OPTIMIZAM JE DOBRA STVAR, ALI ....

Autor: Rodoljub Šabić

Evropski komesar za proširenje Štefan File je pre nekoliko dana u Briselu najavio da očekuje skoro usvajanje okvira za pregovore o članstvu Srbije u EU, a da će ove sedmice početi analitičko sagledavanje, poglavlje po poglavlje, usaglašenosti pravnog poretka Srbije sa zakonima i standardima EU. Počeće od poglavlja 23 koje se odnosi na osnovna prava i pravosuđe.

Više naših zvaničnika koji na različite načine učestvuju u pregovorima sa EU propratili su najavu famoznog „skrininga“ sa naglašenim optimizmom. Uz ogradu da se to odnosi na stanje u oblastima kojima se bavim (slobodu pristupa informacijama i zaštitu podataka o ličnosti) taj optimizam me nije obradovao, naprotiv. A zašto, pokušaću da objasnim jednom „inventurom“, gotovo bizarnih informacija o aktivnostima na „usaglašavanju nešeg pravnog poretka sa Acquis Communautaire“.

Na zakonodavnom nivou npr.:

1. Zakon o video nadzoru. (Srbija nema praktično nikakvih zakonskih odredbi kojima bi bila uređena ova oblast. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je pre dve godine uputio Vladi inicijativu da se ta oblast, makar na elementarnom nivou uredi dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Inicijativa je sadržavala sasvim konkretne zakonske odredbe koje bi valjalo usvojiti. Do sada, povodom inicijative ili nezavisno od nje, na ovom planu nije urađeno ništa.)

2.Zakon o bezbednosnim proverama. (Kao i u prethodnom slučaju, ova oblast, uz jedan izuzetak, uopšte nije uređena zakonom. Aktivnosti koje bezbednosne provere podrazumevaju uređene su samo različitim podzakonskim aktima, što je, suprotno Ustavu. Poverenik je prošle godine uputio Vladi inicijativu za donošenje zakona o bezbednosnim proverama. Nema informacija da je do sada, povodom inicijative ili nezavisno od nje, urađeno bilo šta konkretno radi pripreme i usvajanja ovakvog zakona.)

3.Zakon o zaštiti uzbunjivača. (Oblast takođe  potpuno neuređena. Ljudi koji ukažu na korupciju po pravilu izloženi odmazdi i neprijatnostima. Već godinama se ocenjuje da je donošenje zakona neophodno. Postoji i formalna (i obavezujuća) preporuka GRECO-a iz 2006. sa rokom izvršenja do 2007! U okviru projekta koji je vodio poverenik početkom juna prošle godine (pisao sam blog o tome) pripremljen je Model zakona. Ipak, donošenje zakona je prolongirano, na neizvesno vreme.)

Na nivou strateških dokumenata to npr. izgleda ovako:

1. Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti. (Na inicijativu poverenika vlada je u avgustu 2010. usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti. Usvajajući Strategiju Vlada se samoobavezala da u roku od 90 dana, znači najdocnije u novembru 2010. usvoji Akcioni plan za sprovođenje Strategije sa definisanim aktivnostima, nosiocima zadataka i rokovima za izvršenje zadataka. Ni do kraja septembra 2013. Akcioni plan nije usvojen.)

2. Akcioni plan za usvajanje preporuka Evropske komisije. (Budući da je neshvatljiva docnja sa usvajanjem prethodno pomenutog Akcionog plana upala u oči i Komisiji EU i postala predmet njene formalne preporuke, Vlada se u svom Akcionom planu sa ispunjavanje preporuka Evropske komisije samoobavezala da će Akcioni plan za sprovođenje Strategije usvojiti do kraja drugog kvartala 2013. Sada smo na kraju trećeg kvartala a nema informacija da je na tom planu urađeno bilo šta.)

Na nivou podzakonskih akata:

1.Uredba o bližim kriterijumima za određivanje stepena tajnosti podataka „poverljivo“ i „interno“. (Bez ovog podzakonskog akta klasifikovanje poverljivih dokumenata ovog ranga vrši se proizvoljno, bez kriterijuma. Po Zakonu u tajnosti podataka Vlada je trebala da donese Uredbu najdocnije 24.5.2010! I nije. A i pored neshvatljive troipogodišnje docnje u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije donošenje Uredbe odloženo je (valjda) za leto 2014!)

2.Uredba o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka o ličnosti. (U odsustvu ovog podzakonskog akta zakonom garantovana „posebna zaštita“ naročito osetljivih podataka je samo prazna proklamacija. Vlada je, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Uredbu morala doneti najdocnije 4.maja 2009! Nije to učinila, a i pored neshvatljive četvoroipogodišnje docnje nema informacija o tome da li se i kada planira donošenje Uredbe.)

I da ovde, mada bi spisak mogao biti kudikamo duži, završim „inventuru“ i vratim se na optimizam. Optimizam je, nema sumnje dobra stvar. I sam, bar načelno, mislim da treba biti optimista. Jer, ako ništa drugo, kako je to govorio Čerčil: „Ne vidim da ima smisla biti išta drugo“. Ali definitivno bi moralo biti jasno da nam je pored optimizma potrebno i nešto drugo. Zapravo mnogo, mnogo šta drugo.