У једној старој књизи читао сам чудну причу; враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним порукама а морала није било, у свакој кући пун таван логика ал' памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб.
Страдија, Р. Домановић
У покушај да дођем до новог посла данима вртим телефоне разноразних људи да бих умилостивио „моћнике“ да кажу коју лепу реч о мени. Наравно, дипломе, просек, сертификати успеси на разноразним такмичењима – чињеница да се и даље усавршавам нису ни од какве користи.
Све се то ноншалантно прескаче – и онда уследи питање: „Извини, дечко, а у којој си ти партији?“
Мој одговор да нисам ни у једној изазове подсмех и поругу. И сам се себи насмешим, готово романтичарска иронија. Ту је крај разговора – моја биографија заврши у фиоци. А, мени остаје да наставим да вртим телефоне и крећем са распитивањем у којој партији су директори, у којој чаланови одбора, а у којој начелници који о свему одлучују. Схватим – сви су из различитих партија – па и сам не знам од које да почнем.
У том хаосу и јурњави налетим на бившег директора моје средње школе који ми да савет како је најбоље да прво заредим од партије до партије и да покупим све партијске књижице, па тек онда да кренем у битку звана „тражење новог посла“.
О понижењима да не причам – кренете да молите некога да вас саслуша два минута, а онда будете пресрећни ако вас удостоји и пар секунди – јер сви негде јуре и журе – то су прави чланови партије. Капирам, све би било много лакше да сам члан партије – било које, више није важно.
Свели смо се на институцију члана. Почињем да се осећам као јунак романа М. Булгакова – Мајстор и Маргарита. Битна је књижица, нисмо важни ми.
Па, добро – је л' књижица може да држи предавања? Нису важна предавања – важна је књижица!
Још би било добро кад би иста књижица могла да се скува и поједе за ручак.
Горепоменути директор ми удели савет, још један: „Дуле, кад те избаце на врата, ти улази кроз прозор!“ Реших да овај савет прихватим.
И, тако, сав испонижаван, избациван кроз врата – дођем кући, без књижице, наравно, и ударне вести буду: „оставка“ папе и сусрет патријарха и председника. Ма, пуца ми уво за обојицу!
Главна вест у свету и земљи. Извините, молим вас – двадесет таквих „папа“ и „патријарха“ ме данас није удостојило да ме саслуша ни пет минута. Тражили су ми „чланску карту“ и најмање петнаест година радног искуства – као да сам вино, а не човек. Умро сам од смеха – баш петнаест, ни мање ни више. Таман, како сам почео – имаћу петнаест година радног искуства кад будем у годинама папе и патријарха.
Ма, да – и нема важнијих вести од папе и патријарха. Кад осаме папу, нека се помоли за мене – можда молитве дођу до врховног, па ме мимоиђе чланска карта, већ буде нешто и преко везе.
П. С. Молба важи и за патријарха, помените ме у молитви!
П. С. 2. Сад ми је лакше, последња вест ме утешила – папа није дао оставку због болести – значи, моћи ће да се помоли за мене убогог.
"Уместо да јадикујемо: 'У кврге су нас бацили, о срама', морали бисмо осећати и сами срам што дозвољавамо да нас 'баце' у нељудске услове."
Моји хоризонти, Загорка Голубовић
Blogovi autora
- Volođa koji nije izneverio Mišimu / Razgovor s maskom (27)
- Mrtvo more za početnike (266)
- 648 na 3030 (0)
- Hitno potreban novac za transplantaciju jetre Saši Nastiću (0)
- Nasilje nad decom i projektom u Gimnaziji u Kruševcu (9)
- Adio, Trafikonte! Nebojša Čehranov (15)
- Sve je u redu (13)
- Pita se pita ministar (213)
- Umro je Don Kihot (9)
- Kako se u Srbiji postaje direktor škole (39)
- Izmena Pravilnika o nastavnom planu i programu (244)
- Nit' smo pošli, nit' smo došli (168)
- Čija je ovo zemlja? (0)
- Jesil (9)
- Peticija (31)
- Poruka za kablovske, internet i mobilne operatore (41)
- Mir u školi (139)
- Šansa za roditeljstvo (3)
- O jagodama i nostalgiji (120)
- Apoteoza (11)
Najnovije VIP blogeri
- Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Život (4)
- Društvo (3)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Muzika (2)
- In memoriam (1)
- Hobi (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Umetnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org