Bellum iustum - Pravedni rat

Covek u belom

Je li, a gde tu spada "Milosrdni andjeo"???

Nema milosrdnih andjela u epsko-religioznom mozaiku nacionalne arogancije. Malom narodu trebaju veliki prijatelji ili veliki neprijatelji. To je infantilno, ali radi. Na zalost.

Vodite racuna da uz sve nevine zrtve koje su Srpski Idioti i Degenerici kreirali po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu imate i onaj narod koji dizuci pogled sa krvavih leseva svojih bliznjih vidi upravo tog istog Srpskog Zlocinca kako tenkom gazi one koji su mu i pobili porodicu. Ne postoji nacin da se tom delu naroda Srpski zlocinac predstavi kao stvarni zlocinac, za njega je on Osvetnik i Branilac. Naravno da se sa distance mozemo zgroziti nad tom logikom, i intelektualno racionalizovati da odbrana pri kojoj izvrsite zlocin gubi na svom znacenju i vrednosti, ali onaj koje svojim rukama pokopao 2,3...,9,10 clanova svoje porodice, upravo poklanih od idiota sa druge strane, tesko vidi tu drugu stranu kao ljude, te ni ono sto im je poconio Srpski Zlocinac kao zlocin, nego kao osvetu.
Na stranu stavljam potpuni mrak kao one sto su snimali kasetu i Arkana, koji nisu cak nikoga ni branili /osvetili, nego su zlocine cinili iz osionosti, zabave i interesa. Razlika izmedju oslobodioca/branitelja/osvetnika i ratnog zlocinca je razlika izmedju pobednika i pobedjenog - sto nam moderni svet (medjunarodni sud u Hagu i Amercki vojnici) i Kosovo vrlo jasno demonstrira. To sto Srbi ne shvataju da su pobedjeni te se medju njima javlja shizofrenija da ne shvataju da neko ko je delu naroda osvetnik/branitelj moze biti ratni zlocinac je nas problem ne shvatanja da smo porazeni u ratovima '90tih. Predlazem intelektualni eksperiment - predpostavimo da je Srbija uspela da ostvari svoje ambicije u Bosni, kao i saradnju/podrsku velikih sila. Bez obzira sto jeste, ne verujem da bi sadasnjih trazeni zlocinci to bili u takvoj situaciji, kao sto nisu ni na Kosovu i Metohiji, gde se poginuli teroristi i ubice velicaju kao narodni heroji - bez disonantnih glasova. Ovde ne ulazim u apsolutnu ispravnost potrebe da se svi zlocinci sa Srpske strane osude i tako skine ovo breme nacionalnog srama koje nam drugi i mi sami vestacki namecemo, na taj nacin, uz izvinjenje zrtvama pocistimo sto i krenemo napred. Vec samo ukazujem da je potpuno normalno da je za nekoga ko je sa nase strane bio zrtva - taj Srpski zlocinac ne mora predstavljati zlocinca, a da to nije nacionalisticki zanos.

Jovantcha loves booreck

Vodite racuna da uz sve nevine zrtve koje su Srpski Idioti i Degenerici kreirali po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu imate i onaj narod koji dizuci pogled sa krvavih leseva svojih bliznjih vidi upravo tog istog Srpskog Zlocinca kako tenkom gazi one koji su mu i pobili porodicu. Ne postoji nacin da se tom delu naroda Srpski zlocinac predstavi kao stvarni zlocinac, za njega je on Osvetnik i Branilac. Naravno da se sa distance mozemo zgroziti nad tom logikom, i intelektualno racionalizovati da odbrana pri kojoj izvrsite zlocin gubi na svom znacenju i vrednosti, ali onaj koje svojim rukama pokopao 2,3...,9,10 clanova svoje porodice, upravo poklanih od idiota sa druge strane, tesko vidi tu drugu stranu kao ljude, te ni ono sto im je poconio Srpski Zlocinac kao zlocin, nego kao osvetu.
Na stranu stavljam potpuni mrak kao one sto su snimali kasetu i Arkana, koji nisu cak nikoga ni branili /osvetili, nego su zlocine cinili iz osionosti, zabave i interesa. Razlika izmedju oslobodioca/branitelja/osvetnika i ratnog zlocinca je razlika izmedju pobednika i pobedjenog - sto nam moderni svet (medjunarodni sud u Hagu i Amercki vojnici) i Kosovo vrlo jasno demonstrira. To sto Srbi ne shvataju da su pobedjeni te se medju njima javlja shizofrenija da ne shvataju da neko ko je delu naroda osvetnik/branitelj moze biti ratni zlocinac je nas problem ne shvatanja da smo porazeni u ratovima '90tih. Predlazem intelektualni eksperiment - predpostavimo da je Srbija uspela da ostvari svoje ambicije u Bosni, kao i saradnju/podrsku velikih sila. Bez obzira sto jeste, ne verujem da bi sadasnjih trazeni zlocinci to bili u takvoj situaciji, kao sto nisu ni na Kosovu i Metohiji, gde se poginuli teroristi i ubice velicaju kao narodni heroji - bez disonantnih glasova. Ovde ne ulazim u apsolutnu ispravnost potrebe da se svi zlocinci sa Srpske strane osude i tako skine ovo breme nacionalnog srama koje nam drugi i mi sami vestacki namecemo, na taj nacin, uz izvinjenje zrtvama pocistimo sto i krenemo napred. Vec samo ukazujem da je potpuno normalno da je za nekoga ko je sa nase strane bio zrtva - taj Srpski zlocinac ne mora predstavljati zlocinca, a da to nije nacionalisticki zanos.

Jovance, daj bre neki pasus ovde, ili prazn red, ili "uvuc", pa sta mislis da je lako citati ovu tvoju straftu posle 48h buljenja u ekran, vesti, blogove, komentare i replike!

Ajd' ziv bio, nemoj se ljutis, ja krajnje dobronamerno ;-).

Hvala vam na ostrpljivom oddgovoru. Ipak na jedno pitanje mi niste odgovorili:

Zar nije bilo u interesu (cak i duhovnog) razvoja srpskog naroda i srpske drzave da se ovaj mit "izmesti" na npr Hilendar, da bi se izbeglo surovo stradanje ljudi?

Mislim da ono zanimljivo kao tema za razmisljanje.
Ne mislim da su oni koji idu na pricest ili liturgiju tezi za manipulaciju.

Mitovi su u zavisnosti od politicko-istorijskog trenutka manje ili vise popularni. Vrlo cesto su i zloupotrebljeni u interesu aktuelne vlasti, na primer. Ako crkva primeti da se jedan mit o duhovnosti zloupotrebljava i podstice narod na srljanje u propast, da li postoji nacin da se na njemu ne insistira toliko?
Ako crkvu posmatramo kao instituciju, ona kao i svaka druga institucija ima neki plan za buducnost. Pretpostavljam da on osim izgradnje i obnove svojih gradjevina ukljucujue i recimo, planove za uvecanje pastve, i neke druge manje pragmaticne planove. Onda se ispostavi da se dobrim delom pastve koji predstavljaju nominalni vernici manipulise na nacin koji ce izvesno dovesti do stradanja ne samo nominalnih vernika vec i pravih vernika i nevernika i dovesti do duhovne degradacije, da li u plan za buducnost mogu da se ugrade neke mere u cilju prevencije propasti?
U Srbiji je ocigledno u toku desekularizacija drzave. Cini se da crkvi to odgovara. Mnoge krupne lose politicke odluke se opravdavaju duhovnim kategorijama od kojih se crkva ne ogradjuje.
Meni deluje neverovatno da ni jedna od institucija u Srbiji ne pokusava da se bavi buducnoscu na vreme. Tako zagledani u proslost dopustamo da nam se stalno desavaju stvari koje nisu u nasem interesu, ni duhovnom, ni bilo kom drugom, a bile su predvidive.

Ako crkvu posmatramo kao instituciju, ona kao i svaka druga institucija ima neki plan za buducnost.

Ovo svakako ne važi za Islam gde je sve Volja Bozija a ni za Hršćanstvo koje se isto poziva na Volju Božiju.
Omnipotencija ljudsku volju a samim tim i volju crkve svodi na molitvu kao način postizanja božije milosti
Planovi za budućnost bi po tome u krajnjoj liniji predstavljali Jeres a u slobodnijim interpretacijama bi Boga navodile na iskušenje i zlo što bi bila obična glupost.

Princip Božijeg Sveznanja ne ostavlja mesta za dvoumljenje jer je istina o budućnsti već predodrđena i poznata a volja božija zakon. Pokušaj umilošćenja Boga je u ovom kontekstu pokušaj korumpiranja Boga.
dragan7557

dragan7557

Ako crkvu posmatramo kao instituciju, ona kao i svaka druga institucija ima neki plan za buducnost. Ovo svakako ne važi za Islam gde je sve Volja Bozija a ni za Hršćanstvo koje se isto poziva na Volju Božiju.Omnipotencija ljudsku volju a samim tim i volju crkve svodi na molitvu kao način postizanja božije milostiPlanovi za budućnost bi po tome u krajnjoj liniji predstavljali Jeres a u slobodnijim interpretacijama bi Boga navodile na iskušenje i zlo što bi bila obična glupost.Princip Božijeg Sveznanja ne ostavlja mesta za dvoumljenje jer je istina o budućnsti već predodrđena i poznata a volja božija zakon. Pokušaj umilošćenja Boga je u ovom kontekstu pokušaj korumpiranja Boga.dragan7557

Vi ste poznavalac Islama, ili je to onako 'odoka"?

Vi ste poznavalac Islama, ili je to onako 'odoka"?

Vi izgleda "čitate" ono što bi vam odgovaralo pa onda samo to i naglašavate.

dragan7557
Ako crkvu posmatramo kao instituciju, ona kao i svaka druga institucija ima neki plan za buducnost. Ovo svakako ne važi za Islam gde je sve Volja Bozija a ni za Hršćanstvo koje se isto poziva na Volju Božiju.Omnipotencija ljudsku volju a samim tim i volju crkve svodi na molitvu kao način postizanja božije milostiPlanovi za budućnost bi po tome u krajnjoj liniji predstavljali Jeres a u slobodnijim interpretacijama bi Boga navodile na iskušenje i zlo što bi bila obična glupost.Princip Božijeg Sveznanja ne ostavlja mesta za dvoumljenje jer je istina o budućnsti već predodrđena i poznata a volja božija zakon. Pokušaj umilošćenja Boga je u ovom kontekstu pokušaj korumpiranja Boga.dragan7557

Pokušajte ponovo radi se o crkvi i o Bogu a Islam kao treća velika religija je spomenut u tom kontekstu.
Što se rečenog Islama tiče pogledajte Koran prevod Miće Ljubičića izdanje 1895 u Beogradu stoji na web-u.

Uzgred pismeni Hrišćani u Srbiji tog vremena su samo tri decenije pre imali prilike da se upoznaju sa Starim zavetom u prevodu Đure Daničića.
dragan7557

dragan7557

Vi ste poznavalac Islama, ili je to onako 'odoka"?Vi izgleda "čitate" ono što bi vam odgovaralo pa onda samo to i naglašavate.
dragan7557Ako crkvu posmatramo kao instituciju, ona kao i svaka druga institucija ima neki plan za buducnost. Ovo svakako ne važi za Islam gde je sve Volja Bozija a ni za Hršćanstvo koje se isto poziva na Volju Božiju.Omnipotencija ljudsku volju a samim tim i volju crkve svodi na molitvu kao način postizanja božije milostiPlanovi za budućnost bi po tome u krajnjoj liniji predstavljali Jeres a u slobodnijim interpretacijama bi Boga navodile na iskušenje i zlo što bi bila obična glupost.Princip Božijeg Sveznanja ne ostavlja mesta za dvoumljenje jer je istina o budućnsti već predodrđena i poznata a volja božija zakon. Pokušaj umilošćenja Boga je u ovom kontekstu pokušaj korumpiranja Boga.dragan7557Pokušajte ponovo radi se o crkvi i o Bogu a Islam kao treća velika religija je spomenut u tom kontekstu.Što se rečenog Islama tiče pogledajte Koran prevod Miće Ljubičića izdanje 1895 u Beogradu stoji na web-u.Uzgred pismeni Hrišćani u Srbiji tog vremena su samo tri decenije pre imali prilike da se upoznaju sa Starim zavetom u prevodu Đure Daničića.dragan7557

Pogresno sam vas razumela. U drustvu u kome zivim je nastupila jedna islamofobicna histerija i cesto se moze citati u medijima kako je Islam totalitaran (naspram Hriscanstva - koje je per se jedna humana i plemenitija religija itd). Ja verujem da su sve religije veoma slicne. (O istoriji bozjih objava, Metanoia moze mnogo vise reci od mene). Ja pravim razliku izmedju institucionalizovane religije i vere. Institucija crkve je, kako je istorija pokazala, cesto totalitarna. Vera, izvan institucionalizovane crkvene dogme, moze biti i medij za licnu emancipaciju (e.g. kabalisti, sufisti, hriscanski mistici). By the way, ja jesam vernik i duboko verujem da je Bog metafora slobode, ljubavi, prastanja, nade i radosti.

Pogresno sam vas razumela. U drustvu u kome zivim je nastupila jedna islamofobicna histerija

Ljudski je grešiti a u hrišćanstvu i opraštati.
Ova islamofobija je mondijalna fobija i nastaje iz neznanja a ponaosob straha, te vaše viđenje nije usamljeno.

cesto se moze citati u medijima kako je Islam totalitaran (naspram Hriscanstva - koje je per se jedna humana i plemenitija religija itd).

Pogledajte tekst i nađite sebe u njemu.
Verski pastiri previše udaraju po ratnim zurlama,talambasima i dobošima da bi se to moglo nazvati humano u 21 veku a ratno huškanje predstavlja deo svakodnevnice.

Vera, izvan institucionalizovane crkvene dogme, moze biti i medij za licnu emancipaciju (e.g. kabalisti, sufisti, hriscanski mistici)

Ja veru tako i shvatam ali sa crkvom osim u domenu religioznih stavova ne želim da imam bilo kakva posla.
Odnos čoveka i Boga smatram privatnim, a svako mešanje sa strane može da poremeti harmoniju između
Tvorca i ljudskog bića.
pozdrav,
dragan7557
21 februar 2008

nadam se da ce biti prikladno i podsecanje na jednog ideologa koji mi pade saka danas:

Musolini, O korporativnoj drzavi

Fasisticko shvatanje zivota je duhovno. Fasista je covek duznosti....
Sve tvorevine duha , pocev od religioznih u fasizmu imaju vazno mesto...
Niko se vise ne usudjuje da ostane na stavu antiklerikalizma...
Zivot, kako ga shvata fasizam je ozbiljan , strog i religiozan...
Izvan istorije covek nije nista...
Fasizam ne veruje u srecu i raj na zemlji...
Fasizam je antiindividualisticka i slobodarska, jer je za drzavu i za pojedinca ukoliko se on poklapa sa drzavom.
Liberalizam je odricao drzavu u interesu posebnog pojedinca,a fasizam je ponovo potvrdjuje kao istinsku stvanost individua.
Nema slobode izvan drzave.
Fasizam je borba protiv doktrina demokratskih i liberalnih...
Fasizam odbacuje pojam ekonomske srece...

protiv demokratskih doktrina:
demokratski rezimi mogu se definisati kao oni u kojima se s vremena na vreme daje ljudima iluzija da je suveren, dokle medjutim, pravi suverenitet ostaje u tudjim rukama u tajnim silama...

Fasizam je demokratija, ali organizovana, centralizovana autoritarna.

Za fasizam teznja za carstvom jeste izraz zivotne snage.


_____________________________________________________________________

Na koga vas ovo asocira?

Mene na Fasisticku stranku Srbije:

metanoia

Hvala Jeremija na vašem osvrtu na pitanje zla iz filosofske perspektive. Nadovezao bih se na Anštajnovo pitanje i rekao sledeće: Zlo je imanentno u ljudskom društvu a rat i nesloga su posledica prisutnosti ove dijaboličke sile.

Dijaboličke sile, u svom odgovoru Ajnšatajnu, Frojd traži u čoveku.
Posle I sv. rata Frojdov pristup razmatranju destruktivnosti se menja i on izvore destrukciji vidi u borbi instinkta života (eros) i instinkta smrti (tanatos). Libido usmerava instinkt smrti prema van i on se na okolinu ispoljava kao desrukcija. U svom odgovoru Ajnštajnu na pitanje Čemu rat? Frojd kaže: strašno je saznanje da je neophodno uništavati druge, da ne bi uništili sebe, jer su instinti smrti u čoveku bliži prirodi, dakle jači, nego čovekova otpornost prema njima.
Bilo je to 1933.g . pre nego štoje mali moler, a veliki ludak počeo da uništava svet.

Sukob Avgustina i Pelagija odvijao se na istim razlikama kao između Platona i Aristotela. Pobeda Avgustinovog učenja o radikalnom zlu bio je i konačan slom antičke kulture za čitav period srednjeg veka.
Teološka misao koja tvrdi da Adamovi potomci imaju sposbnost samo da greše, na doktrinarnom planu našla je izlaz u indulgencijama i ispovestima, dakle oprostu grehova. To znači da ako je čovek po rođenju grešan i ako je cena učinjenih greha tako niska, onda je činiti zlo postalo moralno prihvatljivo.
Teolozi su pre Frojda i psihoanalitičara otkrili psihoanalizu., ali prethodno su rekli: đavo je u čoveku.

zanaa

nadam se da ce biti prikladno i podsecanje na jednog ideologa koji mi pade saka danas:

Musolini, O korporativnoj drzavi

Fasisticko shvatanje zivota je duhovno. Fasista je covek duznosti....
Sve tvorevine duha , pocev od religioznih u fasizmu imaju vazno mesto...
Niko se vise ne usudjuje da ostane na stavu antiklerikalizma...
Zivot, kako ga shvata fasizam je ozbiljan , strog i religiozan...
Izvan istorije covek nije nista...
Fasizam ne veruje u srecu i raj na zemlji...
Fasizam je antiindividualisticka i slobodarska, jer je za drzavu i za pojedinca ukoliko se on poklapa sa drzavom.
Liberalizam je odricao drzavu u interesu posebnog pojedinca,a fasizam je ponovo potvrdjuje kao istinsku stvanost individua.
Nema slobode izvan drzave.
Fasizam je borba protiv doktrina demokratskih i liberalnih...
Fasizam odbacuje pojam ekonomske srece...

protiv demokratskih doktrina:
demokratski rezimi mogu se definisati kao oni u kojima se s vremena na vreme daje ljudima iluzija da je suveren, dokle medjutim, pravi suverenitet ostaje u tudjim rukama u tajnim silama...

Fasizam je demokratija, ali organizovana, centralizovana autoritarna.

Za fasizam teznja za carstvom jeste izraz zivotne snage.


_____________________________________________________________________

Na koga vas ovo asocira?

Mene na Fasisticku stranku Srbije:

Mene, na Demokrtasku SS stranku.

Jeremija

Novija filozofska misao, počev od humanizma i renesanse, već kroz dela Bekona pokušva da odvoji moralno od religioznog.

Pozdrav autoru i gostima.
Drago mi je što ćemo se i u buduće baviti ovim temama, naravno preporuka za tekst.
Zanimljivo je čitati komentare, porediti religiju i filozofiju, preporuka svima vama koji komentarišete, meni je ovo uvek bilo zanimljivo.
Pomenuste Frojda, čini mi se da je rekao i kako je čovek autodestruktivno biće. Možda u tome leži odgovor na pitanje Čemu rat?
Otprilike je i moje poimanje "vernika" i "verujućih" slično, mada ne bih baš mogla odvojiti moralno od religioznog sasvim... deset božjih zapovesti su npr. neka vrsta moralnih normi, čini mi se da kada bi ih se svi pridržavali svet bi bio lepše mesto.
Zvezdano nebo nadamnom i moralni zakon u meni.... rekao je neko drugi :)))

Sa nestrpljenjem očekujem post o predestinaciji.
Život je san

Jeremija

Novija filozofska misao, počev od humanizma i renesanse, već kroz dela Bekona pokušva da odvoji moralno od religioznog. Samjuel Klark, kritikujući Loka i Hobsa, tvrdi da u prirodi postoji razlika između dobra i zla pre svakog zakonodavstva, kako novozavetnog tako i građanskog. Prema Klarku do odgovora šta je dobro i moralno, a šta zlo, dolazi se saznanjem, koje se zatim pretvara u volju.Hjum uvodi subjektivističko-psihološki metod sagledavanja zla i kaže da je zločin za um samo niz motiva, misli i postupaka, a osećanje ga karakteriše kao moralno zlo.Naturalizam preko Spinoze nas uči da je sa stanovišta pojedinačnog bića, dobro sve ono što uvećava njegovu snagu, a zlo je ono što je slabi i umanjuje. Za naturaliste su, sa univerzalnog stanovišra potpuno irelevantne sudbine pojedinaca - umesto pojedinca kome ne uspe samoodržanje, postoje drugi kojima uspeva.Kantov kategorički imperativ , da su dobro i zlo moralnim zakonma određeni, nije izvodiv ni iz čega realnog i vraća se metafizici.U Hegelovoj dijalektici zlo postaje forma u kojoj se ispoljava pokretačka snaga istorije.Za Šelinga zlo je kosmička snaga i čin slobode.Do Šopenhauera filozofi su stvarno videli kao umno, a Šopenhauer u stvarnosti sagledava samo strašnu bezumnost i kaže: dogma o praroditeljskom grehu je samo mitski izraz istine da je u krajnjoj osnovi sva krivica za zlo postavljena samim postojanjerm.Po Ničeu put kojim čovek ide nije put ka sreći, već put ka moći, a nasilnički samoživi interesi moraju snadvladati ljubav prema bližnjem kao prezrenu i dekadentnu. Nijedan mislilac pre Ničea nije ljudima nametnuo etiku večnosti pakla na zemlji kao najveću životnu radost.Šta sam hteo da kažem?Za neke je religija opijum za narod, za druge nije, ali ako je filozofija bistro oko sveta i so ljudske misli, onda je jasno u kakvom svetu živimo.Pitanje, koje je svojevremeno postavio Ajnštajn "Čemu rat?", a na koje je pokušao da odgovori Frojd, ima samo jedan odgovor: rat je imanentni deo ljudskog društva i njegove istorije, a da li i njegove budućnosti, ostaje da se vidi.

Preporuka i za vas!

Metanoja ovaj prvi tekst obećava. Uz sagovornike kao što je Jeremija ovo će biti i zabavno i poučno. Pozdrav i preporuka.

Dragan Vujanović

Mogu se napisati stotine stranica komentara, ali je to nepotrebno, jer cela stvar leži na jednoj pogrešnoj premisi. Kad se ta premisa izvuče ispod ove kule tzv. nacionalne religije & pravdednog rata, ona se ruši u trenu. U moru primera, možda je dovoljno navesti samo jedno neumesno poređenje, ono kad se kaže da je Knez Lazar sledeći Hristov primer krenuo na Kosovo i postradao.... Neodrživo. ... Hrist je postradao radi nas. Za spasenje ljudskog roda. - A Knez Lazar nije postradao, nego je poginuo u bici u kojoj je učestvovao mačem protiv drugog čoveka u borbi oko teritorije i imovine, pridodajući svom motivu i nacionalnu varijantu onoga što je on (kao i njegovi savremenici) procenjivao da jeste vera. Kardinalna zabuna, iz koje proizilaze sve ostale zabune na pomenutu temu, jeste to da navodno postoji nacionalna religija, tj. srpska vera, tj. etnički determinisan pojam morala koji se nameće kao opštevažeći. Proizilazeća tvrdnja jeste da je drugi narod, koji istu takvu religiju ne primenjuje, samim tim manje religiozan ili je nevernički narod. Bog, vera... jeste jedan princip, jedan princip koji važi za sve ljude, narode.., princip koji je važeći u celom univerzumu, u svemu postojećem. Dakle nije moguć nikakav srpski ili koji već religiozni princip. Ako je srpski, onda je kvazireligiozni. Ili običajni. Onda je prevashodno nacionalni. Onda to više nije religija, ne u onom smislu koji podrazumevamo kad kažemo "religija". Ako se prisetimo šta Hrist kaže da jeste bog, onda ćemo lakše spoznati koliko je otuđen, iskomplikovan i zloupotrebljen onaj jednostavni početni postulat.

Meni je veoma zanimljiv odnos izmedju etike i religije. Sve verske knjige govore jezikom simbola i sve bez izuzetka propovedaju ljubav. Frka (da ne kazem zlo) nastaje kada se pripadnici jedne vere istripuju da imaju monopol na moral, pravdu, istinu itd. Tada se njihova interpretacija verskih knjiga prilagodjava njihovoj aroganciji. Ukratko, ja mislim da su vernici plemeniti ljudi, a dogmatici - budale.

Uz Božju pomoć laku noć sa mojom preporukom!

Meni je veoma zanimljiv odnos izmedju etike i religije. Sve verske knjige govore jezikom simbola i sve bez izuzetka propovedaju ljubav. Frka (da ne kazem zlo) nastaje kada se pripadnici jedne vere istripuju da imaju monopol na moral, pravdu, istinu itd. Tada se njihova interpretacija verskih knjiga prilagodjava njihovoj aroganciji. Ukratko, ja mislim da su vernici plemeniti ljudi, a dogmatici - budale.

Može li se biti vernik, a da nisi istovremeno i dogmata?
Ali da ne otvaramo novo pitanje.
poz.

Može li se biti vernik, a da nisi istovremeno i dogmata?
Ali da ne otvaramo novo pitanje.

Mislite na vernike, ili na vernike koji su definisani pripadnošću nekoj crkvi? Vera i dogma jedno s drugim nemaju veze.

Obratite pažnju na naslov.

sloboda izbora

Meni je veoma zanimljiv odnos izmedju etike i religije. Sve verske knjige govore jezikom simbola i sve bez izuzetka propovedaju ljubav. Frka (da ne kazem zlo) nastaje kada se pripadnici jedne vere istripuju da imaju monopol na moral, pravdu, istinu itd. Tada se njihova interpretacija verskih knjiga prilagodjava njihovoj aroganciji. Ukratko, ja mislim da su vernici plemeniti ljudi, a dogmatici - budale.

da i meni je to jako zanimljivo, shto u svetim knigama pishe jedno a inerpretacija sveshtenika u spresi sa vlashcu obichno tumache u suprotnosti sa osnovnim postulatima i na shtetu osnovnih principa zivota i humanosti, a sve a pozivanjem na "duznosti" & "moral"

verujem:), da onaj ko stvarno verije tu veru nosi u sebi, ne treba mu ni posrednik ni tumach.

Angie, i vera se, poput drugih stvari kod čoveka, razvija tokom života. Stremite jednom, ali kvalitet tog stremljenja nije isti danas i za dvadeset godina, recimo. Stoga se ne treba bojati razgovora o religiji. Isto je opravdanje kao bojati se i razgovora o politici. Ili nečemu drugom... Najpre je nametan kanon, a danas vladaju predrasude i strah da će u kontaktu ma i sa najmanjim religioznim iskustvom biti izgubljena lična sloboda. Ropstvo su i jedno, i drugo. Čovek treba da bude slobodan, te da slobodno prilazi svakom fenomenu. Jer fenomen jedino tako može da upozna. I da sebe učini širim, spremnijim za još veću slobodu.

No, kako god se okrene, 17 godina je izvrstan momenat, doba kad se mogu započeti mnoge stvari. Ima vremena za sve. Aj sad jedan... mislim... ovako, dosta solidan i ... veliki pozdrav :)))

A sta su ljudi?

Danas sam citala komentare na tekst " Kosovo u ocima izraela" u Haarecu. Cudo nevidjeno....razbrbljale se , kao i obicno u neduznom , predivnom gradu Jerusalimu, putem sokocala, kao mi ovde....kojekakve kobajagi mislece glave. iz uglavnom tri dogmatska tabora.....Srbi vicu: mi smo spasavali Jevreje, Albanci vicu ne nego smo mi a vi ste ih ubijali, neki treci svedoce cas na jednoj cas na drugoj strani....pominje se ko je kome sta oteo i kada, ko je kad pre stigao (ne znam gde?) pa onda opet Albanci vicu vi ste Srbi fasisti....Srbi vicu ne vi ste....i u celoj toj larmi sa sve navijacima cuje se i poneki Jevrejin pa onako kao iz one price....ovaj je popisan a ovaj nije...i tako....
Larma jedna....

Jedan moj profesor je uvek naglasavao....Balkan je ovo deco....ovde se ne zna ko je kome majku.....

Koji ce nam djavo da ratujemo, nikad mi nije bilo do kraja jasno.....I kad boga i djavola ukljucis u celu pricu, opet nije jasno....

dragane, ne znam samo kako si me razumeo, da l je ovo objashnjenje na to razumevanje ili si se samo nadovezao? Mislim gde pronadje kod mene strah i rigidnost za ovakve teme?

ja samo rekla da su loshe interpretacije sveshtenih lica kroz vekove manipulisale ljudima, gde su se oznovni postulati vere okretali u svoju negaciju. jer ako stoji- ne ubij!, na primer, a sveshtena lica blagosiljaju krvave ratove u ime Boga, i podstichu ih,onda je to izopacheno tumachenje.

Dragan Vujanović

Može li se biti vernik, a da nisi istovremeno i dogmata?Ali da ne otvaramo novo pitanje.Mislite na vernike, ili na vernike koji su definisani pripadnošću nekoj crkvi? Vera i dogma jedno s drugim nemaju veze. Obratite pažnju na naslov.

Kad kažem "vernik" mislim na čoveka sledbenika neke od crkava, dakle na čoveka kji je prihvatio da između njega i njegovog boga posreduje crkva, koji je prihvatio kanone, dakle dogmu, te crkve. Taj čovek "vernik" je prihvatio i dogmatski način razmišljanja, dakle on je dogmata, po pitanju shvatanja postanka sveta etc.
Kad kažem "verujući" čovek mislim na čoveka koji veruje u boga, ali nije pripadnik neke određene crkve, ili ako jeste, to je više iz tradicionlno-običajnih razloga.
Nisam siguran da je to baš sve tačno, ali ja to tako razumem. U svakom slučaju bliži sam "verujućem" nego "verniku", možda zato što nisam imao verunauku, kao obavezan predmet. :))

Ako se prisetimo šta Hrist kaže da jeste bog,

ili Bog kaže da je Bog ?
Prema svim dostupnim informacijama Isus Nazarećanin ovo nikada nije izjavio.
Drugo ako mislite na JHWH onda se to može uzeti samom kao citat Mojsijevog dijaloga sa Bogom za čega ne
postoje u ovom trenutku nikakvi dokazi jer je u pitanju jednostrana deklaracija mitske ličnosti,obzirom da istorijsko postojanje Mojisija nije dokazano.

I pored dobre namere koja proizilazi iz teksta, ova rečenica: 'glasi Bog kaže da jeste Bog'. (Chrestos = Bog na staro i novom grčkom jeziku). Ostaje li Bogu da na sva usta tvrdi da je Bog (?) čime se princip omnipotencije dovodi u
sumnju pa čak i u potpunasti negira jer se princip omnipotencije svodi na autoritet dijaloga dok se potvrda božijeg bozanstva argumentuje neispravno interpretiranom božijom navodnom deklaracijom.

Osim toga JHWH (hebrejski) u pomenutom dijalogu za sebe ne naziva Bogom već JHWH = Jave = Jehova.
JHWH se uobičajeno prevodi sa 'ja sam ko sam' .
dragan 7557
20 februar 2008

metanoia

Vanja Montenegro Ljujicsloboda izbora Sloboda izbora, da li je čovek determinisano biće ili ima mogućnost izbora? Odlična tema za sledeći post. Hvala Vanja.

Ja verujem da covek uvek ima slobodu izbora, ukljucujuci i slobodu da tu slobodu koristi ili ne.

Pre svega tretragrama sacra ili sveto četvoroslovlje JHVH u prevodu znači "Ja sam onaj koji jesam". Izgovor Jehova je nepravilan. Evo i zbog čega.

U daljem tekstu koritite statement : Ehyeh-Asher-Ehyeh bez napomene da je ovoj veoma problematičan jer je subjekt diskusija ,analiza i interpretacija čitavih generacija teologa i lingvista već ga lansirate kao ustanovljenu istinu pri tome ne spominjući da najaktuelnije mišljenje Jewish Publikation Society da statement treba ostaviti kakav jeste uz fusnotu " meaning of the Hebrew uncertain".
U citiranom tekstu bi bilo bolje da ste stavili sve Exodus 3::13-15 kako bi slika bila jasnija osobito zbog:
And God said to Moses:
Ehyeh-Asher- Ehyeh-
this is what thou shalt say
unto the Children of Israel:
Ehyeh sent me,
And God said further to Moses :
Thus shalt say unto the Children of Israel :
Yahweh, the God of your fathers,
the God of Abraham,the God of Isaac,
and the God of Jacob,
sent me to you;
This is my name unto Olam
This is my appelation unto all generations.

gde se jasno spominje Yahweh.

.

ako se reč adonay napiše sa
samoglasnicima reči elohim

Ovo se svodi na manipulaciju oko značenja reči Elohim (vi je pišete malim slovom(?)) i oko interpretacije:

Breshit bara Elohim
et Ha' Shamaim v'et Ha' Aretz

i pokušaja pojedinih autora da ovu interprentiraju nešto sasvim drugo pomoću numeričke vrednosti
Hebrejskog ezika pomoću slova Aleph = alfa (gr) (numerička vrednost jedan) postavljajući pitanje zašto
zašto početak sveta (Kreacija) počinje sa drugim slovom Beth = beta (gr) čija je numerička vrednost dva.

Zamenom slova u prvoj versi prve knjige Biblije rečenica dobija sasvim drugi smisao:

Ab-reshit bara Elohim,
et Ha'Shamaim v'et Ha' Aretz

Ab-reshit bara Elohim = poprima značenje The Father- of -Begining created the Elohim.što ovoj manipulaciji daje smisao.

Konstrukcija Adonai elohim je u najmanju ruku problematična ali o tome u nastavku.
Pozdrav
dragan7557
20 februar 2008

Angie: " "dragane, ne znam samo kako si me razumeo, da l je ovo objashnjenje na to razumevanje ili si se samo nadovezao?

Samo sam se nadovezao, tj. našao priliku da istaknem izvesne stavove, znajući da podosta ljudi robuje ili kanonu, ili predrasudama prema...

Novi zavet, Prva poslanica Jovanova, glava 4. stih 8. koji glasi:
"A koji ljubavi nema, ne pozva Boga; jer Bog je ljubav".

Ova kratka rečenica uznemiruje. Razgolićuje. Suviše je jednostavan taj princip. Stoga, oni koji su udaljeni od suštine, biraju onaj mnogo komplikovaniji i mučniji način: premeću stotine stranica, citata, rasprava, negiranja i tumačenja na temu religije i relativizuju tako što podižu prašinu silnih fraza od kojih ne može da se diše.

Jednostavnije je i istinitije, i proverljivije:

Bog je ljubav.

metanoia

Ja verujem da covek uvek ima slobodu izbora, ukljucujuci i slobodu da tu slobodu koristi ili ne.Složio bih se sa vama Vanja, dodao bih samo da čovek nije u potpunosti slobodno biće, zbog niza okolnosti koje na određeni način uslovljavaju njegovo ponašanje i odlučivanje. Iz perspektive teološke antropologije čovek je delimično slobodno a delimično determinisano biće, ali o tome ću u nekom sledećem tekstu.

Look forward to it ! :)

@ metanoia,

hvala na linku i pročitao sam na brzinu ovaj vaš rad. Ako budem imao kakvih primedi staviću vam na privatni mail.
Uz ukazivanje velikog rizika prevođenja na primeru vašeg rada :

van (nederlands) = od (srpski)

na strani 7 i drugde vi pominjete W.A van Gemeren čije prezime sa od(sr)=van(nl) ( nikad Van osim na početku rečenice se ne piše velikim slovom) W.A. VanGemeren bi ako napišemo kao što ste vi napisali W.A. OdGemeren isto kao što bi i Willem van Oranje onda bio Willem OdOranje umesto Willem od Oranje što naravno nije dobro.

Greška nije do vas (nadam se) već do autora engleskog govornog područja koje ste po svoj prilici koristili koji
zbog neznanja (?) ili bahatosti W.A. van Gemeren pišu kao W.A. Van Gemeren što onom ko vlada Nizozemskim jezikom bode oči.
Prilikom čitanja vašeg linkovanog teksta je ovo bilo prvo što mi je palo u oči iz razloga u ovom slučaju zbog poznavanja kako autora tako i njegovih radova .

Pogledajte sledeće sajt-ove :

Hebrew Names of God
www. hebrew4christians.com

The Concept of the Father God
Adonai,Elohim, Abba
www.blackfriarspublication.co.uk

Names of God-Elohim - YHWH - Yahweh - Adonai - Abba - Tetragrammaton
An early discussion by St.Jerome discussed these:
El, Elohim, Sabaoth, Elion, Asher yeheyeh, Adonai, Jah, JHVH and Shaddai
Advanced Information
http://mb-soft.com/believe/txt/namesgod.htm

Pošto je ovo van teme diskusije moje izvinjenje.
Pozdrav
dragan7557
21 februar 2008

metanoia

Hvala Adame,

Suštinski Crkva nikad nije bila odvojena od našeg društva, ako pogledamo istorijske činjenice možemo doći do zaključka da je naše društvo zapravo nikad nije bilo potpuno sekularno, te da je Crkva u određenim ključnim istorijskim momentima itekako koristila svoj uticaj da bi štitila svoje interese. To je svakako interesantna tema o kojoj bi se moglo dosta napisati.

Da, to je jako zanimljiva tema, ali i veoma složena. Napiši nešto na tu temu, veoma zainteresovano ću se uključiti u raspravu. Crkva ne može biti odvojena od društva, već od države.