Srpska ideja biznisa (faktor "šifra" i "nije do mene")

Scena 3 (Turska):
Sedim u radnji i ispijam istu takvu, gore pomenutu, kafu s ratlukom, a cenjkamo se oko nečega. Ulazi Rus i hoće da kupi neku dranguliju:
- Skoljka?
- 10€.
- 7?
- OK.
Rus daje novčanicu od 10€.
- I have no change.
- Ladno...
Nakon što je Rus otišao, pitam ga za cenu iste stvari:
- 5€
- But you've said to that guy 10€.
- But he is from Russia and you are from Srbistan.
- Would you give it for 2?
- OK.

Ukoliko si bio u Istanbulu, verovatno si opet platio barem duplo skuplje. U Kapadokiji smo videli iste suvenire iz Istambula bukvalno 10 puta jeftinije, a verujem da su i tamo cene za glupe turististe...

Mislim, cenkanje je lepo i veselo dok je na turistickom nivou, i dok ne zivis negde gde je taj nacin poslovanja malih radnji svakodnevica.
Na jugu Italije je slicna prica. U praksi, zavrsava se tako sto nemas vremena za ta zezanja, i kupujes samo u hipermarketima. A posle im kriva kriza...

Ukoliko si bio u Istambulu, verovatno si opet platio barem duplo skuplje. U Kapadokiji smo videli iste suvenire iz Istambula bukvalno 10 puta jeftinije, a verujem da su i tamo cene za glupe turististe...

Ma jok, slabo kupujemo suvenire a što se ostalih artikala tiče znamo šta koliko košta.

Scena 4 (kolega u Egiptu):
U jednoj draguljarnici je video dijamantski prsten. Hteo je da ga kupi svojoj devojci kao verenički. Vlasnik radnje je isprva tražio 1500€ za njega. Kolega je obigravao danima oko njega da bi ga poslednjeg dana letovanja kupio za 630€. Pošto mu je to ipak bilo malo sumnjivo, odlučio je da prsten osigura, čime bi istovremeno i dobio procenu prstena. Prsten je procenjen i osiguran na 2400€.

Jeste da me umara to cenjkanje, u prodavnici, sa taksistima, bukvalno na svakom koraku, ali to je deo islamske kulture. Pristajanjem na prvu cenu, vređaš prodavca porukom tipa: Ti si bednik i ja mogu da te kupim sa sve tvojom tezgom. Ukoliko kreneš da se cenjkaš, znači da ih poštuješ. Samo je poenta da stekneš osećaj dokle za šta možeš da se cenjkaš. Imao sam sreću da sam u Egiptu upoznao neke Kopte. U njihovim radnjama su istaknute cene koje su realne za njihovo tržište i odličan su reper za cenjkanje sa Arapima. Vlasnik nekoliko tih prodavnica Kopt, kada god bi nas video da nešto nosimo bi pitao koliko smo to platili. Pošto smo uvek uspevali da, po njegovim rečima, dobijemo dobru cenu na kraju je meni i jednom momku iz Podgorice nudio da radimo za njega. Kada smo mu objasnili da se u Srbiji bavimo nešto ozbiljnijim poslovima, onda je prestao da nam nudi posao, ali nas je zvao svako veče na kafu ispred njegove radnje pa smo mu pričali o Srbiji i Crnoj Gori, Srpskim pravoslavnim običajima, slavi......

rade.radumilo

Karađorđa utepali čim je prvi put rekao: Kojekude, a Miloša, čim je zucnuo: Činiš 'voliko... gde bi nam kraj bio.

Da, baš su oni ukinuli cenkanje i uveli fiskalne kase.

Ta neljubaznost je relikt onog lepog socijalizma, gde je glavno bilo - "ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko mogu ja malo da radim", i gde si bio primoran da kupuješ ono što ti se nudi.

A male privatne radnje su smatrane državnim neprijateljima.

Ta neljubaznost je relikt onog lepog socijalizma, gde je glavno bilo - "ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko mogu ja malo da radim", i gde si bio primoran da kupuješ ono što ti se nudi.

Ovo je malo upitno. Ja sam pao u nesvest kada sam čuo da su u ono vreme, kada se u redovima čekalo da se kupi frižider ili veš-mašina donosili uređaje u stan. Možda je tek još jedna radnja prodavala beleu tehniku u to vreme, a s obzirom na tražnju -- faktor konkurencije je dakle zanemarljiv.

Ne znam koja mi je nesvest bila dublja, ova ili ona kada sam čuo da su iz samoposluge Robne kuće ("Beograd" ) u (istom) gradu od tada oko 30.000, možda i manje, stanovnika, naručivali telefonom i da su ovi isporučivali robu na adresu! Šta reći na to? A i ne pamtim da su prodavci bili ovoliko neljubazni kao danas, naprotiv.

A sećam se da sam neke delove (nešto sam se mlkice bavio elektronikom, više po principu gotovih šema i štampanih kola, samo sam lemio delove) naručivao iz Zagreba, fenomenalno su bili ljubazni, slali mi upakovane u neke super praktične plastične kutije u kojima mi i danas stoje tako neke sitnice... Ne, nije (samo) nasleđe socijalizma u pitanju, ipak.

Jeste da me umara to cenjkanje, u prodavnici, sa taksistima, bukvalno na svakom koraku, ali to je deo islamske kulture.

Zamisli da zivis negde gde stalno za svaku sitnicu treba da se cenkas, ne samo tokom par dana egzoticnog odmora...

Cenkanje sa musterijama nikako nije dokaz trgovacke superiornosti, naprotiv u tom domenu Srbija je ipak malo uredjenija od islamskih zemalja ili od juga Italije...

rade.radumilo
Scena 3 (Turska):

Prošle Nove godine, ja u Atini a sin morao službeno u Istambul..... vraća se i pokazuje snimke...na jednom mestu kaže da obratim pažnju, on se pogađa sa prodavcem turističkih brošura ispred Aja Sofije.

Prvo na engleskom, prodavac ne popušta...... sve je 10 evra...bio tu i Gazda sinov pa sin sa njim progovori na grčkom....pita prodavac odakle su...sin kaže iz Atine...ali ja sam iz Srbije....Eeee, gde si brateee, pa mi smo svoji - obraduje se prodavac na čistom srpskom.
I cena kao za svoje, naravno, upola manja.

Hansel

Ovo je malo upitno. Ja sam pao u nesvest kada sam čuo da su u ono vreme, kada se u redovima čekalo da se kupi frižider ili veš-mašina donosili uređaje u stan. Možda je tek još jedna radnja prodavala beleu tehniku u to vreme, a s obzirom na tražnju -- faktor konkurencije je dakle zanemarljiv.

Pa kako bi drugačije ispraznili magacin, razmisli malo kakav je vozni park bio, pa tad su još rabadžije radile.
A drugo, ja se sećam kad su moji kupili regal, došli su neki polupijani "majstori" da ga sklope, i sklopili su ga tako da smo morali posle sami da ga sklapamo.

Ne znam koja mi je nesvest bila dublja, ova ili ona kada sam čuo da su iz samoposluge Robne kuće ("Beograd" ) u (istom) gradu od tada oko 30.000, možda i manje, stanovnika, naručivali telefonom i da su ovi isporučivali robu na adresu! Šta reći na to? A i ne pamtim da su prodavci bili ovoliko neljubazni kao danas, naprotiv.

U svakom žitu ima kukolja.

A nisam rekao da su svi bili neljubazni, ali kad uporediš uslove rada i primanja - onda i sad, danas su super-ljubazni u odnosu na ono pre.

Nekad se (a i danas u svim uređenim zemljama), plaćao prekovremeni/noćni rad/praznici, bili neki koeficijenti/stimulansi (čak se kod nas i pretirivalo u tome), a danas je to misaona imenica, a zaposleni mole boga da uopšte prime taj neki minimalac od 100-200 evra.

Drugo, kad pogledaš ko su sve vlasnici firmi, manji deo ima neku tradiciju bavljenja tim poslom, a veći deo su to neki bivši šefovi/direktori (članovi partije(a) propalih (pokradenih) preduzeća ili tajkuni koji su se obogatili na brzinu.

Treće, i dalje ne postoji (koliko toliko) fer tržišna utakmica, i dalje postoje privilegovani, koje poreznici i inspekcija zaobilazi, i oni kojima sede na grbači (i sve ih je manje).

A sećam se da sam neke delove (nešto sam se mlkice bavio elektronikom, više po principu gotovih šema i štampanih kola, samo sam lemio delove) naručivao iz Zagreba, fenomenalno su bili ljubazni, slali mi upakovane u neke super praktične plastične kutije u kojima mi i danas stoje tako neke sitnice... Ne, nije (samo) nasleđe socijalizma u pitanju, ipak.

To su verovatno bile privatne firme (neki čak nisu imali ni to), pa jedan moj drug i dan-danas živi od toga (pravi i sklapa ozvučenje i rasvetu), on je tada povremeno išao i tamo u nabavku delova.

Ima tu i jedna anegdota iz 1990. kad je jednom otišao sa burazerom (koji je neverovatno ličio na Slobodana Miloševića), i sad pozvonili oni na vrata, a taj tip otišao negde i rekao kevi, da će da dođu neki momci iz Srbije, i da ih pusti u stan, dok se on ne vrati.
Kad je žena otvorila vrata - pala u nesvest.

Cenkanje sa musterijama nikako nije dokaz trgovacke superiornosti, naprotiv u tom domenu Srbija je ipak malo uredjenija od islamskih zemalja ili od juga Italije...

Moja kuma bila u Sidneju. U nekom šoping molu veličine 10 ušća, u prodavnici tehnike (nekoliko puta veća od tehnomarketa kod Airport City-ja) želi da kupi HD kameru. Cena: 1500 AUD:
- Koliko za keš?
- 1350 AUD.
- Jel može za manje?
- Pa evo za vas...
Na kraju je spustila i kupila za 1000 AUD.
Po meni je cenjkanje ma koliko zamorno, izraz uzajamnog poštovanja kupca, prodavca i njihovog poštovanja vrednosti novca...

Milisav

To su verovatno bile privatne firme (neki čak nisu imali ni to)

Koliko ja znam, nisu (a i to je bilo pre 1990.), a i pričao mi jedan rođak da su generalno hrvatski trgovci bili mnogo uslužniji od srpskih, on je često naručivao knjige, slao filmove na razvijanje Fotokemici i sl., ne sećam se više detalja. Ima nešto i u kulturi ponašanja koja je ovde uvek bila u deficitu, da se ne lažemo. I odatle ide poslovna kultura... Ne ulazim sada u defekte drugih kultura.

Pa kako bi drugačije ispraznili magacin, razmisli malo kakav je vozni park bio, pa tad su još rabadžije radile.

Ovo te ne kapiram, pa mogli su da se prave ludi, platio si pa nosi kako se snađeš, a svako bi hteo da kupljeno što pre dopremi kući. Ni u tom slučaju ne bi imali problem s punim magacinima, sigurno. Pre sam skloniji da tu uslužnost pripišem opštem vremenu entuzijazma, a i nije baš bila poptuna uravnilovka, primanja u malim preduzećima su itekako zavisila od prihoda (moj otac radio u jednom takvom). Dok se ne umeša Partija, da raspodeli prevelike viškove.

Hansel

Ima nešto i u kulturi ponašanja koja je ovde uvek bila u deficitu, da se ne lažemo. I odatle ide poslovna kultura... Ne ulazim sada u defekte drugih kultura.

Ima naravno, a ima veze i sa događajima posle rata....

Ovo te ne kapiram, pa mogli su da se prave ludi, platio si pa nosi kako se snađeš, a svako bi hteo da kupljeno što pre dopremi kući. Ni u tom slučaju ne bi imali problem s punim magacinima, sigurno. Pre sam skloniji da tu uslužnost pripišem opštem vremenu entuzijazma, a i nije baš bila poptuna uravnilovka, primanja u malim preduzećima su itekako zavisila od prihoda (moj otac radio u jednom takvom). Dok se ne umeša Partija, da raspodeli prevelike viškove.

Dobro, možda sam se malo zaleteo (zbog čekanja u redovima , a i ne znam o čemu se konkretno radi), ali ja se sećam da su neke firme donosile robu direktno iz fabrike (znači, nema čak ni magacina, već samo prodajni salon).

Bilo je naravno i kvalitetnih direktora, šefova, radnika, i bile su firme koje su lepo radile, pa kad se namirisao profit, onda je krenulo sa skidanjem "viškova" sa zapošljavanjem rođaka, pa napredovanje rođaka....zato i kažem da je takav sistem dosta uticao na ponašanje.

mariopan

Prvo na engleskom, prodavac ne popušta...... sve je 10 evra...bio tu i Gazda sinov pa sin sa njim progovori na grčkom....pita prodavac odakle su...sin kaže iz Atine...ali ja sam iz Srbije....Eeee, gde si brateee, pa mi smo svoji - obraduje se prodavac na čistom srpskom.
I cena kao za svoje, naravno, upola manja.

Tako je moja sestra bila na zimovanju u Bugarskoj. I sad, blizu podnozja stand koji prodaje pomfrit. Zet pitao, naravno na engleskom, za cenu i dobio neku morsku...

Seka, mrtva 'ladna prisla i pitala "Kolko struva?" (Koliko kosta - na bugarskom) i dobila pomfri za deset puta manju cenu!

Upravo tako. A onda dodatno poskupljuju jer se potražnja smanjuje (zbog visokih cena).

Inner Party

Pre neki dan sam čuo neverovatnu izjavu na TV-u: Roba poskupljuje jer se potražnja smanjuje.Zašto bi se prodavci nervirali sa poslom? Nabiju cenu i rade sa malim količinama i izadje im na isto ...

Nekima ne izađe isto
Prošle godine kupim jako lepe krastavćiće od komšije nakupca na našoj pijaci. Skupi da se naježiš ali tako lepi da nisam odolela, meni ionako ne treba mnogo (količinski), stavim u tegle i zaboravim.

Otputujem, vratim se posle nekoliko meseci i vidim komšiju na pijaci, i pohvalim mu krastavčiće, bili su tako ukusni i lepi - a on meni kaže da je sve ono drugo (dva džaka) bacio, propalo mu, niko nije kupio ni kilo. Duša me zabolela, budala jedna.

A što nisi malo spustio cenu pa da nisi bacio?
On me samo pogleda kao da se pita da li se šalim?

Sad, pre dva tri dana, kupujem svašta za turšiju i trebaju mi krastavčići - opet ja do njega, kod njega dupla cena, a krastavčići isti kao kod svih drugih.
I ove ćeš da baciš komšija - kažem mu i odem, kupim na prvoj tezgi do njega.
On me mrko gleda - ne shvata.

- a on meni kaže da je sve ono drugo (dva džaka) bacio, propalo mu, niko nije kupio ni kilo.

Verovatno ne govori istinu nego kuka cisto sporta radi. Dobro je njemu isla prodaja cim ni ne pomislja nista da menja.

mariopan
na pijaci

Пазарни дан, сточна пијаца. Домаћин дотерао врло велику и дебелу свињу за клање на продају. Купци разгледају, питају за цену, ценкају се. Најзад појави се озбиљан купац и погодише се. Купац извади паре да плати; пола евра пола у динарима али продавац хоће све евра. Нема проблема, купац му да половину као капару и оде ту близу да замени. У међувремену други купци се интересују али продавац им каже да је свиња продата.

'Добро, свиња продата а прасе ?'
'Какво прасе?' 'Ово позади !'

Свиња мртва ладна почела прашење посред сточне пијаце. Газда није ни знао да је спрасна, мислио да је продаје у пастрму за клање. Уто се враћа купац са остатком евра. Продавац му враћа капару :

'Нећу да продам, одустајем'
'Опа прике, то не може. Ево теби ресто паре, дај ми моју свињу !'

Крене оштра расправа. Публика навија, ситуација заоштрена а свиња прасиће избацује рафално. Ту се нађе и крпа, и слама, и топла вода у пластичним флашама да мали не промрзну; циркус, пет звездица прасилиште посред пијаце.

И најзад, под притиском већине продавац попусти и прода како је прво и рекао. Купац, опет под притиском већине добаци неку кинту преко, за срећу, и одвезе кући свињу и дванаест прасића; и све се лепо завршило.

nikvet pn
И најзад, под притиском већине продавац попусти и прода како је прво и рекао. Купац, опет под притиском већине добаци неку кинту преко, за срећу, и одвезе кући свињу и дванаест прасића; и све се лепо завршило.

najlepše

Obožavam male prasiće, ružičaste i rumene kada se rode, i posebno kada se poređaju kao veknice pa sisaju, milina.

I od mene oduševljenje, nikvet pn me uvek oduševi svojim pričama.

Vesna Knežević Ćosić

Pred prajd, poruci jedna beogradska LGBT organizacija od jedne firme flajere, od druge balone. Obe firme je oduvaju i odbiju, kad su skapirali da flajeri i baloni trebaju pederima.

Nadam se da ce LGBT organizacija objaviti njihova imena, te imena ostalih koji diskriminisu kupca jer je drugacije seksualane orijentacije, kao i da ce Udruzenje potrosaca da reaguje.

Na Dnu, knjiga koja je svojevremeno izazvala; veliku politicku buru u nemackoj.
Od sindikata, politickog establismenta, svih koji sisaju majku drzavu.

Napisao ju je nemac, koji je proveo dve krvave godine za pripremu - novinarskog istrazivanja.

Ucenja stranog akcenta, maskiranja i s licno.

(pogrešno pozicioniran komentar, ovde sam samo hteo da se pitam je li ijedno udruženje potrošača ikad išta uspelo da reši, hteo sam da odustanem, ali očigledno mi se nije dalo )

Vesna Knežević Ćosić

Pred prajd, poruci jedna beogradska LGBT organizacija od jedne firme flajere, od druge balone. Obe firme je oduvaju i odbiju, kad su skapirali da flajeri i baloni trebaju pederima.

Nadam se da ce LGBT organizacija objaviti njihova imena, te imena ostalih koji diskriminisu kupca jer je drugacije seksualane orijentacije, kao i da ce Udruzenje potrosaca da reaguje.

Cekaj, molim te - sta su mislili (ako su uopste razmisljali) da ce da se zaraze homoseksulnoscu preko uplate na racun???

Cekaj, molim te - sta su mislili (ako su uopste razmisljali) da ce da se zaraze homoseksulnoscu preko uplate na racun???

ne znam, vertovatno ne, nego nece da imaju posla "s takima"

Hansel

(pogrešno pozicioniran komentar, ovde sam samo hteo da se pitam je li ijedno udruženje potrošača ikad išta uspelo da reši, hteo sam da odustanem, ali očigledno mi se nije dalo )

nema veze, znam o čemu govoriš, uloga tih udruženja je takva da imaju samo savetodavnu ulogu i ulogu posrednika, kao mirno rešavanje sporova, što je ok kada bi naša svest bila na malo višem nivou
Ovako kada koristiš "posrednika" ispadne još gore. Nijedna kompanija kojoj sam se žalila osim tehnomanije (ovo potpisujem, čuvam i dokaze, stvarno su bili super korektni) nije bila korektna i ispravila greške, čak ih nije bilo ni briga, jer sve dok nije sudski spor, izgleda da ih GAZDE ne kontrolišu

Ideja je bila da ako stigne neki prigovor podržan od udruženja potrošača, kompanija se ozbiljno zabrine za svoje poslovanje, jer nije isto kada bogoradimo u prodavnici i kada stigne pismena pritužba sve sa potpisom i JMBG podacima

Vesna Knežević Ćosić

Cekaj, molim te - sta su mislili (ako su uopste razmisljali) da ce da se zaraze homoseksulnoscu preko uplate na racun???

ne znam, vertovatno ne, nego nece da imaju posla "s takima"

E, ovde mora da padne stari dobri vic koji tako lepo ilustruje ono o cemu ovde pričamo:

U američkoj školi učiteljica pita đake ko je bio najveći čovek ikad rođen?
Mali Ameri odgovarjau "Vašington, Kenedi..." i sl., ali, narvno, niko ne zna odgovor.
Onda se javi mali Jevrejin i kaže "Isus!"
Naravno, to je tačan odgovor, i učiteljica krene da mu upiše ocenu a onda se seti pa ga pita:

"But, you are Jew, why didn't you say Moses?"

"Moses is Moses, but business is business!"



Očito, neki ovde još nisu naučili TU lekcuju.

Jeeee, kakva vest, kakav trol! Kod nas je tako godinama, nikad nikog nisam cula da se zalio, naravno da ja jesam... Kazu ne moze ginekolog da ceka dok se vi raspremate. Nije duzan ni dobar dan da kaze, udjete, popnete se na sto, rasirite noge, pa mu onda pricate sto ste dosli, da covek ne dangubi, zuri da radi privatno... Vec sam pocela da se pitam jel' samo meni to pravilo smeta, kad ono i ministarstvo moze da reaguje! Divna vest, hvala!

kakve veze ima kakvo je sirće, najozbiljnije će on.

Ja prekjuče prolazio pored neke radnje i vidim rukom ispisanu "reklamu": "Eurokrem 950 grama 250 dinara". Ma nemoj, morao sam da vidim koji je taj "eurokrem", da li je moguće da su priznači da ne vredi više, pitam prodavca, on mi pokaže kanticu "Pandalade". - "Pa, to nije Eurokrem!" -- "Kako nije?" -- "Pa, to je Pandalada." -- "Ma, daj!", potcenjivački će on. Kažem mu da Eurokrem porizvodi "Takovo". -- "Ma, daj!" Ne odustajem: "To je k-r-e-m" (ovde je već zaćutao), "ne Eurokrem", ovde je već proradila inercija: "Ma, daj!"

Inače, dr Petar Borović je u jednoj emisiji pričao da je alkoholno sirće po jetru sedam puta toksičnije od alkohola. Zapanjen (više sam voleo alkoholno), pitao sam g ašta je onda s jabukovim, zašto se tvrdi da je čak lekovito; rekao je da je to druga priča, da je ostavimo za drugu emisiju, ali te druge emisije nije nikad bilo i još ne znam zašto. Drugim rečima, slušaj ti tog prodavca!

Hansel

Inače, dr Petar Borović je u jednoj emisiji pričao da je alkoholno sirće po jetru sedam puta toksičnije od alkohola. Zapanjen (više sam voleo alkoholno), pitao sam g ašta je onda s jabukovim, zašto se tvrdi da je čak lekovito; rekao je da je to druga priča, da je ostavimo za drugu emisiju, ali te druge emisije nije nikad bilo i još ne znam zašto. Drugim rečima, slušaj ti tog prodavca!

Pa kako ću turšiju da stavljam sa jabukovim sirćetom?
A pravo da ti kažem, ne volim ga baš ni u salati.
A tek vinsko što mrzim. Kad kreću one mušice da se skupljaju oko stola, pih!

A pravo da ti kažem, ne volim ga baš ni u salati.

ja koristim samo jabukovo za salatu,
godinama mi ga je pravio svekar od divljih jabuka, iz šume.

sada ga kupujem, i nije to to:)
možda sa ovim iz radnje može i turšija, ebe te samo što ti se
ne svidža aroma

ps. najbolja kombinacija za salatu:
pola limunovog soka, pola jabukovog sirćeta, mali tač
balsamika od nara ( to sam nedavno otkrila)
i ulje od koštica grožđa.

da je moja baba živa prekrstila bi se i levom i desnom:)

AlexDunja

možda sa ovim iz radnje može i turšija, ebe te samo što ti se
ne svidža aroma

ps. najbolja kombinacija za salatu:
pola limunovog soka, pola jabukovog sirćeta, mali tač
balsamika od nara ( to sam nedavno otkrila)
i ulje od koštica grožđa.

da je moja baba živa prekrstila bi se i levom i desnom:)

Imaš pravo, ne sviđa mi se aroma.
Ali zato salatu sa limunom volem i ja

Pa kako ću turšiju da stavljam sa jabukovim sirćetom?

Pa, lako! Odlična bude, doduše ne s kupovnim (tu varijantu nisam probao).

Ja ovog leta konačno napravio sirće od divljih krušaka, što mirišeeee! I napravio turšiju s njim, nadam se da će dostići babinu!

a ovog leta konačno napravio sirće od divljih krušaka

Dozvolio si da ti se kruške ukisele umesto da napraviš nešto korisno od njih?!
Radžu recimo.

Radža se ovde pravi od slađeg voća, ali ja nisam ljubitelj iste, ja pio ovo sirće kad je bilo gotovo, a bilo gootovo za deset dana, neki kažu da se u stvari preskoči alkoholno vrenje kada masa ima dovoljno vazduha, a taj sam uslov obezbedio.

Stvarno sma pijuckao, i stvarno me vuklo da ga pijem, ne baš k'o sok, ali dođe nekako tako, kao neki gazirani. Već sam smislio nazdravljanje sirćetom umesto rakijom, pa da vidim ko će da mi izađe na megdan!

Hansel

Stvarno sma pijuckao, i stvarno me vuklo da ga pijem, ne baš k'o sok, ali dođe nekako tako, kao neki gazirani. Već sam smislio nazdravljanje sirćetom umesto rakijom, pa da vidim ko će da mi izađe na megdan!

Hi, hi, hi! Nazdravlje ti bilo!

kao neki gazirani

Ne kaže se gazirani sok, nego "onaj što pršće po nosu"
Tako ga zovu babe i dede u mom selu

"Daj mi, dete, još malo one klizave torte (kremaste, mekane) i onaj sok što pršće po nosu, pa da idem."

sneza.lazarevic

Hi, hi, hi! Nazdravlje ti bilo!

Hvala, i tebi! I, da znaš, tripujem da mi je pomogao, navukao sam bio tada neku kijavicu i grlobolju, k'o rukom odneto bilo sledećeg dana!

HCM, hvala na ovim detaljima, beskrajno su mi zanimljivi. Moje neke drugarice, još nejasmo u srednjoj školi, bile u kafiću, kad naišao neki čiča: "Sine, kakvI soci imaš, neštO mi se zakovrdžAlo u stomAk?"

Ne kaže se gazirani sok, nego "onaj što pršće po nosu"

Takođe, na svadbama uvek postoje dve vrste soka - crni i žuti.

blogovatelj

Ne kaže se gazirani sok, nego "onaj što pršće po nosu"

Takođe, na svadbama uvek postoje dve vrste soka - crni i žuti.

ahahah, to doživeli lično na Srebrnom jezeru, moja mala naručivala "ice tea od breske" a lik joj odgovara "crni sok ili žuti sok"

Inače tu sam evocirala SFRJ uspomene, jer je lik kada smo došli 5 minuta pred kraj termina za doručak (hotel) počeo da viče i preti da nećemo dobiti doručak. Onda, da bi se valjda osvetio, naredi nam da uveče sednemo za neki sto u ćošku, meni bilo zanimljivo da vidim šta će da se desi ako ipak ne sednem kako mi je naređeno, uh kako se drao i vikao. Bilo mi zabavno, ali naravno posle 3 dana smo napustili "hotel kalifornija" i nikada više tamo.

Srećom sam veoma krupna pa kada sam ga pitala "jel Vi to mene hoćete da bijete" smirio se.

iqiqiq

Zastupa: Vera Vida

Moram javno da je kritikujem -- ona je u "Potrošaču" (pre godinu-dve) čitaocu koji je tražio zaštitu zbog kupljene KAFE koja je bila 40% surogat i to na licu pakovanja nije bilo naznačeno, odgovorila da svaki proizvođač ima svoju recepturu itd. i da je faktički on, a ne kupac u pravu; nije joj palo na pamet da kafa može biti samo kafa, i da proizvod koji se tako zove može biti samo od plodova istoimene biljke, a ne i od cikorije, ječma i ne znam čega. Inače ne pijem kafu, ali ako bi se ta "logika" primenila na druge proizvode (a pokušava se), šta bi nam preostalo? Al' joj je savetovanje i zastupanje, svaka joj čast.

Oni imaju samo savetodavnu ulogu, tek promenom Zakona o zaštiti potrošača će možda bar na papiru da se poboljša položaj kupca

evo vam još linkova
Kome uložiti prigovor

Ovde imate i koristan forum

Vreme kupovine

Inače i RTS ima subotom uveče emisiju Potrošački savetnik, pohvalila bih ih, jer uvek prenose korisne informacije, a možete im se obratiti


Redakcija emisije Potrošački savetnik
Preševska 61
11160 Beograd 74
011/2-415-485
Email <redakcija@potrosackisavetnik.com>;

Hansel

nije joj palo na pamet da kafa može biti samo kafa, i da proizvod koji se tako zove može biti samo od plodova istoimene biljke, a ne i od cikorije, ječma i ne znam čega. Inače ne pijem kafu, ali ako bi se ta "logika" primenila na druge proizvode (a pokušava se), šta bi nam preostalo? Al' joj je savetovanje i zastupanje, svaka joj čast.

Pa kao i za ono američko mleko koje neko pomenu, pitanje je šta je uopšte "kafa" kao prodajni artikal. Nije to tako jasno definisano.

Imam neki dijet ili lajt margarin u frižideru, pa piše opis i sastav na raznim bivšim srpskohrvatskim jezicima, i na jednom jeziku piše "margarin", na drugom "blagi margarin" (ili tako nešto) a na trećem "proizvod sličan margarinu", dakle kako koja država donese pravilnik, tako to jeste margarin ili nije.

Ili npr. "čaj". Većina čajeva na rafu u samoposluzi nisu napravljeni od biljke čaja nego od kamilice, lipe, šipka ili nekog preseka fitocenoze.

Za kafu se sećam da kada sam bio mali mama je stalno pominjala neku Divku koja nije bila napravljena od prave kafe pa su mogla deca da piju (? valjda za belu kafu)

U suštini potrebno je na pakovanju da piše pravi sastav proizvoda, pa ti onda pročitaš i odlučuješ da li želiš to da konzumiraš i da platiš toliko koliko piše. Npr. svaki kupovni sok od kruške ima xy procenata soka od jabuke, i ti onda kažeš "Ok, to je mešani voćni sok sa baš dosta procenata kruške, dakle ne moram da pijem golu jabuku, a za ovu cenu se slažem da platim toliko i da odnesem ovaj sok kući i da ga popijem i da sam OK sa tim"

Ne znam, pitaj na ulici ljude i proveri šta većina, ako ne i svi podrazumevaju pod "kafa", a šta pod "čaj", šta pod "brašno", a šta pod "mleko". Ne podrazumeva se valjda da brašno može biti i riblje i koštano, pa da se malo pšenično pomeša s njima? Jednostavno, ne ide. Pa, samo da mi neko umesto kakaa u kakao stavi nešto pride, video bi on (doduše, nije isključeno da neki domaći prepakivači već stavljaju i pesak, tj. neke surogate, nije mali broj ljudi tvrdio da je osetio nešto kao pesak u onome što se ovde zove kakao).

I, sada pogledah u Rečnik Matice srpske, i objavljujem da sam delimično poražen, evo kaže кава=кафа, ... 2. напитак приређен од пржена кавина плода или његова сурогата. Dakle, krivi su još negdašnji trgovci i kafedžije, nema drugog objašnjenja!

Ovako vas varaju prodavnice

To nije prevara, to su tehnike prodaje.

blogovatelj

Ovako vas varaju prodavnice

To nije prevara, to su tehnike prodaje.

Ne pucaj u glasnika! Samo sam prenela članak .- oni su dali naslov.

А што им ниси тражила у различитој боји?

Primer prodaje, da li je dobar ili loš, procenite sami.
Pre desetak godina moj klinac postavi prst u vrata kada smo se vraćali iz posete prijateljima. Obuvali smo se se u predsoblju u njihovom stanu. Neko je otvorio izlazna vrata, ali bila je promaja, a još su i vrata su imala izuzetno jak mehanizam sa klipom za zatvaranje. Otkinu mu pola jagodice na prstu. Nastane uzbuna.
Otprilike kao onaj snimak sa Titom na DNK blogu što je postavio Maksa.
Odvezem ga u ambulantu i ušiju ga.
Vratim ga kući pa odem da uzmem lek protiv bolova.
Lek nije na recept, nego se kupuje, doktor mi na papir zapisao ime leka.
Ulazim u Shoppers Drug Mart, hipermarket gde se prodaju lekovi i kozmetika.
Dam prodavačici papirić, ona mi pokaže gde je lek i pita me da li želim sa ukusom borovnice ili sa ukusom jagode?!
Posle jurnjave i stresa takva briga za kupca ni najmanje mi se nije svidela.
Tipična američka prodaja - big shiny box and nothing in it.

blogovatelj

Posle jurnjave i stresa takva briga za kupca ni najmanje mi se nije svidela.
Tipična američka prodaja - big shiny box and nothing in it.

Pa i nije baš, kad ti neko umre, neki Topalović te pita kakav ćeš kovčeg, da li ćeš ovo ili ono.....a tebi nije ni do čega.

Tako i apotekarima - stalno dolaze bolesni (ili sa nekakvim bolovima), pa je njima to rutina.

Kad razmišljam o američkoj prodaji, razmišljam o rasprodajama.
Popusti 50%, 60%, 70% i 80%.
Ali ne kaobajagi kao kod nas, nego stvarno.
Džabdžaba stvari možeš da nađeš.

Misliš da prevara kao biznis model ovde ne postoji? Pa ovi ovde su to izmislili, nisu Srbi, veruj mi.
Ima i takvih rasprodaja kao što pišeš, a ima i prevara.
Mislim, recimo... Imaš jaknu koju svuda možeš da kupiš za $60. Radnja stavi da ona košta $120, drži cenu nedelju dana, a onda spusti na istih $60 kao i svi. I stavi ogroman plakat rasprodaja 50% off.
U prodavnicama obuće i garderobe skoro uvek imaš varijantu da kupiš jedno nešto i da drugi komad bude u pola cene, ali nikad nemaš da ti to jedno nešto daju po 75% cene. Znači, pljuni $200 i dobićeš 25% spuštenu cenu... Tako se pare uzimaju. Ko ima dvoje dece, ovo je dobra ušteda, a i njima dobra zarada.
Ali je prvi uslov pljunuti dvesta baka.

blogovatelj

da li želim sa ukusom borovnice ili sa ukusom jagode?!
Posle jurnjave i stresa takva briga za kupca ni najmanje mi se nije svidela.
Tipična američka prodaja - big shiny box and nothing in it.

Razumeo sam ideju, ali, u tom shiny box-u su se, ipak, našle tražene tablete.

Ne znam da li ti je pala na pamet opcija - žao mi je, nema? Ili si već predugo u Americi?

Razumeo sam ideju, ali, u tom shiny box-u su se, ipak, našle tražene tablete.

Kako i ne bi.
Po ceni od 1155 dinara sprskih po današnjem kursu.

blogovatelj

Kako i ne bi.
Po ceni od 1155 dinara sprskih po današnjem kursu.

Nije jeftino, ali ima.

Da li se tamo sme kupiti antibiotik bez recepta?

Nije jeftino, ali ima.

A da je u Srbiji skup, onda bi vi kukali što je skup. Kad je skupo, naravno da ima.

Da li se tamo sme kupiti antibiotik bez recepta?

Antibiotik ne sme bez recepta.
Dobro me podseti.
Da mi je bio potreban antibiotik rekli bi mi da dodjem sutra, jer lekove na recept daje samo diplomirani farmaceut, koji ne radi noću

Posle jurnjave i stresa takva briga za kupca ni najmanje mi se nije svidela.
Tipična američka prodaja - big shiny box and nothing in it.

E, sad, kenjaš za medalju, blogi. Tebi je nemoguće udovoljiti, da su ti dali da biraš samo jedan ukus sad bi ovde kukumavčio kako je jadna ponuda, i neuvidjavni prodavci, koji bi da ti uskrate mogućnost izbora u tako kritičnom trenutku.

Inače, i mene je hirurg, to jest, med. sestra, na operacionom stolu kad sam morao da vadim umnjake, onako prestravljnog, pitala koji ukus gela za anesteziju hoću. I izvadila kutiju sa jedno, jebeš mi sve, 20 ukusa. Mislim, who gives a f_ck kojim će ukusom da me ošamuti pred inekciju?

srdjan.pajic

Posle jurnjave i stresa takva briga za kupca ni najmanje mi se nije svidela.
Tipična američka prodaja - big shiny box and nothing in it.

E, sad, kenjaš za medalju, blogi. Tebi je nemoguće udovoljiti, da su ti dali da biraš samo jedan ukus sad bi ovde kukumavčio kako je jadna ponuda, i neuvidjavni prodavci, koji bi da ti uskrate mogućnost izbora u tako kritičnom trenutku.

Inače, i mene je hirurg, to jest, med. sestra, na operacionom stolu kad sam morao da vadim umnjake, onako prestravljnog, pitala koji ukus gela za anesteziju hoću. I izvadila kutiju sa jedno, jebeš mi sve, 20 ukusa. Mislim, who gives a f_ck kojim će ukusom da me ošamuti pred inekciju?

Pa o tome pričam, who gives the fuck. I sad ti ne njaške a ja njamke?
Došo sam bio u Šopers u 12, ujutro se budim u 6, celo popodne pio pivo pa jurio sa detetom u ambulantu i ušivanje, a onda me ona pita dal ću borovnicu ili jagodu? Baš me briga, daj šta bilo, samo kući da idem.
Posle sam se navikao na te ludosti, tad sam bio baš žešći njukamer.
A bolji vam standard nego kod nas. Moj zubar ima četiri vrste gela. Banana, jagoda, borovnica i četvrti sam zaboravio šta.

blogi

A bolji vam standard nego kod nas. Moj zubar ima četiri vrste gela. Banana, jagoda, borovnica i četvrti sam zaboravio šta.

Pa jeste, ja tražio Kapri, ili barem Čokomoko, ali sestra nije imala.

Zezam se, ne znam da li je bilo dvaes vrsta, ili samo četiri, jel' rekoh lepo da sam već bio poluonesvešćen od straha, mogla je mirne duše da me nabode na iglu i bez anestezije.

Došo sam bio u Šopers u 12, ujutro se budim u 6, celo popodne pio pivo pa jurio sa detetom u ambulantu i ušivanje, a onda me ona pita dal ću borovnicu ili jagodu? Baš me briga, daj šta bilo, samo kući da idem.

Eh nije baš najbolji primer, jer ima dece koja nerado uzimaju lekove i neće da popiju, pa se onda farmaceuti dovijaju sa tim ukusima u sto varijanti. Sećam se da su i moji klinci rađe pili neke sirupe za grlo jer je ukus bio interesantan.

Da preteruju sa ponudama, bolji primer su samoposluge gde u enormno velikim količinama imate npr preko 50 vrsta cerealija raznih ukusa i proizvođača. Sa obzirom na genetiku i traume hiperinflacije, ja sam se uvek saginjala da u donjim rafovima nađem najjeftiniju ponudu. Ista priča sa mnogim drugim namirnicama, bolje snabdevene prodavnice imaju kilometrima dugačke rafove.

Krugolina Borup

Tipična američka prodaja - big shiny box and nothing in it.

Kad razmišljam o američkoj prodaji, razmišljam o rasprodajama.
Popusti 50%, 60%, 70% i 80%.
Ali ne kaobajagi kao kod nas, nego stvarno.
Džabdžaba stvari možeš da nađeš.

Ima kod nas i boljih rasprodaja! Paz' ovo: