[Твој став је живот другог]
Ми једни другима градимо окружење. Под утицајем нас као окружења, у другима се формирају разни елементи психе, а под утицајем сопствене психе, људи граде свој живот.
Јавно исказивање сексуалности постоји одувек. Током историје су се мењале форме тог исказивања. Обред венчања је вероватно најсталнија форма тог исказа, иако се сам обред разликује од културе до културе и од времена до времена.
Данас се исказивање сопствене сексуалности, у животу сваког човека одвија често, вероватно и свакодневно. Јавни искази се крећу од неупадљивих - тепање, држање за руку, загрљај или пољубац - до претераних.
Јавно исказивање сексуалности је добра ствар. Постојање понуђених готових модела, постојање готових говора којима се изражава сопствена сексуалност је нарочито потребно у пубертету. У пубертету се лимбички мозак, задужен за емоције, брже развија од префронталног кортекса. То значи да, док префронтални кортекс створи свој модел одговора на захтеве лимбичког мозга да се испољи сексуалност, лимбички мозак је већ произвео импулсивна понашања. Импулсивна понашања могу да се уклопе у конвенцију, али често могу да буду врло смела - разни облици промискуитета, па и аутодеструктивна - уплитање у смеле радње са сумњивим особама.
Репресија над изражавањем своје сескуалности има погубне последице по читаво друштво. Она ствара зачарани круг агресије који за резултат има девалвацију живота. У друштвима у којима је сексуалност репресирана, живот мало вреди. Мноштво је таквих примера. Убијање жена у друштвима у којима је репресирана женска сексуалност. Убијање мушкараца у друштвима у којима је репресирана хомосексуалност...
Ова девалвација живота се преноси на остале области друштва, па се јављају многобројне културне девијације. Нпр. кућно насиље или бомбаши самоубице... Велики број оваквих појава свој најдубљи корен има у репресији исказивања сексуалности. Када се успостави круг агресије над репресираним изражавањем сексуалности, та агресија почиње да се прелива у све поре једног друштва.
Како функционише круг агресије услед репресираног изражавања сексуалности?
Постоје два типа жртве агресије:
1) Особе које су подносиоци агресије изазване репресијом сексуалног изражавања.
Сваки човек има потребу да буде функционални члан свог окружења. Уколико окружење спроводи репресију над нечијим сексуалним варијететом, раст и сазревање у таквом окружењу доводи до усвајања, до интернализације те репресије.
У друштвима у којима се бележи, статистика показује да су геј тинејџери три пута склонији самоубиству од својих стрејт вршњака. Код одраслих људи, код којих је префронтални кортекс развијенији, па ја и рационализација успешнија, стопе самоубиства су изједначеније. Хомофобија, такође, производи повећање шансе за обољевање од депресије или анксиозности, као и за развијање других облика аутодеструктивног понашања. Овај пример показује нужност постојања различитих модела које ће окружење понудити људима, како би своју сексуалност изразили на најадекватнији начин.
Осим јаке унутрашње агресије према себи, код адолесцената нарочито, а и код старијих људи, важну улогу игра и изложеност спољној агресији, односно, физичком и вербалном кажњавању ако се сексуалност испољи. То нас доводи до другог типа жртве агресивног круга. То су:
2) Особе које су носиоци агресије изазване репресијом сексуалног изражавања.
Сваки човек има потребу да буде функционални члан свог окружења. Уколико окружење спроводи репресију над нечијим сексуалним варијететом, раст и сазревање у таквом окружењу доводи до усвајања, до интернализације те репресије.
Поједина истраживања су показала да особе које врше репресију над изражавањем сексуалности, имају лични интерес у тој истој сексуалности. Међутим, бол који обележава ове жртве је много дубљи. Репресија сексуалног изражавања, код овог типа жртве окружења, доводи до одустајања од сопствене аутономије. Ове жртве обично себе стављају у функцију вишег циља. Они се одричу себе и своје хуманости у име неког појма - нације, вере или неких других идола. Пошто несвесно познаје само принципе, а субјекти су резервисани за свест, у њиховој психи је живот, и њихов лично, крајње девалвиран. Безвредан. То је зачарани подкруг агресије. Ако је туђ живот безвредан, онда имају осећај да је и њихов живот безвредан. Ако је њихов живот безвредан, онда лакше пристају на саможртвовање зарад неког већег циља и лакше пристају на обезвређивање туђег живота. И тако у круг, све док живот не изгуби своју вредност у потпуности. У том стању, основни покретач човека - нагон за опстанком - јесте у потпуној паници, па лимбички мозак све време производи лоше, стресне и депримирајуће емоције које стално малтретирају тело ових жртава.
Ово агресивно жариште, у једном тренутку може да произведе и агресивно изражавање сексуалности, свих жртава агресивног круга, чиме се његова деструкција вишеструко увећава. Агресивно изражавање подразумева егзибиционизам неке врсте - јавни лаки петинг, мастурбацију и секс на јавном месту, као и разне облике провокација.
Постојање агресивног жаришта вуче ка дну комплетно друштво. Агресивни круг је, за оне који стоје ван њега, за оне чија је сексуалност адекватно изражена, део окружења. За њих је његово постојање испрва иритантно, а онда незадовољство расте даље и почиње да мења перцепцију остатка реалности. Попут заразе, почиње да се прелива на остатак друштвених активности, изазивајући агресију и на другим плановима. У друштвима, у којима је изражавање сексуалности инхибирано, постоји висок ниво опште агресије и насиља. Ланчана реакција се разбуктава тако да различити облици агресије - вербална, емотивна, физичка - постају интегрални део свакодневице и комуникације, улазе у свакодневни говор и понашање, изазивајући епидемију панике нагона за опстанком.
Спасење друштва
Излаз постоји. Потреба човека за сексуалним изражавањем ће увек постојати. Омогућавање адекватног изражавања сексуалности од стране окружења доприноси општем разрешењу тензије и смањењу агресије и у оним сферама друштва које се тичу неких других питања.
Излаз из девастирајућег друштвеног стања лежи у интезивном произвођењу нових и интензивном коришћењу доступних средстава за изражавање сексуалности. Средстава која ће сексуалност изражавати на миран и стабилан начин. Као што је нпр. - држање за руке. Таквим понашањем се доприноси заједници, доприноси друштвеном окружењу. Таквим, смиреним и сталоженим изражавањем сопствене сексуалности, постиже се јаче друштво, мирније друштво, подржава се човеково достојанство, и таквим изражавањем сопствене сексуалности - живот добија вредност.