Katran & perje

Eto kako hronichna neobaveshtenost moze da ima katastrofalan ishod!

Pa svako ko je gledao bilo koji kaubojac, makra i onaj trecerazredne produkcije, zna da scenario izgleda sasvim drugachije. Da bed gajsi, ruzni, prljavi, zli i neartikulisani, obavezno pijani ujashu u neki gradic i krenu da lome, pljachkaju i tuku, da se zene sa decom rastrche kako bi se sakrili od bahatih nasilnika i da muskarci , predvodjeni glavnim sherifom i njegovim pomocnicima, hrabro krenu da ih pohvataju i zatvore.

 Jer, majkumu, to je njihov grad, oni su ga izgradili i zele da u njemu mirno zive, iako je on sastavljen od desetak kucica, jedne ulice a na prashini. 

Ima i ona scena, na koju svi u sali sa obaveznim drvenim stolicama i otpacima od semenki ispod njih, pochnu da tapshu i uzvicima odobravaju deshavanje, kada se izgrednici, namzani katranom i perjem iznose posramljeni na metalnoj shipci iz grada i sve je opet ok.

Kod nas se pricha, valjda zbog gore navedenog neznanja, odvijala sasvim drugachije.

Glavni sherif je organizovao divljanje u sopstvenom gradu. Decu nije sklonio, nego ih je pozvao da dodju i ona da uchestvuju. Iskljuchio je klasichnu ulogu uchiteljice, koja se sakriva sa svojim djacima od vandala u shkoli, tako shto je nastavu jednostavno juche ukinuo.

Onda je prigodnim podstrekachkim poklichima dao inicijalnu inekciju i odobrenje i ukravshi deo iz jednog drugog filma, ovog puta u autentichnom znachenju, otishao da se moli, dok organizovana banda obavlja narucheno.

I dok se on tako pobozan moli, dogovorene grupe hiligana se nesmetano odvajaju od mase i spushtaju slobodnom trasom do targetiranih ambasada, gde se i pored ochekivanog  ne nalazi zashtita. Te razulareni momci imaju dovoljno vremena da razbiju, lome, pale, a nakon nekog vremena, opet kao na filmu pojave se policijska borna kola, iz kojih su bacheni neki chudni suzavci, jer niko ne bezi, ne kashlje, samo se vidi dim. Scena se loshe zavrashava , tako shto se automobili okrecu, na zadnjoj, otvorenoj platformi stoje uniformisana lica, koja odobravajuce orpozdravljaju izgrednicima.

U svet je poslata slika nasheg sherifa, koji shkilji ochima, mashe rukama i uzvikuje hushkachke parole, a potom lom i divljanje ljudi u sopstvenom gradu.

Nema dobrih momaka! Svi su kao oni shto su ujahali u tudji grad i sherif i stanovnici- chak ni deca nisu nevina. Za takav rezultat je ipak potreban specijalna monstruoznost.

Ako se vratimo pochetnom kaubojcu, kada dodje do neke konflikte situacije, a na divljem zapadu, pametni sherif proceni svoje snage i ideja mu je da zashtiti svoje ljude-pa zato su ga i izabrali, pa ako je situacija takva da ne moze drugachije, on poshalje pregovaracha na lobiranje, samo da bi sprechio najgore. To je ona scena sa lulom mira i zrikavim poglavicom, gde se glavni junak obichno zakashlje od onoga shto mora da zduva, al opet hrabro povuche, jer je tako bolje za ljude koje zastupa.

Nash sherif misli da je iznad svih postavljenih medjunarodnih komunikacija i ovim dogadjajem sa svim tragichnim elementima, samo potvrdjuje kako nas je svet dobro ocenio, te nas kao takve, potpuno ignorishe.

Sad samo ne znam ko je preostao i ko kome treba da maze taj katran i perje za zavrshnu scenu- nekako ispada mi nama! A i svi drugi su nas vec izneli.

p.s.(Nejasna mi je i okolnost sherifovog opstanka, jer je na nedavnim izborima ne podrzavshi koalicionog partnera koji mi je tu znachku i omogucio, valjda izgubio pravo da je nosi.)