Otvoreno pismo Ketrin Ešton

BigBadWolf

Ovo ti nije trebalo... Ne znam ko je dezuran veceras, ali nece na dobro da izadje.

Сви су дежурни, ево кажу и Тачи не спава.

Ево и EX дежура, а ја верујем народној милицији. :)

Ne brini, dobri Nurudine, Ketrin ovo ič ne potrisa.

Ма, некако ми се чини да је душевна жена... :)

pa kazi nesto Jelice mrzi me da googlam da saznajem nestoo njoj

Имала је тешко детињство, зар и старе дане да јој ми загорчамо.

Jelica Greganović

Ма, некако ми се чини да је душевна жена...

Da...obično za te funkcije prvo urade test emotivne zrelosti, pa onda...

Што би се рекло, драга Јелице, баш сте бацили мерак (са акцентом на а)на Кетрин.

Не, емотивно зрела -- него душевна, ту постоји разлика.

КЋИ АЛБИОНА

Пред кућу спахије Грјабова стигоше дивне кочије са гуменим точковима, сомотским седиштем и дебелим кочијашем. Из кочија искочи представник племства у срезу Фјодор Андрејич Атцов. У предсобљу га дочека сањиви лакеј. — Јесу ли господа код куће? — улита представник племства.
— Не, господине. Госпођа је с децом отишла у госте, а господин с мамзел-гувернантом пеца рибу. Још од јутрос. Атцов постоја, размисли мало и пође на реку да тражи Грјабова. Када је дошао до реке, нашао га је наједно два километра од куће. Кад погледадоле са стрме обале и угледа Грјабова, Атцов прште у смех... Грјабов, велик, дебео човек, врло крупне главе, седео је на песку прекрштених ногу, по турски, и пецао. Шешир му је био на потиљку, кравата се искривила. Поред њега је стајала висока, мршава Енглескиња избуљених очију, као у рака, и великог птичјег носа, који је пре личио на удицу него на нос. На себи је имала белу муслинску хаљину, кроз коју су се јасно видела мршава жута рамена. На златном појасу висио је златан сатић. Пецала је. Око њих је владала гробна тишина. Обоје су били непомични као река на којој су лебдели њихова пловци.
— Срећан лов — насмеја се Атцов.
— Здраво, Иване Кузмичу!
— Ах... то си ти? — рече Грјабов не скидајући погледа са воде.
— Допутовао?
— Као што видиш... А ти се још увек бавиш беспослицом? Још се ниси одучио?
— До ђавола... Цео дан пецам, од саме зоре Нешто слабо данас иде. Ништа нисам упецао ни ја ни оно страшило. Седимо, седимо, и да смо бар неког ђавола упецали! Просто ми дође да запомажем!
— Море, пљуни на све то. Хајде да попијемо по чашицу ракије!
— Чекај... Можда ћемо нешто уловити. Пред вече се риба увек боље хвата... Седим, брате, овде од самог јутра! Тако ми је досадило да ти не могу описати. Ухвати ме ђаво да се навикнем на пецање! Знам да је глупост, а ипак седим! Седим као нека будала, као робијаш, и буљим у воду! Треба ићи до косача, а ја пецам рибу. Јуче је у Хопоњеву преосвећени служио, а ја нисам отишао, него сам цео божји дан преседео овде са овом сарагом... са том вештицом...
— Еј... јеси ли полудео? — запита Атцов збуњено гледајући Енглескињу.
— Псујеш пред дамом... И то њу саму...
— Море, нек иде до ђавола! Не зна она руски ни да бекне. Можеш је и хвалити и псовати... њој је то свеједно! Погледај само тај нос! Да паднеш у несвест само од тог носа! Ето, седимо данима заједно, и макар једну реч да проговоримо. Стоји као страшило и буљи у воду... Енглескиња зевну, промени црва и опет баци удицу.
— Е, много се, брате, чудим — настави Грјабов.
— Ето, живи, будала, већ десет година у Русији, и да је бар једну руску реч научила!.. Неки наш аристокрачић оде код њих, и научи брзо да лапара њиховски, а они... ђаво их знао! Погледај само, молим те, нос! Нос јој погледај!
— Е, престани већ једном! Незгодно је... Шта си напао жену?
— Није жена, девојка је... Сигурно сања младожењу, ђавоља лутка. А и заудара на некакву буђ... Омрзнуо сам је, брате! Не могу равнодушно да је гледам. Кад избуљи те очетине на мене, смучи ми се као да сам лактом о дирек ударно... А и она воли да пеца. Погледај је само: пеца као да чинодејствује! На све гледа с презрењем... Стоји, хуља једна... и свесна је да је човек, и да је, према томе цар природе. А знаш како се зове? Уилка Чарлсовна Тфајс! Пих! Језик да сломиш док изговориш! Кад чу своје име, Енглескиња полако окрете нос према Грјабову, па га презриво одмери. Са Грјабова пређе погледом на Атцова, па и њега поли презрењем. И све то ћутке, достојанствено и полако.
да лапара њиховски, а они... ђаво их знао! Погледај само, молим те, нос! Нос јој погледај!
— Е, престани већ једном! Незгодно је... Шта си напао жену?— Није жена, девојка је... Сигурно сања младожењу, ђавоља лутка. А и заудара на некакву буђ... Омрзнуо сам је, брате! Не могу равнодушно да је гледам. Кад избуљи те очетине на мене, смучи ми се као да сам лактом о дирек ударно... А и она воли да пеца. Погледај је само: пеца као да чинодејствује! На све гледа с презрењем... Стоји, хуља једна... и свесна је да је човек, и да је, према томе цар природе. А знаш како се зове? Уилка Чарлсовна Тфајс! Пих! Језик да сломиш док изговориш! Кад чу своје име, Енглескиња полако окрете нос према Грја-бову, па га презриво одмери. Са Грјабова пређе погледом на Атцова, па и њега поли презрењем. И све то ћутке, достојан-ствено и полако.
— Мис... ова-а-ај — обрати се Енглескињи. — Мис Тфајс! Же-ву-при... Ама, како да јој кажем? Како да ти кажем да разумеш... Тамо! Идите тамо! Чујеш ли?Мис Тфајс одмери Грјабова презриво и зачу се некакав носни звук.
— Како, молим? Не разумете? Бежи одавде, кад ти се лепо каже! Ја морам да се свучем, ђавоља сорто! Бежи онамо!Грјабов повуче мис за рукав, показа јој жбуње у чучну: — Иди — вели — тамо иза жбуња, и сакриј се тамо...Енергично мрштећи обрве, Енглескиња брзо изговори дугу енглеску реченицу, Прснуше у смех.
— Први пут у животу чујем њен глас .. Нема шта, гласић и по! Не разуме! Па шта да радим с њом?
— Остави се лова! Хајдемо на ракију!— Не могу, сад тек настаје време за пецање Сутон... Него, шта да радим? Ево ти невоље? Мораћу пред њом да се свучем...
Грјабов скиде капут и прслук и седе на песак да изује ципеле.
— Слушај, Иване Кузмичу — рече представник племства смејући се у шаку.
— Па то је, пријатељу, ругање, шиканирање!
— Нико је није молио да не разуме! Ово нека им буде поука, тим странцима!Грјабов изу ципеле, скиде панталоне, збаци са себе рубље и остаде го као од мајке рођен. Атцов се ухвати за трбух. Поцрвене — и од смеха и од збуњености. Енглескиња поче да мрда обрвама и да трепће... Преко њеног жутог лица прелете охол осмех.
— Морам да се охладим — рече Грјабов тапшући се по бедрима.
— Е, види, молим те, Фјодоре Андрејичу, зашто ја сваког лета добијем оспе по грудима?
— Ма улази брже у воду, или се бар нечим покриј! Животињо!
— И да се бар збунила, гад један! — рече Грјабов улазећи у воду и крстећи се.
— Бррр...Хладна је вода... Погледај јесамо како мрда обрвама! А неће да се склони... Она је изнад гомиле! Хе-хе-хе... Просто нас и не сматра људима!
Кад загази у воду до колена, он се исправи колико је дуг, на-мигну и рече:
— Ово јој, брате, није Енглеска! Мис Тфајс хладнокрвно промени глисту, зевну и баци удицу. Атцов окрете главу. Грјабов откачи удицу, зарони и дувајући изађе из воде... Два минута доцније он је већ седео на песку и опет пецао рибу.

Хаха, и Јелица је почела са овим "добри (мој) Нурудине"..

Хансел, Јелица је прва, давно још, него ми било бедак да ти кажем још ономад.

E, da su joj rekli da su sabrana dela njenog rođaka pročitali, sve bi bilo drukčije:

Ма, то је била обавезна литература.

с обзиром на Изногуда

Јес, вала... :)
Мада, мислим да је nsarski једном приликом био оргиналнији, али ето, не могу да се сетим.

Jelica Greganović

Што би се рекло, драга Јелице, баш сте бацили мерак (са акцентом на а)на Кетрин.

Ma i nisam, ona i tako radi samo ono što joj se kaže.
Više su je na piku imale kolege kad se borila za to mesto.

Не, емотивно зрела -- него душевна, ту постоји разлика.

Slažem se.
Jedino što duševnost nije relevantna emocija u priči o K. Ešton. Bar u onom delu koji nas zanima - obavljanju posla.

ШаЛео сам се, драга Јелице, од муке сам се шаЛео...

Ја мислим, уствари сигуран сам, да и она заудара на буђ.

Е, да знаш да ћу да пренесем драгој Кетрин, неће јој пријати...:))))

gospodjica

Da smo mi manje na nebu a više na zemlji Ketrin nam ne bi ni trebala. Ovako - svakom zapadne ono što zasluži, zar ne?

Ми смо много на небу, али уопште нисмо на земљи.
Штета што од неба не можемо да преживимо.

alselone

Ovako - svakom zapadne ono što zasluži, zar ne?

Zena je silovana zato sto je nosila minic.

Не зато што је носила минић, већ зато што се у 5 до 12 шетала у озлоглашеном мрачном кварту сама.

Ако је кварт озлоглашен, ако је мрак, ако је сама -- не само да не треба да носи минић, већ не треба ни да шета.

tyson

I ti si naseo.

Namerno su smislili ovu ujdurmu sa odbijanjem tvoje drugarice Ketrin baš na današnji dan, da bi se na svetski Dan Roma najmanje pričalo baš o Romima.

Е, па још се смејем, ово је равно Тасиној Ружи...

Hansel

Ама, људи, хоће ли бити оног Јеремићевог заседања о Хагу, у среду?

Јеремић може да заседа само у УН, какав Хаг -- не омаловажавај уваженог преЦедника, да не будеш први кога сам бановао на блогу.

Ц, ц, па зар се не сећаш да је заказао расправу о Трибуналу?! (Још после ослобађајуће пресуде Готовини... и оном другом -- Маркач беше?) Знаш оно -- тајминг -- 10. април итд.?

Их, бре, Хансел, ти баш све мора да запамтиш -- излетело човеку, није он тако мислио, хтео би и он понеку некад да не прозбори, али то је јаче од њега. :)


По годину сам себе наговарао
Да некога саслушам
Баш да видим шта ће рећи
Али чини ми се није ни зинуо
Палац ме престигне
И почне мигати по чарапи
И не могу му ништа
Ја хоћу а палац неће
Гледам га и борим се с палцем
Сав сам под узбуном
Смешкам се али не ономе што прича
Него нечему другом
Бојим се видеће с ким се борим
А знам Бог ме гледа
И мислим палац је паметнији

A opet kad pomislim - ako sada odustanem, EU neće imati šansu da me oženi.

Ништа од женидбе све док не затрудни.

mirelarado

nurudin

A opet kad pomislim - ako sada odustanem, EU neće imati šansu da me oženi.

Ништа од женидбе све док не затрудни.

A и младожења већ има повећи харем и муку мучи са проблемима својих ханума...

Баш тако, само му још једна када треба.

Tuđa ruka svrab ne češe!

А, умемо ли ми сами себе да почешемо?

Имам утисак да ми не знамо ни где нас ни шта нас сврби...

Jer Srbija ne može biti ravnopravni partner u pregovorima!

Ма, може, само нам се чини, ал' мало прекосутра...
Немамо пристојне клозете, а 'оћемо да будемо равноправни...

Studenti nece moci da idu u Evropu od danas?

Баш они који су ономад са дверашима протествовали испред Владе...
Само ме живо интересује кад би им се указала прилика да студирају на Косову или Сорбони шта би изабрали...

Sta bi radije izabrali, da ih ubiju kiselinom ili da studiraju na Kosovu?

А зашто би били убијени киселином -- па Косово је српска земља, ми тамо можемо да шетамо кад год желимо-- зар не?

"Bolje živjeti 100 godina kao milioner, nego 7 dana u bijedi". To je taj nacin argumenata, je l'?

Не, није боље -- само што код нас беда не траје 7 дана, већ много дуже. И тако бедни, огољени и немоћни ћемо се борити да некада вратимо Косово?!

Zbog toga sto bi radije studirali na Sorboni nego na Kosovu treba da se zalazu za potpisivanje?

Не, студенти треба са се залажу за боље услове студирања, за квалитетнија предавања, мање школарине -- треба да се боре да се за неких сто година створи бар једна српска Сорбона.
Њихов протест је бесмислен, ја стварно не видим сврху и смисао.

Доста смо гледали иза себе, можда не би било лоше да за промену послушамо Пекића:

Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо.

Mašiš poentu. Kosovo je i spska zemlja. Kosovo je pod patronatom onih za čije se vrednosti zalažeš.

А, зашто нас они штите -- што смо тражили да нас "туђе рука" чеше, јер очигледно нисмо били способни да се сами почешемо. И зашто сами не решавамо проблем већ зовемо неку Кетрин -- што је не зове Америка, Немачка да њој решава унутрашње послове. Нисмо било годинама мудри, а нисмо ни сад, јер не знамо шта хоћемо ...

Све ме више наша ситуација подсећа на Шекспировог "Хамлета" -- нису успели да владају Данском, јер је било много убица, прељубника, лажних пријатеља, гребатора, славољубаца, онда су се поубијали међусобно, и на крају је дошао да Данском управља норвешки краљевић -- а, зашто?

Pitanje je:
Zašto mi ne možemo da šetamo tamo? I, pošto nam to nije omogućeno od strane onih koji postavljaju standarde, kakvom mi to društvu težimo?

А, само ми реците, имамо ли тренутно боље друштво? Имам хиљаду замерки на европске стандарде и на третирање питања Косова, да сад не износим, није ни важно... Али, зашто је мој брат и још хиљаду људи отишло из ове земље у ЕУ, да ли им је тамо горе или боље?

Питање је, у ствари, јесмо ли ми за боље друштво?

Opet bolje ili bogatije?

И не мислим да нису боље, само што су богатије.


Па кад неко направи Платонову Државу у којој владају умни филозофи, онда ћу сигурно изабрати такву државу...

Naše društvo nije idealno, ali ne vadimo bubrege i jetre,ne rušimo groblja, ne protestvujemo protiv pisma....

Наводите спорадичне случајеве који се углавном односе на албанске стравичне злочине, ако том логиком идемо нећемо ни ми заблистати, само да поменем Сребреницу...


Што не поменусте бар чисте клозете у Аустрији, Мађарској, бар нешто позитивно... Мени су иначе клозети врло битни, па их често помињем...
О данском и швајцарском школству да не говорим, то ми је познато, па помињем... Немачка економија...
Ајде сад код нас нешто лепо -- а да није банчење по сплавовима, лепе девојке и словенска душа.

predatortz

Ni oko čega...

У праву сте, све је већ давно обесмишљено...

nesto te ignorise draga Ketrin, nema je da ti odgovori?

Јавила се, ал' преко п. п.
Већ лакше дише...

Ili jos bolje preko dragog Hasima, on ima sa njima direktnu vezu pa ce im garantovano preneti tvoje izlive ljubavi.

Драги Хашим ми се баш јуче жалио, не успоставља најбољу конекцију ни он са Кетрин, па је мени уплатио једно милионче да јој се ја обратим.

looping

Draga Ketrin, ne treba da žalite zbog toga što je naša Vlada horski rekla NE

Dal' je vlada rekla NE ili DA - tetki Ketrin mesecno na racun legne 28.250,00 evropljana (ako je verovati zutoj stampi). Pa ti vidi koliko se ona sekira. Cak se i neki britanci pobunili.

Ја бих јој дао дупло.

Није довољно -- толико састанака са драгим Хашимом и драгим Дачићем, и најдражим Вучићем, ја бих тражио и бенифицирани радни стаж.

Nadam se da niste zaboravili njen transfer sa pozicije Ministra za Sport i omladinu na neku tamo poziciju, ili jeste?

Нама је увек лакше да кажемо да је комшијина жена курва, а то што је наша још већа курва, није важно...

П. С. Извињавам се, сексуална радница (због политичке коректности).

dok se drugi zajebavaju,
ja puštam brkove

Нека расту и треба да расту. :)))

Одмах да си скинуо слике Карађорђа и Његоша! Један је починитељ а други славитељ геноцида. Стварно нисам од тебе очекивао да качиш слике српских протофашиста!? Плус што су обојица од којекуде!

Само да Вам кажем, мада на ироничне коментаре ретко кад озбиљно одговарам, поносим се свим људима који су на слици, баш паносим што припадам истом народу којем су припадали и они. Штета што није било неке слике где би се нашло још Срба који су имали јасну идеју шта хоће и како ће то да реализју. Нажалост, уместо да се угледамо на њих, ми их само величамо и бусамо се у груди без икакве јасне идеје куда плови ова наша барка.

А и да те ово питам. Шта саветујеш јеврејима на Харварду?

Јевреји имају добре саветодавце, па им мој савет и није потребан. Више ме занимају наши студенти који због нашег Јерусалима о Харваду могу да сањају, бар већина.
Кад се успемо до Харвада, онда са врха зграде можемо да кликћемо: До године на Косово! Како смо кренули, биће нам мисаона именица и Мала Крсна.

Srbe mrzi svet

Колико сами себе мрзимо, не треба нам свет.

Једни друге потрадамо, лажемо, мажемо, забушавамо, завидимо једни другима -- ма ждеремо се као пашчад на сваком кораку -- има свет паметнија посла.