Fjaka, Klark i izbori

Letnja fjaka uzima svoj danak. Naročito kada je povezana sa 'praćenjem' „vesti" u Srbiji. Doda li se na to ponovno čitanje Klarkove 'Vremenske odiseje' dobija se prilično jasan stav. Politički, mislim. I ove izbore propuštam. Ne zanima me. Kao što me, realno, ne zanima 'rekonstrukcija' vlade.

Način na koji će se presložiti ljudi sa različitim, a tako istim, kombinacijama brojki i slova iza kojih se kriju neće, cenim, doneti ništa novo. Ne meni, ne ljudima koji žive ovde. Možda samo ovima koji se kriju iza brojki i slova. I to ne svima i ne onoliko koliko se nadaju. Reče mi pre nekog vremena jedan čovek, skeptik po prirodi, prilikom navodno velike promene da se realno nije dogodilo ništa. 'Ode Ceca ,došla Jeca'. Kvalitativne promene nema samo se menjaju simboli.

Zašto bih bio zainteresovan za dolazak nekoga na vlast? Promeniće nešto? Uradiće nešto od onoga što je obećao? Ne verujem. 'To se jednostavno ne radi', reče domaćica dvora u crtanom filmu 'Pepeljuga 2'.

Da li će neko probati da sredi osnovno obrazovanje tako da iz škole posle osam godina izađu pismena deca? Ne vidim da je neko toliko ambiciozan. Da li će zdravstvo biti sređeno na takav način da osnovni cilj bude lečenje a ne popunjavanje budžeta? Ne deluje kao da neko smatra da je to važno.

Ima rešenja za razne oblasti života ali deluje kao da ili ljudi koji imaju makar ideju neće da se bave politikom ili kao da zaborave te ideje čim dođu na vlast.

Koja bi vlast omogućila građanima/ljudima/narodu da se oslobode velikih računa za električnu energiju i istovremeno pomogli da se poveća prihod 'državne firme' koja se bavi trgovinom tom energijom?

Utopija možda ali kada bi , na primer, 'država' potpuno liberalizovala korišćenje 'alternativnih' izvora električne energije i omogućila da domaćinstva proizvode koliko mogu za svoje potrebe ostao bi 'državnoj firmi' višak koji bi mogla da prodaje kome treba.

Uzmemo primer jednog sela, u Banatu recimo, koje godišnje ima 300+ vetrovitih dana i u kome bi većina domaćinstava mogla da postave vetrenjače i da time proizvedu jedan deo energije za svoje potrebe. Drugi deo, naravno, kupi od 'državne firme'. Višak stvoren, svi namireni kase pune,...ali?

Verovatno onda ti ljudi/građani/narod nisu zavisni od 'države' a i 'državna firma' ne mora da se pretvori u preduzeće koje radi. I zaposleni u njemu bi morali da rade.

Bio je jedan predlog da se otpadni pepeo iz Obrenovca većim delom koristi za proizvodnju gas betona (siporeksa) i na taj način kao prvo omogući dodatni prihod i elektrani i državnom preduzeću i smanji opasnost od ekoloških problema kave smo mogli videti tokom leta u Obrenovcu i okolini. Ulaganja nisu velika. Neki ljudi bi bili zaposleni. Cigle bi se prodavale. Prave cigle, ne ovo što ljudi sakriveni iza skraćenica rade. Ozbiljan čovek imao projekat, profesor građevine u penziji. Hteo da ga pokloni.

Zašto bi se neko bavio takvi stvarima? Pa nije valjda ušao u politiku da bi se bavio tim prizemnim stvarima? Nebeske teme, krupne reči, nadljudski napori, to je cilj. Male stvari su za neke druge ljude. One koji misle da se živi od rada a ne od zaposlenosti.

Zašto onda da glasam za njih? Mene interesuju male stvari. Poplava mi nije prilika da se neko slika već problem koji se može, ako ne sprečiti, bar umanjiti.

I tu dolazim do Klarka. On je kao i u većini svojih knjiga negde utopistički naivan. Razmatra Zemlju koju vodi ljudski um stalno napredovanje u saznanjima i rešavanje problema. Nikako kukanje zbog istih. Naivan.

Ko nije čitao samo da kažem da je prema njegovoj knjizi 'Oluja sa Sunca' prvi ozbiljan udar na Zemlju 9. juna 2037. Sunčevo zračenje prilično uzdrma i Zemlju i civilizaciju. 20. aprila 2042. udar sa Sunca je takav da spali kompletnu zemlju i ostavi je kao mrtav kamen u svemiru....treći od Sunca.... Naravno Zemlja se odupre i pobedi. Ljudski um i solidarnost... Neverovatna sila.