Lepota destrukcije

/ 14.03.2013. u 06:39

Komentari: 89
Čitanost: 14415
/
Preporuke: 5481
/

Gost autor: alselone

Da li biste voleli da ovo bude slika noćnog neba koje se vidi sa Zemlje?

Prelepo, zar ne?

Pravi odgovor bi, zapravo, trebao da bude - ne, ne želimo da vidimo ovakvo noćno nebo. Ovo noćno nebo nagoveštava jedan od najdramatičnijih događaja koji se dešavaju u svemiru - sudar galaksija.

Prikazana slika je pretpostavka izgleda noćnog neba viđenog sa Zemlje za nešto manje od 4 milijarde godina, prilikom sudara naše galaksije Mlečni put sa jednom od susednih, Andromedom.

Posle gotovo jednog veka pretpostavki o budućnosti Andromede i Mlečnog puta astronomi imaju jasnu sliku o događajima koji će se odigrati u nadolazećim milionima godina. Desetinama godina naučnici su znali da se galaksije međusobno privlače, ali nisu mogli da izračunaju da li će budućost doneti mimoilazak “za dlaku”, relativno mirno spajanje ili direktan udarac.

Zašto je bilo toliko teško izračunati verovatnoću potencijalnog sudara. Proračun da li nam se galaksija približava ili se udaljava je relativno lak. Ova računica se bazira na Doplerovom efektu pri kom se svetlost “razvlači” ili “skuplja” u zavisnosti od promene udaljenosti dva objekta. To dovodi do promene talasne dužine svetlosti koju možemo meriti. Ugaoni pomeraj je ono sto je veoma teško izmeriti. Ovaj pomeraj i ovo kretanje određuje da li će se sudar desiti ili ćemo se mimoići. Da bi smo bili u mogućnosti da izmerimo ovaj pomeraj moramo izmeriti kretanje velikog broja zvezda tokom dužeg perioda vremena. Za ovaj proračun astronomi su merili kretanje 15,000 zvezda u različitim delovima Andomede. Takođe, pomeraj se mora meriti relativno, u odnosu na neki fiksni objekat. Astronomi su za referentni objekat morali detektovati veoma udaljene galaksije iza Andromede. Ovi proračuni su veoma kompleksni i teški za izvesti. Za početak, veoma je važno detektovati da li je neki objekat zvezda u Andromedi ili samo veoma udaljena galaksija. Pošto se merenje mora vršiti tokom više godina veoma je važno uzeti u obzir i male promene na samoj kameri teleskopa.

U ovom momentu Andromeda je udaljena od Mlečnog puta oko 2.5 miliona svetlosnih godina ali neumoljivo hrli ka nama pogonjena uzajamnom gravitacijom dveju galaksija i nevidljivom tamnom materijom koja ih okružuje.

Iako je brzina kojom nam se dzinovski komšija približava ogromna (400,000 kilometara na čas) zbog neverovatno velikih dimenzija međugalaktičkih prostora do sudara će doći za čak 4 milijarde godina. Takođe, zbog dimenzija galaksija i brzine kojom se približavaju smirivanje posle sudara i formiranje zajedničke spiralne galaksije potrajeće dodatnih 2 milijarde godina.

Sta to znači za stanovnike Zemlje?

Za stanovnike Zemlje verovatno ništa ali za potomke Zemljana veoma puno. Za tri milijarde godina Sunce će biti oko 33% svetlije i 25% veće tako da će uslovi za život na Zemlji biti slični onima koji vladaju danas na Veneri. Sa druge strane, uslovi na Marsu će se verovatno popraviti u pogledu mogućnosti za očuvanje života kakvim ga danas poznajemo. Postoji mogućnost da će temperatura tla na Marsu značajno porasti tako da će ugljen dioksid i zamrznuta voda, trenutno zarobljeni ispod površine, izaći u atmosferu kreirajući efekat staklene bašte. Efekat staklene bašte može dovesti do nastanka sličnih uslova za život današnjim na Zemlji. To može biti naš sledeći korak u preživljavanju.

Zemlja i Sunce u dalekoj budućnosti

Postoji, dakle, izvesna verovatnoća da ćemo prilikom sudara glaksija biti Marsovci. Ali, ne smeši nam se svetla budućnost, ni kao Marsovcima.

Iako je međuzvezdani prostor veoma velik tako da će sudari pojedinačnih zvezda prilikom sudara galaksija biti veoma retki, gravitacioni trzaji će potpuno promeniti oblik današnjih galaksija i baciće Sunčev sistem daleko u drugi deo novoformirane galaksije u nove orbite oko novog galaktičkog centra. Postoji 10% šanse da se sa sadašnjih “prijatnih” 26,000 svetlosnih godina udaljenosti od vrelog galaktičkog centra budemo bačeni u “Sibir” nove galaksije, na 160,000 svetlosnih godina od centra.

Promena izlgeda noćnog neba prilikom sudara

Priča je, zapravo, još komplikovanija. Andomedin mlađi brat, galaksija pod imenom Mesje 33 (Triangulum, M33) će se verovatno pridružiti sudaru koji traje i formirati zajedničku galaksiju sa “Milkomedom”. Pošto je veoma teško precizno izračunati kretanje galaksija na tako velikoj vremenskoj skali, može se reći da čak postoji verovatnoća da će M33 udariti Mlečni put pre Andromede.

Andomeda i Mesje 33 povezani su sa više krakova vodonika i zvezda pa se može pretpostaviti da je prethodni sudar ovih dveju galaksija odvijen pre 2-8 milijardi godina i da je njihovo sadašnje kretanje smirivanje posle sudara.

Sledeći video lepo prikazuje animaciju sudara:

Svako uništenje je i novo stvaranje. Veoma je verovatno da će sudar galaksija dovesti do stvaranja nove super masivne crne rupe u centru galaksije, do stvaranja novih zvezda i novih planeta. Neka od tih novih planeta može biti baš u Nastanjivoj zoni i može dovesti do nastanka novog ili proširenja postojećeg života.

Ovo istraživanje baca novo svetlo na astronomska opažanja. U svojoj istoriji dugoj 23 godine Habl teleskop iz korena je promenio način na koji čovečanstvo posmatra Kosmos. Dosadašnja istraživanja bila su usmerena na razumevanje prošlosti. Svaka slika bila je vremeplov unazad, gde je daljina posmatranja određivala koliko daleko u prošlost smo pogledali. Tražili smo odgovore na pitanja kako je nastao svemir, kako su izgledali njegovi prvi momenti, kako nastaju galaksije, zvezde i planete... Ovo istraživanje je pogled u budućnost. Gde ćemo biti i gde bi smo trebali da budemo.

postavite na |

Komentari (89)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 06:50 14.03.2013

Video

Iz nekog razloga, video ne uspevam da postavim u tekst pa ga stavljam ovde.

Hansel 11:01 14.03.2013

Re: Video

Пробај, ако желиш, у другом (или трећем) браузеру -- обично успева у (неомиљеном) Интернет Експлореру...

Vojislav Stojković 07:41 14.03.2013

Destrukcija je stvaranje

Naslov je mogao sa istom tačnošću da glasi i "Lepota stvaranja".

Kakao bi mogao izgledati taj trenutak lepo je pokazao Lars von Trier u svom filmu "Melancholia". Ko nije gledao, preporučujem.

A sad odoh da se pripremim (ulje, brašno, konzerve, vino, topla odeća, Tolstojev "Rat i mir"...).

alselone 08:02 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

Kakao bi mogao izgledati taj trenutak lepo je pokazao Lars von Trier u svom filmu "Melancholia". Ko nije gledao, preporučujem.

Nice. Hvala na preporuci.

A sad odoh da se pripremim (ulje, brašno, konzerve, vino, topla odeća, Tolstojev "Rat i mir"...).

Hm... Kakvo vino ide uz sudar galaksija? Rekao bih neko jako, cisto grozdje bez dodataka, da izrazi jednostavnost i snagu sudara...

reanimator 09:24 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

da izrazi jednostavnost i snagu sudara

Vojislav Stojković 13:24 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

alselone
Hm... Kakvo vino ide uz sudar galaksija? Rekao bih neko jako, cisto grozdje bez dodataka, da izrazi jednostavnost i snagu sudara...

U velikoj hitnji nisam ni razmišljao o tome. Kakav sam, ja bih se dohvatio bilo kog samo da je crno. Nadam se da će biti vremena da obnovim gradivo iz krkarovih blogova o vinu.

Biljana 77 13:49 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

Naslov je mogao sa istom tačnošću da glasi i "Lepota stvaranja".

U svakom slučaju ja lobiram da tebi daju autorsku, a ne više ovaj nsarski da spava na lovorikama natopljenim tvojim znojem&krvlju.

reanimator 13:59 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

U svakom slučaju ja lobiram da tebi daju autorsku

Pridružujem se.
Aj osnujemo grupu na fejsu? Svi mi koji smo za to da...? Alselone bi sigurno bio dirnut :)

alselone 14:09 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

Alselone bi sigurno bio dirnut :)

Pogotovo zbog ucesca postene starine na zalasku karijere.
Nemoj da brines, za mene ce tvoj komentar uvek biti prvi.

alselone 14:33 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

U svakom slučaju ja lobiram da tebi daju autorsku, a ne više ovaj nsarski da spava na lovorikama natopljenim tvojim znojem&krvlju.

Zahvaljujem na poverenju.

docsumann 16:22 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

Biljana 77
Naslov je mogao sa istom tačnošću da glasi i "Lepota stvaranja".

U svakom slučaju ja lobiram da tebi daju autorsku, a ne više ovaj nsarski da spava na lovorikama natopljenim tvojim znojem&krvlju.

stvarno mi nije jasno zašto se to odavno nije desilo

Vojislav Stojković 18:22 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

Pa, čeka se na sudar galaksija.

docsumann 18:38 14.03.2013

Re: Destrukcija je stvaranje

Vojislav Stojković
Pa, čeka se na sudar galaksija.

a-ha, misliš ništa od autorske dok se paraktično ne provjeri da li su pretpostavke iznesene u ovim njegovim pisanijama tačne

nicknaylor 08:15 14.03.2013

sitnica

4 milijarde ? pa pobicemo se u narednih 200 :) ne brini :)

alselone 09:18 14.03.2013

Re: sitnica

pa pobicemo se u narednih 200 :) ne brini :)

Na Balkanu verovanto i ranije.

jedi-knight 09:00 14.03.2013

...

Jedno pitanje.

Kada pod optickim teleskopom posmatramo neko nebesko telo, udaljeno npr 100 svetlosnih godina, da li mi u stvari vidimo sliku onoga sto se na tom nebeskom telu desilo pre 100 godina?
Ili obrnuto. Ukoliko neko udaljen 100 svetlosnih godina od nas ima mogucnost da nas posmatra kroz opticki teleskop, da li on gleda sta se zapravo deavalo na zamlji pre 100 godina?

alselone 09:13 14.03.2013

Re: ...

jedi-knight

Kada pod optickim teleskopom posmatramo neko nebesko telo, udaljeno npr 100 svetlosnih godina, da li mi u stvari vidimo sliku onoga sto se na tom nebeskom telu desilo pre 100 godina?
Ili obrnuto. Ukoliko neko udaljen 100 svetlosnih godina od nas ima mogucnost da nas posmatra kroz opticki teleskop, da li on gleda sta se zapravo deavalo na zamlji pre 100 godina?

Upravo tako. Mi mozemo da vidimo emitovanje nekog zracenja nekog objekta. Da bi to zracenje stiglo do nas potrebno je neko vreme. Od meseca je to 8 minuta a od nekih galaksija i vise miliona godina.

To je ono sto nama srecu kvari u nadi da cemo primiti neki inteligentni signal iz daleke galaksije. Oni su ga mozda i poslali, ali ce stici do nas u dalekoj buducnosti.

Na isti nacin, nasi TV signali doci ce do neke galaksije za vise miliona svetlosnih godina i neki mali zeleni ce znati skoro sve o nama.

tyson 09:58 14.03.2013

Re: ...

Na isti nacin, nasi TV signali doci ce do neke galaksije za vise miliona svetlosnih godina i neki mali zeleni ce znati skoro sve o nama.

Ako budu imali pravi televizor.

Ko zna čiji "Bolji život" se upravo prikazuje nama Zemljanima, ali avaj, Samsung tek treba da proizvede prijemnik koji će biti u stanju da nam omogući prijem signala, dekodiranje, i uživanje u zgodama i nezgodama nekog Gige Sirijušanina...

alselone 10:08 14.03.2013

Re: ...

Ko zna čiji "Bolji život" se upravo prikazuje nama Zemljanima, ali avaj,

Verovatno niciji, nazalost.

U okviru SETI programa, slusaju se ogromni spektri frekvencija i trazi se patern koji ima veliku promenu u vremenu. Smatra se da bi to nosilo "kvalitetnu" informaciju. Signali koji se ponavljaju i dolaze iz svih pravaca uzimaju se kao zracenje samih astronomskih objekata.

Jednom smo nabasali na tako nesto: WOW signal.

Dr M 10:36 14.03.2013

Re: ...

Da bi to zracenje stiglo do nas potrebno je neko vreme. Od meseca je to 8 minuta

Lapsus, kladim se, mislio si od Sunca..

alselone 10:39 14.03.2013

Re: ...

Lapsus, kladim se, mislio si od Sunca..

Jesam, pardoniram.

tasadebeli 10:52 14.03.2013

Re: ...

jedi-knight
Jedno pitanje.Kada pod optickim teleskopom posmatramo neko nebesko telo, udaljeno npr 100 svetlosnih godina, da li mi u stvari vidimo sliku onoga sto se na tom nebeskom telu desilo pre 100 godina?Ili obrnuto. Ukoliko neko udaljen 100 svetlosnih godina od nas ima mogucnost da nas posmatra kroz opticki teleskop, da li on gleda sta se zapravo deavalo na zamlji pre 100 godina?

alselone 10:54 14.03.2013

Re: ...

tasadebeli

Hansel 11:41 14.03.2013

Re: ...

tyson
Na isti nacin, nasi TV signali doci ce do neke galaksije za vise miliona svetlosnih godina i neki mali zeleni ce znati skoro sve o nama.

Ako budu imali pravi televizor.
Ko zna čiji "Bolji život" se upravo prikazuje nama Zemljanima, ali avaj, Samsung tek treba da proizvede prijemnik koji će biti u stanju da nam omogući prijem signala, dekodiranje, i uživanje u zgodama i nezgodama nekog Gige Sirijušanina...

alselone
Verovatno niciji, nazalost. U okviru SETI programa, slusaju se ogromni spektri frekvencija i trazi se patern koji ima veliku promenu u vremenu. Smatra se da bi to nosilo "kvalitetnu" informaciju. Signali koji se ponavljaju i dolaze iz svih pravaca uzimaju se kao zracenje samih astronomskih objekata. Jednom smo nabasali na tako nesto: WOW signal.

Идеја о интергалактичким ТВ програмима је занимљива (мени од "Контакта" ), или бар интерстеларним, али нешто ме друго брине -- колика би требало да је снага земаљских предајника (који су притом емитовали (и емитују) ваљда усмерено ка површини Земље, а у том смеру прилично дифузно) да би се сигнал пробио кроз горње слојеве атмосфере, уз даље слабљење на путу кроз космос, и да би се на крају могао ухватити 'ајде и само 50-100 светлосних година даље (с коликом антеном и коликим електронским појачањем, макар и у орбити неке планете)? Да не причамо о овоме што Тајсон помиње... да ли бисмо ми били у стању пре 50 година да детектујемо данашњи DVB-T програм? На пример, он се аналогним ТВ пријемником не може пронаћи ни као некаква нејасна модулација (једноставно је "бели шум" на том каналу) и то ми је до данас остало нејасно, вечито немам времена (или (и) стрпљења) да ископам зашто је то тако.

jedi-knight 12:44 14.03.2013

Re: ...

Mene samo zanima, teoretski gledano, da li neko negde moze da , ukoliko poseduje adekvatnu opremu, ovog trenutka posmatra uzivo, npr Isusovo raspece.

Hansel 12:58 14.03.2013

Re: ...

У теорији, да (ако је било ведро небо изнад места одигравања догађаја

).

Питање је "само" да ли је могуће направити оптички инструмент толиког појачања и толике разлучивости, а да притом посматрач из космоса може да "анулира" заблеснутост светлошћу са Сунца.

(Иначе, од летос ми је у некаквој примордијалној литерарној форми та идеја у глави -- не конкретно везано за тај догађај.

)

jedi-knight 13:09 14.03.2013

Re: ...

(Иначе, од летос ми је у некаквој примордијалној литерарној форми та идеја у глави -- не конкретно везано за тај догађај. )

Vojislav Stojković 13:14 14.03.2013

Re: ...

jedi-knight

Mene samo zanima, teoretski gledano, da li neko negde moze da , ukoliko poseduje adekvatnu opremu, ovog trenutka posmatra uzivo, npr Isusovo raspece.

Ako se već može, mene bi, npr. više interesovao čin njegovog bezgrešnog začeća.

Hansel 13:25 14.03.2013

Re: ...

Vojislav Stojković
Ako se već može, mene bi, npr. više interesovao čin njegovog bezgrešnog začeća.

Морао би, Војиславе, пре тога некако да се телепортујеш на око 2000 светлосних година далеко од Земље!

alselone 13:26 14.03.2013

Re: ...

Mene samo zanima, teoretski gledano, da li neko negde moze da , ukoliko poseduje adekvatnu opremu, ovog trenutka posmatra uzivo, npr Isusovo raspece.

Mogli bi smo i mi saznati ako bi smo putovali brzinom vecom od brzine svetlosti. Onda "prestignemo" svetlost koja je u tom momentu reflektovana sa Zemlje, stanemo i pogledamo.

jedi-knight 13:31 14.03.2013

Re: ...

Dakle slika svega sto se ikada desilo na Zemlji, citav lanac dogadjaja, lebdi negde u kosmickom prostoru u formi nekih talasa, cestica ili cega vec.

Hansel 14:03 14.03.2013

Re: ...

Није то баш тако једноставно. Сличице тог ланца догађаја космосом се шире у облику спирале, будући да Земља ротира... Додај обртање око Сунца, па око центра Млечног пута, па кретање самог Млечног пута... Уф, открих много из тог мог несуђеног уратка!

Али, да би неко гледао "пренос" с једне тачке Земљине кугле, морао би да се креће синхроно са Земљом, попут геостационарних сателита, само с полупречником путање од xyz светлосних година!

А пази, сличан проблем бисмо имали, тј. имамо ако бисмо хтели да ухватимо нечији терестријални ТВ програм, као и они наш... Хајде да решимо све проблеме детекције, појачања, декодирања... али, колике парчиће одређеног програма бисмо могли да ухватимо у континуитету? Ако бисмо пратили неки одређени канал, у најбољем случају бисмо добили смењивање програма као да нервозно притискамо даљински, па би онда нестали, па поново тако... За колико-толико стабилну и континуирану трансмисију морали бисмо да имамо у космос истурени предајник/пријемник и да стално коригујемо његово усмерење, осим ако и предајник и пријемник немају неке стационарне релеје...

jedi-knight 14:28 14.03.2013

Re: ...

Hansel

"Gde ima volje, ima i nacina."
George Bernard Shaw

docsumann 16:30 14.03.2013

Re: ...

alselone

To je ono sto nama srecu kvari u nadi da cemo primiti neki inteligentni signal iz daleke galaksije. Oni su ga mozda i poslali, ali ce stici do nas u dalekoj buducnosti.

mišljenja sam da nam je signal poslat na neki posve drugačiji način i iz drugačijeg ugla, samo mi nismo dovoljno inteligentni da ga "uhvatimo"

blogovatelj 21:59 14.03.2013

Re: ...

Od meseca je to 8 minuta a od nekih galaksija i vise miliona godina.

Ispravka.
Od Sunca je 8 minuta. Tačnije, u proseku je 8 minuta i 20 sekundi, ako nisam pogrešio, pošto u toku godine udaljenost Zemlje od Sunca varira, jer je Zemljina putanja eliptična.

blogovatelj 22:03 14.03.2013

Re: ...

Lapsus, kladim se, mislio si od Sunca..

Kad ja šaljem komentar pre nego pročitam sve ostale...

expolicajac 09:12 14.03.2013

Ima nade za nomade

Znači opet selidba. Nekako mi se uklapa ova tvoja priča u onu teoriju da je ljudski rod zapravo nastao u trenutku kada je napredna civilizacija iz dubine svemira, bežeći od apokalipse svoje galaksije pronašla pogodno mesto da nastavi svoju vrstu.
U svakom slučaju lepa tema za razmišljanje dok se trenira trčanje po vukojebini.

alselone 09:18 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Znači opet selidba. Nekako mi se uklapa ova tvoja priča u onu teoriju da je ljudski rod zapravo nastao u trenutku kada je napredna civilizacija iz dubine svemira, bežeći od apokalipse svoje galaksije pronašla pogodno mesto da nastavi svoju vrstu.

Seobe nam ne ginu. "Survival of the fittest" nam kaze da cemo se morati menjati, i to brzo.

U vukojebini se mnogo bolje vidi nocno nebo.

cult 09:32 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

U vukojebini se mnogo bolje vidi nocno nebo.

Ima jedna vukojebina koja se zove Bledsko jezero.
Neverovatno šta se noću od zvezda i maglina može videti na nebu. I njihov odraz u vodi.
Preko dana je gledanje u hd formatu.
Zaboraviš kako priroda zaista izgleda u velikom prljavom gradu.

predatortz 09:35 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Ima jedna vukojebina koja se zove Bledsko jezero.
Neverovatno šta se noću od zvezda i maglina može videti na nebu.

Tara,Jahorina, Treskavica...

Noći sam proveo blejeći u nebo i kulirajući.

alselone 09:39 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Neverovatno šta se noću od zvezda i maglina može videti na nebu. I njihov odraz u vodi.

Narucis sa Amazona neki amaterski teleskopcic od 100 dolara i Bog da te vidi.

Je l' radi kupovina i dostava sa Amazona u Srbiji, znal' iko?

tyson 10:03 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Je l' radi kupovina i dostava sa Amazona u Srbiji, znal' iko?

Radi.

Kupovina recimo sa Rajfajzen Viza Virtuon karticom (debit, samo za upotrebu na internetu).

Što se dostave tiče, ne pristaj na kurirske servise poput DHL, FedEx i UPS jer će ti naši "zastupnici"-banditi odrati kožu sa leđa naplaćujući ti debelo svoje 'usluge' (reda veličine 100 evra po pošiljci, bez obzira na to šta je unutra). Samo obična pošta.

alselone 10:09 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Radi.

Hvala.

A kako se roba koja stigne carini?

Colin_bgd 10:24 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Narucis sa Amazona neki amaterski teleskopcic od 100 dolara i Bog da te vidi.

Kad smo prvi put videli saturnove prstene i ukapirali da je najsjajnija zvezda na nebu u stvari Jupiter, otvorile su nam se oci...

A imam i jedno laicko pitanje. Kako se zna koja svetlost je koliko stara kad se gleda u duboki svemir, ako razumes sta hocu da kazem. Jer ukoliko se to ne zna (a ocigledno se zna, samo ja ne znam kako), kako se onda odredjuju i znaju razdaljine medju galaksijama...

vrabac_u_steni 10:31 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

kaze da cemo se morati menjati, i to brzo.

pa da, prođe 3 milke godina očas posla, dok dlanom o dlan

milisav68 10:33 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

predatortz
Noći sam proveo blejeći u nebo i kulirajući.

To kad je toplo, pa možeš da se ispružiš, a kad je zima onda boli vrat.

Meni je ovo na desktopu, i odlično je za uspavljivanje dece.

alselone 10:38 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

ako se zna koja svetlost je koliko stara kad se gleda u duboki svemir, ako razumes sta hocu da kazem. Jer ukoliko se to ne zna (a ocigledno se zna, samo ja ne znam kako), kako se onda odredjuju i znaju razdaljine medju galaksijama...

Ovo nije trivijalan proracun. Racunica je prelepa kombinacija, ideje, nauke i matematike.

Za svaku skalu udaljenosti postoji drugacija formula. Na primer, za merenje udaljenosti do susednih galaksija koriste se pulsirajuce zvezde. To su zvezde koje ravnomerno osciluju menjajuci svoju velicinu i temperaturu povrsine. Perioda pulsiranja moze biti od nekoliko dana do nekoliko meseci, ali perioda zavisi od prosecne jacine svetlosti koju zvezda emituje.

Za periodu od 3 dana, zvezda emituje energiju 800 sunaca, za 30 dana periodu 10,000 sunaca. Ok, mi sada znamo koliko energije treba da dobijemo od te zveze za odredjeno pulsiranje. Hocemo da izmerimo udaljenost do neke galaksije - pronadjemo pulsirajucu zvezdu, izracunamo periodu, vidimo koliko energije zapravo dobijamo od nje a koliko bi smo trebali u skladu sa periodom i u odnosu na deltu energije racunamo udaljenost jer znamo kako energija opada za udaljenoscu.

expolicajac 10:40 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

A imam i jedno laicko pitanje. Kako se zna koja svetlost je koliko stara kad se gleda u duboki svemir, ako razumes sta hocu da kazem. Jer ukoliko se to ne zna (a ocigledno se zna, samo ja ne znam kako), kako se onda odredjuju i znaju razdaljine medju galaksijama...

Ja bih ti objasnio, ali se plašim da me posle ne "ispišu" iz policije kao nepodobnog.

expolicajac 10:42 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

alselone
ako se zna koja svetlost je koliko stara kad se gleda u duboki svemir, ako razumes sta hocu da kazem. Jer ukoliko se to ne zna (a ocigledno se zna, samo ja ne znam kako), kako se onda odredjuju i znaju razdaljine medju galaksijama...

Ovo nije trivijalan proracun. Racunica je prelepa kombinacija, ideje, nauke i matematike.

Za svaku skalu udaljenosti postoji drugacija formula. Na primer, za merenje udaljenosti do susednih galaksija koriste se pulsirajuce zvezde. To su zvezde koje ravnomerno osciluju menjajuci svoju velicinu i temperaturu povrsine. Perioda pulsiranja moze biti od nekoliko dana do nekoliko meseci, ali perioda zavisi od prosecne jacine svetlosti koju zvezda emituje.

Za periodu od 3 dana, zvezda emituje energiju 800 sunaca, za 30 dana periodu 10,000 sunaca. Ok, mi sada znamo koliko energije treba da dobijemo od te zveze za odredjeno pulsiranje. Hocemo da izmerimo udaljenost do neke galaksije - pronadjemo pulsirajucu zvezdu, izracunamo periodu, vidimo koliko energije zapravo dobijamo od nje a koliko bi smo trebali u skladu sa periodom i u odnosu na deltu energije racunamo udaljenost jer znamo kako energija opada za udaljenoscu.

Eto zašto alselone nikada neće postati policajac.

Colin_bgd 10:48 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Za periodu od 3 dana, zvezda emituje energiju 800 sunaca, za 30 dana periodu 10,000 sunaca. Ok, mi sada znamo koliko energije treba da dobijemo od te zveze za odredjeno pulsiranje. Hocemo da izmerimo udaljenost do neke galaksije - pronadjemo pulsirajucu zvezdu, izracunamo periodu, vidimo koliko energije zapravo dobijamo od nje a koliko bi smo trebali u skladu sa periodom i u odnosu na deltu energije racunamo udaljenost jer znamo kako energija opada za udaljenoscu.

Znaci za pulsirajuce zvezde poznata je funkcija:

emitovana energija = f(period oscilovanja)

Kako je to ustanovljeno, ako smem da pitam...

alselone 10:49 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Kako je to ustanovljeno, ako smem da pitam...

Toliko vec ne znam. Meni je astronomija zanimacija, ne profesija.

alselone 10:50 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Ja bih ti objasnio, ali se plašim da me posle ne "ispišu" iz policije kao nepodobnog.

I ovako si na ledu zbog Vebera...

Colin_bgd 10:58 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

alselone
Kako je to ustanovljeno, ako smem da pitam...

Toliko vec ne znam. Meni je astronomija zanimacija, ne profesija.

Ni meni, ocigledno, nije profesija, a zanimacija mi je prilicno manja nego tebi. Medjutim, ono sto mene "muci" (a sto je rezultat cistog neznanja, tj nedovoljne obavestenosti o detaljima materije), je upravo to pitanje koliko je odredjena svetlost stara...

Preporuka za blog, inace...

myredneckself 11:26 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

cult
Zaboraviš kako priroda zaista izgleda u velikom prljavom gradu.

Nažalost, u velikim prljavim gradovima ima dece koja ne znaju kako izgleda noćno nebo, jer se ne miču iz njih, pa, zbog silnih, gradskih šarenih neona, misle da je tamo gore samo neko crnilo.

Hansel 12:16 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Colin_bgd
upravo to pitanje koliko je odredjena svetlost stara... Preporuka za blog, inace...

Удаљеност неке звезде од Земље (па самим тим и "старост" светлости која до нас с ње долази) одређује се (и) на основу паралаксе -- што је паралакса мања, то је звезда даље. Не знам колико је данас напредовала прецизност мерења врло малих паралакси.

EDIT:

А за ово што си питао, претпостављам да је установљено посматрањем и мерењем релативно блиских пулсара за које се удаљеност могла измерити и помоћу паралаксе... па су вероватно нађене неке правилности... мислим, то би било логично, на основу горе објашњеног начина... ваљда.

buckoalisac 14:15 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Hansel

Удаљеност неке звезде од Земље (па самим тим и "старост" светлости која до нас с ње долази) одређује се (и) на основу паралаксе -- што је паралакса мања, то је звезда даље.

Šta beše rekoše ljudi, koliko je svemir veliki ?

Hansel 19:09 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

buckoalisac
Šta beše rekoše ljudi, koliko je svemir veliki ?

Алудираш на оно да су само две ствари бесконачне?

jedan.kub 19:28 14.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Toliko vec ne znam. Meni je astronomija zanimacija, ne profesija

Ako je za zanimaciju evo nešto što sam danas videla u dokumentarcu iz astronomije:

radi se o zvezdi, binarnoj u raspadanju u sazvežđu sagitarius na 8000sg pod nazivom VR 104
(Volf-Raje 104), zbog koje bi trebalo da se bacimo na svemirski program seobe,
do daljnjeg odustajući od svih mogućih i nemogućih ratovanja i uključujući i prijatelje i neprijatelje u svemirski program.

Dokumentarna serija na rtv, vreme emitovanje je u 9h.

Preporuka.

buckoalisac 22:33 15.03.2013

Re: Ima nade za nomade

Hansel
buckoalisac
Šta beše rekoše ljudi, koliko je svemir veliki ?

Алудираш на оно да су само две ствари бесконачне?

Ludiram, ludiram...

predatortz 09:20 14.03.2013

Nek' se nađe...

Pravi odgovor bi, zapravo, trebao da bude - ne, ne želimo da vidimo ovakvo noćno nebo. Ovo noćno nebo nagoveštava jedan od najdramatičnijih događaja koji se dešavaju u svemiru - sudar galaksija.

Prikazana slika je pretpostavka izgleda noćnog neba viđenog sa Zemlje za nešto manje od 4 milijarde godina, prilikom sudara naše galaksije Mlečni put sa jednom od susednih, Andromedom.

Ako ovo pročita moja tašta, pohrliće da kupuje brašno,so,kafu,ulje i šećer.

Inače, jako zanimljiv tekst. Uživao sam čitajući.

Preporuka

alselone 09:39 14.03.2013

Re: Nek' se nađe...

Inače, jako zanimljiv tekst. Uživao sam čitajući.

Hvala.

Nova kletva - dabogda ti tasta dozivela sudar galaksija.

jinks 09:24 14.03.2013

...

U jednoj emisiji su rekli da, koliko god sudar galaksija delovao dramaticno sa udaljenosti od mnogo svetlosnih godina, u lokalu, najvise zbog izuzetno male gustine naseljenosti galaksija u njihovom najvecem delu, gro planeta i zvezda tesko da osete ista dramaticno u tom slucaju.

Na primer, po njima tesko da ce se u tom slucaju promeniti orbita Zemlje oko Sunca, kao i orbite ostalih planeta Suncevog sistema.

Mada sigurno da ce dramaticne promene da se dese narocito u onim delovima galaksija koje bi dosle u dodir sa centrom druge galaksije.

alselone 09:43 14.03.2013

Re: ...

jinks
U jednoj emisiji su rekli da, koliko god sudar galaksija delovao dramaticno sa udaljenosti od mnogo svetlosnih godina, u lokalu, najvise zbog izuzetno male gustine naseljenosti galaksija u njihovom najvecem delu, gro planeta i zvezda tesko da osete ista dramaticno u tom slucaju.

Na primer, po njima tesko da ce se u tom slucaju promeniti orbita Zemlje oko Sunca na primer, kao i orbite ostalih planeta Suncevog sistema.

Mada sigurno da ce dramaticne promene da se dese narocito u onim delovima galaksija koje bi dosle u dodir sa centrom druge galaksije.

Da, galaksije su suplje kao i atomi ali kada lupimo dlanom o dlan, ne prodje nam ruka jedna kroz drugu.

Umesto jake i slabe sile ovde pricamo o gravitaciji.
Verovatno se nece promeniti orbita oko Sunca ali ce se verovatno pomeriti polozaj Sunca u okviru galaksije, sto moze da bude presudno po zivot. Kao sto Suncev sistem ima Habitable zone, tako ga ima i galaksija.

jinks 10:27 14.03.2013

Re: ...

Kao sto Suncev sistem ima Habitable zone, tako ga ima i galaksija.

Da li se zna koji su faktori koji uticu na to da li je neka zona galaksije habitabilna, a da se ne svode na lokalne uslove projektovane unutar samog zvezdanog sistema u kome postoji zivot.

Koliko sa stanovista habitabilnosti, npr. u procentima, uticaj imaju uslovi koje diktiraju, u nasem slucaju, sam Suncev sistem i njegova neposredna okolina (posmatrano sa stanovista galaktickih razmera), a koliko nesto sto se na istim razmerama nalazi dosta dalje.

Odnosno, ako su uslovi u Suncevom sistemu vec habitabilni, sta bi to trebalo daleko izvan njega da se desi da bi to prestali da budu (naravno, ako se izuzme slucaj u kome bi Suncev sistem naleteo direktno na centar neke druge galaksije).

alselone 10:41 14.03.2013

Re: ...

Da li se zna koji su faktori koji uticu na to da li je neka zona galaksije habitabilna zona,

Baci pogled na moj prethodni blog.

Taj blog mi je posebno drag jer se izmirih sa cerskim. We had a moment na prici o kreacionizmu.

reanimator 11:02 14.03.2013

Re: ...

Taj blog mi je posebno drag jer se izmirih sa cerskim

Pomirio se, pa napustio blog? Taj izgleda živi za sukob!

myredneckself 11:36 14.03.2013

Re: ...

reanimator
Taj blog mi je posebno drag jer se izmirih sa cerskim

Pomirio se, pa napustio blog? Taj izgleda živi za sukob!

Čekaj, da nije ono naj-gore (-bolje, za tebe)? Banovan?

Hansel 11:47 14.03.2013

Re: ...

myredneckself
Čekaj, da nije ono naj-gore (-bolje, za tebe)? Banovan?

Ма, написао је да иде у Африку...

reanimator 12:12 14.03.2013

Re: ...

Banovan

Nije isključeno. Taj je umeo da se pojavi, napiše Blog je beo i onda ga pojede mrak

blogovatelj 06:16 16.03.2013

Re: ...

Da, galaksije su suplje kao i atomi

Opis atoma vodonika.
Fudbalski stadion na cijem se centru nalazi lopta, koja je proton, a oko stadiona kruzi zrno prasine koje je elektron.
E sad, sve to, samo umanjeno ne znam koliko milijardi puta.

lavandablue 16:01 16.03.2013

Re: ...

blogovatelj

Opis atoma vodonika.
Fudbalski stadion na cijem se centru nalazi lopta, koja je proton, a oko stadiona kruzi zrno prasine koje je elektron.
E sad, sve to, samo umanjeno ne znam koliko milijardi puta.

A sta je ono izmedju?
Mozda crna materija?

p.s. prelepo poredjenje. tako bi nastavnici hemije pa i fizike deci trebali da objasnjavaju mnoge stvari.

arianna 19:22 16.03.2013

Re: ...

Opis atoma vodonika.
Fudbalski stadion na cijem se centru nalazi lopta, koja je proton, a oko stadiona kruzi zrno prasine koje je elektron.
E sad, sve to, samo umanjeno ne znam koliko milijardi puta.

tako je svojevremeno i mom razredu objašnjavan atom

a bilo je i ovakvih mozgalica iz fizike :)))

igraju Ajnštajn, Njutn i Paskal žmurke. Žmuri Ajnštajn, Paskal se sakrije iza kuće a Njutn otrči desetak metara, nacrta kvadrat dimenzija metar sa metar i stane u njega. Izbroji Ajnštajn, krene u potragu i vidi Njutna pa kaže:
- Pu, Njutn!
A Njutn će:
- Nisam ja Njutn.
Ajnštajn će njemu:
- Ma daj Njutne, pa to si ti, kako nisi?!
A Njutn kaže:
- Aaa ne ne... Njutn po metru kvadratnom je Paskal!

tasadebeli 10:15 14.03.2013

ОФК

Дакле, судбина човечанства је, изгледа, иста као и некадашњи стил игре ОФК Београда. Умираћемо у лепоти. Хммм... Сваком правом уметнику у срцу и души та ствар је јасна одавно, само мене и оне попут мене, обичне и прозаичне медиокритете, овакве ствари увек изненаде и задиве. Одличан текст!

Него, мени се по глави врти нешто друго, временски малкице блискије од израчунатог будућег судара галаксија... Дуги кишни дан...

П.С. - Да искористим прилику, а да се не удаљим много од теме, па да обавестим да је у ОШ "Бановић Страхиња" на Бановом брду у Београду постављен планетаријум. Могу се организовати групне посете у договору са школом, а колико сам разумео, постоји и могућност да се организује превоз. Ако је неки наставник у прилици да води своју (пардон, школску) децу, препоручујем. Ко зна, можда је међу тим клинцима неки будући Алселон...

alselone 10:45 14.03.2013

Re: ОФК

Одличан текст!

Hvala Taso.

myredneckself 11:02 14.03.2013

Re: ОФК

alselone
Prelepo, zar ne?

Hmm, da.
A što će nam promeniti lični opis?
I nećemo više ličiti na lepu, slatku palačinku?!
E, nevolje...

alselone 11:04 14.03.2013

Re: ОФК

I nećemo više ličiti na lepu, slatku palačinku?!

Licicemo na malu slatku izvrnutu tortu.

Hansel 11:11 14.03.2013

Re: ОФК

Придружујем се похвалама и препорукама, уз констатацију да сам на питање одмах одговорио са "Не".

Него, можда би било лепо објаснити (нама) лаицима -- како и зашто долази до судара, док се тврди да се објекти у космосу међусобно удаљавају. (ОК, глобалне, да не кажем универзалне (универзумске) тенденције су једно, а локални догађаји друго, али боље да то објасни аутор...)

А у вези с потенцијалним насељавањем Марса -- како се изборити с ниском гравитацијом, одсуством заштите од космичког зрачења итд. -- има ли неких пројекција?

myredneckself 11:11 14.03.2013

Re: ОФК

alselone
I nećemo više ličiti na lepu, slatku palačinku?!

Licicemo na malu slatku izvrnutu tortu.

Hmm, besna sam, ali moram da ilustrujem situaciju, i malo da ja recitujem

alselone 11:20 14.03.2013

Re: ОФК

Hansel
Придружујем се похвалама и препорукама, уз констатацију да сам на питање одмах одговорио са "Не".

Него, можда би било лепо објаснити (нама) лаицима -- како и зашто долази до судара, док се тврди да се објекти у космосу међусобно удаљавају. (ОК, глобалне, да не кажем универзалне (универзумске) тенденције су једно, а локални догађаји друго, али боље да то објасни аутор...

А у вези с потенцијалним насељавањем Марса -- како се изборити с ниском гравитацијом, одсуством заштите од космичког зрачења итд. -- има ли неких пројекција?

Bas to kako si napisao uz manji dodatak - nemamo pojma.

Mi, globalno govoreci, znamo da se kosmos siri i objekti se udaljavaju i cas se brzina udaljavanja povecava. Na srednjoj skali mozemo samo da nagadjamo. Toliko je tamne energije i tamne materije oko nas da svaku racunicu moze da baci u vodu.

Lokalno mozemo da znamo kad, gde i kuda ali ne i zasto.

Sto se tice Marsa, pretpostavka je da bi CO2 i voda napravili atmosferu i zastitni omotac oko Marsa. Nije to lose. Neki od nas su vec pozeleneli, jos samo da se preselimo.

Hansel 11:54 14.03.2013

Re: ОФК

Sto se tice Marsa, pretpostavka je da bi CO2 i voda napravili atmosferu i zastitni omotac oko Marsa. Nije to lose.

За заштиту од космичког зрачења треба много више, најбоље (или једино могуће, када се говори о планети) магнетно поље које Марс, колико знам, нема.

alselone 13:27 14.03.2013

Re: ОФК

Hansel

За заштиту од космичког зрачења треба много више, најбоље (или једино могуће, када се говори о планети) магнетно поље које Марс, колико знам, нема.

Da, u pravu si. Ima puno faktora.

vladimir petrovic 14:26 14.03.2013

Jedna asocijacija na večni tok

Alselone
... Svako uništenje je i novo stvaranje.

Čini mi se da se znalo za ovo (da je SVAKO UNIŠTENJE I NOVO STVARANJE) još pre nekoliko milenijuma, u hinduizmu, koji je jedna od najstarijih svetskih religija.

Hinduisti su, naime, uporedo slavili tri vrhunska boga – Stvaraoca, Održavaoca i Uništivača. To je famozno Trimurti (Sveto trojstvo).

The Trimurti (English: ‘three forms’) is a concept in Hinduism "in which the cosmic functions of creation, maintenance, and destruction are personified by the forms of Brahmā the creator, Vishnu the maintainer or preserver and Śhiva the destroyer or transformer."

Mnogima (i meni kao autsajderu) najdraži je baš - bog Šiva, onaj koji uništava, ili menja. Ima on, naravno, i drugih svojstava. Recimo, on je i bog igre:

P. S.
Nešto slično govorio je, pored mnogih, i Njegoš (Bez smrti ne biva vaskrsenja).

anfieldroad 15:32 14.03.2013

Re: Jedna asocijacija na večni tok

I jos jedno pitanje, kad smo vec kod vecnog toka, mada u malo drugacijem obliku. Naime, pre neki dan je objavljena vest da su nasi mladi matematicari dodali gomilu resenja na problem 3 tela u "vecnom toku",a koji je bio tema bloga Menage a trois, pre nekog vremena.O cemu se zapravo radi, pita zainteresovani laik?

docsumann 16:34 14.03.2013

Re: Jedna asocijacija na večni tok

Nešto slično govorio je, pored mnogih, i Njegoš (Bez smrti ne biva vaskrsenja).

before you see the light you must die - Slayer

anfieldroad 15:24 14.03.2013

vreme je za status

Dobar text i hvala na njemu, kao i na mnogim slicnim. Takodje hvala i nsarskom sto je to ponovo omogucio. Ucimo i mi neznalice polako i ponesto.

docsumann 16:52 14.03.2013

interesantno

da sudar galaksija nije baš sudar u klasičnom smislu te riječi, pošto se gro "sudara" dešava između preovlađujućeg praznog prostore između zvijezda.

još zanimljivije je pitanje - zašto uopšte dolazi do sudara galaksija u kosmosu koji se (ubrzano) širi i u kome se objekti udaljuju jedni od drugih.
Andromeda sa svojim plavim spektralnim pomakom je za nas pravi izuzetak na kosmičkom nebu.

astronomija nam govori da je odgovor u početnim uslovima nastajanja samih galaksija, odnosno međusobnoj blizini prilikom njihovog stvaranja.
ako je inicijalno gravitaciono dejstvo među novonastalim galaksijama (ustvari, valjda, dejstvo između oblaka materije iz koje su one nastale) takvo da nadvlada brzine razdvajanja, u nekom projektovanom trenutku u budućnosti može doći do njihove sudara.

lavandablue 16:09 16.03.2013

Re: interesantno

ako je inicijalno gravitaciono dejstvo među novonastalim galaksijama (ustvari, valjda, dejstvo između oblaka materije iz koje su one nastale) takvo da nadvlada brzine razdvajanja, u nekom projektovanom trenutku u budućnosti može doći do njihovog sudara.

I meni je to sasvim logicno.

Sila privlacenja nadvlada silu suprotnog smera (silu odbijanja).

zemljanin 19:25 16.03.2013

Re: interesantno

samo da preporučim tekst

zemljanin 20:18 16.03.2013

Re: interesantno

docsumann
još zanimljivije je pitanje - zašto uopšte dolazi do sudara galaksija u kosmosu koji se (ubrzano) širi i u kome se objekti udaljuju jedni od drugih.

Običnim rečnikom, postoje tkz lokalna jata tj. lokalne grupe galaksija koje su povezane gravitacionom silama ... u našem slučaju to je tkz mesno jato, Magelanovi oblaci, Andromeda (M31), M33, M32 itd. ... sastav možete da guglate ... i da napomenem da je "tamna materija i energija" samo teorijska spekulacija a ne naučna činjenica ... znači dozvoljeno je spekulisati ali ne i tvrditi

Oko Marsa, pa ako mi tek za cca 3milijarde godina stignemo do Marsa, onda bolje da nigde i ne idemo.

PS. Velika greška u obrazovnom sistemu je tkz. orbita elektrona tj. "elektron kruži oko jezgra" ... posledica je nerazumevanje stvarnog odnosa elektron-jezgro i direktno nerazumevanje principa qvantne fizike ... sam pojam da se nešto nalazi u orbiti podrazmeva da mu se zna položaj i brzina ...što znamo da suštinski nije tačno

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi