bedačeći se oko Điđe

aj dok čekam da komšija Robinho otvori komentare i ne bruka Klaru, mene, Milju i Đina sa ovim zatvaranjima mogućnosti da se priča slobodno, obelodanjujem da sam i ja kao i svako željan normalnosti gotivio Điđu, i da me se dojmilo potpuno u ta 3 minuta priče kada sam ga sreo u Vitlejemu u crkvi za Božić dveiljadite koliko je normalan i prijatan lik - on se, valjda, nešto krio od Miloševića koji je još tada jurio da ga smakne, nevertheless,

 ta 3 minuta su mi bila sasvim dovoljna da vidim da je taj lik, osim ako nije imao neku žešću manipulativnu crtu, a kapiram da je nije imao; potpuno normalan jer je u svojoj sopstvenoj prepametnosti bio potpuno običan i opušten, bez  lažnih tripova i narcisoidnosti svih potencijalnih naslednika u rangu Bokitakija, Živketa ili Jovančeta, znači, normalan, opušten, jednostavan, pametan i topao, kakvo po mojoj oceni pametno i prijatno ljudsko biće i ima biti.

slažem se sa Robertom da je Điđino pogubljenje valjda najteža tragedija u našem, ionako smorenom narodu, valjda od staljino-fašističkog atentata  na Aleksa the masončerosa.  to je okej, tragedija. međutim, nije mi jasna ta naša, srpska sklonost ka neprestanom bedačenju sebe se. mislim da bi nam sam Điđa hebo kevu da je svedočio toj samoporaženosti.

 da sam besan na ono što je usledilo u post-Điđinoj DS-i, i dalje, besan sam. Điđa u životu ne bi dopustio da gramzivost prevlada interese države i nacije, bez obzira na sva petljanja. kako bilo, ja i dalje verujem u mogućnost genijalnog bljeska svog naroda, što pokazuje primer Noleta ili mojih sinova, koje sam odabrao da podižem u Srbijetini, a ne na nekim drugim mestima koje sam mogao birati just like that.

rest in peace, Điđa, pray from time to time for us, depression/death/down-gravitating Serbs, even if there's nuthin' but Nuthin'ness behind there.

ps. kapiram sada, iz Jerusalima, da mi je vest o Điđinoj smrti, tada pre 10 godina, u zlu tada poharanom takođe Jerusalimu, bila nešto najtužnije što sam doživeo između tatine i bratove smrti, kao da mi je neko najrođeniji nastradao... ali nikada bedakom na smrt, nije smrt poenta, i Điđi bi vam svima što se bedačite hebao kevu za to. bytheway, ko pušta ovog upropastitelja demokratske stranke, Borisa, da se još oglašava u javnosti (sorry Nebojša i Goco)?