Biciklom oko sveta - Od Triglava do Katmandua (Nepal)

hajkula1

Pozdrav, samo da se upišem.

Ne znam šta da kažem a da ne preteram.


+

dylam_dop

..uglavnom.
A malo sam se vratio na početak bloga,da vidim kako je sve to,kad i gdje počelo,
pa evo, sa "malim" zakašnjenjem da čestitam dvo-godišnjicu!

st.jepan

neki su čak prokomentarisali da je to najbolji tekst koji sam napisala od početka mog putovanja.

Hm, najbolji..., ne znam, ali sam skoro siguran da je najčitaniji. Za samo dva sata, preko 500 čitanja!

"Jugoslavijo, Jugoslavijo...", pa da, kako da ne usklikneš i ne klikneš!

mikele9

Vrh na koji se penju nije prezahtevan u alpinističkom smislu, ali svejedno treba biti u odličnoj kondiciji, psihički stabilan i mentalno jak da bi se izdržalo. Ako je cena toga jedna noćna žurka zbog koje par turista i jedna biciklistkinja ne mogu da spavaju - jaka stvar.

Baš jaka stvar! Dobro si rekla. Razmaženi Nemci i ostali Germani i Alemani. Meni kad se spava, spavam. Spavao sam na trideset metara od MIG-a koji je turirao motor pred poletanje, spavao kao beba
Blago tebi što si takva kakva si
Uživam čitajući tvoja javljanja.
Drugarski poljubac Snežo

blogovatelj

Hvala Putu što me svodi na pravu meru i popravlja moju ne baš najzgodniju narav.

I samo da dodam. Kad god objaviš nove slike, setim se uvek Andrićeve priče Panorama, gde on kao dete u luna parku gleda kroz objektiv neke mašine fotografije panorama belosvetskih gradova, a onda mu misli odlaze ka tim gradovima i predelima i shvata koliko je on u stvari mali a svet veliki.
Tvoje piče i fotografije na isti način vode moju misao po svetu.

pedjalon

A ja mislio da si ti stroga profesorka.

pedjalon

"Kad sva srca poslanu gluva, i sa njima tvoje sopstveno - postoji put u Katmandu.
Kad se svi putevi zatvore, izgubiš prijatelja i svi koje voliš napuste te - postoji put u Katmandu.
Kad sve prođe, nestane, vetar jave razveje snove i kad pomisliš da nade nema - postoji put u Katmandu.
Kad sunce hladnije postane i zvezde nad tvojim nebom počnu da gasnu - postoji put u Katmandu.
I kada te ne bude više, ostaće tvoje srce, prazno i veliko kao nebo, i u njemu zvezda.
Ime te zvezde je Katmandu..."
Da podsetimo one koji nisu videli, zaboravili, davno znali...

ecce-florian

Nađi nekog drugara Ciringinog tate da ti pomogne da novi pasoš izraste iz ljudskih misli.

"Ciring je imala oca koji je završio visoku školu lama. Bili su veoma siromašni, jer je otac, zadubljen u knjige, zanemarivao ostale poslove. Majka je morala da radi u kući i na njivini često su se svađali oko toga. Jednom je njen najmlađi brat, dečko, poželeo bresaka i vrištao da mu ih nabave.Majka pobesne na oca: "Zavukao si se u knjige, a u kući nema novca ni da se kupi kotarica voća."On je izašao pred kuću, seo na prag i počeo da pevuši stihove.Ujutro su pred kućom videli drvo. Otac se tri dana nije micao odatle, sve gledajući u njega. Prvog dana drvo je olistalo,drugog procvetalo,trećeg donelo plod breskve. Pravi,slatiki plod.Bilo ga je toliko da su ponekad mogli i na pijacu da ga odnesu. No, kako je to drvo izraslo iz ljudskih misli, neko iz porodice uvek je morao da sedi pod njim, gleda ga i misli o njemu.Nijednog trenutka nije smelo ostati samo.Nestalo je onog časa kada je neko od njene braće iili sestara sedeći pod drvetom zaspao. Dvaput se takvo drvo ne može pojaviti.Inače, otac je nerado činio čuda. Govorio je da su štetna i kada su učinjena zbog čovekovog dobra.Da mu majka ne bi dosađivala prekorima kako ništa ne radi, dao joj je šaku ječma i kazao da ga zaseje; od njega će, bez obzira bila sušna ili nerodna godina, njiva uvek roditi. Ta njiva ih je hranila i kasnije, kada je otac umro."
Stevan Pešić Katmandu

Jedino posle moraš stalno da misliš na njega a noću da ga držiš ispod glave

st.jepan

tu knjižicu bez koje ti je uzalud ako imaš i sve pare ovog sveta a nju nemaš

Hajde, hajde, pa nije pasoš zdravlje, pa da je bez njega sve zalud.

Reši će se to, poradiće ljudi...
Kao što su jednom davno poradili za mene.
Tri meseca sam se po Parizu motao bez pasoša, odnosno sa pasošem koji nikome nisam smeo da pokažem, jer ga je krasio pečat sa ogromnim R - retourne (vratili me sa granice, a ja im nekako šmugnuo).
Mislio sam da je nerešivo, a onda upoznao divnog Radovana Kragulja, pariskog slikara, koji je odmah ispovrteo nekog poznanika iz naše Ambasade. Novi pasoš dobio sam već dva tri dana kasnije.
Ok, sada je možda komplikovanije, mada bi, s obziro na nove tehnologije, trebalo da je prostije.

49 41

imali smo i mi Ruse, al' nasi nisu "ljustili" samo Vodku.
"Nasi Rusi" su pili sve; Cvicek, Ancijan, Pivo, pomesano Jupi (Kokta) crno vino.

U petak vece, ako se ne napiju za pola sata i padnu pod sto; smatraju da im je vece propalo - kako mi je svojevremeno definisao jedan stari Slovenac svoje sugradjane.

P.S.
Bio sam u pravu.
Samo sam procitao prvi pasus, jer sam bio u zurbi; zakljucio sam - Snezana nam natrapala na Slovence.

kleinemutter

Smešno mi je što ljubav stara pesme stvara.

Htedoh da kažem nema zaborava, ali ovi sigurno i nisu živeli u toj zemlji o kojoj pevaju.

Sve u svemu ja sam uvek za pesmu i dobru emociju, rođačku brate nego šta!

Srećan uspon im želim.

pozz.

stefan.hauzer

Uh
već zamišljam tvoje oduševljenje,
na samo jednu reč koja podseća na dom
...iako je dom tamo gde ti želiš da budeš,lepo je kad se setiš i onog parčeta zemlje koje je samo tvoje:)

49 41

ako vec nemas, trebalo bi da imas.



Video sam negde i velicinu 30cm x 30cm.

Aktivira se pritiskom na dugmence, velicine malog nokta.
Drzi toplotu do nekoliko dati.

blogovatelj

Samo da mahnem
Da neko ne pomisli da me je odnela voda.

Ja danas čuo na radiju da je voda odnela autoput i da postoji opasnost da otklizaju planine i da oduvaju Bulder. Ne zezam se, to su smrtno ozbiljno pričali.
Bilo zajebano, a?

srdjan.pajic

49 41

P.S.
Dokle ti voda dosla?

Do brade, razume se . LINK.

Bilo je čupavo, nikad nisam iskusio ovakvu kataklizmu, a i ove planinske poplave su specifične jer se sve odvija jako brzo. Nekako smo preživeli, mada smo i mi morali da bežimo navratnanos, na rezervni položaj pre dve noći, onako sa sve bebom i mačkama ispod miške, ko je šta već dovatio.

Voda nam nije odnela kuću, jer smo od prave propasti bili odvojeni nekim brdašcetom koje raste maltene u centru grada. Ali je bilo dosta blizu, zato što imamo nekakav potok u dvorištu koji je za vrlo kratko vreme, i usred noći, narastao u vodenu stihiju i počeo da nosi stvari po dvorištu i da ulazi ispod kuće.

Sad se smirilo, kažu da je troje poginulo u kauntiju, i dvestotinak je nestalo, uglavnom su najebali ljudi gore u planinama iznad grada. Odnelo je sve puteve pa već drugi dan evakuišu ljude helikopterima.

Mi smo se vratili kući, i sad praznimo crawlspace ispod i ribamo. El ima neko ideju kako bezbedno da skinem i izvučem pokvašenu staklenu vunu iz crawlspace-a, pre nego što krene da raste budj na njoj?