ZANIMLJIV PRESEDAN

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam primio jednu zaista zanimljivu presudu Prekršajnog suda u Beogradu. Presudu, koja bi u uslovima našeg skromnog  “sistema” zaštite podataka o ličnosti mogla da bude zabeležena (ukoliko opstane, s obzirom da je prvostepena) kao markantan presedan.

Prekršajni sud u Beogradu oglasio je krivim za prekršaje iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju iz Beograda i odgovorno lice, dekana Fakulteta i osudio ih na novčane kazne – fakultet na ukupan iznos od 950.000 dinara a dekana na ukupan iznos od 60.000 dinara. Ove kazne su, bez konkurencije,  najoštrije ikad izrečene u primeni ZZPL. 

Inače, Prekršajni sud u Beogradu vodio je ovaj postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka koji je podneo Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti  nakon sprovedenog postupka nadzora. U tom postupku utvrđeno je da je tokom 2010. australijskoj agenciji WorkSafe of Victoria iz Melburna sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju dostavljena zbirka ličnih podataka velikog broja studenata i to prvo elektronskom poštom, a potom i neposredno u Australiji predajom USB memorijskog stika i papirne kopije baze podataka.

Transfer te velike količine ličnih podataka izvršen je na zahtev australijske strane. A povod za zahtev bila je želja da se proveri status jednog lica koje se na radu u Australiji pozivalo na to da je diplomiralo na pomenutom fakultetu, a čija diploma je, po svemu sudeći, bila falsifikovana.

Logično je da se australijska strana zainteresuje za relevantne činjenice povodom mogućeg korišćenja falsifikovane diplome. Ali, totalno je nelogično, praktično neobjašnjivo da se umesto eventualnog dostavljanja podataka za to sporno lice neko odlučio da dostavi  veliku količinu ličnih podataka većeg broja ljudi. Da joj dostavi, ni manje ni više, nego kompletnu baza podataka o svim licima koja su diplomirala!

Čime bi se uopšte moglo pravdati to što su u Australiju otišli podaci kao što su: ime, ime oca ili majke, prezime, broj dosijea, odsek/grupa, vreme i mesto rođenja, opština, mesto stalnog boravka (opština), adresa, socijalno poreklo, zanimanje roditelja, državljanstvo, narodnost, prethodna školska sprema, ponavljao godinu, izgubio pravo na školovanje, apsolvirao, promene u toku studija, stipendija, kredit, davalac, iznos, podaci o zaposlenju, školarina, iznos, davalac, podaci vezani za diplomiranje, srednja ocena studiranja, srednja ocena diplomskog, pojedinačne ocene ne ispitima, naziv i datum polaganja ispita, podaci vezani za upis semestara... ?

Inače, Australija je država koja nije potpisnica Konvencije 108. SE, pa se za iznošenje podataka u tu zemlju moralo, po ZZPL, tražiti odobrenje Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti. To što odobrenje nije traženo već je samo po sebi kažnjiv prekršaj. A razume se, i da je odobrenje traženo, Poverenik bi ga zbog očigledne nesrazmernosti i nesvrsishodnosti uskratio. 

Zakon je bez sumnje prekršen, i to višestruko (iznošenje iz zemlje bez odobrenja, nesrazmernost i nesvrsishodnost, obrada bez zakonskog osnova i bez pristanka…).  Povređene su zakonom zajamčena prava većeg broja ljudi. Oštra kazna je logična konsekvenca za to.

Ali, ne mislim da je ovakav ishod prekršajnog postupka najzanimljivija stvar u vezi sa ovim događajem. Činjenica da se Prekršajni sud odlučio za kaznu neuporedivo oštriju od bilo koje do sada izrečene, zanimljiva je i kao egzemplarno, veoma ozbiljno upozorenje na ukupno stanje u oblasti zaštitu podataka o ličnosti. Jer, ako je ovakav odnos prema podacima o ličnosti moguć u jednoj visokoškolskoj ustanovi u glavnom gradu, šta se može očekivati u nekim drugim sredinama?