SVINJARIJA OD PTIČARENJA

Gost-autor Čeda Vučković

Nas 20 s puta posmatramo centralno jezero ribnjaka Baranda. U pitanju je prostrano vodeno ogledalo gde dominiraju ćubasti gnjurci, liske i riđoglave patke. Među njima je i po koja patka njorka, kao i desetak crnovratih gnjuraca. Nešto južnije, oko velikog spruda iz trave uočavamo kako vire divlje guske, možda 4 ili 5. Ulazimo na ribnjak gde nas dočekuje hor velikih trstenjaka čija (ne)muzikalnost odzvanja sa svih strana ali i improvizovani tor gde lokalni uzgajivač drži ovce koje po ribnjaku vodi na ispašu. Dalje u u gustoj trsci na severnom jezeru čuju se čaplje. U pitanju su crvene, velike bele i male bele čaplje koje su ovde formirale novu koloniju nakon napuštanja jedne od najvećih mešovitih kolonija čaplji, kašičara i ražnjeva (ibisa) u Srbiji na Pečenoj slatini. Nažalost ta kolonija je što zbog prirodnih, što zbog antropogenih uticaja danas samo prošlost.

Krećemo se velikim centralnim nasipom prema nekadašnjem reprocentru i crpnoj stanici. Nad trskom patroliraju eje močvarice, a uskoro posmatramo i mišare. Crvene čaplje su izuzetno brojne i verovatno su najbrojnije u okviru kolonije. Preleće i po koji gak, ali ne vidimo ni jednog kašičara koji su, izgleda, u potpunosti svoje novo gnezdilište svili na sakulskom delu ribnjaka (Jer). Blizu crpne stanice menja se muzika i umesto kreštanja velikih trstenjaka gledamo i slušamo barske strnadice, trstenjake rogožare i po kojeg običnog cvrčića. Kao i svako grupno ptičarenje, i naša družina se polako razuđuje i pretvara u nekoliko grupica gde jedni idu napred, a drugi zaostaju.

Veoma aktivne su kukavice, glasne su, preleću nas u parovima. Kod crpne stanice ulazimo u teritorije modrovoljke i Đorđe uspeva i da ih fotografiše. Sada skrećemo na manje nasipe i staze obrasle travom pa počinje mazanje zaštitnim uljima protiv krpelja. Na sverozapdnom jezeru koje nam je sada sa leve strane uočavamo čegrtuše, grogotovce i labude grpce koji uz glasno trubljnje i trčanje po vodi uzleću. Nikola sve vreme osluškuje. Njegov današnji cilj su brkate senice, ali po Marfijevom zakonu od njih ni traga ni glasa. Ponovo skrećemo, sada prema lovačkoj čeki i ulazimo u deo uske staze oivičene sa obe strane gustom trskom. Na livadnim platoima koji se nalaze oko repro centra i rubovima trske iskaču srne, prvo dve, zatim tri, a nešto kasnije još jednu.

Dve gospođe su ubrzale tempo i hodaju dosta ispred nas. Iznenada staju i čekaju nas. Usplahireno kažu da je iz trske izašla divlja svinja. Ja sam razočaran. Sedam godina redovno obilazim ovaj teren, odavde sam, ali nikad nisam iz blizine video (u prirodi) divlju svinju. I dok se smejemo ovoj konstataciji, Nenad kaže da nešto čuje u trsci.

Žuta pliska , foto © Đorđe Medić

Nenad kasnije opisuje: „Videli smo tri srne, a grupica ispred nas nam je rekla da je videla divlju svinju, pa je Čeda pričao kako ih nikada nije sreo. Dok su prepričavali događaj, ja sam čuo nešto veliko da lomi trsku u blizini ispred nas i da pre toga nisu pominjali da ima divljih svinja, verovatno bih krenuo jer bih mislio da su srne, pa, dok sam se kuražio da krenem i pokušavao da utišam ostale - jer nešto šuška, dve velike svinje su protrčale ispred nas!“

Svi se utišavamo, a onda bingo! Dve divlje svinje na nekoliko metara od nas pretrčavaju stazu i ulaze duboko u trsku. Međutim, u blizini se i dalje čuju pokreti i skičanje mladih. Sada je već ozbiljna situacija, jer majka sa mladima baš nije dobar motiv za posmatranje, pa se lagano udaljavamo. Nikolina grupa dosta zaostaje, pa im javljam mobilnim da obrate pažnju kada budu prolazili.

Nastavljamo pešačenje i bivamo nagrađeni poletanjem barskih šljuka tik ispred nas. Napravili smo krug i oko pola 11 smo na polaznoj tački. Nikola tuguje jer nije video brkatu senicu i svi se smejemo jer smo došli da vidimo što više ptica, a najveća atrakcija su nam ispale divlje svinje, tako da ptičarenje postade svinjarenje. Međutim, dok se odmaramo, Zoran gleda dvogledom u pravcu susedne trske i poziva nas da i mi usmerimo naše u tom pravcu. Da, mužjak brkate senice na vrhu stabljike. Bingo!

Polazimo ka brodu Florida i usput gledamo svadbeni let i pevanje poljske ševe. Ubrzo izlazimo na prvo slatinsko jezero gde posmatramo koloniju običnih galebova. Tu su i brojne belobrke čigre a uočavamo i 4 belokrile čigre. Odustajemo od daljeg pešačenja jer je Pečena slatina veliko prostranstvo, a sunce je već dobro upeklo. Tačno je 12 sati i pozivamo majstora da dotera autobus kako bi krenuli za Opovo u čardu Opava gde nas čeka hladno piće i tradicionalni banatski gulaš.

(Za svoje članove i prijatelje, izlet na Barandu organizovala je LOA – Liga za ornitološku akciju Srbije)

UTISCI:

Nataša - Super je bilo! Ovo mi je bilo prvo pticarenje, tako da su mi skoro sve vrste bile nove. Bas sam htela da vas pitam da mi preporucite dvogled. Nemam svoj, a zaista je neophodan.. Jedva cekam sledecu akciju!

Svetlana - Onoliki broj ptica a i vrsta na jenom mestu nikad videla. Ja ih ne raspoznajem sve ali sam pitala Čedu kad sam bila u prilici. Susret sa divljim svinjama izbegla za malo. Svi su bili ljubazni, dan divan iako malo prevruće, u "Čardi" domaćinski, opušteno tako da je meni lično sve odgovaralo. Rado bih opet a ako treba i nekoj volonterskoj akciji da se priključim.

Đorđe - Bilo je sjajno,dosta novih vrsta sam video svakako najzanimljivije su mi bile modrovoljka ,divlja guska i crnoglava zuta pliska, inace jako mi je bilo lepo i sto je najvaznije uspesno jer sam uspeo da snimim veci broj novih vrsta koje do sada nisam vidjao, pored ptica bilo je dosta drugih neobicnih zivotinja!

Željko - Sviđa mi se sam koncept ovog terena, posmatranje vodenih ptica bez gumenih čizama dokolenica. Kad god bi se neka ptičica pojavila, očekivao sam da će da se skriva iza stabljike i brzo odleti pre nego što stigneš da je lepo vidiš, ali one su sve lepo stajale dovoljno dugo da mogu pravilno da se identifikuju i neko vreme posmatraju. Iako je bilo vruće ptice su sve vreme doletale i preletale. Što se tiče novih vrsta, imam 22 nove vrste za 2013. Osam vrsta su mi nove za životnu listu. Ukupno sam zabeležio 44 vrste.

Nikola – 40-ak vrsta, najinteresantnija modovoljka i par belobrkih cigri koje su sletele na neko parce vegetacije relativno blizu. inace, dosta zutih pliski i rogozara, nesto manje velikih trstenjaka, po neki trstenjak cvrkutic i obicni cvrcic, jedna pevajuca cavrljanka, crnoglava travarka, brkata senica... od pataka ridjoglave, od gnjuraca dosta cubastih, manje crnovratih. eje mocvarice i mishar i to je otprilike to. visoka voda pa nema sljukarica tamo kuda smo isli.. gulash je bio fin, meso meko ko dusha, mislim da cu ici opet tamo da jedem kad se budem vracao iz tica.