Eksperimenti u blogovanju| Film| Ljubav

Stalker: piti ili ne piti?

marco_de.manccini RSS / 30.06.2013. u 09:51

О Тарковском.

Дуго ми је требало.

А нема никакве тајне. Сталкер је о пијанству. Бити у Зони је бити пијан. Очајно пијан.

Укратко, нашла се тројица у кафани, па су уз пиће мудровали, падали са столица, устајали, рецитовали, поново мудровали, ... на путу у средиште Зоне, где се и најдубље, најскривеније жеље, оне рођене из патње, откривају и остварују.

* * *

Један, занимање Професор, не одвећ признат и познат, се опија да би смогао довољно храбрости да се јави шефу и да му нану нанину. Ако тај план успе, следећи корак ка спасењу света је активирање атомске бомбе коју, за сваки случај, вуче са собом у ранцу.

Други, занимање Писац, успешан, готово славан, се опија да би одагнао мисли да је ипак, у суштини, само просечан. Каже да човек пише зато што страда, зато што сумња. Из истог разлога човек и пије.

Трећи, занимање Сталкер, нешто као водич кроз Зону, боем у најам, церемонијал мајстор, свештеник Зоне и њен проповедник, чувар ватре, који се опија јер је само у Зони срећан, слободан, свој, дакле опија се из уверења.

* * *

Заиста, о чему може бити филм у којем се у уводном кадру отвара кафана, а у последњем лете чаше са стола?

И сам Сталкер каже за Зону да је то место у којем нико не може ићи правом линијом. И да је то место које прима оне који су изгубили сву наду -- не добре или лоше, већ несрећнике.

* * *

На самом почетку, после кадра отварања кафане, чује се воз, Марсељеза, Сталкер се буди и искрада из куће, али се утом пробуди и његова жена, која покушава да га спречи да оде у кафану, чује се воз, Танхојзер, а кад се Сталкер ипак отме и оде, жена се охрабри па га нагрди иза леђа и каже да га је Бог проклео и зато му је дете такво.

На путу ка кафани Сталкер среће Писца, који је већ пијан. Нисам пијан, брани се он (први озбиљан знак -- одрицање проблема), само сам попио једно пиће, па пола земље то ради, а друга половина се опија, чак и жене и деца (други озбиљан знак -- доказивање да има и горих). Сталкер се постара да се отарасе фрајле у бунди која се ту створила с Писцем, није она за ту кафану и друштво, онда се нађу с Професором, па се мало возају около, џипом, тако поднапити, избегавају и нервирају жандаре, па код железничке (јако запуштено место) краду неку моторну дресину и на њој се ћутке љуљају док потпуно не утону у Зону. Стигли смо кући, тако је лепо, каже Сталкер.

Четвртина филма, четрдесет минута, али су коначно узоњени.

Сталкер прославља ваљањем у трави, али се жали да не осећа мирис цвећа (олфакторни поремећаји су добро позната последица алкохолизма).

Из ничега направе свађу, пијана посла, да ли да иду овим путем или оним, да ли је преко прече, а около ближе, те Стаклер просипа пиће Писцу, коме се причињавају гласови (озбиљан знак, дабоме).

Професор губи ранац са сендвичима и атомском бомбом, а затим се и сам изгуби у потрази за ранцем. Сталкер и Писац одлуче да га оставе својој судбини и ипак продуже одважно напред, иако им је вода, архинепријатељ, чак до колена, све док се не испостави да се врте у круг и не нађу се пред Професором који спокојно седи уз свој ранац и једе сендвич. Сталкер се чуди како су преживели (ех, како, па пијане и Бог чува).

Ту, ниоткуда, долази до уобичајене свађе Писац/Друштвењак насупрот Професора/Научника, твој рад је само за плочице у јавном клозету, ма немој, у твом раду нема ничег узвишеног, само да се ради мање, а једе више, е, не, него ћеш ти да ме учиш смислу живота, док још увек има гладних на свету, ... пијанка к'о пијанка, а пијанке, казано је у Књизи Даниловој, не завршавају добро -- МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.

Пола филма, осамдесет минута, али су се коначно толико урољали да су, ко је где упао у блато, заспали.

Сталкер пролази кроз јако добар делиријум, пас неки, вода нека, и у води шприцеви, металне чиније, огледала, стаклене кугле с рибицама, кутлаче, новчићи, иконе, лимене кутијице, зарђало оружје, зупчаници, федери, листови из календара, жице, флаше, муљ, свуда муљ, и рука његова, и он сам, и пас, и све се лелуја, као кроз воду, као у пијанству, ... неки други свет ... и друга, друга, друга, музика, вечна и непомична (као кадар Тарковског).

А кад се прене из оностраног и примети да су му се и оба следбеника пробудила, говори им о смислу музике -- како то она може, и поред своје механичке природе и одсуства асоцијација, прожети саму људску душу, и коме то треба и зашто.

Продужавају кроз неки ходник, срча до колена (види се да је Сталкер туда често пролазио), Писац иде први, посрће, пада, устаје, иде даље, и кад му све то досади вади пиштољ, пијано па лудо, хоће да се бије с неким, срећом нема с ким, ... Сталкер пита Професора, надам се да немаш нешто такво као пиштољ, а Професор, накресани лажов, 'ладно каже да нема.

Писац поново упада у неко блато и користи прилику да објави да му је доста и читалаца, новинара, критичара, и жена, сви су му се попели на вр' и само траже још, душу му траже, а и душу и џигерицу су му већ појели, а и писање је као цеђење хемороида, прљава и болна ствар. Сталкер на то каже да је Писац имао срећу да је преживео пад (кхм, кхм, пијане и Бог чува) и почиње да рецитује нешто у стилу "али то није довољно, али то није довољно, ..." (ово је можда нека руска верзија онога "да је море вино, а реке ракија", нисам добро разумео, осим да је свега мало).

(Док су улазили у Зону, на дресини, уз буку мотора, ћутали су и гледали, леђима окренути један другом, свако у своју страну, у мислима само са својом муком, а сад, у Зони, иако говоре један другом, као да се и даље не чују, као да и даље гледају свако у своју страну, отресају се само свог пијаног јада, а осталима како буде.)

Професор коначно смогне храбрости да назове шефа и саопшти му да га се не боји. После тога се толико окуражи да се накурчи на цео свет, на све те неостварене императоре, велике инквизиторе и фирере, самозване доброчинитеље људског рода, све који желе да мењају свет и све те њихове војне пучеве, мафијаше у влади, ласере и супер-бактерије, ... а и Писац не заостаје, ставља круну од трња на главу, Исусе Боже, иде около и обзнањује "НЕ опраштам!" -- журка је на висини.

Утом стижу на праг средишта Зоне, и застају пред просторијом у којој се испољава свачија суштина -- in vino veritas.

Три четвртине, сто двадесет минута, Свети Грал је коначно на дохват, треба само пружити руку и отпити гутљај.

Професор вади бомбу с намером да дигне Зону у ваздух, стављајући себи на плећа терет доброчинства којим ће спасити свет од самозваних доброчинитеља. План је једноставан, Просторија Жеља се не може злоупотребити ако је не буде.

И ако су све досадашње свађе биле бесмислене чарке и надгорњавања пијаних очајника, овај пут су се коначно потукли око нечег конкретног, дај бомбу мени, не, дај је мени (двадесет килотона није за бацање) ... ти си гњида, нисам, јесам, ти ћеш мени да се правиш важан, боли тебе и за свет и за људе, продајеш страх и наду, изиграваш Бога ... теби Просторија и не треба, теби требамо ми, наслађујеш се нашом муком ...

Нико не улази у Просторију. А како се и усудити? Просторија испуњава жеље, али не оне које мислите да имате и које гајите на јави, већ оне најдубље, непознате, пијане, оностране. Маштате о једној ствари, а добијете другу. Уђете са жељом за светском доминацијом -- изађете у чипканим гаћама и с рупицама у ушима, уђете са жељом за бесмртном уметничком славом -- изађете с огледалом и паклом цигарета, уђете за здравље свог детета -- изађете удовица, за спас брата својега -- изађете богати ...

Професор схвата да је таква Просторија једнако безопасна по свет и у рукама егоиста и у рукама алтруиста, пијаница или трезвењака, писаца или професора, уклетих или благословених ... демонтира бомбу, седе сва тројица, почиње да пада киша, напољу, унутра, и напољу и унутра, Професор одбацује делове бомбе у воду, чује се воз, Болеро, и већ се раздањује, у кафани су и даље, нису изгледа нигде ни мрднули одатле (уз пљуге и пиво, расправљали су многе ствари и кужили свијет), Сталкерова жена долази с дететом да га покупи.

Успе некако да га одведе кући и да га угура у кревет и онда нам исприча своју причу, како га воли, безумног, иако је знала шта је чека, није га ни њена мајка хтела, ни другарице, али она га воли, јер је и горка срећа боља од сивила.

Девојчица почиње да рецитује, ох, не, чак и жене и деца, чаше лете са стола, чује се воз, Ода Радости.

* * *

И најважније, пустите их да верују у себе. Нека буду беспомоћни као деца, јер слабост је велика, а снага ништавна. Када се човек роди, он је слаб и гибак -- када умире, он је јак и чврст. Док дрво расте, оно је меко и савитљиво -- а кад је суво и очврсло, оно умире. Чврстина и снага су сапутници смрти -- савитљивост и слабост су израз свежине бића.

Јер оно што је очврсло неће победити.

* * *

* * *

Откако погледате филм, погледајте и документарац из 1997, пет минута, о кући, киши и делиријуму

***



Komentari (40)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

st.jepan st.jepan 10:46 30.06.2013

JA SAM STALKER, JA MORAM!





Ključna replika, koju Stalker izgovara na samom početku ključnog filma:

"Ja sam Stalker", ja moram!

Edit: odličan post.
marco_de.manccini marco_de.manccini 11:09 30.06.2013

Re: JA SAM STALKER, JA MORAM!

Сталкер:
И најважније, морате веровати.
st.jepan st.jepan 12:59 30.06.2013

Re: JA SAM STALKER, JA MORAM!

marco_de.manccini
и најважније, морате веровати.

Da, samo što kad verujem, ja zapravo ne verujem da ne verujem.
Kad ne verujem, ne verujem da verujem.
Fucking libra, eto.
antioksidant antioksidant 11:12 30.06.2013

.

двадесет килотона није за бацање

pa poenta je upravo u tome - baciti tih dvadeset kilotona :)
marco_de.manccini marco_de.manccini 11:40 30.06.2013

Re: .

двадесет килотона није за бацање

Нисам могао да одолим (слабости, слабости).
nsarski nsarski 14:44 30.06.2013

Re: .

Сталкер је о пијанству. Бити у Зони је бити пијан. Очајно пијан.

Matematičar I. M. Geljfand je imao običaj da kaže da teški pijanci razumeju račun sa razlomcima, samo treba im postaviti pitanje na odgovorajući način.

Ovako: Ako ih pitate, "Šta je veće, 2/3 ili 3/5?", oni verovatno neće znati odgovor. Ali ako ih pitate, "Šta je bolje, dve flaše votke na tri čoveka ili tri flaše votke na pet ljudi?", oni će odmah odgovoriti. Reći će dve na trojicu, naravno.


marco_de.manccini marco_de.manccini 18:45 30.06.2013

Re: .

Јесте, познато је да се у математици много тога може изразити преко пића. Рецимо, постоји теорема која каже да су случајне шетње у дводимензионалном еуклидском простору рекурентне, а оне у тродимензионалном нису. На језику пијанства то само значи да ће пијан човек увек наћи своју кућу, али не и пијана птица.
mnenadic mnenadic 16:25 30.06.2013

Stalker:

Ko te Tarkovski ne bi voleo ...
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:18 30.06.2013

а ко, тек, не би волео њу

Моја омиљена девојка.

O, I believe
Fate smiled and destiny
Laughed as she came to my cradle
Know this child will be able
Laughed as my body she lifted
Know this child will be gifted
With love, with patience and with faith
She'll make her way

stefan.hauzer stefan.hauzer 19:22 30.06.2013

.

piti ili ne piti?
zezaš nas?
samo piti i to što se pre ušljemaš,to si bliži savršenstvu


marco_de.manccini marco_de.manccini 19:47 30.06.2013

Re: .

samo piti i to što se pre ušljemaš,to si bliži savršenstvu

Сталкер:
Зона је оно што од ње учиниш ... својим стањем.
stefan.hauzer stefan.hauzer 19:56 30.06.2013

Re: .

својим стањем.

opiti se možeš na više načina,
a najviše volim kad me opije žena ... tad ne umem da se branim i
poprilično je lepo,zar ne?

osetio si i ti to,nemoj se foliraš :)))))
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:05 30.06.2013

Опијаш ме јаче него вино : ))

marco_de.manccini marco_de.manccini 20:14 30.06.2013

Re: Опијаш ме јаче него вино : ))

У ствари, чекај да се уозбиљим, целих два минута, пијанство ту, наравно, не треба обавезно узимати у буквалном смислу, то је једноставна асоцијација на другачије стање, на слабост, рођену у патњи, у жељи, у жеђи, може бити и жена, може бити било шта, слабост је велика, само треба веровати.
nowhereman nowhereman 23:47 30.06.2013

Pjanost, ne pijanstvo!









marco_de.manccini marco_de.manccini 00:23 01.07.2013

Re: Pjanost, ne pijanstvo!

У праву си, али ми је требала (могуће и да није, али сам замислио да јесте) мала диверзија.

EDIT. Само да напоменем да опијеност никако не долази у обзир, сувише је романтизирана ствар, Сталкерови јунаци нису симпатични ликови који се зезају около да им брже прође дан, они су очајници. Дакле једини избор је између пијаности и пијанства и мислим да контекст ипак добро подноси снажнији и трајнији израз.
blade.runner blade.runner 02:18 01.07.2013

stalker nije o pijanstvu/pijanosti...

toliko.
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:56 01.07.2013

Re: stalker nije o pijanstvu/pijanosti...

Добро, добро, нисам положио : ))
deset_slukom deset_slukom 03:13 01.07.2013

Libretto

iliti uputstvo za razumevanje "teškog" filma - hvala ti na njemu.
Svojevremeno (kada je još bio mlad), bio mi je dosadan. Na televiziji, onako, u prolazu. Ostavio sam ga za "bolje dane". Ako i nisu došli bolji dani, onako, generalno (a nisu), za gledanje ovakvih filmova, izgleda, jesu. Sinoć sam ga sa uživanjem odgledao, makar i na monitoru.
Prepričan film do poslednjeg detalja, uključujući i ono - ko je ubica (), a nimalo ne smeta. To je zato, jer je toliko dobro ispričano nešto što se može sažeto reći kao: došli neki u kafanu i olešili se.
Tako bi to izgledalo u prepričanoj lektiri za srednjoškolce.
marco_de.manccini marco_de.manccini 04:10 01.07.2013

Re: Libretto

Ух, хвала, али не бих текст баш звао упутсво, реч интерпретација би била ближа, али и тада уз ограду да се ради о интерпретацији без претензија да стварно одгонетава филм*, више као надовезивање, рефлексија, омаж у облику споја намерне и необавезне претераности и нечег личног, експеримент у славу омиљеног режисера.

То што си поменуо лектиру ми је посебно драго и занимљиво, јер је формат, провидно, управо и преузет од средњошколских лектира (популаран формат у последње време), оно до првих звездица (* * *) је веома кратак увод, онда следе, одвојени звездицама, ликови, па тема, па фабула, па на крају нешто као идеја (мото).

Иначе, сам Тарковски није детаљно каналисао и одгонетавао своје филмове и остављао је и филму и гледаоцима простор за дисање, за доживљај.

Свесно** је пружио нама, гледаоцима, прилику да се предомишљамо између могућности да је сва та моћ Зоне и Просторије Жеља стварна и могућности да је само плод Сталкерове имагинације (немамо никакав "материјалан" доказ да се ишта необично тамо дешава, јер се ништа посебно необично или немогуће и не дешава током читавог филма). У крајњој линији, није ни пресудно да Просторија заиста делује, Сталкеру је важније да Зона улива наду, осећа да он, гњида, може помоћи људима који немају других опција у свом очају, али само ако дубоко верују. Зато је и толико разочаран и потресен на крају филма јер нико не верује, нико се не предаје потпуно, без остатка, сви гледају да наплате и своје најмање емотивно улагање, сви само желе да буду у праву, да не буду преварени, да не изгубе, да буду чврсти, јаки ...

* Тарковски није замишљао своје филмове као загонетке из којих се треба извући неко скривено значење.

** погледати, рецимо, Interview with Andrei Tarkovsky (on Stalker), by Aldo Tassone
deset_slukom deset_slukom 10:50 01.07.2013

Re: Libretto

Interpretacija, da. Ali, vrlo prihvatljiva interpretacija.

Ono što bi mi, siguran sam, (opet) smetalo pri praćenju filma je nedostatak polazne osnove. Traženje, na silu, neke skrivene, nedokučive mistike, neshvatanje da je reč tek o "običnoj" psihološkoj drami, uz čašicu više.

Mada početak filma jasno sugeriše o čemu se radi, kao što rekoh, treba neko odmah da kaže "alkosi!", pa da se krene pravim smerom.

Da napomenem kako sam pre prvog gledanja imao prilike da vidim insert i to poslednju scenu, sa detetom i čašama koje se muvaju po stolu. Dovoljno da stvori pogrešno predubeđenje.
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:04 01.07.2013

Re: Libretto

Па и у тим сценама у којима се померају чаше, и на почетку и на крају, Тарковски нам оставља могућност да све припишемо проласку возова који прилично добро дрмају кућу. Нема чврстих доказа, мораш да верујеш.
myredneckself myredneckself 18:20 01.07.2013

Re: Libretto

marco
Иначе, сам Тарковски није детаљно каналисао и одгонетавао своје филмове и остављао је и филму и гледаоцима простор за дисање, за доживљај.

Baš dobro.
Kadgod nekome ne mogu da prenesem suštinu filma punog tema, raznih ideja koje su do kraja filma ostale nejasne, kad imam snažan, svoj doživljaj, i moram na kraju da kažem ne vredi, moraš pogledati, obično se radi o jako dobrom filmu.

Hvala za film, odgledaću noćas.
st.jepan st.jepan 18:43 01.07.2013

Re: Libretto

Hvala za film, odgledaću noćas.


Još nisi?!!!
Moraš, samo pazi, više nećeš biti ista.
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:53 01.07.2013

Re: Libretto

не вреди, мораш погледати (MRNS)

Аn artistic image is capable of arousing identical feelings in viewers, while the thoughts that come later may be very different. (АТ)

Најважнија реч на свету, види.
Spiridon Spiridon 10:31 01.07.2013

..

We were shooting near Tallinn in the area around the small river Jägala with a half-functioning hydroelectric station. Up the river was a chemical plant and it poured out poisonous liquids downstream. There is even this shot in Stalker: snow falling in the summer and white foam floating down the river. In fact it was some horrible poison. Many women in our crew got allergic reactions on their faces. Tarkovsky died from cancer of the right bronchial tube. And Tolya Solonitsyn too. That it was all connected to the location shooting for Stalker became clear to me when Larisa Tarkovskaya died from the same illness in Paris.
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:56 01.07.2013

Re: ..

Да, постоји позитивна вероватноћа да су сво троје страдали због изложености токсинима током снимања (Андрејева супруга је била део екипе током снимања).

Свакако је то много вероватније него бесмислица да га је елиминисао КГБ да би га спречио да критикује СССР. Прво, Тарковски је несметано објављивао своје радове у СССР (имао је увек почетних тешкоћа да добије одобрење за пројекат, али је практично све што је замислио и снимио објавио и то уз практично неограничен буџет). А друго, ако КГБ није имао потребу да елиминише једног Солжењицина, зашто би елиминисао Тарковског?

Говорећи о буџету, Сталкер је сниман два пута, јер су техничари упропастили филм приликом развијања.
st.jepan st.jepan 17:19 01.07.2013

Re: ..

Сталкер је сниман два пута, јер су техничари упропастили филм приликом развијања.

Nisam znao, ali pa da, eto rešenja misterije - biće da je upravo zato tako dobar!
Ne može to od prve, kadkad ni od druge!
Biljana 77 Biljana 77 14:12 01.07.2013

hm...

Meni je Tarkovski ono što je nekima Uliks, štivo kojem treba suviše referenci, fusnota, pojašnjenja i sl. Ili da se samo pustiš, pa gde stigneš. Meni to nekako nije uspelo sa njim. Osim ovde. Ali ni to nije Tarkovski već muzika.
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:37 01.07.2013

Re: hm...

Поменуо сам горе, нема загонетки, нема компликација, велова, ја сам потпуно баналаизовао целу премису, па је опет остао филм о људима, њиховим осећањима, недоумицама, болу, вери, разочарењу, нади, није се ништа променило или изгубило, потпуно је небитно да ли Зона уопште постоји, није филм о њој него о нама, у филму се не догађа скоро баш ништа ван онога што се догађа унутар наша три јунака.

Тарковски је пре свега визуелан уметник, гледај његове филмове као слике/скулптуре с контекстом и проћи ћеш боље него било ко ко их гледа с енциклопедијом у руци. Уосталом, ово последње уопште није мој поглед, да цитирам

My objective is to create my own world and these images that we create mean nothing more than the images which they are. We have forgotten how to react emotionally to art: we treat it like editors, searching in it for that which the artist has supposedly hidden. It is actually much simpler than that, otherwise art would not have meaning ... We think that art demands special knowledge; we demand some higher meaning from the author, but the work must act directly on our hearts or it has no meaning at all.

(Interview with Andrei Tarkovsky by Ian Christie)

Understanding an artistic image means an aesthetic acceptance of the beautiful, on an emotional or even supra-emotional level.

(from Sculpting in Time, book by Tarkovsky)
prapra prapra 03:10 02.07.2013

Re: hm...

"Ko bi mogao da sumnja da živi, hoće, misli, zna, sudi?
Kad neko sumnja, on živi; kad sumnja, seća se po čemu sumnja;
kad sumnja, vidi da sumnja; kad sumnja, hoće da bude siguran; kad sumnja, misli; kad sumnja, zna, da nešto zna; kad sumnja sudi da ne treba olako dati na nešto saglasnost;da neko uvek može sumnjati, u to nije potrebno sumnjati. Kad tako ne bi bilo, ne bi se moglo ni u šta sumnjati".

Aurelije Avgustin.
marco_de.manccini marco_de.manccini 05:30 02.07.2013

Re: hm...

Тарковски је сматрао да је способност за веровање код људи атрофирала и то му се није допадало. У способност за сумњу није сумњао уопште. Посетиоци Зоне су толико оштећени сумњом да ни себи не могу да верују и уђу у Просторију. Речима Писца, како могу знати да заиста желим оно што желим?
marco_de.manccini marco_de.manccini 05:31 02.07.2013

Re: hm...

Која добра молитва : ))
Дај ми чедност и умереност, али не још! (Avgustin)
mariopan mariopan 22:14 02.07.2013

piti ili ne piti

...naravno - piti.

Ovo trezvenjaci ne mogu razumeti na pravi nacin..mislim na prave trezvenjake, one koji nikada ni kap nisu popili.


Pre neki dan moja sestra kuva kafu za majstore na gradilistu, stavljaju krov na kucu, rade na 50 stepeni i pita mene, dal da stavi i dva piva, boji se da se ne opiju (tri coveka na dva piva) zblanem se sasvim ozbiljno, pa ni ja se ne opijem od dva piva i kad nista ne radim ali to ona nikad nece razumeti.

Kako je onima koj nikad nisu pili ja to ne znam ali kontam da im je verovatno bilo jako dosadno?
marco_de.manccini marco_de.manccini 03:55 03.07.2013

Re: piti ili ne piti

Мораш ипак да пазиш мало, ено горе, каже Нсарски, Гељфанд и пијанци су утврдили да је три човека на два пива више алкохола по човеку нефо 5 људи на три пива. Дакле, требала си да убедиш сестру да би било баш таман ако би се и вас две придружиле и додале још једно пиво.

mariopan mariopan 15:35 03.07.2013

Re: piti ili ne piti

marco_de.manccini
Мораш ипак да пазиш мало, ено горе, каже Нсарски, Гељфанд и пијанци су утврдили да је три човека на два пива више алкохола по човеку нефо 5 људи на три пива. Дакле, требала си да убедиш сестру да би било баш таман ако би се и вас две придружиле и додале још једно пиво.


Ja sam popila oba piva i tako spasla onu trojicu da ne popadaju sa krova , bas zato sto sam procitala sta Sarski kaze, a covek je naucnik i treba mu verovati.
Takoreci zrtvovala sam se za nauku.
deset_slukom deset_slukom 13:23 03.07.2013

Nego

pade mi na pamet, pošto mi je muzika bliža nego film. I sam si pridao neko značenje onome što se kotrlja zajedno sa vagonima, premda se teme jedva razaznaju. Zašto Bolero? Sigurno je imao na umu neku simboliku. Rekao bih da sama muzika nije bila presudna. U slučaju Bolera, javlja mi se Rašomon. A Oda radosti? Ovo dete... poput novog čoveka u Odiseji. Optimizam ili suprotno od toga? Novi Stalker - moćniji od svih dosadašnjih!
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:01 03.07.2013

Re: Nego

Ево, опет, одломак из интервјуа (Stalker, Smuggler of Happiness, Tonino Guerra, 1979), да не измишљам сам. Напомињем да је интервју дат пре него што је филм комплетиран (снимање готово, али не и комплетна продукција, у сваком случају, очигледно, пре него што је финализиран звук).

AT: When I saw the rushes for the first time, I thought the film wouldn't need any music. It seems to me that it could -- that it must even -- rely solely on sounds. Now I would like to try muted music, barely audible, behind the noise of trains that pass beneath the windows of the Stalker's home. For instance Beethoven's Ninth Simphony, Wagner, or even the Marseillaise. In any case, a music that is more or less popular, that expresses the movement of the masses, the theme of humanity's social destiny.

But this music must be barely heard beneath the noise, in a way that the spectator is not aware of it. Moreover, I would like most of the noise and sound to be composed by a composer. In the film, for example, the three people undertake a long journey in a railway car. I'd like that the noise of the wheels on the rails not be the natural sound but elaborated upon by the composer with electronic music. At the same time, one must not be aware of music, nor of natural sounds.

TG: But, will there be a central theme?

AT: I think the theme will be Far Eastern, a kind of Zen music, where the principle is concentration rather than description. The main musical theme will have to be, on the one hand, purged of all emotion, and on the other, of all thought or programmatic intent. It must express its truth about the world around us in an autonomous way. It must be self-contained.


Што се тиче мале, да, то је често тумачење, нада у нову генерацију која ће умети боље. Уосталом, исечак из другог интервјуа (Aldo Tassone, 1980)

AT: ... She represents hope, quite simply. Children are always something hopeful. Probably because they are the future. In any case that's the way life is.

Q: And the little girl's mysterious powers?

AT: From a symbolic point of view, they represent new perspectives, new spiritual powers that are yet unknown to us, as well as new physical forces ...
NNN NNN 08:06 04.07.2013

Kad nema Rea da objasni

marco_de.manccini marco_de.manccini 20:28 04.07.2013

Re: Kad nema Rea da objasni

Верзија која је била популарна док сам био у војсци је
боље бити пијан него десетар


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana