Krvavo izlazeće sunce

Ovaj mali delfinko sa slike radi dnevno najmanje 8 sati, sedam dana u nedelji i 365 dana godišnje. Igra se i uveseljava turiste za hranu, i sretan je kada se njegov trener ne pojavi na poslu. Ima nešto malo bolje uslove od ostalih zatočenih srodnika širom sveta jer su bazeni udaljeni od obale i imaju kakav takav protok sveže vode kroz njih. Ipak strujanje sveže vode je ograničeno jer ne uspeva da očisti alge i druge nečistoće koje se talože na dnu bazena. Zato je voda zelena, podseća na žabokrečinu, i vrlo se razlikuje od plave i kristalne vode koja okružuje ovaj otvoreni delfinarijum. Zaposleni će  reći da čine sve da upristoje ovo prinudno boravište delfina, a onda će, između sebe na španskom, ismevati naivnog turistu.

Delfini su akustične životinje i najviše im smeta zatočeništvo u betonskim bazenima jer ometa njihovu normalnu komunikaciju sprečavajući prirodan fon okena i odbijajući ka njima njihove sopstvene zvukove koj oni šalju pokušavajući da komuniciraju sa svojim srodnicima. Prevedeno u ljudske uslove to bi otprilike izgledalo kao utamničenje čoveka u metar sa metar betonsku samicu i konstantno mučenje zvukom. 

Odakle dolaze ove životinje na kojima profitiraju vlasnici Akva parkova i Delfinarija, i kako su odvojeni od svog prirodnog okruženja i srodnika, a da bi na kraju završili na ovakvim čemernim mestima, pokušava da objasni tekst koji sledi...

Upozorenje

Sledi tekst koji pored surovih opisa divljanja nad životinjama sadrži fotografije i video scene nasilja, mučenja i ubijanja ovih divnih  životinja

Japanski tradicionalni izvršioci pokolja

 Krvavi pokolj oko 20 000 delfina, malih kitova i morskih prasića dešava se svake godine u Japanu. Počinje u Septembru tekuće i traje do Marta meseca iduće godine. Japanski ribari, koristeći godišnju migraciju ovih životinja, sateravaju ih u jatima iz dubokih voda  uz obalu i tamo nemilosrdno ubijaju.

Na poziv izviđača, koji su locirali jato delfina, Japanski ribari iz mesta Taiji izlaze na otvoreno more sa većim brojem ribarskih čamaca. Opkoljvaju jata i počinju hajku praveći zvučni zid buke. Buku stvaraju tako što potope metalne i druge tipove cevi u vodu i onda udaraju u njih besomoučno. Delfini uplašeni od ove buke beže pred njima a oni im ustupaju jedino prostor kojii vodi ka obali. Njihova društvena  osobina privrženosti  porodici i jatu koštaće ih na kraju života, jer odrasli delfini bi se nekako i spasili ali ne želeći da se razdvajaju od porodica ostaju i dalje u grupi i omogućavaju kasapima da ih lakše kontrolišu i usmeravaju ka obali.

Krvavi origami

Posle višesatne hajke krvnici potiskuju delfine u plitke vode uvala i blokiraju im izlaz ribarskim mrežama. Ako su procenili da u jatima ima potencijalno dobrih komada za prodaju, a i u zavisnosti od potražnje za delfinima u Akva parkovima, Sindikat ribara će napraviti pauzu do sutra ujutru. To vreme će iskoristiti da bi kontaktirali kupce koji će izaći na lice mesta i odabrati primerke.

Ako nemaju kupce za žive delfine, i ako je jato manje (do desetak delfina)  pokolj će početi istog trenutka. Ribari ubice prilaze čamcima do delfina i pokušavaju da ih vežu uz čamac da bi ih lakše likvidirali. Neki ih sateravaju  u plićak ili uz mrežu, i tada dugim kopljima pokušavaju da im preseku kičmenu moždinu. Na snimcima se vidi da im to ne polazi lako za rukom, i da većina delfina umire dugo u agoniji sa do pola presečenom kičmom. Neke od njih će dokrajčiti i davljenjem, prebaciće cerade preko njih i neće im dozvoliti da dođu do vazduha.

Za to vreme članovi njihovog jata prestrašeni plivaju u krvi svojih srodnika, saosećaju sa njima i pokušavaju bezuspešno da im pomognu. Vidi se da koljači prvo ubijaju veće primerke, jer ostali delfini ostaju uz njih i tako im olakšavaju posao. Cela uvala se boji krvlju ubijenih delfina, i njihovo cviljenje i dozivanje polako prestaje...

Uvala izlazećeg krvavog sunca

Ako je sindikat ribara koljača čekao da pristignu kupci i preprodavci delfina, onda će selekcija mladih primeraka bez ožiljaka i skladnih boja, početi rano izjutra. Odabrani primerci biće utovareni u brod i sklonjeni iz uvale. Kada se svedoci sklone ribari će započeti krvavi pir, koji ima samo jednu modifikaciju u odnosu na već opisani pokolj. Ako je broj zatočenih delfina veći (veći od 40 npr) i njihovo ubijanje na tako malom prostoru u uvali je teže izvodivo, onda će jedan deo biti odvučen na otvoreno more, i tamo daleko od očiju posmatrača i kamera biti dokusuren. Jednom broju ranjenih i jož živih delfina pomoćnici u vodii navlače omče na zadnja peraja da bi ih ribarski brodovi odvukli  nazad na otvoreno more i tamo ubili. Većina delfina se udavi tokom ove vožnje ka otvorenom moru jer nisu u stanju da izrone i uzmu vazduh.

Pomenuti sindikat ribara  je udruženje lokalnih ribara, po nekima kontrolisan od strane japanske mafije, i zaštićen u pomenutim akcijama od strane policije i lokalne vlasti. Japanska vlada toleriše ovakvo ponašanje lokalne vlasti i saveza ribara pravdajući ih produžavanjem tradicionalnog načina života.

Poslednje vesti iz krvave uvale posredstvom Sea Sheapherd Cove Guardians