Društvo| Filozofija| Lingvistika| Politika| Region

Meta - zaplitanje jezikom

little_radojica RSS / 18.06.2013. u 12:13


Данас на Б92 текст са насловом "SR za povlačenje tužbe za genocid" 

Eво пренећу у оригиналу 

"IZVOR: BLIC
Beograd -- U Hrvatskoj i Srbiji postoji politička volja da se povuku međusobne tužbe za genocid. U Vladi je Blicu rečeno da je Srbija za to da se tužbe bezuslovno povuku.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović juče je izjavio da tužbe prestaju da imaju smisla ako se može razgovarati o problemima.

"Srbija je za bezuslovno povlačenje međusobnih tužbi za genocid, ali pod uslovom da se to ne uslovljava nikakvim drugim, dodatnim ustupcima", rečeno je "Blicu" nezvanično u Vladi Srbije."

 СТОП! Довољно! Даље не вреди ни читати! Ајмо сад успорени снимак последње реченице: "Srbija je za BEZUSLOVNO povlačenje međusobnih tužbi za genocid.... ALI POD USLOVOM...DA SE TO NE USLOVLJAVA... nikakvim drugim, DODATNIM USLOVIMA." !!!??? Неко је ово рекао, па макар и "незванично у Влади Србије" (а ти незванични извори су од оне најубедљивије врсте), па је онда то неки новинар записао, уснимио, или шта већ, па је морао откуцати, па је то морао и неки шеф или уредник видети, па објавити, па је онда то други новинар преузео и објавио на Б92, па је и ту то неко морао ваљда видети и никоме није засметала ни мало ова реченица?

Имали смо неки дан блогове о таблоидизацији, полу-информацијама којима су грађани изложени, на основу којих ни не могу да донесу некакав смислен суд, али мислим да је ствар много дубља и гора од тога. Јер кад реченица није ни граматички тачна, а објављена је на ударном месту (макар на Андроид апликацији Б92) онда то није ни полу-информација, него не-информација. Било би добро да се на основу не информације ни не доноси никакав суд, али авај, коментатори су се већ брже боље поделили у два табора не обазирући се на бесмисленост њихове "расправе". 

Сад, није моја поента овде да тражим длаке у јајету и да спочитавам некоме прогутана слова и правописне грешке, лапсусе који се свима дешавају, већ да поделим са блогерима и читаоцима један мој много већи страх, који гласи: Шта ако је нама за ових двадесетак година способност комуникације, уместо да постепено расте, постепено опала? Наравно, није томе крива ни демократија ни комунизам, ни санкције, ни немаштина, ни ратови, ни приватизација, ни глобализација, нити иједан други појединачни разлог, већ све то, уз ад-хок приступ идентификовања и  решавања проблема. Нешто радимо погрешно. Зато "СТОП!" Боље ни да не радимо ништа ако ћемо урадити погрешно. Можемо ли застати, избројати до десет, удахнути, мало се оријентисати, па онда наставити, коригованим курсом?

Мета-језик је везивна компонента свих језика, у мом слободном преводу, најмањи заједнички садржалац свих језика. Ми тај треба да пронађемо са Хрватима. Језик који разумеју и они и ми. Пошто језици којима се свакодневно служимо скоро да и нису различити , овај задатак не би требао бити претежак, зар не? За почетак, ако мета-језик и има нека правила, сигурно му је једно од њих "Не буди контрадикторан". Она реченица из двоје дневних новина са великим тиражом и утицајем на грађане није ни језик, ни мета језик. Она је просто немогућа, као дељење с нулом. Без обзира на намеру, опрезан дипломатски наступ и незапаљивост садржине, она не води никуд. Цело наше друштво је на неки начин пало на испиту, јер је она ипак угледала светлост дана. И остала тамо непромењена. Никога ваљда (сем мене и још пар коментатора) и није брига, јер је важније не пропустити прилику да се друга страна оптужи за злочине које су починили "дрекавци из тунела", којима нико никад неће сазнати име и презиме. 

И наравно, сад се легитимно може поставити питање што ја шизим око једне једине реченице? Зато што није ни једна, ни једина, зато што је она парадигма балканског проблема. Писање је форма самосталног изражавања, монолог, у неку руку. Па ако не можемо да водимо ни монолог, како ћемо онда сутра водити дијалог?  Мислим да је то наш мета-проблем, то "мета-заплитање језиком"...

 

Atačmenti



Komentari (6)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

reanimator reanimator 14:28 18.06.2013

...

Prvi
blogovatelj blogovatelj 15:20 18.06.2013

Re: ...

...
Prvi


E moj ti...
Ja bio ovde još pre sat vremena, mrzelo me da se upišem u listu...
little_radojica little_radojica 16:39 18.06.2013

Исправљено

Само да обавестим да је грешка у чланку сада исправљена, захваљујући реакцији тима Б92. Пример да можемо, свако по мало, уз сарадњу, као тим направити бољи садржај. То улива оптимизам, зато хвала

Наравно, суштина блога остаје иста: није проблем грешка, него што нам се свима у ланцу поткрала, па и читаоцима који површно гутају вести, трагајући само за тачком раздора над којом ће да развију кокошка-јаје препуцавање. Ти исти читаоци сутра гласају, васпитавају децу и спирала пропадања друштва се наставља у недоглед...
westvleteren westvleteren 20:58 18.06.2013

Novinari

Imamo vrlo loše medije, loše novinare i još gore urednike.

Kada čitam vest na BBC, ako je u pitanju tema o kojoj ne znam mnogo, uvek u poslednjem pasusu ili sa strane stoji kontekst koji daje širu sliku. Kod nas se objavljuju izjave političara. Primer "Đelić je izjavio da su ulaganja u nauku povećana 50%". Od ozbiljnog novinara očekujem da uz tu izjavu objavi i činjeniu da tih 50% u stvari predstavlja kredit koji je uzet za izgradnju naučnog parka (još uvek nedovršenog), tako da čitalac može da zaključi da nije u pitanju nikakvo ulaganje u nauku već jedan glup projekat naših vlasti.
Često su komentari na vest jedino što vredi pročitati.

Kada bismo imali bolje medije i novinare koji nešto znaju, političarima bi bilo mnogo teže da mažu narod.
Da ne spominjem sada gramatičke i pravopisne greške koje svakodnevno nalazim (ne znam da li ih ima toliko i u štampanim izdanjima ili samo online)
little_radojica little_radojica 10:29 19.06.2013

Re: Novinari

Imamo vrlo loše medije, loše novinare i još gore urednike.


Ја не бих ипак био тако оштар, ја бих рекао да нам је стање у новинарству, као и у осталим сегментима друштва, јако лоше. Сигуран сам да имамо и сјајне новинаре и уреднике који једноставно не долазе до изражаја притиснути разним проблемима и које овакве ствари итекако дотичу и нервирају, вероватно и више него нас.

Рецимо, стање у мојој струци је подједнако лоше, али не зато што се родила некаква лоша генерација архитеката, већ једноставно што под разним притисцима нико не може да ради добро. Да ми држимо до себе не бисмо ни радили пројекте легализације, јер је то непревазиђен апсурд. Али многи архитекти морају да би преживели. То сутра види неко ко је тек почео да ради и доживи то као нормално, након двадесет година, нико више не види апсурд. Спирала пропадања, тихи убица, као угљен моноксид, не видиш га, а дави те. Успавали смо се у свим сегментима друштва, запали у апатију.

Овакво новинарство није само тенденција код нас, у целом свету се дешава, сви су смањили критеријуме да не би дизали цене, а народ је то прогутао да не би куповао скупље. У целом свету влада брза полуинформација. За праву анализу треба времена, а време је новац, тако да трпи критичка анализа. У исто време са друштвеним мрежама и блоговима, појавио се и много већи извор информација, а то све није лако ни сагледати, а камоли адекватно обрадити. И у том светлу гледајући немогуће је поредити BBC и било коју од наших медијских кућа, јер једно је глобални, а друго је локални или регионални играч.

Е сад, то јесу све објективни проблеми, али решење није препустити се свему томе и предати се без борбе. Нити оптужити само новинаре за све и чекати да се они сами од себе "поправе".
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:59 19.06.2013

Funkcionalna

nepismenost je suviše zanemaren, i previše olako shvatan problem. A celo školovanje služi pre svega tome da se objekti pomenutog školovanja - funkcionalno opismene.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana