Nećemo Da Pobedi Narodna Muzika

Eh da, evo novih izbora. Sakri vino i zito i sve sto je zivo...

Elem, pobednik se vec zna, a ko ce biti drugi, treci, cetvrti... je pitanje. Nove koske za glodanje su vec bacene narodu u vidu Arapa, Radulovica, ostavki, povratka otpisanih, i ostalih tabloidnih, sizofrenih laznih tema o kojima ce se raspravljati ovih dana, dok ce se u isto vreme, podsvesno, narodni mozak muciti oko toga da li ce na ovim izborima biti za koga da se glasa, kakve su Vuciceve stvarne namere, da li se isplati nadati se i ovaj put da ce nesto da krene na bolje, ili ce se cela prica oko izbora svesti na svesni i kontrolisani rizik oko preraspodele vlasti zbog medjupersonalnih razmirica...

Izbori nece promeniti nista, kakav god rezultat tih izbora bio, i kakva god reorganizacija vlasti i opozicije bude prouzrokovana tim rezultatima. Razmisljanje o bilo kakvoj taktici je apsolutno bespotrebno, ja bih rekao cak i kontraproduktivno. Ono sto je neophodno je razmisljati o sebi i o svom okruzenju. Treba prvo sebi postaviti deset pitanja o tome zasto smo kao drustvo i kao pojedinci mentalno anestezirani i potpuno nespremni za bilo kakav misaoni izlet izvan okvira koji nam orkestrirano serviraju vlast i opozicija, tabloidi i internet portali, medijske kuce i medijski servisi, i na stotine "igraca iz senke" ciji se bankovni konto uvecava direktnom kradjom zalogaja hleba iz usta gladnog naroda. Sve ovo, da ne bude zabune, nije nista novo. Srbija funkcionise po principu dogovornih interesnih sfera od samog pocetka nastanka njene moderne drzave pre dvesta i kusur godina, i ne menja se bez obzira na sve drzavne tvorevine, ideologije, i svetske situacije koje su je okruzivale. Da ne bude zabune, ja volim svoj narod, ja zaista mislim da smo mi divni ljudi, niti gori niti bolji od bilo koje druge skupine na kugli zemaljskoj, ali takodje mislim da smo apsolutno nesposobni da se dogovorimo sa bilo kim, oko bilo cega, a najmanje sami sa sobom o tome sta ne bi trebalo da radimo sami sebi.

Zato su ovi izbori u smislu primetne promene drustvenog i drzavnog okruzenja i klime apsolutno nebitni i nevazni. Hocu da kazem sve smo vec videli, culi, probali, uradili, izanalizirali, proracunavali, i na kraju... jedno veliko nista. Nista zato sto ne shvatamo da smo svi mi u stvari Vucic, Dacic, Nikolic, Tadic, Miskovic, Jovanovic... Svi mi smo i licno i kolektivno jedan veliki mediokritet, ogrezli u strah i paralizu, bez ikakve sanse za bilo kakvu smislenu akciju. Cela nacija je klinicki depresivna, i uporno odbija da legne na kauc, da se isprica i makar malo olaksa sebi dusu. Jer, to je tesko, a lako je..., ziveti i umreti, pile moje... Tesko je stati za govornicu, pred ljude, pred kamere i mikrofone i izgovoriti "Ja sam Srbin, i ja sam alkoholicar." To nije uradio ni Radulovic ovom svojom ostavkom, i svojim famoznim obrazlozenjem. Sve sto je on uradio je samo na jedan nesumnjivo inteligentan nacin rekao da on ipak "nije odavde", i samo je mirno napustio seansu.

Ali, sta da uradimo, pitacete s pravom? Ko je ovaj isfeljeni Colin_bgd da nam soli pamet o tome sta i kako treba ili ne treba, a pri tom ni ne daje nikakav konkretan predlog? Ali upravo o tome se i radi. Nema lakih resenja, nema promena preko noci, nema "pojavice se neko bolji". Niko bolji se nece pojaviti jer smo mi takvi kakvi jesmo, i nasi politicari su samo refleksija naroda, nimalo bolji, nimalo gori. Doduse, za nepristajanje na Srbiju u ovakvom stanju postoji jedan lak izlaz: ne ostajte ovde. To je, mozda, resenje za pojedinca, ali nije resenje za Srbiju, zato i ne predlazem to ovog puta.

Medjutim, ono sto hocu da predlozim je jedno moje misljenje kako izbore generalno (is)koristiti. Sustinskih promena nece biti, ali ipak postoji jedna moguca promena, a to je promena konkretnih ljudi na vlasti. Srbija, po mom misljenju, bi na svakim izborima trebala da promeni vlast. To bi u narednih 20 godina trebao da bude konstantan ishod izbora u Srbiji. Ovog puta se to najverovatnije nece desiti ukoliko pogledamo procente istrazivanja javnosti, ali uporna promena vlasti na svakim izborima je jedini nacin kojim cemo mozda, jednom (ako ikad) promeniti sebe, a samim tim i svoju politicku elitu. Na svakim izborima uvek menjati vlast. Sta god mislili o "naprednjacima", Vucicu, Nikolicu, njihovoj politickoj proslosti, mislim da se ne mogu osporiti pozitivne posledice promene vlasti na prethodnim izborima. Poraz Tadica i DS je delovao na naciju blagotvornije nego tone bensedina. Redovno provetravanje je uslov zdravlja. Isto bi trebalo uraditi i sada. Promeniti vlast. Neka pobedi bilo ko (osim Kostunice, naravno), Dacic, Jovanovic, Djilas, Krkobabic, Dinkic, Tadic, Radulovic, Ljajic, Canak, Zika, Pera, Laza, potpuno je svejedno. Vlast u Srbiji treba na svakim izborima smenjivati. Takvo iniciranje evolutivnog procesa (revolucionarne metode da ipak malo ostavimo da se odmore) je jedini put koji je Srbiji ostao. Uvek, konstantno i uporno na izborima menjati: menjati, menjati, i samo menjati...

Medjutim, to ce se tesko desiti. Spremni smo na iskorak samo kada stanje postane potpuno neizdrzivo, nikako i nikad pre nego sto voda pocne da nam ulazi u usi. Ali zasto uvek cekati poslednji trenutak? Glasajmo vec sad da smenimo vlast. Pa na sledecim izborima za dve godine opet zamenimo vlast, pa opet, pa opet, pa opet, i opet. To je jedini nacin da se politickoj eliti ubrza mutacioni ciklus, i iznudi neophodna hromozomska promena...

Kad za mesec i po dana budete isli na glasacka mesta, ovaj put se samo treba voditi azbucnim principom: A-B-V (Anyone But Vucic)...