Šikaniranje Danila Krstajića se nastavlja!

Narod da ode do skole da malo "pojasni" direktoru i bratiji sta bi trebalo da rade????

Mislim da postoji jednostavniji način.
Obzirom da je u pitanju maloletno lice, za njegovu ličnu bezbednost su odgovorni zaposleni u školi. Obzirom da je njegova bezbednost narušena, podneti krivične prijave (ALO NVO!) protiv odgovorinih lica u školi.
Jednostavno.

EDIT:
- Dakle ne isnpekcija, ministarstvo prosvete i šta ti ja znam, nego MUP!

rade.radumilo

Narod da ode do skole da malo "pojasni" direktoru i bratiji sta bi trebalo da rade????

Mislim da postoji jednostavniji način.
Obzirom da je u pitanju maloletno lice, za njegovu ličnu bezbednost su odgovorni zaposleni u školi. Obzirom da je njegova bezbednost narušena, podneti krivične prijave (ALO NVO!) protiv odgovorinih lica u školi.
Jednostavno.

A da ipak, malcice, napravimo medija mobing skole, direktora i profesora??? Cisto da vide kako je to lepo...

(Jesam, zlobna sam, ali mnooogooo me nerviraju)

A da ipak, malcice, napravimo medija mobing skole, direktora i profesora??? Cisto da vide kako je to lepo...

(Jesam, zlobna sam, ali mnooogooo me nerviraju)

Obavezno, ali u paketu sa krivčnim prijavama. Od njih najverovatnije neće biti ništa, ali će im još više podići pritisak naši vrli panduri kad krenu da se informišu u svom poznatom "priajteljskom" maniru.

- Dakle ne isnpekcija, ministarstvo prosvete i šta ti ja znam, nego MUP!

slazem se!

rade.radumilo

A da ipak, malcice, napravimo medija mobing skole, direktora i profesora??? Cisto da vide kako je to lepo...

(Jesam, zlobna sam, ali mnooogooo me nerviraju)

Obavezno, ali u paketu sa krivčnim prijavama. Od njih najverovatnije neće biti ništa, ali će im još više podići pritisak naši vrli panduri kad krenu da se informišu u svom poznatom "priajteljskom" maniru.

Za pocetak:

Gos'n direktor, Slobodan Čamprag i Nemanja Vasiljevic, profesor racunarstva i informatike, razredni staresina.

Sve pronadjeno na sajtu skole!

http://www.gimnazijasubotica.edu.rs/

A kad smo kod sajta, eno, moze i gos'n Sabic da ih priupita zasto su na njega, bez ikakve zastite, okacena imena SVIH ucenika sa imenom razrednog staresine i odeljenjem u kojem je dete ?????? http://www.gimnazijasubotica.edu.rs/?page_id=506

nurudin

mlekac

rade.radumilo

A da ipak, malcice, napravimo medija mobing skole, direktora i profesora??? Cisto da vide kako je to lepo...

(Jesam, zlobna sam, ali mnooogooo me nerviraju)

Obavezno, ali u paketu sa krivčnim prijavama. Od njih najverovatnije neće biti ništa, ali će im još više podići pritisak naši vrli panduri kad krenu da se informišu u svom poznatom "priajteljskom" maniru.

Za pocetak:

Gos'n direktor, Slobodan Čamprag i Nemanja Vasiljevic, profesor racunarstva i informatike, razredni staresina.

Sve pronadjeno na sajtu skole!



http://www.gimnazijasubotica.edu.rs/

A kad smo kod sajta, eno, moze i gos'n Sabic da ih priupita zasto su na njega, bez ikakve zastite, okacena imena SVIH ucenika sa imenom razrednog staresine i odeljenjem u kojem je dete ?????? http://www.gimnazijasubotica.edu.rs/?page_id=506

Млекац, Ви сте мој идол...:)

Učila od najboljih...

или ми живимо са предрасудом о Суботици, или се и тамо све изокренуло натрашке.

Пре неки дан сам чуо о шиканирању једне дивне, марљиве и паметне младе жене, моје некадашње колегинице, која је притом и доктор наука -- у Немачкој! Добила је и неке награде које јој у фирми нису опроштене (није јој дозвољено да оде да их прими и била је подвргнута мобингу). Установила је, даље, да има знатно нижу плату од својих подређених. Када се жалила, речено јој је: "Па, шта хоћеш, извукли смо те из Србије, треба да си захвална". Јавићу јој се ових дана с предлогом да то објавимо и овде. Сада сам ово смао поменуо у контексту наших предрасуда које имамо о културним срединама. Изгледа да с културом (бар њеним "спољним" облицима) често иде и неки доживљај елитизма, уз исмевање и угњетавање слабијих... Тужно, разочаравајуће. (Та моја другарица је напустила такво окружење, запослила се код конкуренције, што су претходни послодавци доживели као шок, а онда су нову лекцију добили када их је јак клијент напустио јер је он био шокиран што она више не ради ту; да ли су нешто и научили, не знам.)

... А постоји и тенденција да се свашта проглашава за мобинг, жали ми се један помоћник директора да малтене мора да моли запослене у порукама да дођу на састанак.

С друге стране, жена коју сам поменуо није ни покушала да тужи фирму. Једноставно је нашла други посао. Не знам зашто није покушала с тужбом, можда је мислила да ће свакако они бити јачи од ње на суду, а у једном британском играном филму по истинитом случају видех и ову сугестију жени која покушава да тужи своју бившу фирму због мобинга и отказа: "Ко ће те поново запослити ако у јавности будеш позната по тужби?"

Мени је и даље тешко да поверујем да је паланачки дух (падају ми на памет и неки тежи придеви) у Суботици (од које сам очекивао да је културна средина) толико метастазирао и да је процес дозивања памети толико тежак.

Subotica, ajte molim vas, Subotica je South Park od glave do pete, svi se znamo, sve znamo, ali se ne znamo i ne znamo nista.

Razredna tog klinca se bar dva puta nedeljno sretne u gradu sa roditeljima dece koja ga maltretiraju, uredno se pitaju za zdravlje, uredno se pozdrave i uredno se prave blesavi...zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

Isto kao sto ceo grad zna za onu rupu gde klinke od 16 godina vodis kuci za jedno pice al' se niko ne potresa, a i ne prolazi pored, ako bas ne mora...daleko od ociju, daleko od pameti.

No, na tu temu, evo ti koliko je SU malo mesto...ex-draga i ja se zaputimo na pivce, vidim ja birc, simpatican, upadnemo tamo, popijemo par posteno ladnih i zaputimo se kuci...popodne, stari njen, aha, cujem bili ste tamo, jesmo...sto...pa znas, to je tako malo cudno mesto, pa vas video neki tehnicar, pa rekao meni, tamo samo Madjari zalaze...e, dobro, zabole me.

Hocu reci, ceo grad zna, po imence, ko su klinci koji mlate Danila, ne samo po imence, nego gde im rade roditelji, ko su im babe, tetke, strine, ujne i ostala bliza i dalja rodbina...samo...ne znaju i nece da znaju.

Disclaimer: Ne tvrdim pozitivno da se Danilova profesorka srece sa roditeljima dece nasilnika, tvrdim, da je Centar Subotice toliko mali da hteo, ne hteo, moras nekog da sretnes.

zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

E da, to je potpuno bolesna fora koja preovlađuje u društvu. Najbitnije je nikoga ne dirati, biti fin sa svima, nikome ne prebaciti da ne radi svoj posao - treba praktično da se ti loše osećaš zato što si nekome rekao da počne da radi svoj posao ili da snosi posledice

niccolo

zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

E da, to je potpuno bolesna fora koja preovlađuje u društvu. Najbitnije je nikoga ne dirati, biti fin sa svima, nikome ne prebaciti da ne radi svoj posao - treba praktično da se ti loše osećaš zato što si nekome rekao da počne da radi svoj posao ili da snosi posledice

U prevodu, treba da se pojavi nekolicina "anonimnih", koji "imaju m*da", kao sto se dogodilo u Lazarevcu po pitanju dilera, pa da okaci slike direktora i razredne i bullija po celom gradu i po FB i Twitteru, pa tek onda ce ovi da se probude????

Mislem, OK, ako su klinci maloletni, njihove slike ne smeju se kaciti, ali gospoda profesori i direktor su VRLO punoletni.

Mislite li da ce onda shvatiti poruku?

Razredna tog klinca se bar dva puta nedeljno sretne u gradu sa roditeljima dece koja ga maltretiraju, uredno se pitaju za zdravlje, uredno se pozdrave i uredno se prave blesavi...zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

ovo je glavni mehanizam,...da li Subotica ili neko drugo mesto!

niccolo

zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

E da, to je potpuno bolesna fora koja preovlađuje u društvu. Najbitnije je nikoga ne dirati, biti fin sa svima, nikome ne prebaciti da ne radi svoj posao - treba praktično da se ti loše osećaš zato što si nekome rekao da počne da radi svoj posao ili da snosi posledice

Паланачки дух, шта друго рећи. А у устајалим барама стварају се разне болештине.

Жао ми за Суботицу, био сам тамо једном давно, све друго су биле моје позитивне предрасуде.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/437014/Srce-za-decu-Gregora-u-skoli-tuku-jer-nema-mobilni-telefon< LINAK

bolid1

Razredna tog klinca se bar dva puta nedeljno sretne u gradu sa roditeljima dece koja ga maltretiraju, uredno se pitaju za zdravlje, uredno se pozdrave i uredno se prave blesavi...zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

Е, ал' знаш, ипак ми је упечетљивија друга страна феномена, или је то пак посебан феномен -- па, та разредна среће и родитеље овог младића. Како се са њима поздравља, како њих може да погледа у очи?!

Hansel

Не знам зашто није покушала с тужбом

Iskreno, ne znam ni dal' bi ja to radio, jos koja godina i doktorat, nadjem posao, krene da me jase...ajd' zdravo...ti svetovi su uzasno mali, vise im naskodis losim glasom i prelaskom kod konkurencije nego advokatom, oni imaju boljeg i skupljeg, kako god okrenes.

Hansel

bolid1

Razredna tog klinca se bar dva puta nedeljno sretne u gradu sa roditeljima dece koja ga maltretiraju, uredno se pitaju za zdravlje, uredno se pozdrave i uredno se prave blesavi...zasto, zato sto tako treba i zato sto nije lepo buniti se i nije lepo odskakati iz blata.

Е, ал' знаш, ипак ми је упечетљивија друга страна феномена, или је то пак посебан феномен -- па, та разредна среће и родитеље овог младића. Како се са њима поздравља, како њих може да погледа у очи?!

Isti princip, nije se desilo...samo osmeh na licu i idemo dalje...

Iskreno, ne znam ni dal' bi ja to radio, jos koja godina i doktorat, nadjem posao, krene da me jase...ajd' zdravo...ti svetovi su uzasno mali, vise im naskodis losim glasom i prelaskom kod konkurencije nego advokatom, oni imaju boljeg i skupljeg, kako god okrenes.

Капирам, зато и наведох детаљ из оног филма...

Isti princip, nije se desilo...samo osmeh na licu i idemo dalje...

Наравно да се срећу као и свуда, али од Данила нема ползе, и он је опет један, а остало је мноЗина...

Jasno je to meni kao dan, cuj bolan cit'o, 'odo...al' za svaki slucaj, da ne bude posle, otkud znas.

Само да се не замериш некоме

To je osnovni princip, moze car da bude go, al' nemoj to slucajno reci...

Иначе, ових дана разговарао сам са својим ученицима, готово су једноглани да су главни кривци родитељи ученика који малтретирају Данила, што донекле и јесте тачно, али чињеница је да се све то дешава у школи, за шта огромну одговорност сносе наставници.

Наравно, директор школе и наставници су одговорни за целокупни школски амбијент и све што се у школи дешава. Као што сам већ писала, директор школе, као одговорно лице, треба да обезбеди сигурно окружење за све ђаке. Он/она у овом случају то није урадио/ла, па треба да одговара.

Родитељи ученика су своју децу васпитали како су их васпитали, они су свакако криви. Та "деца" међутим више нису деца, већ одрасли људи који су и пред законом одговорни за своје поступке, а физичко и психичко злостављање је кривично дело. Родитељи више пред законом не одговарају, већ је њихова кривица морална.

Што се "деце" тиче, сада ту више не помажу укори и сличне школске казне на папиру, већ нешто са већом тежином. Ако у Србији постоји мугућност казне у виду "друштвено корисног рада" (напр. скупљања отпадака на улици, прања јавних клозета, помагања радиницима Градског зеленила, љуштења поврћа у некој народној кухињи и сл, наравно све уз строг надзор и без забушавања), по 300 сати таквог рада би вероватно била корисна казна која би помогла да уз рад доживе просветљење и схвате да је злостављање слабијег зао поступак или да макар науче да ће бити кажњени уколико било кога злостављају.

Ово не би било лоше решење и за саме наставнике који својим нечињењем нису успели да спрече зло.

Наравно. Ево како то изгледа у УК:

https://www.gov.uk/community-sentences/overview

П.С. Када сам набрајала могуће послове, заборавила сам уклањање графита, што осуђени у УК такође раде.

nurudin

Он/она у овом случају то није урадио/ла, па треба да одговара.

Нажалост, све ће се то на папиру изгладити, на крају ће, бојим се, Данило бити кривац што је укаљао углед школе.

Што се "деце" тиче, сада ту више не помажу укори и сличне школске казне на папиру, већ нешто са већом тежином. Ако у Србији постоји мугућност казне у виду "друштвено корисног рада" (напр. скупљања отпадака на улици, прања јавних клозета, помагања радиницима Градског зеленила, љуштења поврћа у некој народној кухињи и сл, наравно све уз строг надзор и без забушавања), по 300 сати таквог рада би вероватно била корисна казна која би помогла да уз рад доживе просветљење и схвате да је злостављање слабијег зао поступак или да макар науче да ће бити кажњени уколико било кога злостављају.

Ово не би било лоше решење и за саме наставнике који својим нечињењем нису успели да спрече зло.

Onda se bune protiv Zakona o radu, štrajkuju za veću platu... More!

nurudin

. Ово не би било лоше решење и за саме наставнике који својим нечињењем нису успели да спрече зло.

Tačno, nigde ne piše da baš MORAŠ da radiš kao nastavnik pa da nemaš izbora i da moraš da gledaš a ćutiš. Lepo ne budeš nastavnik i onda ne moraš da čistiš javne klozete i ulicu i ljuštiš povrće drugima (da ne pričam o drastičnom smanjenju količine lekića za visok pritisak i brzinu pulsa). To što si birao nastavnički poziv da prenosiš znanja o svom najvoljenijem predmetu, a ne da budeš stražar i policajac (a još i nemoćan jer šta možeš da uradiš ako vidiš krdo da se obrušava na Danila, ništa, možeš da ih pošalješ kod pepsi službe gde onda moraš da sediš kao svedok dok pepsikinja davi i davi dotičnu decu svojom psihobabble pričom i ona posle odskakuću niz hodnik i opet sve rade kao ranije a ti si upravo izgubio pola sata života) to nema veze...

mislim da reči ovog njegovog druga hvataju suštinu:

Kada se osvrnem na pocetak prošle školske godine, vidim da je tada bilo mnogo vise incidenata i nerazumevanja nego sto je sada. Sada su se skoro svi navikli na Stefanove razlike i one se više se ne primećuju , sto dokazuje da smo uspeli bar malo da se izborimo za Stefana i olakšamo mu boravak u skoli. To ipak ne znaci da su ga svi prihvatili. I dalje Stefan ima teškoće da se prilagodi novim profesorima, kao što je i profesorima teško da se prilagode njegovim potrebama i načinu rada i učenja.

Ono što je meni bilo najbitnije i što mi je najviše pomoglo su sastanci sa ljudima iskusnijim on mene vezano za ovu temu. Osoba koja je najviše zaslužna za organizovanje tih sastanaka je Milena Jerotijevic, Stefanov psiholog i što je najbitnije, Stefanov prijatelj. Da nije bilo nje, ovi sastanci ne bi bili moguci i Stefan se nikada ne bi osećao kao što verujem da se sada oseća, PRIHVAĆENO. Zbog toga mislim da je ona, zajedno sa njegovim roditeljima najzaslužnija jer je Stefan sada član zajednice u kojoj smo svi isti, a pak i svi različiti na svoj način.

Iz ličnog iskustva mogu da tvrdim da je Stefan jedan izvanredan mladić i da mi je zadovoljstvo što ga lično poznajem i da mi je još više drago što učestvujem u ovom projektu. U isto vreme sam zahvalan lično Stefanu jer sam zahvaljujući njemu stekao novo iskustvo i jer je on imao veći uticaj na mene nego ja njega da se pripremim da u životu postoji mnogo razlika izmedđu ljudi i da to nije razlog da ih odbijamo od sebe, već da ih približavamo sebi.

sneza.lazarevic

Ali se na tome mora raditi.
Čitam tekstove o Danilu, pa se malo uplašim da isto može da se desi i mom sinu. A onda pročitam ove tekstove, i bude mi puno srce.
Stefan je moj sin, ostalo su njegovi školski drugovi i drugarice iz osnovne i srednje škole i njegova sestra.

Specijalaca u svakom odeljenju pa malo jednim malo drugim. Jedan kriterijum za jedne drugi za druge. Jako pedagoški ispravno, svaka čast. Dvostruki kriterijumi, odlična priprema za toleranciju u školi.

Pa ništa, da ih turimo u koncetracione logore, da se ne zahebavamo sa eufemizimima?

ulicno_pojacanje

Si doveo dete u opasnost, da je tvoje dete u pitanju drugačije bi reagovao, ovako samo napraviš sranje i praviš se pa ja sam imao najbolje namere. Muka mi je od ljudi koji brinu tuđu brigu ničim izazvani.

Ranije su u specijalnim školama imali mnogo više pažnje i mogućnosti da im se posveti neko i omogući im da budu značajni članovi zajednice i ispolje svoje mogućnosti. Sad specijalce namerno guraju među narod nenaviknut na različito i očekuju nešto na silu. Ne biva.

Specijalaca u svakom odeljenju pa malo jednim malo drugim. Jedan kriterijum za jedne drugi za druge. Jako pedagoški ispravno, svaka čast. Dvostruki kriterijumi, odlična priprema za toleranciju u školi.

Ocemo opet o inkluziji????

Ma dosta mi je vise svih vas koji bi samo da kukate a nista ne zelite da menjate! Ni u zivotu, ni u svom nacinu razmisljanja!

Alo, manijaci, NE mozete decu "sa posebnim potrebama" da stavite pod zvono i da ih uklonite da vam "ne remete zivot".

Jeste li vi, svi zajedno, svesni svoje nesvesti????

On MORA da zivi sa svojim problemom.

Svaki dan.

Svuda.

U toj istoj zabokrecini u kojoj ide u skolu.

Odlaganje stvari "pod tepih" NIJE resavanje problema.

Sta je trebalo? Da se ukloni iz skole ON umesto da se kazne oni koji ga maltretiraju????

I ZASTO ne bi isao u normalnu skolu ako ima slusni aparat ili, kao u Danilovom slucaju, implante????

Pa svako ko je proveo bar PET MINUTA u ucionici zna da NE postoji "normalno" dete.

To je iluzija!!!!

Svako dete ima neke posebne potrebe, SVAKO.

Svako dete uci na drugaciji nacin, svakom detetu moras drugacije da pristupis.

Postoje opsta mesta, naravno, ali ako si dobar pedagog, ZNAS da je to igranka bez granica, jer jedan je koncentrisan, drugi je rasejan, treci privlaci paznju na sebe, cetvrti se stidi, peti je nezainteresovan, sesti misli da je popio svu pamet ovog sveta, sedmi bi da ne dolazi uopste u skolu, osmi se nervira sto nastavnik ne vidi da je bas on najpametniji, deveti ne trpi da neko bude bolji od njega, deseti nosi naocare, jedanaesti se nervira zbog problema sa bubuljicama, dvanaesti je deprimiran jer...

SVAKO dete je drugacije!

Ne postoje tu nikakvi "dvostruki arsini", dosta vise sa propagiranjima uranilovki!!!!!

...da je krenulo sa inkluzijom, izvini nurudine, ali moracu da ponovim text sa prethodnog bloga...

...i ovde na blogu...
...i kojekude, branice se inkluzija do poslednje kapi krvi nesretnika koji su rodjeni sa "manama"...
...u praxi, i ovde i kojekude, citamo kako to NE funkcionise...
...mi citamo, a oni dozivljavaju...
...sada je vec jasno da su programom obuhvacene POGRESNE osobe...
...jer, ti "normalni" roditelji, prosvetni i ini radnici, njihova deca i politicari bi trebalo da budu meta tog programa...inkluzije...
...danilu i slicnima to nije potrebno...dokazano...

...i dodacu jos nesto, posto je subotica u pitanju...
...da je danilo krstajic MADJAR, vec bi sve NVO bile na nogama i urlale...
...toliko...

Ne postoje tu nikakvi "dvostruki arsini", dosta vise sa propagiranjima uranilovki!!!!!

Meni to više liči na propagiranje čistote rase...

...u praxi, i ovde i kojekude, citamo kako to NE funkcionise...

pa ne čitaš dovoljno.

rade.radumilo

Ne postoje tu nikakvi "dvostruki arsini", dosta vise sa propagiranjima uranilovki!!!!!

Meni to više liči na propagiranje čistote rase...

O, ima i toga, radule, potpuno se slazem!

bocvena

...u praxi, i ovde i kojekude, citamo kako to NE funkcionise...

pa ne čitaš dovoljno.

Ma funkcionisalo, bre, kad sam JA isla u skolu, samo tada nije imalo "fancy" ime!

I zavisilo od profesora, naravno.

Ali, kod dobrih pedagoga UVEK radila!!!!

I zavisilo od profesora, naravno.

Upravo, ja sam imao situaciju da sam promenio školu na pola osnovnog školovanja. U drugoj školi, celokupan period je bio borba za goli opstanak. Umnogome je podsećala na sve ovo što danas viđamo po novinama. Morao si sam da se boriš potiv nasilja i šikaniranja, jer si rizikovao da te i nastavnici šikaniraju ukoliko digneš glas protiv "maminih i tatinih sinova".
Za razliku od toga, prva škola i kasnije gimnazija su ostale izvor najlepših uspomena. Iz te druge osnovne škole, nosim uspomenu u vidu zakrivljenog nosa. Podsetnik da i ukoliko nasilnicima pokažeš zube i izboriš se za svoje mesto pod suncem, oni se udruže pa te dohvate u grupi...

Dvostruki kriterijumi, odlična priprema za toleranciju u školi.

Jok, samo jedan je kriterijum - ljudskost.

Ranije su u specijalnim školama imali mnogo više pažnje i mogućnosti da im se posveti neko i omogući im da budu značajni članovi zajednice i ispolje svoje mogućnosti. Sad specijalce namerno guraju među narod nenaviknut na različito i očekuju nešto na silu. Ne biva.

Specijalaca u svakom odeljenju pa malo jednim malo drugim. Jedan kriterijum za jedne drugi za druge.

molim da se definiše pojam "specijalno"


Hajde malo da rušimo predrasude

Nekada "specijalne" škole, odavno to nisu...zagledajte malo na nekoj od tabli na kojima su imena tih škola i videćete da NIGDE ne piše "specijalna", već škola za osnovno i srednje obrazovanje, što znači, da su to redovne škole sa prilagođenima nastavnim programima.

Šta znači "specijalac" i po čemu su deca specijalna?

Zar nisu po nekom osnovu specijalni i učenici metematičke gimnazije, jer im redovne gimnazije ne pružaju adekvatna znanja?

Zar nije Petnica svojevrsna specijalna škola za talente?

Zar nisu vojna, baletska i muzička škola - specijalne?


Gde piše i po kom kriterijumu je neka škola specijalna?

Kraja

...i dodacu jos nesto, posto je subotica u pitanju...
...da je danilo krstajic MADJAR, vec bi sve NVO bile na nogama i urlale...
...toliko...

>To "...toliko" zaslužuje samo ovoliko kao komentar :


Pošto je u pitanju moja bivša srednja škola, i škola u kojoj rade ljudi koji su meni bili profesori i pedagozi, i u kojoj je puno dece mojih poznanika, rođaka i ostalih ljudi koje znam ovako ili onako, celu priču doživljavam na mnogo ličnijem nivou od većine ovde. Ja zaista ne znam kakvo je sada tamo stanje - znam što se nastavnika i pedagoga tiče da su nekada u moje vreme to bili ljudi koji su svoj posao dobro radili.

Takođe iz Danilove priče i ličnog iskustva znam i vidim da je to priča deteta koje je prošlo i prolazi vršnjačko šikaniranje.

Svako šikaniranje, naročito ako je takvo otvoreno, javno i grupno u školi znači da ga praktikuje i nastavni kadar, da su roditelji ostale dece što prećutno što otvoreno sa njime saglasni što nezainteresovani ( ne vide problem ), i da neko nekome drži stranu, poziciju, fotelju, mesto na slavi...

Smatram da je sramota da se škola nije oglasila i odreagovala. Smatram da prosvetni inspektor iz Sombora mora da dobije otkaz ako su navodi roditelji tačni. Smatram da i razredni starešina i pedagog u slučaju da na prijave roditelja nisu adekvatno odreagovali moraju da budu odgovorni i snose posledice.

Pošto je internet takav kakav jeste, pa dozvoljava i da roditelj klinca koji je u razredu moje ćerke sprovodio vršnjačko nasilje i bio dete koje je tek kada je priprećeno policijom i krivičnim prijavama iz iste sklonjeno zavapi po fejsbuku nad ovim slučajem kako bi "roditelje dece koja tako maltretiraju druge trebalo u zatvor", ne zanima me javno iskazivanje stavova i zgražavanje - zanima me samo da li postoji način da se pitanja postave nadležnim službama i inspekcijama, a škola natera da javnosti stavi na uvid činjenice i objasni šta se dešava - ili ne dešava.

Nekako mi se čini da veličina sredine, bilo ona mala ili velika ne odredjuje da li će osoba sa osoba sa invaliditetom da bude prihvačena u sredini u kojoj živi. Imala sam sjajne drugove i u osnovnoj školi u jednoj maloj varošici i u gimnaziji u gradu srednje veličine a i na falultetu u Beogradu. Uvek sam bilo dobro prihvaćena i zaista ne mogu da zamislim kako je nekome ko nije dobrodošao u razred, i u sredinu u kojoj živi.

Danilu se divim na hrabrosti.

A pozitivnih primera bi moglo da bude više, zar ne? Retko se priča o dobrim drugovima, ljudima koji se spremni da pomognu. Često srećem sjajne ljude, možda bi i o njima moglo da se priča. Možda bi oni mogli da budu dobar primer nekim mladim ljudima. I iz pozitivnih primera se uči, zar ne?

ulicno_pojacanje

Si doveo dete u opasnost, da je tvoje dete u pitanju drugačije bi reagovao, ovako samo napraviš sranje i praviš se pa ja sam imao najbolje namere. Muka mi je od ljudi koji brinu tuđu brigu ničim izazvani.

Ranije su u specijalnim školama imali mnogo više pažnje i mogućnosti da im se posveti neko i omogući im da budu značajni članovi zajednice i ispolje svoje mogućnosti. Sad specijalce namerno guraju među narod nenaviknut na različito i očekuju nešto na silu. Ne biva.

Specijalaca u svakom odeljenju pa malo jednim malo drugim. Jedan kriterijum za jedne drugi za druge. Jako pedagoški ispravno, svaka čast. Dvostruki kriterijumi, odlična priprema za toleranciju u školi.

Молим те, објасни зашто је било коме тешко да према овом детету, сада младићу, има елементарно нормалан људски однос, без агресије? (Зашто је то данас генерално све теже?)

Hansel

ulicno_pojacanje

Si doveo dete u opasnost, da je tvoje dete u pitanju drugačije bi reagovao, ovako samo napraviš sranje i praviš se pa ja sam imao najbolje namere. Muka mi je od ljudi koji brinu tuđu brigu ničim izazvani.

Ranije su u specijalnim školama imali mnogo više pažnje i mogućnosti da im se posveti neko i omogući im da budu značajni članovi zajednice i ispolje svoje mogućnosti. Sad specijalce namerno guraju među narod nenaviknut na različito i očekuju nešto na silu. Ne biva.

Specijalaca u svakom odeljenju pa malo jednim malo drugim. Jedan kriterijum za jedne drugi za druge. Jako pedagoški ispravno, svaka čast. Dvostruki kriterijumi, odlična priprema za toleranciju u školi.

Молим те, објасни зашто је било коме тешко да према овом детету, сада младићу, има елементарно нормалан људски однос, без агресије? (Зашто је то данас генерално све теже?)

Тако је, Ханселе!



Синоћ сам, када сам се повратио од шока после читања свих текстова и гледања оног што је линковано, писао ПП Нурудину под насловом Ово много боли...

"Остадох без текста... Требало ми је 15-20 минута да се повратим... Тек сада сам прочитао ове твоје и Снежанине текстове и погледао шта је на линковима... Жена ми каже да је она вест о Данилу видела још пре недељу дана... Ја нисам...

Вратио сам се и у детињство, односно сопствено школовање. Од првог разреда основне школе (кренуо сам у основну школу далеке 1971.) са нама у разреду је био Дејан. Оштећење његовог слуха није било толико као Данилово, али свеједно, без апарата није могао. Из неког разлога мени непознатог, Дејан је добио слушни апарат, тадашњи неки модел, тек у петом разреду. Био је из сиромашне ромске породице, али не верујем да је у питању била сиротиња или небрига здравственог осигурања. Пре ће бити да се тада тешко долазило до тих апарата.

Углавном, у та четири прва разреда основне школе, док смо још били код учитељице, Дејан је баш тешко пратио наставу. Зато је учитељица поделила нама осталима у одељењу дужности и свако од нас је на појединим часовима седео поред Дејана и помагао му у праћењу наставе. Сећам се да су моји часови са Дејаном били српски, француски (били смо експериментална тадашња генерација која је учила страни језик од првог основне), а за математику сам се смењивао са још једним другаром из одељења. Учитељица је за то обично бирала оне који брже савладавају задатке да би, док остали раде, могли да се посвете Дејану. И то је одлично функционисало...

Касније се то наставило када смо прешли и у старије разреде, с тим што је Дејан добио и апарат, па је све то још боље функционисало. За нове предмете (историја, биологија, касније хемија, физика) одређивани су и нови "асистенти" Дејану (то је сада радила разредна у договору са предметним наставницима и учитељицом).

Сећам се када сам пар пута хтео да се нашалим са Дејаном, па бих задати текст за преписивање из француског намерно почео да пишем ћирилицом. Дејан би по навици кренуо да преписује из моје свеске, а ја бих се на пола текста тобож ударио по челу и рекао му да сам погрешио. На то би се он љутнуо и рекао ми: "Коњу један неписмени!"

Та навика да помажемо Дејану пренета је касније и у средњу школу, па су они који су наставили школовање са њим наставили и самоиницијативно да му помажу. Никада нисмо дозвољавали некима из других одељења да га задиркују или малтретирају, него бисмо често умели и да се потучемо да бисмо га заштитили. Стално смо Дејана вукли свугде са собом, на фудбал, у биоскоп, журке, на стадионе... Растао је као и сви ми...

Данас је Дејан шеф кухиње у једном хотелу у Цириху (Одселио се у Швајцарску још када је завршио средњу школу.). Када га видим данас, када повремено дође у Србију, видим пред собом задовољног и срећног човека који зрачи оптимизмом и животном радошћу. И самопоуздањем, што је јако важно, јер ми то говори да је Дејан постао личност која се не боји животних проблема.


Зашто ти све ово испричах? Зато што ме је поразило да у Даниловом случају није постојала та воља људи да помогну једном детету. Да су Данилови другови и другарице од првог дана свог школовања научени да живе (да, баш тако, да ЖИВЕ) са Данилом, овај сјајни дечак не би имао тих проблема. А најважнију улогу у томе је свакао имала учитељица, или учитељ, одакле је и почело њихово заједничко школовање, и заједнички живот.

Разумем ја да тада када је Данило кренуо у школу, 2002. или 2003. инклузија још увек није била законом прописана, али није била законом прописана ни 1971. када је Дејан кренуо у школу! Па људи смо, мајку му стару, имамо у себи и племенитости и доброте, зашто је потискујемо!

Радим у школи у којој има 18 инклузивне деце (званично). Радим на часовима и са дечаком у шестом разреду који је рођен са Дауновим синдромом. Када је он уписиван код нас у школу, његова учитељица је била питана да ли жели да ради и са таквим дететом. Та племенита жена је пристала и у прве четири године обавила сјајан посао. Ја сам јој неизмерно захвалан зато што је данас тај дечак са Дауновим синдромом у потпуности оспособљен да учествује у раду на часу у оквиру својих могућности и са посебним задацима. А сарадња свих нас предметних наставника са учитељицом и даље траје. Напомињем да је овај дечак такође кренуо у школу док инклузија још увек није била законом прописана.

А шта ће нам, Нурудине, закони да бисмо показали мало племенитости, доброте и љубави!

Па зар је то било тако тешко урадити и у Даниловом случају? И да ли се ти људи који се тако односе према Данилу (не деца, већ одрасли који ту децу треба да подучавају, било у школи било у кући), наставници и родитељи те друге деце икада запитају каквог то будућег човека гаје у својој кући и у својој школи? У каквом свету ћемо онда то живети једнога дана када та деца у којима се не развијају племенитост, доброта и љубав постану одрасли људи?

Страшно, Нурудине, страшно... Знам да живимо у једном егоистичном добу, али ово не могу да разумем...

Таса"

Зато што ме је поразило да у Даниловом случају није постојала та воља људи да помогну једном детету. Да су Данилови другови и другарице од првог дана свог школовања научени да живе (да, баш тако, да ЖИВЕ) са Данилом, овај сјајни дечак не би имао тих проблема. А најважнију улогу у томе је свакао имала учитељица, или учитељ, одакле је и почело њихово заједничко школовање, и заједнички живот.

Разумем ја да тада када је Данило кренуо у школу, 2002. или 2003. инклузија још увек није била законом прописана, али није била законом прописана ни 1971. када је Дејан кренуо у школу! Па људи смо, мајку му стару, имамо у себи и племенитости и доброте, зашто је потискујемо!

Tacno tako!
U mom odeljenju (posli u skolu 1970) bila su TROJICA sa teskim problemima sa vidom. Jedan je, u II razredu, ostao i bez oka, drugi je bio na granici slepila, a treci je imao poremecaj ocnog zivca i oko mu je stalno setalo.

Ali, nasa divna uciteljca NIKAD nije dopustila da se iko lose ponasa prema njima. Naprotiv, uklopili su se i bili nasi nerazdvojni drugari. A uz njih i jos dvoje Roma i mala Albanka koji su, sve troje, dosli u prvi razred a da srpski skoro i da nisu ni govorili.

U sledecoj generaciji imala je, ista ta uciteljica, devojcicu koja je bila skoro potpuno gluva. Koristila je znakovni jezik i citala sa usana.

Pa je u generaciji iza te opet imala dete sa ostecenjem (mislim da je bila cerebralna), i, generalno, to je bilo kao neko "pravilo" da roditelji cija deca imaju neki problem, ako mogu, sacekaju njenu generaciju jer su svi znali da ce ona dete uklopiti i pomoci mu!

A nikakve inkluzije nije bilo ni na horizontu!!!!

Нешто мислим, дрвље и камење је бацано на колективизам, у корист индивидуализма (који је ОК, нарочито што сам и ја приличан индивидуалиста ), али ми заправо добијамо колективизам против индивидуа, док смо раније ипак имали колективизам за индивидуу (скоро по пронципу "сви за једног, један за све" ). Јесте да се у многим епохама жалило на декаденцију, али, брате, ово не ваља па не ваља...

Prvo su došli po Jevreje, pucalo mi je za njih
Pa su sredili cigane, ako neka ih smrdljivci i lopovi,
Pa su došli po Francuze, ne podnosim ih uopšte sa smrdljivim sirevima,
pa su pokupili Engleze, tu hladnoću i aroganciju oduvek mrzim,
..niko više nije ostao pa su sledeći put pokupili mene i eto mene sa vama svima koje mrzim...

Elem, ovo je nešto skroz pogrešno, da je moj, pošto nije briga me i neću da mrdnem samo ću da slinavim na nekom blogu.

preporuku dajem jer mi se može, da ne mogu bilo bi me briga

nurudin

Uz Danila sam.Bez dileme, bez ostatka.

Imamo li ideja potaknutih onim sa bloga Snežane Mihajlović, nastavnici te škole mogu da pokažu liderstvo, ako urade nešto slično nastavniku koji je obrijao svoju glavu iz solidarnosti sa učenikom

Hajmo forca za prave nastavnike, one koji u nas ugrade dostojanstvo i humanost i nekada urade više nego sami roditelji za decu kojoj predaju