Ne slušam te, Studio B... tam, ta, ra....tam.

Danas mi je stigao mejl iz gradske televizije. Studio B. Marketing na vezi. Kažu, ako Beogradski festival igre želi da na svoj tv spot u trajanju od samo 14 sekundi, stavi logotipe sponzora koji ukupno traju dve sekunde, onda spot ne može da se tretira povlašćenim, već mora da se plati po punoj ceni... Avaj, fantastično... Hvala im.

Poslali ljudi i cenovnik, onaj isti po kome se tarifira politički marketing. Kažem im ja da mi ne prodajemo ništa, nemamo tezgu, partiju, odnosno da balet nije komercijalna vrsta, da je to gradska stvar, vrhunska kultura, da je u pitanju Beograd, publika... Ma, ne znaju. Nisu čuli. .... Hvala im.

Beogradski festival igre vec 10 godina donosi pred beogradsku publiku - najbolje svetske baletske i plesne produkcije. Ne znam ko prati balet, igru, kulturu, umetnost, ali oni koji prate znaju o čemu govorim. I za one koji nisu poznavaoci baletskih prilika, kvalitetno trajanje jednog brenda, u bilo kom segmentu delovanja (ne daj Bože u kulturi), zahtevna je i odgovorna rabota, baš kao i njegova aktuelnost na domaćem i svetskom tržištu.

Kada je Beogradski festival igre u pitanju, činjenica da imamo program po dve godine unapred, publiku, novinare i sponzore, bila je često otežavajuća i negativna okolnost. Bilo bi bolje da je festival mali, neugledan, da nema nikoga da ga podrži, da karte ne prodajemo već delimo kako to čine neka druga festivalska sabraća, da sedimo i po ceo dan ispijamo kafe sa samozvanim kritičarima i hroničarima umetničke igre, da se družimo sa politikantima, i uvek smešimo i bezrezervno prihvatamo sve genijalne savete onih koji sebe smatraju ekspertima svih oblasti.

Mali tim posvećenika koji realizuje festival, nije isto što i tim postavljenika sa druge strane žice. I nije ovo prvi put da je politika prema ovoj manifestaciji rušilačka. Kada se osvrnem iza sebe, nikada nije ni bila previše zaštitnička. U toj postavci uloga, fokus je opet daleko od peglanja tog i takvog odnosa, već isključivo na serviranju dobrih predstava. Ako odlučiš da se za program boriš do koske, ne preostaje vreme za umiljavanje stranačkim veličinama i žongliranje sa dnevnim političkim trendovima. Pa ipak, mogla bih ja sada da cmizdrim i zovem kabinete, tražeći da Studio B dozvoli da im platimo reklamu kojom će se beogradska publika pozvati na vrhunski događaj iz kulture. Ali stvar je u tome što ja odbijam da živim u takvoj državi gde neko treba nekome da naredi, zapreti, pozove, zavrće uši, kako bi se neke stvari pomerile...

U vremenu koje je izuzetno teško za kulturu u Gradu Beogradu, u vremenu u kome se umetnost i institucije kulture urušavaju pred našim očima, Studio B - gradska televizija srpske metropole - ukida pravo na emitovanje spota festivalu koji za Beograd i beograđane znači, i koji u svetu predstavlja Grad na najbolji mogući način.

Pa kako mogu sve druge televizije (cak i one u regionu) da besplatno emituju spot Festivala, a Studio B ima problem sa povlašćenom cenom zbog pojavljivanja sponzora koji je omogućio da se Festival održi?

Ako je odluka da se kazni Beogradski festival igre zato što je kvalitetan i zato što je umeo i mogao da obezbedi sponzore - onda neka to bude Marketingu, Direktoru i televiziji Studio B, na čast.

Vip mobile, Societe Generale, Delhaize, Strauss Adriatic, Grand Casino, Bambi-Banat, Merkur osiguranje, Henkel Srbija, Coca Cola i mnoge druge, jesu kompanije bez koje Beogradskog festivala igre - NE bi bilo. Moje je da zaštitim takve sponzore, ali i svako ulaganje u kulturu.

Da li smo svesni da te kompanije u državi Srbiji nemaju baš nikakve poreske ili bilo kakve druge olakšice ako ulažu u kulturu? Ili se i ovim još jednom dokazuje da kultura nama Srbima, Beograđanima nije potrebna?

Pitam gospodina Timofejeva gde bi Beograd danas bio kada bi sva pozorišta, institucije kulture ili manifestacije - imale dobre sponzore?

Pitam gospodina Timofejeva da li bi Studio B imao više programa iz kulture da je radio na tome da za iste obezbedi dobre sponzore?

Pitam gospodina Timofejeva da li bi mi kao građani ove palanke bili uskraćeni time da nam neki vrhunski program iz kulture na gradskoj televiziji - ponudi na primer - OMV? Ja lično (a znam i još neke) ne bih imala ništa protiv par sekundi u kojima se neko zahvaljuje kompaniji OMV na koncertu kojim diriguje Zubin Mehta ili predstavi u kojoj igra Silvi Gilem, verujte. Problem je što mi (građani ove sumorne palanke) još i dotiramo one koji ni do OMV-a, ni do Mehte i Gilemove, nikada nece stići.

Pitam gospodina Timofejeva da li zna da je u toku Sajam turizma u Beogradu, i da Beograd pretenduje da postane kulturna prestonica. Pa sa kojim programom, gospodine Timofejev kada ga i sa gradske televizije proterujete? Koju decu ćete do 2020. godine navući na balet, operu, dobru muziku, kvalitetnu pozorišnu predstavu, ako nas skidate zbog dve sekunde kojima smo omogućili da se nešto pomeri, desi, a možda i nas promeni na bolje...pokrene na više, izbaci iz ovog mutnog kala i mulja....

Marketing. Hvala im što podržavaju prosečno i loše.
Zbog takvih programa je mnogo Beograđana otišlo odavde.