Reforme u blatu parazita i političke volje

gost autor: ministar radule

nisam pitala ministra za dozvolu da prenesem tekst,
ali smatram da je bezobrazno da otkad je ministar zatvara tekstove, a ostaje ministar,
ako imate šta da mu kažete, kažite ovde,
ja o ekonomiji pojma nemam, pa neću mnogo da vam smetam:)

da je mene pitao ovolki tekst nikad na blog ne bi stavio.
budibogsnama.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.

Preduslov izlaska iz blata u kome se nalazimo je privredni rast. Preduslov privrednog rasta su reforme prvo privrednog sistema, ali i svih drugih društvenih sistema: školstva, zdravstva, socijalne zaštite, penzijskog sistema. Tek kada privreda ostvari rast, može doći do otvaranja novih radni mesa, rasta plata i životnog standarda. Ja bih voleo da može obratno, ali na žalost ne može. Ja bih voleo da može prvo da dođe do rasta životnog standarda i zapošljavanja, pa da onda dobijemo privredni rast, i da na kraju sprovodimo reforme na tenane. Na žalost ne može. Možemo i dalje da se zavaravamo, kao što smo se zavaravali u prethodnih 10 godina. Možemo i dalje da guramo glavu u pesak i nadamo se da ne moramo da se menjamo. Ali na žalost, to nam neće mnogo pomoći.

Puna su nam usta reformi, evo već više od 10 godina, a od suštinskih reformi ni traga. Otpori su ogromni. Deo je strah od nepoznatog. Ali veći deo je gubitak privilegija. Paraziti ne dozvoljavaju promene. Da li možemo sebi da priuštimo polako? Korak po korak? Da li može u leru na gurku? Moglo je pre 10 godina. Mnogo teže pre 5 godina. Danas ne može. Jer nas spore promene vode dalje u sigurno propadanje. Ne može na gurku, mora u petoj brzini. Ne možete uzeti deseti deo antibiotika i očekivati da vam bude bolje. Mora ceo.

Partokratija je pojela društvo. Upravlja svim segmentima društva. Privredom, kulturom, medijima, zdravstvom, školostvom, naukom. Negativna stranačka selekcija je zavladala celim društvom. Na mestima direktora, po upravnim odborima, nadzornim odborima, po ministarstvima, državnim organima i institucijama, javnim preduzećima, državnim i društvenim preduzećima, školama, bolnicama i domovima zdravlja. Ovo ovako više ne može. Odnosno može, ali je cena previsoka. Plaćaju je svi građani.

U javnom sektoru, javni, državnim i društvenim preduzećima radi preko 700.000 ljudi. I u proseku imaju mnogo veća primanja od ostalih građana. Posebno u javnim preduzećima. I 13. platu i regrese i sigurno radno mesto na kome značajan broj ljudi i ne mora mnogo da radi. U društvenim firmama formalno je zaposlen veliki ljudi na radnim mestima koja ne stvaraju dodatu vrednost. Ne zato što ne bi mogla, nego zato što je država dozvolila kriminalan javašluk, neodgovornost i stvorila poligon za pljačku. I to nas sve košta oko 750 miliona dolara godišnje. Javna preduzeća, umesto da budu izvori profita i rasta, su mesta pravljenja najvećih gubitaka i mesta za zapošljavanje partijskih kadrova. U našoj malo zajednici u kojoj veliki broj građana veruje u besplatan ručak, ljudi još nisu shvatili da je ovo jedan od najvažnijih razloga zašto svi živimo loše. Ne možete imati i ovakvo rasipanje i privilegije sa jedne strane i privredni rast, rast zapošljavanja, rast plata i penzija sa druge. Prva lekcija ekonomije je da su resursi oskudni i da moraju biti efikasno alocirani ako želimo boljitak i napredak. U protivnom propadate. Kao mi.

Kada počnemo da govorimo o tome ko treba da nosi teret reformi, tu podrška reformama počinje da se topi. Otpor reformama kreće od svih koji su dobitnici ovog propalog sistema, koji sada parazitiraju na leđima društva, svih građana poreskih obveznika. Svi bi reforme, samo da ne utiču na njih i na njihove pozicije. Paraziti su i najglasniji.

Ja bih voleo da možemo da sprovedemo reforme bez da bilo ko izgubi posao. Ali ne može. Bilo bi odlično kada bi mogla da se reformišu javna preduzeća i državna administracija bez rešavanja pitanja partijskih zapošljavanja, ogromnih viškova zaposlenih koji praktično primaju delux socijalnu pomoć. Ja bih voleo da može da nam bude bolje bez sveobuhvatnih reformi. Na žalost ne može.

Reforme znače i jačanje urušenih institucija sistema. Poštovanje pravila i ukidanje samovolje pojedinaca. U privredi to znači da ministar više neće ići po Srbiji sa džakom para i deliti ih tamo gde smisli da treba. I da ministar više neće najavljivati investitore i otvarati fabrike. Država ne otvara ni fabrike ni radna mesta. Otvara ih privreda. Država treba stvara dobar ambijent za privredu da bude uspešna. Da stvara profit. Da investira i otvara fabrike. Da zapošljava.

Spremnost na reforme će se meriti spremnošću da donesemo ključne zakone i počnemo njihovo neselektivno spovođenje. Zakon o radu, zakon o planiranju i izgradnji, zakon o stečaju, zakon o privatizaciji, zakon o javnim preduzećima. Ali oni su samo početak. Sledeća 2014.godina će biti teška godina i mora biti godina dubokih reformi svih društvenih sistema. Od dubine i uspeha reformi zavisi i to da li ćemo imati veći privredni rast 2015.godine. A od njega zavisi da li će privreda stvoriti profit, investirati i otvarati nova radna mesta. A od toga zavisi da li će građani živeti bolje, da li će rasti plate i životni standard. Ja bih voleo da može obratno. Na žalost, ne može.

O zakonu o radu

Radno mesto, iznos osnovne zarade i ostale odredbe iz ugovora o radu su rezultat dogovora između poslodavca i zaposlenog. On zavisi isključivo od volje poslodavca i zaposlenog i stanja na tržištu rada. Dobri radnici traže i dobijaju više. Posebno oni radnici koji poseduju znanja koja su deficitarna na tržištu. Svaki radnik želi da za što manji rad, primi što veću zaradu. Svaki poslodavac želi da za što veći rad, plati što manje. Želje i radnika i poslodavaca su legitimne. Dobri poslodavci razumeju i da su za uspeh posla potrebni zadovoljni radnici. Dobri radnici razumeju da je za dobro radno mesto potreban uspeh poslodavca. Radnici su zadovoljni kada imaju dobre uslove rada i kada dobro zarađuju. Poslodavac je uspešan kada bu se posao razvija i kada pravi profit.

Zakon o radu treba pisati i čitati sa stanovišta mikro i malih preduzeća, zanatlija i porodičnih firmi.
- U mikro preduzećima (manje od 10 zaposlenih) je zaposleno preko 500.000 ljudi.
- U malim preduzećima (od 10 do 50 zaposlenih) još 200.000.
- Sa druge strane, u javnom sektoru, javnim, državnim i društvenim preduzećima preduzećima, javnim ustanovama radi preko 700.000 ljudi.
- U srednjim i velikim privatnim firmama radi 300.000 ljudi.
- Na crno radi preko 500.000 ljudi.
- Nezaposleno je preko 700.000 ljudi

Za koga je pisan sadašnji zakon o radu? Za javni sektor. On nije primenljiv na mikro i mala preduzeća. Pored visokih nameta na rad, ovaj zakon je direktan razlog za rad na crno.

Zamislite da ste osnovali svoju malu porodičnu firmu i da vam treba da zaposlite nekoga. A onda čitajte pravo na regres, na topli obrok, minuli rad, bolovanje, na pogrebne troškove za članove porodice zaposlenog, na slobodne dane ako date krv, na procedure zapošljavanja i otpuštanja, otpremnine za sve godine radnog staža, na prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Da li bi zaposlili nekoga pod ovakvim uslovima? Šta ako vam posao ne krene kako ste planirali?

Za srednje i velike firme kao i za javni sektor, služe kolektivni ugovori i sindikati koji pregovaraju o njima sa državom i za sve godine radnog stažavelikim poslodavcima. I njima pregovaraju o pravima većim od minimalnih prava garantovanih zakonom o radu.

Zakon o radu služi za zaštitu prava radnika, ne za tovarenje socijalne politike na teret poslodavaca. Zakon o radu ne služi za zaštitu neradnika. Jer cenu plaćaju dobri radnici. I ne služi za zaštitu viška zaposlenih u javnom sektoru i partijski zaposlenih kadrova u državnoj administraciji. Trošak ovakve politike plaćaju svi građani.

Nema besplatnog ručka. Svaka politika ima svoje troškove. Trošak svih neproduktivnih nose produktivni. Trošak svih zloupotreba snose oni koji rade pošteno. Trošak najgorih nose najbolji. Zato i propadamo. Jer je trošak postao nepodnošljiv.

Dok smo štitili "prava" preko 700.000 zaposlenih u javnom sektoru i javnim preduzećima, izgubili smo 300.000 radnih mesta u privatnom sektoru. Ko štiti prava preko 700.000 nezaposlenih? Sa ovakvim zakonom neće naći posao jer je rizik zapošljavanja prevelik. Zar nam iskustvo prethodnih 10 godina ne govori dovoljno?

Dobri poslodavci vode računa o dobrim radnicima. Loš zakon štiti loše radnike od dobrih poslodavaca. Da li ima loših poslodavaca? Na pretek. Ali ne postoji zakonsko rešenje koje može da vam osigura dobro radno mesto kod lošeg poslodavca. Od njega morate da odete.

Zakon o radu i nerazumni nameti na rad su najveće prepreke privrednom rastu i stvaranju novih, zdravih radnih mesta i glavni generatori sive ekonomije. Oni su, pored kriminalne privatizacije i partokratske privrede, među najvažnijim uzrocima našeg ekonomskog propadanja.

Ko je pisao izmene zakona o radu i šta se menja

Izmene Zakona o radu je pisalo Ministarstvo rada. Ministarstvo privrede je aktivno učestvovalo u radnoj grupi kod pisanja zakona i dalo mnoge sugestije. Neke su prihvaćene neke nisu. Na kraju se došlo do nacrta koji je ušao u javnu raspravu. Ovo su glavne izmene:

Otpremnine se plaćaju za godine radnog staža kod poslednjeg poslodavca umesto svih godina radnog staža. Nerazumno je da prilikom zapošljavanja poslodavac bude odgovoran i za godine radnog staža kod prethodnih poslodavacaa. Mislimo da je ova odredba glavna prepreka za zapošljavanje starijih sugrađana.

Minuli rad se računa za godine radnog staža kod poslednjeg poslodavca umesto za sve godine radnog staža. Nerazumno je da prilikom zapošljavanja poslodavac bude odgovoran i za godine radnog staža kod prehnodnih poslodavaca. Ministarstvo privrede misli da minuli rad treba u potpunosti ukinuti. To je nepotreban zaostatak socijalizma koji nikoga ne štiti. Godišnji rast zarada je zbog inflacije svakako veći od 0,4% koliko zahteva minuli rad, tako da sve što postižemo kroz minuli rad je da teramo poslodavce da kada godišnje povećaju plate za npr. 5%, kažu da je povećanje u stvari 4,6%, dok na ime minulog rada povećanje iznosi 0,4%.

Otpremnina kod odlaska u penziju se smanjuje sa 3 na 2 plate. Ministarstvo privrede je predlagalo ukidanje ove otpremnine kao obaveze poslodavca. Mislimo da je i ova odredba prepreka za zapošljavanje starijih sugrađana. Predlog Ministarstva privrede nije prihvaćen i nije ušao u radnu verziju zakona.

Naknada za vreme godišnjeg odmora je osnovna zarada uvećana za minuli rad umesto prosek primanja u poslednja tri meseca. Da li je neko dobio bonus ili bilo kakav drugi dodataka u tri meseca pre uzimanja godišnjeg odmora, ne treba da utiče na naknadu za godišnji odmor.

Naknada za bolovanje je 65% osnovne zarade uvećane za minuli rad umesto prosek primanja u poslednja tri meseca. Isti razlozi.

Moguć rad na određeno vreme je produžen na 24 meseca, u određenim slučajevima i do 36 meseci umesto dosadašnjih 12 meseci. Ministarstvo privrede smatra da je za rad na određeno vreme opravdan samo u slučaju kada je zaposlenje vezano za projekat ograničenog trajanja. To je i rešenje iz zakona.

Potpuna je laž da zakon predviđa da radnici moraju da budu u 24-časovnoj pripravnosti i dostupni preko telefona i sve to bez ikakve naknade. Pa onda laž da se radni dan povećavan na 12 sati. Pa onda ...

Uvodi se prag za osnivanje sindikata u nekoj firmi. Sindikat mora da ima barem 10 članova. Sindikat je reprezentativan ako ima barem 20% zaposlenih kao članove.

Ukida se obaveza poslodavca da članarinu sindikatu odbija od plate i uplaćuje na račun poslodavca.

Ukida se obaveza poslodavca da obezbedi svakom sindikatu uslove za rad.

Ukida se privilegija sindikalnih zastupnika da ne rade, a primaju platu. Uvode se razumni kriterijumi za plaćeno odsustvo sa rada zbog sindikalnih aktivnosti.

Ukida se prošireno dejstvo kolektivnog ugovora.

Ukida se radna knjižica.

Ovo su te robovlasničke promene koje nas vraćaju u srednji vek. Koje od srećnog radnika koga štiti sadašnji zakon, čine nadničara bez prava. I još prateće laži kako bi što više uplašili ljude.

Ciljevi zakona su privredni rast, rast zapošljavanja, rast zarada, red u javnom sektoru, sprečavanje zloupotreba kako loših radnika tako i loših poslodavaca, smanjenje zapošljavanja na crno. Po ovim kriterijumima će biti i mereni efekti ovog zakonskog predloga.

O Zakonu o privatizaciji

Ključna odredba nacrta novog zakona o privatizaciji je ukidanje stranački postavljenih nadzornih odbora i postavljanje privatizacionih upravnika. Oni direktori koji su kroz izradu ličnih karata i poslovnih planova za 2014.godinu stekli poverenje kako Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede tako i zaposlenih i njihovih sindikata, će automatski biti postavljeni za privatizacione upravnike. Oni koji nisu stekli poverenje, biće smenjeni. Da li postoji politička volja za samorazvlašćivanje političkih stranaka?

Zakon ne dozvoljava nove Vršačke vinograde i Prve Petoletke. Ne dozvoljava nameštanje prodaja. Zahteva transparentnost. Jednake uslove za sve učesnike privatizacije. Ne dozvoljava privatizaciju iz offshore zona od strane kompanija bez boniteta i bez odgovornosti. Dosadašnji pristup koji kaže da ta preduzeća nisu ništa vredna, da u stvari treba da platimo inovestitorima da preuzmu njihovu imovinu, više neće moći. Dosta je bilo.

O zakonu o stečaju

Izmene zakona o stečaju povećavaju prava radnika i uvode njihovo prioritetno namirenja za sve godine za koje nisu primili platu, kao i povezivanje radnog staža. Zakon stvara i pretpostavke za tranzicioni fond za radnike kojima nisu isplaćene zarade i za one koji ostaju bez posla. Povezana lica, offshore kompanije vlasnika firmi koji su ih doveli do stečaja se namiruju poslednji.

Uvodi se potpuna transparentnost postupka, veća odgovornost stečajnih upravnika, veća prava neobezbeđenih poverilaca, uglavnom dobavljača i zaposlenih, mogućnost da smene stečajnog upravnika i postave novog. Poverioci konačno dobijaju sve informacije koje su im potrebne da nadgledaju rad upravnika i štite svoje interese. Ukida se državna agencija za licenciranje stečajnih upravnika koja je služila uglavnom za korupciju. Osniva se komora stečajnih upravnika slično advokatskoj komori i komori sudskih izvršitelja. Komora se stara o profesiji i nema nikakav uticaj na stečajne postupke. Stečajne postupke nadziru sud i poverioci.

O zakonu o javnim preduzećima

Izmene ovog zakona uvode licenciranje direktora i članova nadzornog odbora. Da bi vodili javno preduzeće, moraćete imati odgovarajuća znanja. Nešto kao MBA diploma na zapadu: master biznis administracije. Takođe, biće obavezno postavljanje poslovnih ciljeva svakog preduzeća i jasna merila uspeha na osnovu kojih će se ocenjivati direktori. Da li postoji politička volja i za ovo samorazvlašćivanje političkih stranaka?

O drugim planiranim reformama

Uvodi se i registracija svih kompanija iz offshore zona kroz izmene zakona koji regulišu rad APR-a. Iza njih se obično kriju naši građani.

Ukidanje ograničenja u platnom prometu koje praktično onemogućavaju prodaju, izvoz i naplatu proizvoda preko interneta.

Potpuna reforma inspekcijskih službi.

Zakon o zanatstvu.

Zakon o zadrugama.

Izmene zakona o turizmu.

...

Podrška reformama

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich