Putovanja| Religija| Život

џаде , записи & оброци

Черевићан RSS / 25.09.2013. u 00:36

слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст  нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка

ту скоро паску јавности усталасаоје 1 храст израст’о баш на траси ( од тол’ко брда и долина околних ) коридора 11 кроз Србију (у селу Савинцу) а који локални живаљ зове Запис-Свето дрво у чију је кору урезан крст а потом освећен.

има томе . . .

овакво дрво Запис има значај у црквеним молитвама везаним за крстоноше или литије . често се уз Запис поставља и Оброк (крст) и . .. . уто се недира ! кад вид’ сад се баш таква Светиња нашла да смета.

431043B043E0433043404400432043E0.jpg

 

О овом смо подоста читали па да  не понављам ,пале су и тешке и непримерене речи од стране надлежних ,потом обећања актуелних Политичара на власти да ће Запис ту дије и потрајати, а биће и нове џаде . . па сви сити,а овце на броју.оно јесте сад кад је бригу о храсту преузео човек судбина му је запечаћена, има да кљокне окађен отпадним гасовима бројних возила која се на тој новоизграђеној деоници очекују. Микоризу ( то је оно . . .  симбиоза  биљака и мицелија, посебних ткзв. микоризних гљива, које творе сложену комуникацијску подземну мражу састављену од финих кончастих влакана а као резултат тога су примери големих стабала која никада нису била вештачки ђубрена нити наводњавана но остајала су дууги низ година јака и здрава ) а која се изградњом саобраћајнице увелико нарушава, да и не помињем. 

Е ајмо сад малко у прошлост.

Јужни словени када су се трајно населили на балкану мешајући се са затеченим групацијама, а у додиру са развијеном културом рима и византије, прешли су у хришћанство  што је  у многоме изменило њихову обредну праксу.нетреба притом заборавити да је и хришћанство са своје стране било принуђено да преузме многе паганске обичаје и прилагоди их својим потребама и у оквиру у којем их је смештало.тако су се сви незнабожачки празници морали слити с хришћанским празницима.неретко се дешавало да келтско светилиште наследе римски, а од њих га преузму словенски свештеници .Дабог је врховни бог старе српске религије кога су у каснијим веровањима заменили свеци ( јован,сава,ђорђе,мрата . . ) . Дабогу су се приносиле многе жртве.касније са примањем хришћанства и постављањем крстова ти обичаји жртвовања одвијали су се баш поред крстова-оброка.

па ајд’ онда оњима.

Мајка природа је царибродско окружење подарила каменом, баш.човеку је он пак послужио при млевењу жита као жрвањ,покривао је са њиме куће за становање ,клесао је басамке , ситним каменом зидао бунаре те насипао путеве (џаде) и најзад место вечног сна обележавао каменим крстовима који са симболима на њима урезаним су уједно и огледала каменорезачке - крстарске уметности .крст,је најпростије речено фигура човека.стојећи став човека раширених руку, дакле универзум човека.човек је самог себе преточио у камен фигуру да траје. и не само то.крстови су прапротници времена и асоцирају као обележје да су срби врло стар народ на шта указују симболи на њима.натписи су углавном на старој ћирилици а положај оброка је увек исток запад. Постављани су удаљеније од саобраћајница зарад сигурности и пустошења углавном у планинским селима па је тамо традиција и очуванија.многи од оброка постављани су усред њива и винограда а посвећени су св Илији да би умилостивили Свеца како би им имање заштитио од невремена Клесар је често, полуписмен, ознаке на оброку чинио по свом умећу, но осећање мере за пропорционалност елемената и композициони склад су веома задовољавајући.префињеност у орнаментици,украсни симболи не остављају нас равнодушним.ипак најлепше су копије икона светаца пресликаних са икона,но чињеница је да су ови неимари остајали углавном безимени.крстови иако у разним формама стилизације увек су присутни као симболи хришћанске припадности. Овде у окружењу где сам множина их је .датирају према неким индицијама и пре 400 година (оброк св Петке у Нишору из 1649 г) а онај који предводи по старости је крст у селу Стањанци који је  из 1090 г дакле пре Стефана Немање .но временске прилике су учиниле своје, оштетивши их али обичаји који се крај њих обављају трају.ево једног оброка старог 124 г из смиреног окружења манастира св Димитрија поврх Цариброда посвећеног светом великомученику ( Митровдан, 8 новембар).а ево и једног храста Записа ( кажу > 200 г. старог ) код села Петровац надомак Пирота у чијој ладовини често протекло лето налазих предах у теренским ми обавезама.

prilog.jpg 

Овдашњи Народ оброке цени и кад поред њих прође,крсти се као да пролази поред цркве, док празнике црквене некад зову оброчити дани.Данас је више реткост да неко наручи камени оброк.у познатој каменорезачкој радњи мијић божидара у пироту причали су ми да је његов зет 2001 г отпремио крстолик оброк св Ђорђа за обновљену цркву у Нишору.

И отада . . ништа.

е сад, можда до неспоразума на релацији човек, природа,обичаји долази и због тога што је човек толико миноран ,мис’им сићурав, да из своје приземне ништавности причепљен потрошачким окружењем ону истинску поруку што Оброка што Запис дрвеета, сумњам, да може и сагледати тј’с спознати, да се  кроз веровања у освећену флору, те камене белеге . . . чувају поруке једног времена . 

 



Komentari (23)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

49 41 49 41 04:11 25.09.2013

Dabome da je vazno

Pre neku deceniju, neko je vozio africkom pustinjom.
Bilo je samo jedno drvo, u celoj okolini na 20.000 km (kvadratnih).

Da nije bilo drveta, nis'(h) ne bi bilo; ovako je udario bas u njega.
Черевићан Черевићан 09:59 25.09.2013

алал

ћерао сам ја пустињом
дигди палма, свуда песак
да утрефиш које дрво
треба имат' мотив јак

но се деси, ретко више,
ал' отом се после пише

драгомије г 49 41 да се редовно дружимо ,хвала.
mikele9 mikele9 07:23 25.09.2013

Ima

е сад, можда до неспоразума на релацији човек, природа,обичаји долази и због тога што је човек толико миноран ,мис’им сићурав, да из своје приземне ништавности причепљен потрошачким окружењем ону истинску поруку што Оброка што Запис дрвеета, сумњам, да може и сагледати тј’с спознати, да се кроз веровања у освећену флору, те камене белеге . . . чувају поруке једног времена .

izgleda nešto i u mentalnom ustrojstvu ljudi s ovih prostora dragi G. Čer. Sve poćinje od mene, tako se vekovima ponašaju. Skoro sam video/pročitao o jednom pabu/krčmi u Engleskoj koji i danas radi a počeo je negde u vreme zidanja Notre Dame! Nisam za neprekidno parolaško zaklinjanje u prošlost ali za poštovanje vremena koje je iza nas, jesam. Bez kozmetike, takvog kakvo je bilo.
Черевићан Черевићан 09:53 25.09.2013

уистину има

времена су нека чудна
многи почињу од себе
живиш данас, тако делај
оно од пре, нек се јебе

драги г mikele , нове генерације = нови обичаји. Хвала на дружењу!
kukusigameni kukusigameni 16:21 25.09.2013

Re: уистину има

Jednom Mikele napisao ovaj blog.

Odgovor!---LINK
Черевићан Черевићан 16:33 25.09.2013

прочитах

наново Поглавицин одговор Линколну па преведено нанас сконтах . . . где смо - ту смо, од дрвета превиђамо шуму . . .

ХВАЛА г kukusigameni
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:17 25.09.2013

Kamen

pamti.

чувају поруке једног времена .
Черевићан Черевићан 12:25 25.09.2013

уоченоје

да у младости оно одпре некако није ни битно.тек са старењем интересовање креће . . . захваљујем на редовности коментарисања текстовами , гђо Greganović
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 14:48 25.09.2013

Šumar Jova napada stari hrast

Черевићан Черевићан 15:27 25.09.2013

посве

детаљно песмицу преслушах но не уочих деликт према храсту (ни у покушају) који учини поменути Јова ,шумар.цвркутавост пак врабаца не узимам за озбиљно, склони су претеривању, а Вама г Stojković-у хвала на коментару .

- јелда је деда, песмица баш лепа, указује ми Унука
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 17:55 25.09.2013

Re: посве

Pa, zna se šta rade šumari sa starim htastovima, uostalom kao i putari kad im se nađu na trasi.

...Ali jednog toplog leta,
stari hrast je post'o meta,
jednog šumskog čove,
slavnog šumar Jove.

Ptice složno sve u glas,
skočiše da brane hrast,
od jednog šumskog čove.,
slavnog šumar Jove.

Složno su se složili,
a kad su hrast odbranili,

pevali su opet svi,
Baba daba bi bi bi

A pevamo im sada mi
Baba daba bi bi bi

Zato deco draga čujte svi,
kuću čuvajte i Vi,
da Vas čuvar Jova
ne ostavi bez krova.
Черевићан Черевићан 20:23 25.09.2013

етоти

кад слабоух ја несхватих поруку врабаца, Baba daba bi bi bi , а јасно рекоше подоста и указаше на деструктора Јову.

е старости . . .
muaddib92 muaddib92 16:48 25.09.2013

'Ајд кад баш мора..

Тема - камен,
Ништа секс.
Камен - пламен,
.. па на екс

Черевићан Черевићан 23:04 25.09.2013

ето

колико племенитије изгледа окружење природе када је комплетирано делом руку љуцких. ми путари баш ћемо га утупимо кад дело наших руку објаши већ знани храст код Савинца на коридору 11.

хвала на дружењу те приложеном окоугођају, г muaddib-е
iqiqiq iqiqiq 18:49 25.09.2013

Из захвалности

чика Чер пребацих тастатуру на ћирилицу
Није страшно што грешимо али је страшно што не научимо лекцију

Ни после халабуке око храста, није се повела акција пописивања осталих храстова Србије, а свако може да назове Завод за заштиту природе и да тражи уписивање свог храста
Черевићан Черевићан 20:51 25.09.2013

биће

драга ms iqiqiq, мис'им Акције по наведеној теми.без бриге .ако не сад када је вруће онда биће . . . кад за(х)лади.обиман је то и одговоран посао но несумњајмо обећањима Битних.вера нас је ваза до сад одржала,незаборавимо.

хвала на коментару.
iqiqiq iqiqiq 21:04 25.09.2013

Re: биће

подсетићемо их, не' ме мрзи
mariopan mariopan 20:24 25.09.2013

...

Priroda će uzvratiti čoveku, već uzvraća.

Gledam onaj crtež džade okolonaokolo hrasta-zapisa, i mislim se...kako nisu mogli od onoliko zemlje okolo da nađu mesta za put nego baš preko hrasta, ni levo ni desno nego posred?

I ubiće ga, ovako ili onako, potkopavanjem, rastresanjem zemlje, ugušiće ga smradovima iz auspuha...ubiće ga. Ništa njima nije sveto.
Черевићан Черевићан 22:51 25.09.2013

драга

гђо mariopan нормално је било да је од стране надлежних СВА та значајна флора на територији Србије евидентирана како би пројектанти саобрацајница то имали пре пројектовања истих.то није учињено (нити је). сада post festum ето нама дивана колко нећемо.

волим када сте снама, Хвала.
mirelarado mirelarado 23:42 25.09.2013

Re: драга

А није да не може:

Черевићан Черевићан 00:11 26.09.2013

ма може

ние да не, драга гђо mirelarado, сам' не на аутопутевима . овакве, локалне џаде, тако су намерно и грађене да има,кад пригусти ,где да се олакшаш а не да шипчиш у по њиве зарад ње/га, дапростите.

захвалан на дружењу сам.
mirelarado mirelarado 15:30 26.09.2013

Re: ма може

Черевићан
ние да не, драга гђо mirelarado, сам' не на аутопутевима . овакве, локалне џаде, тако су намерно и грађене да има,кад пригусти ,где да се олакшаш а не да шипчиш у по њиве зарад ње/га, дапростите.

захвалан на дружењу сам.


У праву сте, гос'н Чер. Изгледа да нисмо једини тако неприпремљени и брзоплети кад је путарство у питању. Није за утеху, наравно, тек још један пример:



(клик на слик!)
Черевићан Черевићан 15:53 26.09.2013

eто

и код Амера се може деси слично.но и овде је аутопут (излазна рампа) у питању.једино што су се овде ангажовали заљубљеници у природу да храст покушају да сачувају,а не да се испоштују религиозни обичаји локалног живља.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana