Vidim sneg. I maglu iznad kuća. I dim. I ljude koji prolaze ulicom. Ne znaju kuda idu, odakle su došli. Više ih ne vidim.
Nakrivljenih leđa, sa grbom kao u kamile, baka cepa drva u dvorištu skoro naspram mojeg. U zelenom mantilu koji se ističe. Sama je. Iako živi sa razvedenom ćerkom, svojim unucima i beskorisnim psom, ona je ta koja mora da se pozabavi drvima, jer neće biti dobro ako u kući bude hladno kada se ukućani vrate. Ne zna gde su otišli, ali je ubeđena da svakog časa treba da stignu. Žao mi je starice.Doktor mi je zabranio bilo kakvu vrstu aktivnosti dok mi se kičma ne oporavi. Imam užasne bolove jer sam nezgodno pao sa kreveta. Inače bih joj pomogao. A možda i ne bih, jer niko ni mome ocu nije pomagao kada bi nam stizao ugalj, a ja sam tada bio baš mali, a oca su bolela kolena. Starica je tada bila mlađa i vitkija i mogla je da pomogne.
Razastro sam pogled duž čitave ulice. Red kuća. Prva nalik na drugu, druga nalik na treću, u nedogled. Sve su opkoljene maglom. Kaldrma je posuta belim prahom, prah posut pepelom - da stariji ne bi slomili kosti. Jedanput se i meni desilo da padnem, tokom zavejalih dana, i proklinjao sam Boga i sneg. Otac je, videvši me ugruvanog, patentirao ideju sa pepelom. Dobro se pokazala. Sada drugi posipaju pepeo, a otac ih samo posmatra, jer više nemamo pepela u kući, izbacili smo peć jer nas sada greje ruski gas, jeb'o mu ja mater koliko je skup, kao da umesto njega kroz cevi teče zlato.
Starice više nema. Beskorisni pas trčkara po bljuzgavom dvorištu, besciljno se kreće, traži žrtvu svoje dokolice. Bezuspešno. Mart je, pomisli pas sa oštrom crnom dlakom, a nema nikoga da mi fljusne parče drveta na kraj dvorišta i čeka da mu ga donesem. Lažem. To su bile moje misli, izazvane mogućnošću da sam pre rođenja bio pas, u onom ''drugom'', u stvari, ,,prvom'' životu. Mada, ako izuzmem činjenicu da u ovoj ljudskoj ljušturi ne osećam nikakav pseći hir, i ne podražvam niti jednu pseću osobinu - ponajviše onu da verujem ljudima - onda možda i nisam bio pas.
Ne volim mart. Mrzim kada u martu padne sneg, i zamagli mi se pogled; kada čujem samo vetar umesto svojih misli; kada nema one starice da se bavi drvima ispred svoje šupe.
kaže, Captain McSheffrey
Nakrivljenih leđa, sa grbom kao u kamile, baka cepa drva u dvorištu skoro naspram mojeg. U zelenom mantilu koji se ističe. Sama je. Iako živi sa razvedenom ćerkom, svojim unucima i beskorisnim psom, ona je ta koja mora da se pozabavi drvima, jer neće biti dobro ako u kući bude hladno kada se ukućani vrate. Ne zna gde su otišli, ali je ubeđena da svakog časa treba da stignu. Žao mi je starice.Doktor mi je zabranio bilo kakvu vrstu aktivnosti dok mi se kičma ne oporavi. Imam užasne bolove jer sam nezgodno pao sa kreveta. Inače bih joj pomogao. A možda i ne bih, jer niko ni mome ocu nije pomagao kada bi nam stizao ugalj, a ja sam tada bio baš mali, a oca su bolela kolena. Starica je tada bila mlađa i vitkija i mogla je da pomogne.
Razastro sam pogled duž čitave ulice. Red kuća. Prva nalik na drugu, druga nalik na treću, u nedogled. Sve su opkoljene maglom. Kaldrma je posuta belim prahom, prah posut pepelom - da stariji ne bi slomili kosti. Jedanput se i meni desilo da padnem, tokom zavejalih dana, i proklinjao sam Boga i sneg. Otac je, videvši me ugruvanog, patentirao ideju sa pepelom. Dobro se pokazala. Sada drugi posipaju pepeo, a otac ih samo posmatra, jer više nemamo pepela u kući, izbacili smo peć jer nas sada greje ruski gas, jeb'o mu ja mater koliko je skup, kao da umesto njega kroz cevi teče zlato.
Starice više nema. Beskorisni pas trčkara po bljuzgavom dvorištu, besciljno se kreće, traži žrtvu svoje dokolice. Bezuspešno. Mart je, pomisli pas sa oštrom crnom dlakom, a nema nikoga da mi fljusne parče drveta na kraj dvorišta i čeka da mu ga donesem. Lažem. To su bile moje misli, izazvane mogućnošću da sam pre rođenja bio pas, u onom ''drugom'', u stvari, ,,prvom'' životu. Mada, ako izuzmem činjenicu da u ovoj ljudskoj ljušturi ne osećam nikakav pseći hir, i ne podražvam niti jednu pseću osobinu - ponajviše onu da verujem ljudima - onda možda i nisam bio pas.
Ne volim mart. Mrzim kada u martu padne sneg, i zamagli mi se pogled; kada čujem samo vetar umesto svojih misli; kada nema one starice da se bavi drvima ispred svoje šupe.
kaže, Captain McSheffrey
U petnaest do sedam ujutru upasujem košulju od tri hiljade dinara, moju do sada najskuplju investiciju
i popravljam kravatu. Nisam uspeo da odspavam do 6:30 za kada sam navio alarm pa sam se obrijao sat-dva ranije, baš kako su i naveli u oglasu.
i popravljam kravatu. Nisam uspeo da odspavam do 6:30 za kada sam navio alarm pa sam se obrijao sat-dva ranije, baš kako su i naveli u oglasu.
Limun me je već čekao kod garaže i zagrevao motor. Obojica smo išli na isti razgovor za posao, za isto radno mesto, u istoj avio kompaniji.
Obukao sam svoje jedino odelo koje su mi odbijali od plate dok sam radio kao obezbeđenje a on isto ono u kojem je dva puta kumovao.
Obukao sam svoje jedino odelo koje su mi odbijali od plate dok sam radio kao obezbeđenje a on isto ono u kojem je dva puta kumovao.
Nerasanjeni momci sa cigaretama umesto doručka.
Sekli smo kolonu pospanih vozača samo da se održimo budnim, pojačali muziku do panja i ćutke klimali glavama prateći ritam.
Spomenuo je mamurluk, stao na benzinsku pumpu da kupi flaširanu vodu i ponovo zaćutao. Sva crvena svetla svih semafora ovog sveta bila su naša.
Prosek je bio oko tri minuta po svakom. Jedino vredno pomena bilo je udvaranje mužjaka goluba malo pre Skadarlije. Nismo dočekali rasplet ali
to je bila jedina opipljiva stvar za tih sat vremena vožnje.
Spomenuo je mamurluk, stao na benzinsku pumpu da kupi flaširanu vodu i ponovo zaćutao. Sva crvena svetla svih semafora ovog sveta bila su naša.
Prosek je bio oko tri minuta po svakom. Jedino vredno pomena bilo je udvaranje mužjaka goluba malo pre Skadarlije. Nismo dočekali rasplet ali
to je bila jedina opipljiva stvar za tih sat vremena vožnje.
Ušli smo u hotel i zatekli se u gomili od nekih 500-600 balavaca obučenih potpuno isto kao i nas dvojica. Nismo dobro stajali sa šansama.
Ukačili smo da je kafa mnogo bolja ideja od ždrakanja u sve te vitke noge ili odmeravanja sa mužjacima u lakovanim cipelama sa pačijim kljunom.
Kolona se za dvadesetak minuta koliko smo proveli u foajeu doslovno nije pomerila za više par metara a onda je izašla cura koja nas je zamolila da
se vratimo oko podnevi zbog neverovatnog odziva kandidata.
Seli smo u prvi kafić, poručili po kafu i žvakali cigarete. Trebalo je nekako ubiti tri sata. Snimili smo kamionet sa natpisom - tvojih 5 minuta.
To nam je izmamilo osmeh i ponovo nas nateralo da zveramo u sat i drkamo telefone listajući vesti na internetu.
Ukačili smo da je kafa mnogo bolja ideja od ždrakanja u sve te vitke noge ili odmeravanja sa mužjacima u lakovanim cipelama sa pačijim kljunom.
Kolona se za dvadesetak minuta koliko smo proveli u foajeu doslovno nije pomerila za više par metara a onda je izašla cura koja nas je zamolila da
se vratimo oko podnevi zbog neverovatnog odziva kandidata.
Seli smo u prvi kafić, poručili po kafu i žvakali cigarete. Trebalo je nekako ubiti tri sata. Snimili smo kamionet sa natpisom - tvojih 5 minuta.
To nam je izmamilo osmeh i ponovo nas nateralo da zveramo u sat i drkamo telefone listajući vesti na internetu.
Dva sata kasnije, plavuša mojih godina upitala me je na brutalnom srpskom akcentu : - Why us?
- Do you have a tattoo or a specific birthmark?
- What do you hope for?
- Do you have a tattoo or a specific birthmark?
- What do you hope for?
Dok sam joj objašnjavao veličinu i značaj mog jedinog mladeža, rađao mi se utisak ne da nudim svoje telo upakovano u sivo odelo i plavu kravatu,
nalik nekoj jeftinoj prostitutki, već da ga nudim iz sve snage i svim srcem ali ga oni verovatno neće uzeti.
Naškrabala je nekoliko reči na papirić koji su nam dali da popunimo, zahvalila mi se na tim predivnim rečenicama koje sam joj izrekao i prozvala sledećeg.
nalik nekoj jeftinoj prostitutki, već da ga nudim iz sve snage i svim srcem ali ga oni verovatno neće uzeti.
Naškrabala je nekoliko reči na papirić koji su nam dali da popunimo, zahvalila mi se na tim predivnim rečenicama koje sam joj izrekao i prozvala sledećeg.
Vratio sam se u stan izmučen nespavanjem. Svi prozori su bili širom otvoreni. Ipak, sve je smrdelo na ribu koju je ćale ostavio, prikačivši poruku kraj vangle:
- U gužvi sam. Imaš sve za riblju čorbu... vraćam se oko 5-6
Vratio sam odelo u orman, ušao u iznošenu trenerku, pozvao babu i zapisao :
- 3 glavice crnog luka / iseći sitno
- 2 čena belog / iseći sitno
- šolja vode
- malo ulja
- malo zelena i šargarepe
- 2 čena belog / iseći sitno
- šolja vode
- malo ulja
- malo zelena i šargarepe
dinstati a potom na to dodati varjaču brašna, pola varjače aleve paprike, malo ljute paprike, kesicu fanta
Polako dodavati vodu da se fant ne bi zgrudvao.Naliti do pola šerpe ili malo preko pola.Nakon 10min ukuvavanja dodati čašu paradajz soka.
Polako dodavati vodu da se fant ne bi zgrudvao.Naliti do pola šerpe ili malo preko pola.Nakon 10min ukuvavanja dodati čašu paradajz soka.
Kada sve to vri nekih 5-10 minuta staviti
- kašiku sirćeta
- ribu
- malo bosiljka, list-dva lorbera
- ribu
- malo bosiljka, list-dva lorbera
po potrebi još pola kašike sirćeta i paradajz soka.
Kada provri, smanjiti vatru i ostaviti da se krčka.
Kada provri, smanjiti vatru i ostaviti da se krčka.
Da sam prošao u drugi krug pozvali bi me oko osam-devet uveče ali nisu.Koga god da sam pozvao na čorbu nije se pojavio.
Komirao sam se oko devet i petnaest.Nisam sanjao ni jednu od onih cura iz foajea.
Komirao sam se oko devet i petnaest.Nisam sanjao ni jednu od onih cura iz foajea.
Truli,
I.Pelin
Darjan
