Crvenkapa je kriva za tu Hrastovinu

Setila se starog i olinjalog vuka kome vučice više nisu htele, zbog njegovig godina i klasičnih dosadnih poza bez odgovarajuće predigre,  više da daju a i pojaviše se neki mlađi i nabildovani vuci i navabi ga, kao slučajno se sretoše u šumi, pa zavrcka Crvenkapa kao u spotu za reklamu kupaćih kostima, iz očiju joj se čita šta hoće pa i vuku oči samo što ne ispadoše, obnovi mu se iznenada čežnja i ludilo ga spopade a Crvenkapa mu reče kako bi ako se taj Hrast skloni moglo da bude ono strasno a vuk vide tu neku šansu i ne samo što bi sebi ugodio već bi i one mlađe iz čopora nasekirao i najedio od ljubomore.

Onda, počne da misli kako to da izvede i nađe rešenje. Šta da se radi, iskusan prošao tušta i tma nevolja i lovce je izbegavao, mamce razne provaljivao i gladan bio i svašta još ali nikada poklekao nije i onda se učlani u stranku, političku, ponudo im ako dobije neko važno mesto u vladi ogroman glasački potencijal šumski, ptice, rakune, zečeve, zmije, insekte razne, vukove naravno, po nekog preostalog medveda, jelene sa srnama i lanadi, divlje svinje u čoporima, veverice i sve uostalom što po šumama obitava a broj takvih glasača nije mali. Dalje, rekao im je u svojoj ponudi, mogap bi preko svojih insajedra po selima a među domaćim životinjama, teladi, prasadi i ovcama na primer koje su mu oni dobavljali sa vremena na vreme da obezbedi dodatno značajno glasačko telo za izbore koji slede. Stranka prihvati ponudu koju je teško odbiti jer ko se još toliko glasača odriče i dodeliše mu mesto, iako je bio sasvim olinjao a jednom mu je neka grana teška pala na glavu pa i tu nije bio sasvim svoj, mesto ministra i onda on naredi da se pravi put tačno po sred HRASTA, put za narodno dobro reče i doneće prosperitet u te krajeve i isprojektovaše poslušno, šta će kad ministar kaže, put po toj trasi gde HRASTU ne bi mesta i počeše radovi a vuk se javi i posle srete Crvenkapu i zapita a kad će sad ona jer je on svoje obavio a ona reče da još nije vremne jer juče je tamo porlazila i istina ima bagera i dva tri radenika ali HRAST i dalje stoji  pa kad on (HRAST) bude na strugari eto nje i odvrcka izazovno niz stazu  a vuku niz bradu curi ali šta će pogodba je pogodba i povika na one majstore da požure.

Onda se pojavi neki tip a takvi se uvek u nevreme jave iz neke zelene organizacije što o drveću i okolišu brinu jer u ovoj krizi pametnija posla nemaju ili nemaju uopšte nikakva, pa da ubiju vreme i nadiže se dreka oko HRASTA kojekuda i po novinama i po tv i po onim odvratnim društvenim mrežama sa interneta, te da se sačuva drvo, te 600 godina staro, te zavetno drvo i gde će vam duša pravoslavna, te tradicija, te će da pomru oni koji će da ga seku. Pridiužiše se još neki besposleni a ima ih ionako jako mnogo pa da ubiju vreme i da napakoste vuku i ometu ga u nameri sa Crvenkapom, počeše da agituju, protestvuju i razne razloge da nalaze, prete sa Briselom i evropskim integracijama koje će se zaustaviti ako se HRAST poseče a vuk samo misli na Crvenkapu i dogovor oko one stvari pa ode u drugo ministarstvo, energetsko a ima tamo u podnaslovu i životna sredina, lobira tamo, cvili i kuka i objasni kolegici u kakovj je frci i da mu ona stvar izmiče zbog ovih što drvo štite, jbimpasmater, umesto da ga razumeju pa da skine posle toliko vremena mrak sa očiju jer ovo mu je možda poslednja prilika.

Shvati kolegica problem a vuk reče da i ona može da bude uključena u dogovor ako pomogne što ona odbi sa gnušanjem, nema ona vremana za takve budalaštine o narodu se ona brine, ali ruku pruži a pošto ni ona ipak nije od raskida poteže neke svoje veze po stručnim kadrovima za po kući, uvek spremnih da za neku kintu ili drugu nadoknadu a ovog puta opet se radilo o onoj stvari kao najpouzdanijem argumentu te oni kazaše da je drvo na umoru i gotovo je sa njim, napisaše stručni elaborat gde rekoše „HRAST na trasi auto-puta Beograd-Preljina nije pod zaštitom države, a ima i vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja", i bi to u štampi ali uz opasku da ipak sve će vuk da učini ne bi li drvo spasao od seče. Morao to mučenik zbog pritiska javnosti a i malo da odloži celu stvar ne bi li se zaboravilo a Crvenkapa pročita to i poruči mu da onu stav može sada samo na filmu da gleda jer ona sa takvima neće ni po šumi da hoda a kamo li da violinu svira posle onoga što se behu dogovorili a što je sada sasvim u pitanju.

Sad je vuk u nevolji, nikada veću želju nije imao, to mu beše kao neka poslednja šansa, a počeli i oni iz čopora sa zezanjem i neukusnim dobacivanjem a posebno njegova biša vučica koju je pre neku godinu prevario sa nekom mlađom aktivistinjom pa ona sad isteruje svoju satisfakciju kad je on zapao u problem i sveti mu se i on hoće da se udavi od muke te radi na HRASTU još prilježnije i šalje svaki čas Crvenkapi poruke da će sve biti u redu, neće to drvo njemu na putu da stoji i da ona bude samo malo strpljiva jer je zalivanje HRASTA protivhrastnim sirupima započeto ali to traži malo vremena i možda će i onaj iz zelenih da olabavi, naći će on, vuk, njemu neki drugu zanimaciju, na primer, preseljemnje Tare i tamošnjih šuma u Vojvodinu a na mestu gde beše planina biće rudnik cinka a i ideja sa kanalom do Soluna nije loša i tamo ima šume da se seče koliko voliš pa će ovaj HRAST da ode u drugi plan i onda je zaista gotov a mogla bi ako ima vremena da vidi kako je bilo sa onih stotinak platana u Beogradu a šta je onda ovo jedno drvo, dobro, veliko i staro i zavetno, prema tome a prošlo je, samo kad se lepo narodu objasni.

Sad sedi i čeka Crvenkapin odgovor i strepi da li će mu poverovati ...