Budućnost| Društvo| Ljudska prava| Zdravlje

Korak napred, dva koraka nazad

Krugolina Borup RSS / 01.03.2013. u 15:23

6330117-deux-enfants-boire-du-lait-de-verres-sur-le-plancher.jpg

Vest da je dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,05 mikrograma po kilogramu naprasno vraćen na donedavni deset puta veći nivo od 0,5 mikrograma po kilogramu juče mi je bila smehotresna, a danas me baca u duboku depresiju. Mislim, jesam se zabavila i nasmejala čitajući beskrajno duhovite komentare na tu vest, ali ovog jutra koje je pametnije od večeri shvatam da sam tu meru, u stvari, doživela kao otvoreno priznanje zvaničnika da u ovoj zemlji ne postoje dovoljno sposobni ljudi koji bi probleme rešavali na kvalitetan, trajan i održiv način.

Ima li išta depresivnije od te spoznaje?

Ako se činjenica da cigarete sadrže kancerogene materije ističe kao razlog da se one potpuno i apsolutno odbace, umesto da se propisuje dozvoljeni broj cigareta koji se može dnevno popušiti bez ikakve opasnosti po zdravlje ljudi, onda bi čovek očekivao i da ciljani i jedini prihvatljiv nivo kancerogena u namirnicama - a naročito onim namirnicama koje konzumiraju DECA, POBOGU - bude 0,00. I umesto da nam nivo aflatoskina u mleku od 0,05 bude privremeno rešenje ka trajnom cilju od 0,00, mi se privremeno vraćamo na deset puta veći nivo? A ako pođemo od činjenice da u ovoj zemlji ne postoje dovoljno sposobni ljudi koji bi probleme rešavali na kvalitetan, trajan i održiv način, jasno je da se to "privremeno" lako može čitati i kao "trajno".

Najviše od svega mi se, pak, povraća zbog načina na koji zvaničnici svih mogućih vlada, kako prošlih tako i sadašnjih i budućih, republičkih, pokrajinskih i opštinskih, pristupaju onome što kao male Perice zamišljaju da rešavanje problema podrazumeva.

Ključna reč glasi: pujdanje.

Ako se nadležnima za obrazovanje kao roditelj požališ na nastavnike, oni napujdaju jedne na druge, a svoje dupe izmaknu.

Ako se nadležnima za zdravstvo kao pacijent požališ na lekare, oni napujdaju jedne na druge, a svoje dupe izmaknu.

E, tako sad i nadležni za poljoprivrednu pujdaju potrošače na proizvođače, i proizvođače na potrošače, a svoje dupe izmiču.

Što reče moja pokojna baba: Lakše je tuđom guzicom gloginje mlatiti.

Fakat, lakše je.

Trajno i održivo rešenje za problem aflatoksina u mleku zahteva hrabrost, spremnost da se kratkoročno napravi haos kako bi potom na duge staze imali red, sposobnost da se vidi šuma a ne drveće, viziju o opštem dobru kao nečemu važnijem od političkog rejtinga i veru da će javnost, sveukupna i nepodeljena na dve strane za pujdanje, ako ne odmah ono bar vremenom shvatiti da je to bio jedini ispravan pristup. Pod uslovom, naravno, da se svi potezi transparentno povlače pred tom javnošću, i da se ona iskreno poziva da bude partner u rešavanju problema, umesto što se tretira tek kao neko ko treba rešenja prosto pasivno da prihvati. Milom ili silom.

Kao deo te javnosti, odjutros se osećam prosto silovanom "privremenim rešenjem" koje mi se juče nametnulo, i već vidim: ako ne budem detetu davala mleko i mlečne proizvode sa deset puta većim nivoom aflatoksina nego što je to prihvatljivo u Evropskoj uniji, onda ću mu svakako davati mleko i mlečne proizvode uvezene iz iste te Evropske unije, koji nisu bili dovoljno prihvatljivi za njihovo tržište, ali za moje dete, eto, jesu.

A zašto?

Zato što u ovoj zemlji nema dovoljno sposobnih ljudi koji bi probleme rešavali na kvalitetan, trajan i održiv način.

Imamo samo one koji tuđom guzicom gloginje mlate.

 



Komentari (91)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zilikaka zilikaka 15:32 01.03.2013

prva?

Zato što u ovoj zemlji nema dovoljno sposobnih ljudi koji bi probleme rešavali na kvalitetan, trajan i održiv način.


Možda i ima, al su na vreme dovoljno skrajnuti - taman da se više ništa ne pitaju.

U protivnom bi mogli da ugroze ove druge...
zemljanin zemljanin 15:40 01.03.2013

mleko itd.

Ako insistiraš na principu rešavanja ovakvih situacija - složiću se u potpunosti ...

Međutim, ako govorimo o ispravnosti mleka, toliko toga je već rečeno po raznim blogovima, da smatram da je jasno da su obe vrednosti (0,5 i 0,05) samo pitanje standardizacije određenih zemalja a ne pitanje ispravnosti mleka za ljudsku upotrebu
Krugolina Borup Krugolina Borup 16:35 01.03.2013

Re: mleko itd.

Ako insistiraš na principu rešavanja ovakvih situacija -


Prvenstveno o tome govorim.

Međutim, ako govorimo o ispravnosti mleka, toliko toga je već rečeno po raznim blogovima, da smatram da je jasno da su obe vrednosti (0,5 i 0,05) samo pitanje standardizacije određenih zemalja a ne pitanje ispravnosti mleka za ljudsku upotrebu


Jasno.

Međutim, ako sebi tražimo uzora na svetskoj sceni, onda mi opet nikako nije jasno što se ne opredelimo za Mađarsku, koja ima dozvoljeni nivo od 0,00, nego čak napuštamo standarde EU, prema kojoj - kao - težimo...

To što se tiče standardizacije. A što se nivoa ispravnosti i bezbednosti tiče, ona postoji samo ako je nivo bilo kakvih kancerogena u bilo čemu 0,00.

To ti je isto kao kad Svetska Astronomska Unija, ili kako se već zove, naprasno odluči da Pluton više nije planeta. Promenili standarde, i samim tim se Pluton više po njima ne kvalifikuje da se zove planetom. Međutim, ima li tog kamena tamo negde i zovemo li ga Pluton i dalje? Jašta.

docsumann docsumann 17:38 01.03.2013

Re: mleko itd.

Međutim, ako govorimo o ispravnosti mleka, toliko toga je već rečeno po raznim blogovima, da smatram da je jasno da su obe vrednosti (0,5 i 0,05) samo pitanje standardizacije određenih zemalja a ne pitanje ispravnosti mleka za ljudsku upotrebu


kako ono bješe u "1984" : sa 50 grama ... "dnevno sledovanje čokolade povećano je na 30 grama."

zemljanin zemljanin 19:55 01.03.2013

Re: mleko itd.

To ti je isto kao kad Svetska Astronomska Unija, ili kako se već zove, naprasno odluči da Pluton više nije planeta. Promenili standarde, i samim tim se Pluton više po njima ne kvalifikuje da se zove planetom. Međutim, ima li tog kamena tamo negde i zovemo li ga Pluton i dalje? Jašta.

Pluton je svrstan u planete na osnovu dostupnih informacija ... kasnije je to postala tradicija ... u nekom trenutku su se proširila naša saznanja pa je samim tim i Pluton, morao da se svrsta u objekte koji su mu slični a to nisu planete ...

Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ... ali kao i kod 12 meseci, 12 apostola i sl. to su simboličke vrednosti koje su utkane u tradiciju ... astronomija je danas relevantna nauka i drži se činjenica a ne tradicija, te je Pluton morao da "ode" u nižu kategoriju kojoj i pripada.
grebostrek.lurker grebostrek.lurker 21:08 01.03.2013

Re: mleko itd.


Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ...


Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.
zemljanin zemljanin 21:35 01.03.2013

Re: mleko itd.

grebostrek.lurker

Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ...


Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.


Poenta je bila na tradiciji ... zodijački znaci nemaju baš pravu vezu sa sazvežđima u astronomskom smislu ... možda tu i grešim jer mi astrologija nije jača strana ... 13-o sazvežđe jeste u ekliptici po važećem astronomskom rasporedu sazvežđa ali da li astrologija uzima iste reference za zodijačke znake ? ... veličine sazvežđa nisu iste i ne mogu se definisati u 12 jednakih ... prosto su drugačije reference ...

Svejedno moja je poenta bili da smo često spremni da ignorišemo struku (u ovom slučaju to jeste astronomija) zarad tradicije ... ali da tradicija ne može u struci da bude merodavna (povodom Plutona).
mlatisa mlatisa 00:49 02.03.2013

Reč je o propisima i odgovornosti

Da li je dobro 0.05 ili 0.5 o tome ne bih pričao. Ovde je reč o tome da je jedno vreme po pravilniku mleko bilo neispravno. Odatle je inspekcija morala da reaguje bez toga da ih Ješić ganja po novinama. Tu sad imamo dve mogućnosti

1. Inspekcija nije radila svoj posao kako treba, slede prekršajne i krivične prijave protiv inspektora koji nisu radle svoj posao

2. Inspekcija je pokušavala da radi svoj posao, ali su trpile pritisak od nekoga (npr. ministar ili podministar ili podpodministar), sledi krivična prijava protiv te osobe zbog zloutrebe službenog položaja.

Naše društvo može da napreduje samo ako se kreiraju institucije. Ovo pokazuje da u ovom segmentu nemamo institucije, nego može i ovako i onako i nikom ništa. Ovo je dobar trenutak da se institucije u ovom segmentu osnaže. To može jedino prijavama protiv inspektora i/ili onih koji su vršili pritisak na njih. Time bi inspektori bili podržani da rade dobro i odgovorno svoj posao, i teže bi se ovo moglo desiti.

Što se tiče odgovornosti, ministar jeste odgovoran zbog načina upravljanja ovom krizom. Ponašao se kao malo dete. To je u redu ako vodi svoj biznis ili porodicu. Ali on upravlja jako velikim sistemom i time je njegova odgovornost mnogo velika. Šta bi bilo da je u pitanju neko mnogo veće trovanje? Dok je došao da nekog rešenja, prošlo je desetak dana. Za to vreme smo mogli svi da pomremo. Lakše je mogao da se bori sa problemom da postoje institucije na koje može da se osloni. Umesto toga imamo nešto sasvim suprotno.

Ipak, nije sve tako crno! Taman sam pomislio da ništa ne može da me iznenadi i nasmeje na političkoj sceni. Da je Nušić živ pucao bi od muke što stvarnost prevazilazi njegovu maštu.
Hansel Hansel 09:41 02.03.2013

Re: mleko itd.

zemljanin
Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.

Poenta je bila na tradiciji ...

Мислим да је grebostrek.lurker мислио на прецесију коју астролози у својим прорачунима занемарују.
grebostrek.lurker grebostrek.lurker 09:59 02.03.2013

Re: mleko itd.

Hansel
zemljanin
Ne treba da bude vise sazvezdja nego treba da se pomere periodi pojavljivanja sazvezdja za nekih 20 dana. Sadasnji raspored je stimao pre 2000 godina.

Poenta je bila na tradiciji ...

Мислим да је grebostrek.lurker мислио на прецесију коју астролози у својим прорачунима занемарују.


Jeste!

U stara vremena na pocetku nove ere astrolog (ujedno i astronom) je gledao u nebo - u kom sazvezdju je sunce to je bio znak, koje sazvezdje izlazi na istoku to je podznak. U nekom trenutku fiksiran polozaj sazvezdja na ekliptici i svako sazvezdje - znak zodijaka je dobilo svojih 30 stepeni neba. U medjuvremenu precesija uradila svoje pa su se znaci pomerili za neki ugao - kaze vikipedija za 50.3" godisnje.

Zabavna prica kad se zakuva neki razgovor o astrologiji
Krugolina Borup Krugolina Borup 14:12 02.03.2013

Re: mleko itd.

Astrolog si i znaš da namesto 12 sazvežđa i znaka treba da je 13 ...


Koje zvezde imaju spadati u koja sazvežđa menjalo se više nego jednom. Ponovo je reč o kategorizaciji i rekategorizaciji nečeg što postoji pa postoji, ma kako se zvalo i čemu god da se smatralo da pripada.

Astronomi sa sazvežđima mogu da rade šta im volja, što se mene tiče, za svoje astronomske potrebe. Ali, kako znake ne koriste, nema šta u njih da se pačaju. To je isključivo domen astrološke, a ne astronomske struke.
Krugolina Borup Krugolina Borup 14:16 02.03.2013

Re: mleko itd.

veličine sazvežđa nisu iste i ne mogu se definisati u 12 jednakih ... prosto su drugačije reference ...


Tačno tako.

Vavilonci su u svojoj vizuelnoj astrologiji koristili sazvežđa dok u jednom trenitku nisu došli na ideju da Zodijak podele na 12 jednakih delova, svaki po 30 stepeni. Jesu im imena dali po sazvežđima, ali nikada se znaci nisu poklapali sa sazvežđima, niti su mogli da se poklapaju, sve i da su Vavilonci hteli da ih poklope. A nisu.

To što astronomi vazda insistiraju da mi astrolozi verujemo da su sazvežđa i znaci iste stvari služi samo da bi nas u javnosti obeležili kao neobrazovane. A oni su prvi koji ne znaju kako su znaci nastali.
zemljanin zemljanin 14:56 02.03.2013

Re: mleko itd.

To što astronomi vazda insistiraju da mi astrolozi verujemo da su sazvežđa i znaci iste stvari služi samo da bi nas u javnosti obeležili kao neobrazovane. A oni su prvi koji ne znaju kako su znaci nastali.

U okviru astronomije se uči istorijat nauke (u moje vreme je to bilo kroz Milankovićevu "Istorija Nauke" ) i period kada su astrologija i astronomija bile jedno ... kasnije (mnogo kasnije) je došlo do pravog odvajanja ... po informacijama koje imam o astologiji, a ogradio sam se da to nije puno, astrologija je nastavila sa istim pristupom koji je imala i u periodu Vavilona, Haldejaca, Helena, pa čak i iz bronzanog doba ... astronomija se okrenula onom što je njeno polje istraživanja ... samo zato sam naveo da je u pitanju tradicija koje se astrologija drži i dan-danas ... ipak je astronomija u ovom primeru struka i koliko znam astrolozi koriste astronomske efemereide.

Nema potrebe da proširujemo priču na osnovanost ili neosnovanst astrologije jer je poenta bila baš na tradiciji a kako se spomenuo Pluton, napravio sam paralelu ... nije mi bila namera da nipodaštavam ničije vrednosti
Krugolina Borup Krugolina Borup 16:26 02.03.2013

Re: mleko itd.

po informacijama koje imam o astologiji, a ogradio sam se da to nije puno, astrologija je nastavila sa istim pristupom koji je imala i u periodu Vavilona, Haldejaca, Helena, pa čak i iz bronzanog doba ...


Ne, ne, naprotiv.

Ako je išta doživelo bilion reformi, onda je to astrologija. Štaviše, ne možemo ni pričati o jednoj jedinoj astrologiji, već o astrologijama. Toliko su velike razlike između onoga što se pod astrologijom podrazumeva kad se pogleda šta se s njom dešavalo uzduž i popreko, kroz vreme i prostor.

nije mi bila namera da nipodaštavam ničije vrednosti


Nisam to tako ni doživela.
Hansel Hansel 19:10 02.03.2013

Re: mleko itd.

Е, Кру, пошто сам се ја с тобом не једном испричао на тему астрологије па, надам се да моје ставове и мишљења (боље речено: размишљања) знаш, бићу слободан да се нашалим и питам да ли се може на основу датума и места производње млека установити колико афлатоскина има, тј. да ли је штетно или није?!

Krugolina Borup Krugolina Borup 19:47 02.03.2013

Re: mleko itd.

да ли се може на основу датума и места производње млека установити колико афлатоскина има, тј. да ли је штетно или није?!


Pazi, sve ti je to krajnje hipotetička situacija pošto na osnovu pakovanja mleka koje u prodavnici kupiš šanse nema da ustanoviš kad je proizvedeno. Nekada je postojao običaj da se na proizvodima štampa i datum proizvodnje i rok trajanja, ili makar jedan od ta dva datuma plus koliko meseci je rok trajanja, pa si na osnovu toga mogao da zaključiš i datum proizvodnje i datum isticanja roka trajanja.

Toga više nema.

A pitanje ti je u istom fazonu ko i kad meni neka trudna klijentkinja postavi pitanje o polu bebe. "Jeste bili na ultra zvuku?" "Jesam." "Pa, jesu li vam rekli pol bebe?" "Jesu." "Pa što onda pobogu mene pitate?"

Što se aflatoksina u mleku tiče - ene superanaliza po svetu, ne treba astrolog za to.
bolid1 bolid1 19:53 02.03.2013

Re: mleko itd.

Krugolina Borup

A pitanje ti je u istom fazonu ko i kad meni neka trudna klijentkinja postavi pitanje o polu bebe. "Jeste bili na ultra zvuku?" "Jesam." "Pa, jesu li vam rekli pol bebe?" "Jesu." "Pa što onda pobogu mene pitate?"


inco inco 21:57 02.03.2013

Re: mleko itd.

Krugolina Borup
Što se aflatoksina u mleku tiče - ene superanaliza po svetu, ne treba astrolog za to.


A za šta treba astrolog?
freehand freehand 21:59 02.03.2013

Re: mleko itd.

inco
Krugolina Borup
Što se aflatoksina u mleku tiče - ene superanaliza po svetu, ne treba astrolog za to.


A za šta treba astrolog?

Pa da ti gleda u šolju kaćeseženiš, to svi znaju.
Krugolina Borup Krugolina Borup 22:13 02.03.2013

Re: mleko itd.

A za šta treba astrolog?


Pravo da ti kažem... i ne treba.
Astrologija nije potreba, već luksuz.
Nego, zaludan svet, voli da se luksuzira.

PS: doduše ima onaj čuveni citat J.P. Morgana: "Millionaires don't need astrologers, but billionaires do."
Hansel Hansel 22:40 02.03.2013

Re: mleko itd.

Krugolina Borup
A pitanje ti je u istom fazonu ko i kad meni neka trudna klijentkinja postavi pitanje o polu bebe. "Jeste bili na ultra zvuku?" "Jesam." "Pa, jesu li vam rekli pol bebe?" "Jesu." "Pa što onda pobogu mene pitate?"

Па, сад, не знам зашто те та жена питала, али да сам те ја питао за своју жену, питао бих да проверим да ли астрологија то може, баш како сам питао и за афлатоксине. (А има случајева да и ултразвук није добро прочитан, чак и да се не види близанац -- као, крио се... )

Али, морам да приметим да на питања о астрологији одговараш као политичар(ка) -- те не зна се датум, те што питаш кад знаш, те...

Још једном:
Krugolina Borup Krugolina Borup 22:49 02.03.2013

Re: mleko itd.

Али, морам да приметим да на питања о астрологији одговараш као политичар(ка)


Istreniralo me po blogu.

Slušaj, nisam ja astrologiju učila da bi me bilo ko proveravao. Učila sam je zato što je mene zanimala. U stvari, činjenicu da gde god spomenem da sam astrolog (od banaka preko ambasada do lekarskih ordinacija, a i šire) meni traže da im radim karte, smatram usudom, ali bar znam da me to pitaju oni koje materija zanima. Nemam, povrh toga, ni vremena ni motiva da se bavim još i onima koji bi da me "proveravaju"...
Hansel Hansel 23:16 02.03.2013

Re: mleko itd.

Ееее, па то ти следује после (оне) "мале пропаганде".

Ја те у сваком случају проверавао нисам.

Причао бих ја још, али се самосвесно заустављам!
Biljana 77 Biljana 77 15:50 01.03.2013

...

Imamo samo one koji tuđom guzicom gloginje mlate

Kod mene u zavičaju se koristi jedan drugi organ za ovo mlaćenje. Tuđ, dakako.
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:27 01.03.2013

Re: ...

Kod mene u zavičaju se koristi jedan drugi organ za ovo mlaćenje. Tuđ, dakako.

A u mom i drugi organ i druga biljka.
docsumann docsumann 17:41 01.03.2013

dakle ...


bolje žena bez brkova
nego muškarac bez muda

antioksidant antioksidant 18:09 01.03.2013

Re: ...

Jelica Greganović
Kod mene u zavičaju se koristi jedan drugi organ za ovo mlaćenje. Tuđ, dakako.

A u mom i drugi organ i druga biljka.

i ne mlati se nego se sadi
nevenb nevenb 15:58 01.03.2013

gloginje

Što reče moja pokojna baba: Lakše je tuđom guzicom gloginje mlatiti.

Ovo se kod nas kaže malo drugačije....inače za blog
hajkula1 hajkula1 16:56 01.03.2013

Q

Imamo samo one koji tuđom guzicom gloginje mlate.


Znam da i ti znaš da se kaže da je lako tuđim qrcem gloginje mlatiti.

Jasno, preporuka i za izjavu i za blog.
Krugolina Borup Krugolina Borup 17:04 01.03.2013

Re: Q

Znam da i ti znaš da se kaže


Moja pokojna baba je jedino guzicu pominjala. Dakle, ne dupe, nego guzicu.
Ovu vašu verziju ja od nje nisam čula.

Ako ćemo pravo, jedino je guzica rodno senzitivna.
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:28 01.03.2013

Re: Q

Moja pokojna baba je jedino guzicu pominjala


Možda ali ne verujem da se o mlaćenju gloginja radilo.
Tuđa guzica sluzi da se njome sedne na vruć šporet (lako je tuđom guzicom na vreo šporet sesti) a drugi, za to podesniji, organ služi da se njime mlate gloginje.
Tuđim rukama se hvata za vrelo gvožđe, i tako...

A što se mleka tiče, nisi u pravu, al ajd, već se o tome pričalo.
jednatanja jednatanja 18:57 01.03.2013

Aflatoksin

Dr.Kempbel, poznati američki naučnik, je počeo da radi u laboratoriji sa aflatoksinom, a onda doživeo i prosvećenje. Priča ide ovako: pošto je bio jedan od nutricionista koji je imao za zadatak da reši problem neuhranjenosti kod filipinske dece, rešili su da je biljni protein jeftiniji od životinjskog i pristupačniji, pa su tako snabdeli decu Filipina sa kikiriki puterom. Kikiriki puter je međutim bio dosta nekvalitetan i imao povećan nivo aflatoksina u sebi. E sad, šta se desilo? Primetili su da deca iz BOGATIJIH porodica oboljevaju od raka jetre češće nego deca iz siromašnijih porodica. Zašto? Zato što su usput jeli i više mesa.

Poenta ove priče je da aflatoksin nije naivan toksin. To je zaista opasna karcenogena materija, ako izaziva rak jetre kod dece koja uglavnom nikad ne oboljevaju od raka jetre, onda možete da zamislite.

Druga poenta (što je i dr.Kempbela navelo da dalju karijeru posveti izučavanju biljne ishrane) da su deca iz siromašnijih porodica koja su konzumirala isti taj aflatoksin ali se hranila uglavnom biljnom hranom, oboljevala od raka jetre ređe nego deca iz bogatijih porodica koja su češće kozumirala meso. Znači, zaključak je bio, da čak iako unesete ovaj vrlo jak karcinogen u organizam, biljnom ishranom možete da izbegnete ovu opaku bolest.

Može se sve ovo videti i čuti u filmu "Forks over knives".

A ovo pomeranje granica, zaista je katastrofa. Nadam se da je samo privremeno rešenje jer bi u protivnom ovo bio zločin protiv naše dece.
docsumann docsumann 19:01 01.03.2013

Re: Aflatoksin

Priča ide ovako: pošto je bio jedan od nutricionista koji je imao za zadatak da reši problem neuhranjenosti kod filipinske dece, rešili su da je biljni protein jeftiniji od životinjskog i pristupačniji


hrana biljnog porjekla i inače je višestruko jeftinija nego meso.


Jukie Jukie 20:42 01.03.2013

Re: Aflatoksin

docsumann
Priča ide ovako: pošto je bio jedan od nutricionista koji je imao za zadatak da reši problem neuhranjenosti kod filipinske dece, rešili su da je biljni protein jeftiniji od životinjskog i pristupačniji
hrana biljnog porjekla i inače je višestruko jeftinija nego meso.

S tim što u mesu ima više procentualno proteina nego u većini namirnica sem kikirikija, soje i još par leguminoza. Ostale biljne hrane treba da se baš dosta najedeš da bi dobio dovoljno proteina. Problem je i što biljnu hranu većinom moraš dugo da prerađuješ (dok dobiješ tofu ili seitan npr.) što mislim da i poskupljuje proizvod i smanjuje druge nutritivne vrednosti, a životinju koju nahvataš u šumi samo nakačiš na ražanj i odmah pečeš.
arianna arianna 21:04 01.03.2013

Re: Aflatoksin

Poenta ove priče je da aflatoksin nije naivan toksin. To je zaista opasna karcenogena materija, ako izaziva rak jetre kod dece koja uglavnom nikad ne oboljevaju od raka jetre, onda možete da zamislite.


sve u svemu - strašno



jednatanja jednatanja 21:17 01.03.2013

Re: Aflatoksin

Ostale biljne hrane treba da se baš dosta najedeš da bi dobio dovoljno proteina.


Meso jeste bogatije proteinima ali zabluda je da ti proteina treba u ogromnim količinama. Evo ti tabela dnevnih potreba proteina sa CDC websajta:

Grams of protein needed each day
Children ages 1–3 13
Children ages 4–8 19
Children ages 9–13 34
Girls ages 14–18 46
Boys ages 14–18 52
Women ages 19–70+ 46
Men ages 19–70+ 56

Znači ja kao žena srednjih godina mogla bih da podmirim svoju dnevnu potrebu od 46g proteina sa:
100g pasulja (17g proteina)
100g kikirikija ili badema (7g)
100g sočiva (18g proteina)
100g spanaća (4g proteina)

lavandablue lavandablue 21:58 01.03.2013

Re: Aflatoksin

tabela dnevnih potreba proteina sa CDC websajta: ...


nije bas tako jednostavno. nema to veze ni sa godinama, koliko sa metabolizmom, nacinom zivota (sportistima i fizicki aktivnijim ljudima treba vise proteina da bi ocuvali misicnu masu), a gde su trudnice, ili bolesni...
osim toga, aminokiselina ima mnogo vrsta pa je i tu potrebno uspostaviti ravnotezu u njihovom unosu kroz ishranu...
laziiprevare laziiprevare 00:30 02.03.2013

Re: Aflatoksin

Dr.Kempbel




FDA slučaj sa najopasnijim aflatoksinom:

"In a deliberate suicide attempt, a laboratory worker ingested 12 ug/kg body weight of aflatoxin B1 per day over a 2-day period and 6 months later, 11 ug/kg body weight per day over a 14-day period. Except for transient rash, nausea and headache, there were no ill effects; hence, these levels may serve as possible no-effect levels for aflatoxin B1 in humans. In a 14-year follow-up, a physical examination and blood chemistry, including tests for liver function, were normal."

BBB - Aflatoxins
jednatanja jednatanja 09:20 02.03.2013

Re: Aflatoksin

nije bas tako jednostavno. nema to veze ni sa godinama, koliko sa metabolizmom, nacinom zivota (sportistima i fizicki aktivnijim ljudima treba vise proteina da bi ocuvali misicnu masu), a gde su trudnice, ili bolesni...
osim toga, aminokiselina ima mnogo vrsta pa je i tu potrebno uspostaviti ravnotezu u njihovom unosu kroz ishranu...


Lavanda, tačno je da postoje različite potrebe za trudnice, decu i stare ("bolesne" ?)), ali realnost govori da ljudima na biljnoj ishrani apsolutno ništa ne manjka osim vitamina B12 koji se nalazi u mesu, mleku, iznutricama, ali i u zemlji. Kad proizvodite sopstvenu hranu u bašti, i pojedete i koji mikrogram zemlje zajedno sa povrćem, unećete dovoljno vitamina B12 kroz bakteriju u zemlji koja proizvodi B12.

Još jednom, ne zagovaram ovde vegansku ishranu, ali svaki od nas bi trebalo da preispita koliki je odnos životinjskih produkata naspram biljnih u sopstvenoj ishrani. Nauka nam govori da čovek današnjice koji živi uglavnom u razvijenim zemljama (ali se trend proširuje i na zemlje u razvoju) jede previše narmernica životinjskog porekla, i da taj višak šteti zdravlju.
lavandablue lavandablue 15:53 02.03.2013

Re: Aflatoksin


Lavanda, tačno je da postoje različite potrebe za trudnice, decu i stare ("bolesne" ?)), ali realnost govori da ljudima na biljnoj ishrani apsolutno ništa ne manjka osim vitamina B12 koji se nalazi u mesu, mleku, iznutricama, ali i u zemlji. Kad proizvodite sopstvenu hranu u bašti, i pojedete i koji mikrogram zemlje zajedno sa povrćem, unećete dovoljno vitamina B12 kroz bakteriju u zemlji koja proizvodi B12.

Još jednom, ne zagovaram ovde vegansku ishranu, ali svaki od nas bi trebalo da preispita koliki je odnos životinjskih produkata naspram biljnih u sopstvenoj ishrani. Nauka nam govori da čovek današnjice koji živi uglavnom u razvijenim zemljama (ali se trend proširuje i na zemlje u razvoju) jede previše narmernica životinjskog porekla, i da taj višak šteti zdravlju.


slazem se sa vama. shvatam i da ne zagovarate vegansku ili vegetrijansku ishranu, iako ni takvoj ishrani nista ne fali pod uslovom da je coveku zaista sve od biljne hrane zaista dostupno (jer najcesce na zalost zaista nije, kao sto je na primer slucaj sa raznim vrstama pecuraka od kojih su mnoge i veoma lekovite, osim sto su hranljive i veoma ukusne...).

iako moram i da napomenem, da kod savremenog coveka ipak ne tako retko postoji povremeni nedostatak nekih vaznih aminokiselina... upravo zbog neizbalansirane (neraznovrsne) ishrane.
nevenb nevenb 19:02 01.03.2013

Izvoz

Podaci PKS-a pokazuju da Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskom bilansu mleka, mlečnih proizvoda i sireva, odnosno izvezeno je 2012. godine tih proizvoda u vrednosti od oko 70 miliona dolara i to najviše u zemlje potpisnice CEFT-a sporazuma, dok je vrednost uvoza bila oko 50 miliona dolara.

Ko će sad da uvozi mleko iz Srbije? Kolika će biti šteta?
zemljanin zemljanin 19:23 01.03.2013

Re: Izvoz

nevenb
Podaci PKS-a pokazuju da Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskom bilansu mleka, mlečnih proizvoda i sireva, odnosno izvezeno je 2012. godine tih proizvoda u vrednosti od oko 70 miliona dolara i to najviše u zemlje potpisnice CEFT-a sporazuma, dok je vrednost uvoza bila oko 50 miliona dolara.

Ko će sad da uvozi mleko iz Srbije? Kolika će biti šteta?

Uvoziće sve zemlje van EU ... a izvoz u EU, nema razloga da to ne čine firme koje mogu i iskažu EU standard kroz određene sertifikate i kontrole ... standrad propisuje gornju granicu ...
inco inco 19:29 01.03.2013

Re: Izvoz

Bolje pitanje je kako misle da su ovime spasili mističnog ugroženog srpskog seljaka? Pa sad će lepo svo mleko koje ne odgovara domaćim standardima u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj... i koje bi inače bacili jer ne smeju da ga prodaju, prodati u Srbiji za smešno niske novce kojima taj seljak, za koga se dušebrižno zalažu, neće nikad moći da parira. Ovo solomonsko rešenje je samim tim nanelo nesagledivu štetu istom tom seljaku za koga se, kao, zalažu.

S druge strane, prerađivači mleka ima da skaču od sreće, em dobiju džaba mleko, em im takva pozicija omogućava da nastave da ucenjuju iste te ugrožene seljake. A ko beše ono najveći prerađivač kod nas? Da ne beše Salford? A da ne beše iza Salforda izvesni gospodin proglašen genijem od strane Jorgovanke, a nešto pre toga isti taj beše i Tomi držao ručicu na isposničkoj postelji u privatnom KBC-u? Ne tvrdim ništa, samo se pitam...
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:36 01.03.2013

Re: Izvoz

i koje bi inače bacili jer ne smeju da ga prodaju, prodati u Srbiji za smešno niske novce kojima taj seljak,


Prodati za bilo kakve novce je ipak bolje nego baciti.

Ali nije u tome ni poenta a ni moj motiv da se javim ovde.
Motiv je prevenstveno molba da nas više niko ne brani i da se ne sekira za seljake.
Što se više brinu nama sve crnje.
A inače, smečno mala cena mleka je bila i dokje važila granica 005, tako da...
inco inco 19:41 01.03.2013

Re: Izvoz

Ih, pa i ja to pričam već mesecima od kako videh da je ova Vlada bacila Sauronovo oko na IT - ako krenu da nam pomažu će pocrkamo. Nego vid'li gde je čista para, pa će sad kao da nam pomognu, pa će onda da pričaju o nekakvom vraćanju duga društvu... Već viđeno.

To da je mala cena mleka bila, to stoji, pogotovo sirovog mleka i pogotovo u uslovima naše produktivnosti... Al' sad više seljaci neće imati načina da konkurišu, sem ako lepo ne plate sami istraživanja i sertifikate pa direktno teraju za EU, ako im država uopšte dozvoli (setićemo se primera sa pšenicom kad je država zabranila izvoz da bi održala veštački nisku cenu unutar Srbije)...

Ala su ga opravili, svaka im čast!
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:42 01.03.2013

Re: Izvoz

Uvoziće sve zemlje van EU


Naravno i ne znam šta je tu sporno?. Nije u Srbiji zabranjeno proizvoditi mleko sa 005.
Pa nije nivo aflatoksina jedina stvar kod koje se razlikuju standardi zemlje izvoznika izemlje uvoznika.
Ako hoćeš da izvezeš mleko, ili bilo šta drugo, tu nisu bitni tvoji standardi već onoga ko kupuje, ako ih ispuniš možeš da izvezeš bez obzira kakvi su strandardi u tvojoj državi.
Znači, ako imaš mleko sa 005 može da ide u EU i ako je u Srbiji dozvoljeno 05.
nevenb nevenb 19:57 01.03.2013

Re: Izvoz

Uvoziće sve zemlje van EU

Nije to baš tako jednostavno. Evo šta kažu na sajtu makroekonomija.org:
Srbija je imala stabilan rast izvoza zbirne vrednosti ove grupe proizvoda (HS 04), sa 33,4 miliona evra u 2007 na 58,3 miliona evra u 2011 godini. Ipak, njen udeo u svetskom izvozu bio je identičan njenom udelu u svetskom stanovništvu – 0,1%. Najviše je vredeo izvoz sirovog mleka (23 miliona evra) sireva (16 miliona) i jogurta (10 miliona). Više od polovine izvoza išlo je u Crnu Goru, a gotovo 90% u bivše jugoslovenske republike. U 2011 godini došlo je izvoza ovih proizvoda u Rusku Federaciju u vrednosti od 3 miliona evra, dok je u 2010 godini vredeo samo 47 hiljada, a pre te godine nije ga ni bilo. I u Nemačku je povećan sa simboličnih 50 hiljada, u 2007, na 1,8 miliona u 2011 godini. Više od 100 hiljada evra izvoz je iznosio u Ukrajinu, Albaniju, Austriju, Italiju i Kazakhstan.

a crnogorci najavili da neće uvoziti mleko iz Srbije (postovao sam već gore). Osvojiti nova tržišta je dug i težak posao. Štete će biti i to velike.
Krugolina Borup Krugolina Borup 20:05 01.03.2013

Re: Izvoz

Osvojiti nova tržišta je dug i težak posao


Baš htedoh da kažem.
Odričemo se razrađenog tržišta, i još se potpuno otvaramo za uvoz mleka koje svi oko nas smatraju za škart, a nama je ok da ga dajemo svojoj deci, po bagatelnoj ceni.

Što reče Inco: Ala su ga opravili, svaka im čast!

hoochie coochie man hoochie coochie man 21:06 01.03.2013

Re: Izvoz

Štete će biti i to velike.


Prilično paušalna ocena.
A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike ili makar uporediti tu štetu sa štetom koja bi nastala da je ostala granica 005, a to podrazumeva i bacanje mleka, obeštećenje seljaka, kupovina drugog skupog kukuruza...
Zanimnjivo je da oni koji su u poslu sa mlekom, od seljaka pa nadalje, svi do jednog kažu da je ovo dobar potez kojima se umanjuje šteta, a oni koji sa tim poslom nemaju veze kažu da će ovako nastati ogromna šteta za mlekare.

Da li su to svi koji rade sa mlekom glupi pa ne znaju šta je u njihovom interesu?
nevenb nevenb 21:15 01.03.2013

Re: Izvoz

A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike

U ovom momentu tačnu procenu štete je teško dati. Ali ako je izvoz bio cca 60 miliona evra, može se osnovano pretpostaviti da će biti jaaaako umanjen. Koliko-videćemo. Kolika bi šteta bila da se nije menjao standard, iskreno - ne znam...Kako god bilo šteta nam ne gine...
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:27 01.03.2013

Re: Izvoz

nevenb
A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike

U ovom momentu tačnu procenu štete je teško dati. Ali ako je izvoz bio cca 60 miliona evra, može se osnovano pretpostaviti da će biti jaaaako umanjen. Koliko-videćemo. Kolika bi šteta bila da se nije menjao standard, iskreno - ne znam...


Da će biti štete to je nesporno.
Bilo bi je i u jednom i u drugom slučaju, ali pošto oni kojima je upravo to, ekonomski interes, motiv da se bave mlekom kažu da je ovo, sa ekonomskog aspekta, opravdan potez logično je pretpostaviti da se ovako šteta umanjuje.

Verujem da i oni znaju da će izvoz iako moguć biti otežan, da su i oni svesni svega o čemu ovde pričamo oko gubitka tržišta i ostalog, a da i pored svega odobravaju ovaj potez.

Napadati ovaj potez vlade je moguće isključivo sa političkog aspekta (ebeš zakone, menjaćemo ih kako vetar duva i kako nam trenutno odgovara)

Nije ga moguće ozbiljno osporavati ni sa ekonomskog niti sa stručnog, zdravstvenog aspekta, jer oni kojima je zdravlje struka kažu da nema skoro nikakve praktične razlike između 005 i 05, a oni kojima je ekonomski aspekt veoma važan kažu da je ovo potreban potez kojima se šteta umanjuje.

Ja bih da sam u poziciji onih koji potez osporavaju izbegavao i aspekt zdravlja i ekonomski sapekt jer su tu argumenti na strani vlade.

Osuo bih samo po politici jer tu ima jačih argumenata a ni politika nije nevažno polje.
Jukie Jukie 22:55 01.03.2013

Re: Izvoz

A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike

U ovom momentu tačnu procenu štete je teško dati.

Da će biti štete to je nesporno.

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko
freehand freehand 23:02 01.03.2013

Re: Izvoz

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko

Isto, kaže struka.

Edit: to je zbog kumulativnosti. Logično i matematički lako dokazivo.
Što se najbolje vidi na primeru Bugarske.
hoochie coochie man hoochie coochie man 23:12 01.03.2013

Re: Izvoz

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko


Što reče fri, ako je struci verovati biće isto, a ako je verovati nekome drugom biće ih 10 puta više jer je sada dozvoljeni nivo deste puta veći od ranijeg.
Ja sam sklon da verujem u prvu tvrdnju, ovi drugi mi ne ulivaju neko poverenje.
bolid1 bolid1 23:17 01.03.2013

Re: Izvoz

10 puta više jer je sada dozvoljeni nivo deste puta veći od ranijeg.


Hmmm, nece, mozda samo 10x brze jer je unos 10x veci pa se i brze dolazi do kriticne granice...
ours ours 23:52 01.03.2013

Re: Izvoz

"hoochie coochie man"
A ako se već tvrdi da će biti velike štete, valjalo bi reći koliko velike ili makar uporediti tu štetu sa štetom koja bi nastala da je ostala granica 005, a to podrazumeva i bacanje mleka, obeštećenje seljaka, kupovina drugog skupog kukuruza...


A možda bi trebalo uporediti sa štetom koja bi nastala da je vlast na vreme reagovala na ovo, kako su neki pametni ljudi na vreme upozoravali (pogledati npr. blogove Borisa Drenče na ovom istom sajtu).

Šteta od pojave povećane koncentracije aflatoksina u mleku i kukuruzu u Srbiji iznosiće više stotina miliona evra, jer na vreme nisu preduzete odgovarajuće mere, ocenio je danas bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov.

Živkov je na skupu "Poljoprivreda Srbije - mogućnosti i ograničenja" u Beogradu rekao da je aflatoskin decenijama poznat u Srbiji i da ga čudi zašto nije sprečeno da se nakon berbe u silose skladišti plesnjiv kukuruz. "Problem sa aflatoskinom je veliko kašnjenje, jer je prve mere zaštite trebalo preduzeti već u septembru prošle godine. Da se reagovalo u oktobru, šteta bi bila milion evra, u decembru deset miliona evra, a danas će nas koštati stotine miliona", ocenio je Živkov.

Izvor: S media


Ili, kao što neko pametan reče: "kad sedneš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne".
Hansel Hansel 09:37 02.03.2013

Re: Izvoz

У вези с нашим извозом млека... пре скоро годину дана чуо сам (мада препричано -- изворно причала жена запослена у Имлеку) наша производња млека одавно не подмирује наше потребе, и да ми значајан део млека увозимо, и то у облику кондензованог млека које се овде разређује за продају. Да сам причао с том женом, питао бих и друге детаље -- нпр. завршава ли то млеко у продавницама као "свеже" или само као дуготрајно.

Зна ли неко нешто конкретно у вези са овим, да ли је ишта тачно?

А што се тиче Имлека, њихов директор је тако "лепо" синоћ иступио, да ми неће скоро (ни са границом 0,00000), а можда и никада пасти на памет да купим њихово млеко...
milisav68 milisav68 11:39 02.03.2013

Re: Izvoz

Hansel
У вези с нашим извозом млека... пре скоро годину дана чуо сам (мада препричано -- изворно причала жена запослена у Имлеку) наша производња млека одавно не подмирује наше потребе, и да ми значајан део млека увозимо, и то у облику кондензованог млека које се овде разређује за продају. Да сам причао с том женом, питао бих и друге детаље -- нпр. завршава ли то млеко у продавницама као "свеже" или само као дуготрајно.

Зна ли неко нешто конкретно у вези са овим, да ли је ишта тачно?

Multinacionalne kompanije su kupile sve veće mlekare u Srbiji i svoj razvoj uglavnom zasnivale na niskoj otkupnoj ceni sirovog mleka.

I pored izrazito niske cene u otkupu na tržištu Srbije, do pre neki dan, sirovog mleka bilo je u višku (do duše: na jedan veštački način).

Zašto?

Srbija je na dnu lestvice u Evropi po potrošnji mleka i mlečnih proizvoda po glavi stanovnika. I tako izrazito mala potrošnja opterećuje potrošačku mesečnu korpu sa 25%.

Prekomeran i neracionalan uvoz punomasnog mleka u prahu je doveo do veštačkog viška sirovog svežeg mleka. Prerađivači ne znaju šta će sa mlekom jer narod nema para da ga kupi pa višak mleka sve više ide u proizvodnju sireva. Jedino za baskiju od koje se prave sirevi tipa trapist ide 10-11 litara mleka. Vrši se strahovita propaganda za potrošnju niskomasnih mlečnih proizvoda. Prave se sve veće količine sve nemasnijeg pasterizovanog mleka. Prerađivačima ostaje sve više i više slatke sirove pavlake. Ona jednim delom ide na cepljenje za pravljenje kisele pavlake i milerama a jednim delom na bućkanje za proizvodnju maslaca. Cena pasterizovanog mleka je takva da pokriva većinu troškova tako da od mlečnih proizvoda ostaje ekstra profit.

Srbija je spala na manje od pola miliona krava uz prosečnu godišnju mlečnost od 2500 kilograma mleka po plotkinji.

Da bi se zaustavio dalji pokolj mlečnih krava treba uraditi sledeće. Prvo treba urgentno uraditi sledeće stvari da se govedarska proizvodnja ne bi potpuno ugasila. Prerađivači moraju povećati cenu otkupa sirovog mleka u ekstra klasi na 30-32 dinara a država mora povećati regresiranje po litri na 4-5 dinara. Nikako država netreba više da daje jer će se onda otkupljivači „šlepati” na njen račun sa niskim otkupnim cenama. Država treba da usmeri pare da budu veća davanja za steonu kravu i junicu jer ta sredstva idu direktno proizvođaču (minimum 20.000 dinara). Država a naročito prerađivači su dužni da u ovom međuperiodu anuliraju eventualna povećanja inputa koja terete proizvodnju mleka.


Текст нема датум, али судећи по предложеној цени откупног млека, стар је бар 2-3 године.

Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista

hajkula1 hajkula1 12:37 02.03.2013

Re: Izvoz

Hansel
... да ми значајан део млека увозимо, и то у облику кондензованог млека које се овде разређује за продају. Да сам причао с том женом, питао бих и друге детаље -- нпр. завршава ли то млеко у продавницама као "свеже" или само као дуготрајно...



Imala sam insajdera u PKB, tako da znam da se dodaje i u jedno i u drugo mleko, samo što odnos mleko/mleko u prahu, može da bude različit, nekada dodaju više mleka u prahu. Periodično se dešavalo da preteraju sa dodavanjem mleka u prahu.
Ne verujem da je sada drugačije. Nije bilo razlike među mlekarama, razlike su bile u periodima kada ima više sirovog mleka ili manje.

Ne verujem da je sada drugačije. Seti se, kada su naši stočari prosipali mleko, mlekarska industrija je uvozila mleko u prahu.

Već kad smo kod mleka, mene strašno nervira mleko u plastici, bilo u flašama bilo u kesama. Što ga ne pakuju u flaše od stakla? Ako može vino, pivo i alkohol, što ne bi mleko?

Plastična ambalaža
Krugolina Borup Krugolina Borup 14:01 02.03.2013

Re: Izvoz

Da, biće mnogo ljudi sa tumorom na jetri zbog aflatoksina, samo pitanje je koliko


Ma neće.
Sve će to da se broji u posledicu pušenja.
A ko nije bio pušač - u posledicu pasivnog pušenja.
Hansel Hansel 14:23 02.03.2013

Re: Izvoz

Plastična ambalaža

А и скупа је (као и тетрабрик), загађује... Био је неки покушај негде (у Хрватској, заправо) да се инсталирају "млекомати" -- донесеш своју амбалажу и буде јефтиније.



А ово с кондензованим и млеком у праху... немам речи... (Узгред, једна врста трајног млеко у старој врсти тетрапак амбалаже, без поклопца, кошта исто као и флаша или тетрабрик с поклопцем пастеризованог... а то трајно је, ако су они неки резултати били примењиви на млеко истог произвођача за Делезову "робну марку" -- било испод 0,05?!)
bolid1 bolid1 14:32 02.03.2013

Re: Izvoz

Hansel

Био је неки покушај негде (у Хрватској, заправо) да се инсталирају "млекомати" -- донесеш своју амбалажу и буде јефтиније.


Zapravo, u Sloveniji, ovo na snimku lici na pijacu u centru (pocinje kod Tromosta, a zavrsava se kod Zmajskog mosta), kupim ja ponekad. Imas pored automat koji daje saklenu i plasticnu ambalazu, pa koja ti je na volju, kupis jednom i nosis kuci, posle samo natocis. Skuplje je u odnosu na radnju, a koliko je bolje 'bemliga.
srdjan.pajic srdjan.pajic 17:47 02.03.2013

Re: Izvoz

bolid1
Hansel

Био је неки покушај негде (у Хрватској, заправо) да се инсталирају "млекомати" -- донесеш своју амбалажу и буде јефтиније.


Zapravo, u Sloveniji, ovo na snimku lici na pijacu u centru (pocinje kod Tromosta, a zavrsava se kod Zmajskog mosta), kupim ja ponekad. Imas pored automat koji daje saklenu i plasticnu ambalazu, pa koja ti je na volju, kupis jednom i nosis kuci, posle samo natocis. Skuplje je u odnosu na radnju, a koliko je bolje 'bemliga.


Savršeno!

Mi smo se pretplatili da dobijamo mlekce na kućni prag, dakle, starinskom metodom, to jest metnu ti ga, da prostiš, u frižiderče koje stoji pored vrata. Uvek se pitam ka'će neki beskućnik da svrati i da se posluži.

Još je raznosač Poljak, pa se uvek siti ispričamo, kao da smo, maltene, zemljaci. Ambalažu vraćamo, pa to onda peru i pune. Mada je sve, naravno, plastika. Baš ću da ih pitam koliki im je nivo aflatoksina u mleku, da mi dostave izveštaj .
Hansel Hansel 19:01 02.03.2013

Re: Izvoz

bolid1
Zapravo, u Sloveniji, ovo na snimku lici na pijacu u centru (pocinje kod Tromosta, a zavrsava se kod Zmajskog mosta), kupim ja ponekad. Imas pored automat koji daje saklenu i plasticnu ambalazu, pa koja ti je na volju, kupis jednom i nosis kuci, posle samo natocis. Skuplje je u odnosu na radnju, a koliko je bolje 'bemliga.

Овај видео је можда из Словеније, ја сам га ставио само као илустрацију, причу о млекомату сам видео на ХРТ-у. Ако у Гугл укуцаш "млекомат", добићеш много фоотографија, откачено илустровани неки словачки, на пример... Ови хрватски били представљени као јефтинији за купце, притом је то млеко било само пастеризовано, без друге обраде, тако бар причао фармер који је то био поставио.
docsumann docsumann 20:08 01.03.2013

kancerogenijalno

freehand freehand 21:39 01.03.2013

A kad

stignu rezultati iz Holandije... Ili ako izdajnik Ješić objavi te rezultate iz Nemačke koji su iznad 0.5... Kolika će onda biti dozvoljena granica?
I još, ako si seljak frendli - do koliko ćeš da ćutiš? Ako ministar, na primer, slaže za još neku zemlju da je dozvoljeno 5, ili 10 ili 100 - do koliko rodolublje nalaže da ne sme da se talasa?

8c_competizione 8c_competizione 10:53 02.03.2013

Re: A kad

do koliko rodolublje nalaže da ne sme da se talasa?


freehand, ova ti je genijalna!

sto mi jednom rece jedan tadasnji kolega, ne u istom ali slicnom kontekstu: "boricu se do poslednje kante krvi"
8c_competizione 8c_competizione 10:51 02.03.2013

nije problem u njima

vec u nama koji im to dozvoljavamo

neko ce reci otkud to da im mi to dozvoljavamo

evo odgovora ovde (obratite paznju na cifre). dok se ovo ne promeni u hiljade i stitine hiljada, nece Srbiji ici na bolje
freehand freehand 10:57 02.03.2013

Pitanje je sad:

a đe je neprijatelj?

U toku je sastanak Vučića sa ministrom poljoprivrede Goranom Kneževićem o aferi u vezi sa povišenim aflatoksinom u mleku.

Razgovor dvojice funkiconera počeo je u 10 sati.

Ministar poljoprivrede je neposredno pred početak sastanka rekao je Tanjugu da će sa Vučićem razgovarati o mleku i da će mu preneti "sve što je bilo do sada".

"Preneću mu sve što je bilo, i o mleku, i svemu ostalom", rekao je Knežević.

Nakon sednice Predsedništva naprednjaka, kako saznajemo, ubrzo će uslediti i sednica Glavnog odobra SNS-a. Vučić bi povodom afere mleko javnosti trebalo da se obrati u ponedeljak.

Ministar poljoprivrede je u petak izjavio da je spreman da ponese odgovornost pa i podnese ostavku, ukoliko je njegova odgovornost u aferi sa mlekom najveća.

"Ako se pokaže da je moja odgovornost najveća, ja sam potpuno spreman, i to sam rekao i prvom potpredsedniku vlade Vučiću i predsedniku vlade Ivici Dačiću, da ponesem odgovornost i podnesem ostavku", rekao je Knežević.


LINK
nevenb nevenb 11:24 02.03.2013

Šta sad Kneževiću?

Ako ne vrati dozvoljeni nivo aflatoksina na 0,05 mikrograma Srbija neće ispuniti jednu od obaveza u procesu evrointegracija, poručuju iz Delegacije EU u Srbiji.

looping looping 11:59 02.03.2013

1

Dok se ne instaliraju sistemi za navodnjavanje na povrsinama pod kukuruzom drzava (nikada) nece moci da garantuje odsustvo aflatoksina u kukuruzu i u mleku.
Zasto?
Pa zato sto je najmanji problem to sto ove godine ima aflatoksina u mleku.
Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.
Velika je razlika konzumirati otrov godinu dana ili vise godina.
Drzava bi sada vec trebala da razmislja o ovogodisnjem aflatoksinu.

Druga opcija je jedino da se kukuruz uvozi. Ili da se bubnjevima priziva kisa kada je nema.
I zbog cega je ikoga briga kakav je zakon? Zakon ne moze da promeni cinjenicno stanje a to je da ljudi moraju da konzumiraju aflatoksin ili da se kompletna hrana uvozi.
Pojedinci bi hteli da se preskoci razvoj poljoprivrede posto nije kul.
Znaci, mozda se posle puno godina shvati da pre razvoja kulture, sporta, zelezare i da ne nabrajam sve cega treba razviti ono osnovno.
hajkula1 hajkula1 12:51 02.03.2013

Re: 1

looping
Dok se ne instaliraju sistemi za navodnjavanje na povrsinama pod kukuruzom drzava (nikada) nece moci da garantuje odsustvo aflatoksina u kukuruzu i u mleku.
Zasto?
Pa zato sto je najmanji problem to sto ove godine ima aflatoksina u mleku.
Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.


Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Sada treba da se istraži ko je kriv što (pare su stigle iz EU) laboratorija nije završena, pa na robiju.
looping looping 13:23 02.03.2013

Re: 1

Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Kazu? Neki strucnjaci verovatno.
Neka daju naucnu definiciju za "Budjavi kukuruz".
Ako se neko u nesto ne razume nek izadje na google.com i potrazi odgovore, na engleskom naravno.
Al kad ne vole ljudi da citaju al vole da budu strucnjaci.
Link 1.
Link 2.
....ima ih puno.
Sada treba da se istraži ko je kriv što (pare su stigle iz EU) laboratorija nije završena, pa na robiju.

Na robiju nek ide ko treba da ide ali to nece da resi problem hrane koji mozda stize i ove godine.

not2old2rock not2old2rock 17:31 02.03.2013

Re: 1

looping
Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Kazu? Neki strucnjaci verovatno.


http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Fuzarijum.lt.html
looping looping 18:00 02.03.2013

Re: 1

not2old2rock
looping
Kažu da je od buđavog kukuruza. Znači i ako nema suše, ako ubuđa kukuruz. A nemamo laboratoriju koja utvrđuje količinu aflatoksina.

Kazu? Neki strucnjaci verovatno.


http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Fuzarijum.lt.html


Aspergilus Flavus - Aflatoksin (liver necrosis, liver tumors, reduced growth, depressed immune response, carcinogen)

Fuzarijum (zavisi koji, naravno)- Fumonisin,Deoxynivalenol, Trichothecenes, (equine leukoencephalomalacia, porcine pulmonary edema, feed refusal, reduced weight gain, diarrhea, vomiting, alimentary toxic aleukia, necrosis, hemorrhages, oral lesion in broiler chickens).
Naravno, nije lose i na njega odraditi analizu povremeno.

Edit:
Poenta je: Ona budj nije ista k'o ova budj. A ima i neka treca budj. I cetvrta...
hajkula1 hajkula1 18:58 02.03.2013

Re: 1

looping


Edit:
Poenta je: Ona budj nije ista k'o ova budj. A ima i neka treca budj. I cetvrta...


Izvini što smetam (vidim spava ti se)

Znam samo da ima raznih vrsta buđi (kolonija glivica). Ne bih pitala da nisam čula i to više puta. Ne bih pitala da znam.

ebote
Šta me gledaš kao da sam glupača

G r o f G r o f 19:24 02.03.2013

Re: 1

Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.



Suša ne pogoduje razvoju gljivica već visoka temperatura i vlaga. Gljivice koje proizvode aflatoksin samo najbolje podnose manjak vlage.
Mislim da se njihov razvoj može sprečiti ako se usevi na vreme tretiraju odredjenim preparatima i bira otpornije seme te ako se posveti veća pažnja skladištenju.
Sve u svemu prosto ako se ozbiljno radi. Najlakše je povećati dozvoljeni nivo i sve po starom.
hajkula1 hajkula1 19:28 02.03.2013

Re: 1

not2old2rock
Fuzarijum



Hvala ti.

Ima svašta na netu a ja nisam ni biolog ni toksikolog ni... znam da nemam predznanja pa zato tražim na gotovo
not2old2rock not2old2rock 19:37 02.03.2013

Re: 1

hajkula1
not2old2rock
Fuzarijum



Hvala ti.

Ima svašta na netu a ja nisam ni biolog ni toksikolog ni... znam da nemam predznanja pa zato tražim na gotovo


Nema na cemu.

Razumem te, ali, na zalost, nisam ni biolog, ni toksikolog ( a mogao sam biti jaaaaaa, BILO STA ! ), samo sam preneo clanak nekoga u cije postenje ne sumnjam i TVRDIM da nije politikanstvo.
G r o f G r o f 20:11 02.03.2013

Re: 1

Zanimljivo ovo sa fuzarijumom osetljivim na potrese...ali silosi za žitarice se upravo tako rade da je zrno uvek u pokretu. Recimo od dve komore silosa jedna uvek mora biti prazna i neprestano se vrši "pretakanje" iz pune u praznu. kad se proces završi sve iznova.
... nešto ne primećujem da su u zadnje vreme pravljeni neki silosi.
looping looping 05:54 03.03.2013

Re: 1

Izvini što smetam (vidim spava ti se)

Ma jok. Moj post
Edit:
Poenta je: Ona budj nije ista k'o ova budj. A ima i neka treca budj. I cetvrta...

je bio odgovor na link.
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Fuzarijum.lt.html
Ne na tvoj post.

Inace, stvarno sam otisao na spavanje.
A toliko ima vrsta budji koje su cesto cak i neprijateljski nastrojene jedna prema drugoj da me to uspavalo.
looping looping 05:58 03.03.2013

Re: 1

G r o f
Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.



Suša ne pogoduje razvoju gljivica već visoka temperatura i vlaga. Gljivice koje proizvode aflatoksin samo najbolje podnose manjak vlage.
Mislim da se njihov razvoj može sprečiti ako se usevi na vreme tretiraju odredjenim preparatima i bira otpornije seme te ako se posveti veća pažnja skladištenju.
Sve u svemu prosto ako se ozbiljno radi. Najlakše je povećati dozvoljeni nivo i sve po starom.

Jel si izasao na neki od linkova? Tamo pise sta cemu pogoduje i zbog cega.
A bitno je i o kojim gljivicama pricamo.
G r o f G r o f 09:49 03.03.2013

Re: 1

looping
G r o f
Ako na leto udari susa opet ce ga biti. I naredne godine. I svake godine kada je susa. Kao sto ga je bilo i ranijih godina kada je bila susa.



Suša ne pogoduje razvoju gljivica već visoka temperatura i vlaga. Gljivice koje proizvode aflatoksin samo najbolje podnose manjak vlage.
Mislim da se njihov razvoj može sprečiti ako se usevi na vreme tretiraju odredjenim preparatima i bira otpornije seme te ako se posveti veća pažnja skladištenju.
Sve u svemu prosto ako se ozbiljno radi. Najlakše je povećati dozvoljeni nivo i sve po starom.

Jel si izasao na neki od linkova? Tamo pise sta cemu pogoduje i zbog cega.
A bitno je i o kojim gljivicama pricamo.


Nisam bio na linku, slušao sam. Što pitaš? Rekao nešto što nije istina?

A evo sad pogledao ovlaš.
Gljivici Aspergillus flavus pogoduje relativna vlažnost vazduha od 85%. Kakva je to suša sa tim procentom vlažnosti?
Znači moramo imati kiša sunce kiša sunce, a to nije suša.


edit.
Ovo suša potiče verovatno od bukvalnog prevodjenja linkova jer se istraživanja uglavnom odnose na tropske predele gde je problem izraženiji, a tamo reč suša označava malo drugačiji raspored padavina nego kod nas.
Jbt...što nisam bio agronom?
looping looping 11:11 03.03.2013

Re: 1

Nisam bio na linku, slušao sam. Što pitaš? Rekao nešto što nije istina?

Ma sve je istina.
Jedna stvar je razvoj AF-a na kukuruzu u polju a druga stvar je razvoj AF-a u zatvorenom.
Zato se kaze da ako pod povrsinama koje se ne navodnjavaju (tokom suse) nema AF-a sigurno ga nema pod povrsinama koje se navodnjavaju.
Da si bio na linku to bi mozda procitao.

Tako kazu strucnjaci.
A ovo kisa-sunce-kisa, stvarno ne znam sta je.


Jbt...što nisam bio agronom?

Nikad nije kasno.


A evo sad pogledao ovlaš.

Inace, ako hoces da budes agronom ne moze to ovlas, mora studiozno.
G r o f G r o f 12:57 03.03.2013

Re: 1

Ma za neobavezno ćaskanje nije potrebna studioznost...Ali me živcira kad oni koji se prodaju kao stručnjaci lupaju glupost. Jedna od tih je i detalj sa sušom.
Kad kažem sunce-kiša- sunce mislim na nagle promene vremena kojih je bilo prošle godine.
Kada sam pre dvadesetak dana video kako jedan seljak iz Iriga drži pšenicu bilo bi čudo da tu nema budji. Traktor udje u ogromni hangar koji mestimično prokišnjava i jednostavno je iskipa na zemlju.
Kad si spomenila razvoj AF u zatvorenom to je opet pravljenje pogodnih uslova za njegov razvoj jer mu najviše odgovara vlažnost zrna od 20% a toliko vlage povuče od zemlje.
Kad sam u prethodnom post spomenuo vlagu od 85%, ona se odnosila na vlažnost vazduha tako da to nema mnogo veze sa navodnjavanjem, to si i sam potvrdio prenoseći svoje studiozno čitanje...

Ma hoću da kažem da AF nije nikakav bauk i da je u našim klimatskim uslovima dovoljno obratiti pažnju na neke sitnice da bi se problem izbegao.
Umesto povećanja dozvoljene doze trebalo je malo edukovati seljake i jednostavno ukazati mogućnost toga problema. Do sada se taj problem uopšte nije razmatrao u proizvodnji i skladištenju.
Uh, bolje da sam počeo roman.
lavandablue lavandablue 15:12 05.03.2013

Re: 1


Grof
...ali silosi za žitarice se upravo tako rade da je zrno uvek u pokretu. Recimo od dve komore silosa jedna uvek mora biti prazna i neprestano se vrši "pretakanje" iz pune u praznu. kad se proces završi sve iznova.


zar i u tome nije poenta problema?
pretakanje zrna kukuruza u silose koji se nisu adekvatno ocistili od potencijalnih toksicnih gljivica, je isto kao i da u neopranu serpu od juce kuvam novo jelo danas...
rade.radumilo rade.radumilo 23:15 02.03.2013

Vrhunski političari

Bez zahebancije, ali političari u Srbiji su majstori te veštine. Evo nekoliko odrednica koje definišu dobrog političara:

1. Govori što više, a ne reci ništa.
2. Ne donosi nikakve odluke.
3. Moraš biti sposoban da znaš malte ne ništa o malte ne svemu.
4. Glava mora uvek ostati iznad površine.
looping looping 05:56 03.03.2013

Re: Vrhunski političari

Vrhunski političari
Bez zahebancije, ali političari u Srbiji su majstori te veštine. Evo nekoliko odrednica koje definišu dobrog političara:

1. Govori što više, a ne reci ništa.
2. Ne donosi nikakve odluke.
3. Moraš biti sposoban da znaš malte ne ništa o malte ne svemu.
4. Glava mora uvek ostati iznad površine.

Tacno tako. I onda shodno tome i pod uticajem jos manje sposobnih savetnika odluke su katastrofalne.
rade.radumilo rade.radumilo 00:13 04.03.2013

Re: Vrhunski političari

Tacno tako. I onda shodno tome i pod uticajem jos manje sposobnih savetnika odluke su katastrofalne


Ne kapiram, zašto se svi tripujete da su nesposobni. Veoma su sposobni i veoma vešto obavljaju svoj posao. Vic je samo u tome koji su im ciljevi.
not2old2rock not2old2rock 17:01 04.03.2013

Re: Vrhunski ... da ne kazem sta

Politicari na vlasti obavljaju uporedo 2 posla, partijski i drzavni, problem je sto se partijski interesi retko poklapaju sa drzavnim interesima, a prioritet su im ovi prvi, velikoj vecini njih, da izbegnem ono "svi su isti".

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana