује: ”У овој категорији је, према проценама порезника, око 20.000 оних који легално раде и остварују приходе за које су плаћене све дажбине држави. Колико заправо у Србији има мало динарских милионера, говори податак да обвезници овог пореза чине свега 0,3 одсто укупне популације.”

Пошто чланак греши у првој реченици, греши и у трећој. У Србији има више динарских милионера него што има оних који су обвезници овог пореза. Али није поента у томе колико има или нема динарских милионера, већ је поента у томе што овај порез, овако како је код нас успостављен, нема никаквог смисла.

Неки од наших колега блогера живе у државама у којима се, попут наше, порез на разне приходе плаћа током године приликом њиховог остваривања, а онда се на крају године, за разлику од наше, поднесе годишња пријава у коме се обрачунају сви ти приходи и порези плаћени на њих и том приликом се плати уколико се утврди нека разлика (а може и да се добије део пореза натраг ако је плаћено више). До тих разлика долази зато што се те државе труде да они који остварују сличан приход током године плаћају сличан порез, без обзира по ком основу је тај приход остварен. То тим државама омогућава да истовремено воде пореску политику у складу са потреба своје привреде (тако што ће утврдити различите стопе и различите подстицаје приликом опорезивања различитих прихода) али и да приближно подједнако опорезују оне који остварују приближно подједнак приход. Другим речима, може се рећи да том годишњом пријавом те државе успостављају једнакост између пореских обвезника, коју пореска политика кроз фаворизовање одређених прихода нарушава.

Наша држава својим порезом на годишњи приход уопште не успоставља једнакост. Напротив, она још више доводи до неједнакости. Уколико се поменути цензус пређе по основу одређених прихода, онда ће се овај порез плаћати, а уколико пређе по основу других прихода, онда се неће плаћати. Међутим, није само проблем у неједнакости оних који пређу цензус. Неједнаки су и они који су испод цензуса – ни код њих не постоји механизам који би довео до тога да они који су по различитим основима, примера ради, 2012. године остварили укупан приход од 1 милион динара, на крају сносе приближно исто пореско оптерећење.

Реформа годишњег пореза на доходак је једна од најбитнијих делова укупне реформе опорезивања дохотка грађана. С тиме што се заиста надам да чланак греши и у болдованој реченици (јер болдована реченица указује да одговорни не разумеју баш поенту годишњег пореза), као што греши и у првој и трећој:

”Како сазнајемо, озбиљније промене закона који дефинише плаћање пореза на годишњи приход тек следе. Али тек када база података Пореске управе буде у потпуности сређена. Тада би, ипак, олакшица за оне богатије била та што се више не би подносиле пријаве, већ би порезници сами пратили приходе грађана. Али и драконске казне за обвезнике који разрезан износ пореза не плате.”