Naknadna pamet, čemu?

                               There are schools, where the pupils learn nothing except that which is better unlearned

Kada jedna demokratski izabrana vlada na jedno od ključnih ministarskih mesta  (nisu svi ministarski portfelji isti) postavi pripravnika, vrlo je moguće da se to završi kao – neuspeh.

Pre dva dana mediji su zabeležili izjavu Borisa Tadića, bivšeg šefa države, koji je ostao upamćen i po tome „što se mešao u sve“: „Jeremić nije dobro radio, koristio je poziciju za ličnu promociju”. U tekstu, BT je još dodao da je Vuk Jeremić, u svojstvu ministra spoljnih poslova, “posvađao Srbiju sa mnogim zemljama”.

Ovakva izjava, koja bi se za svakog ministra spoljnih poslova  mogla shvatiti kao krajnje negativna ocena, ne dolazi kao iznenađenje onima koji se iole razumeju u spoljnu politiku.

Nije dovoljno što je BT naknadno došao do saznanja do koga je došao, trebalo je istovremeno i da se izvini, odnosno izrazi žaljenje širem pučanstvu Srbije zbog svog pogrešnog izbora, jer on je – jedini i isključivo - bio odgovoran što je VJ uopšte postavljen za ministra spoljnih poslova i ostao dva mandata. 

Naravno, bilo je kritika na rad VJ  (S. Basara ga je, recimo, u svojoj dnevnoj novinskoj kolumni zvao “picopevcem” svaki put kada je morao da ga pomene, sa upozorenjima u stilu “Jeremić sebi pravi korist, a Srbiji štetu”), ali BT nije hteo da sluša.

S tim u vezi, nadam se da će BT, koji ne isključuje mogućnost povratka na političku scenu Srbije, sledeći put, ako do toga dođe, biti oprezniji.

-----------------

N. B.

Naravno, o gospodinu VJ još ćemo slušati, pošto je u pitanju ambiciozan čovek. Ja ne bih pisao o njemu da nije bilo one vesti iz medija -  izjave Borisa Tadića o njegovom lošem ministrovanju.