слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка
ту скоро паску јавности усталасаоје 1 храст израст’о баш на траси ( од тол’ко брда и долина околних ) коридора 11 кроз Србију (у селу Савинцу) а који локални живаљ зове Запис-Свето дрво у чију је кору урезан крст а потом освећен.
има томе . . .
овакво дрво Запис има значај у црквеним молитвама везаним за крстоноше или литије . често се уз Запис поставља и Оброк (крст) и . .. . уто се недира ! кад вид’ сад се баш таква Светиња нашла да смета.
О овом смо подоста читали па да не понављам ,пале су и тешке и непримерене речи од стране надлежних ,потом обећања актуелних Политичара на власти да ће Запис ту дије и потрајати, а биће и нове џаде . . па сви сити,а овце на броју.оно јесте сад кад је бригу о храсту преузео човек судбина му је запечаћена, има да кљокне окађен отпадним гасовима бројних возила која се на тој новоизграђеној деоници очекују. Микоризу ( то је оно . . . симбиоза биљака и мицелија, посебних ткзв. микоризних гљива, које творе сложену комуникацијску подземну мражу састављену од финих кончастих влакана а као резултат тога су примери големих стабала која никада нису била вештачки ђубрена нити наводњавана но остајала су дууги низ година јака и здрава ) а која се изградњом саобраћајнице увелико нарушава, да и не помињем.
Е ајмо сад малко у прошлост.
Јужни словени када су се трајно населили на балкану мешајући се са затеченим групацијама, а у додиру са развијеном културом рима и византије, прешли су у хришћанство што је у многоме изменило њихову обредну праксу.нетреба притом заборавити да је и хришћанство са своје стране било принуђено да преузме многе паганске обичаје и прилагоди их својим потребама и у оквиру у којем их је смештало.тако су се сви незнабожачки празници морали слити с хришћанским празницима.неретко се дешавало да келтско светилиште наследе римски, а од њих га преузму словенски свештеници .Дабог је врховни бог старе српске религије кога су у каснијим веровањима заменили свеци ( јован,сава,ђорђе,мрата . . ) . Дабогу су се приносиле многе жртве.касније са примањем хришћанства и постављањем крстова ти обичаји жртвовања одвијали су се баш поред крстова-оброка.
па ајд’ онда оњима.
Мајка природа је царибродско окружење подарила каменом, баш.човеку је он пак послужио при млевењу жита као жрвањ,покривао је са њиме куће за становање ,клесао је басамке , ситним каменом зидао бунаре те насипао путеве (џаде) и најзад место вечног сна обележавао каменим крстовима који са симболима на њима урезаним су уједно и огледала каменорезачке - крстарске уметности .крст,је најпростије речено фигура човека.стојећи став човека раширених руку, дакле универзум човека.човек је самог себе преточио у камен фигуру да траје. и не само то.крстови су прапротници времена и асоцирају као обележје да су срби врло стар народ на шта указују симболи на њима.натписи су углавном на старој ћирилици а положај оброка је увек исток запад. Постављани су удаљеније од саобраћајница зарад сигурности и пустошења углавном у планинским селима па је тамо традиција и очуванија.многи од оброка постављани су усред њива и винограда а посвећени су св Илији да би умилостивили Свеца како би им имање заштитио од невремена Клесар је често, полуписмен, ознаке на оброку чинио по свом умећу, но осећање мере за пропорционалност елемената и композициони склад су веома задовољавајући.префињеност у орнаментици,украсни симболи не остављају нас равнодушним.ипак најлепше су копије икона светаца пресликаних са икона,но чињеница је да су ови неимари остајали углавном безимени.крстови иако у разним формама стилизације увек су присутни као симболи хришћанске припадности. Овде у окружењу где сам множина их је .датирају према неким индицијама и пре 400 година (оброк св Петке у Нишору из 1649 г) а онај који предводи по старости је крст у селу Стањанци који је из 1090 г дакле пре Стефана Немање .но временске прилике су учиниле своје, оштетивши их али обичаји који се крај њих обављају трају.ево једног оброка старог 124 г из смиреног окружења манастира св Димитрија поврх Цариброда посвећеног светом великомученику ( Митровдан, 8 новембар).а ево и једног храста Записа ( кажу > 200 г. старог ) код села Петровац надомак Пирота у чијој ладовини често протекло лето налазих предах у теренским ми обавезама.
Овдашњи Народ оброке цени и кад поред њих прође,крсти се као да пролази поред цркве, док празнике црквене некад зову оброчити дани.Данас је више реткост да неко наручи камени оброк.у познатој каменорезачкој радњи мијић божидара у пироту причали су ми да је његов зет 2001 г отпремио крстолик оброк св Ђорђа за обновљену цркву у Нишору.
И отада . . ништа.
е сад, можда до неспоразума на релацији човек, природа,обичаји долази и због тога што је човек толико миноран ,мис’им сићурав, да из своје приземне ништавности причепљен потрошачким окружењем ону истинску поруку што Оброка што Запис дрвеета, сумњам, да може и сагледати тј’с спознати, да се кроз веровања у освећену флору, те камене белеге . . . чувају поруке једног времена .