Morem plovi...

godec

... bi da kaže....

Popravi link! Nisu svi ulogovani na Dropbox.

Хвала, повећао колико је могло (на 900х600) Не знам где да окачим слику да би сви могли да је виде у пуној величини...

uros_vozdovac

na dodaj.rs

Регистровао се, али не лези враже, не може IP из иностранства. Може, али има посебна процедура па се чека... Хвала у сваком случају

Hansel

Ма, можеш да окачиш као атачмент блогу... (уђеш у "Измени текст", па додаш атачмент, па или ставиш "убаци у текст" -- смањиће је сам, или је линкуј -- а мислим да може да се подеси величина приказа -- ширина за блог мислим да не би требало да буде већа од 620-630)...

Хвала, мислим да сам успео, а ви јавите кад се пробудите на шта личи :) На овај начин не може да се подешева величина слике, али бар може да се види цела.

mariopan

Plavi kit kaže popravi sliku?
Edit
Ja preporučila za svaki slučaj, možda je nešto dobro?

Хвала, хахаха. Мало сам повећао слику, али није могло више од 900х600 и сад мора да се скролује, а знамо колико блогери то мрзе. :)

Hansel

Кад се појавила слика, ја дадох препорука, е ево и два прилога, асоцијативна, на које налетех тражећи нешто друго:

Хвала за асоцијације.
Кад боље размислим, па и нема ништа оригинално у пловилима као метафорама држава
Ону горе слику сам мислим негде некад видео, али ово за Ђинђића нисам знао :) Тад је кит још и добро изгледао, а и опозиција је, како Ђинђић каже" пливала у води... У међувремену се и она попела на барку, а кит је остао сам...

antioksidant

а кит је остао сам...

кита нема, што је вероватно и најтужније
или свако види себе као кита а копрца се на палуби
ко је по теби кит?

Реална привреда је та која је угрожена врста . Све оно због чега јавни сектор и постоји. Хтео сам да прикажем комплексне везе између та два, да нису само два табора већ на истом задатку и да имају заједничке проблеме. Што ти кажеш, има и оних који не разумеју своју улогу у свему овоме, само што ја мислим да су они ипак у мањини. Мислим да је апатија и инертност много већи проблем...

под реалном привредом подразумеваш производњу само или су укључене и услуге?
да ли раздвајаш извозно орјентисане гране од оних које су концентрисане на домаћу тражњу?
замисли да имаш кафић испред зграде у којој ради државна администрација (најнижи облик паразитизма по неким тумачењима на интернету). ако се тој администрацији повећа плата, ако се запосли још беспослених партијских војника онда ће број твојих потенцијалних клијената расти (ем ће имати пара а и вишка времена јер су за посао кад га и има неспособни).
ти си приватник, ствараш додатну вредност (од воде и кафе у зрну ствараш уживање по цени од 2 еура по шољици) али теби обрачун са паразитизмом баш и не одговара, зар не?
пример је екстреман али не превише. поента је да ни један потез не оставља само једну последицу. нису све нежељене, наравно, али пробај да разумеш повезаности. ако то не радиш, могуће је да изазовеш веће проблеме него што је решења.
промишљај и размишљај и увек сумњај. највише у сумњај у једноставне истине.
(напомена за полуписмене: ни у једном тренутку не предлажем да се администрацији повећају зараде како би се обезбедио стабилан извор прихода локалним кафеџијама).

Зато сам и написао ово:

Хтео сам да прикажем комплексне везе између та два, да нису само два (супротстављена) табора, већ (да су) на истом задатку и да имају заједничке проблеме.

Разумем ту узрочно последичну везу. Зато на цртежу доктор помоћу штапа и канапа лечи тог кита, а академац га саветује, политичар куражи. Има он користи од њих, проблем је што је њихова услуга неефикасна.

Мислим да има начина да јавна потрошња остане иста иако се број оних који раде у јавном сектору смањи, а њихова продуктивност повећа (принцип: што се мора није тешко). Уштеђене паре ће се дати новонасталим социјалним случајевима који ће такође трошити. И доћи у кафић, али сигурно неће ићи на Халкидики док се поново не запосле. Мислим да би сама порука да нека селекција и критеријуми постоје подстакле и оне у јавном и оне у приватном сектору да буду ефикаснији.

antioksidant

Разумем ту узрочно последичну везу. Зато на цртежу доктор помоћу штапа и канапа лечи тог кита, а академац га саветује, политичар куражи. Има он користи од њих, проблем је што је њихова услуга неефикасна.

нисам на то алудирао већ на то да ни тај кит није баш хомогено биће јединствених интереса.
зато и питам

ко је по теби кит?

Кит представља резултанту тих интереса који наравно нису сви у длаку исти. Основни интерес им је исти, а то је профитабилност.

Кит су и производња и услуге, све оно што није плаћено директно из буџета.

Мада има и онога што је плаћено из буџета, преко јавних предузећа, али извршавају приватници. Они су нешто имеђу, јер не мора да значи да су паразити, али има доста и таквих, те сам јасно разграничио од кита. Они најбоље знају како подићи ефикасност јавних предузећа. Њима понудити неки подстицај да открију јавне тајне.

Ја сам рецимо радио у омладинској задрузи, читао струју. За електродистрибуцију је то објективно кикирики, а сама као гигантска фирма не би успела да обави тако деликатан теренски посао ефикасније. Ефикасност задруге на задату тему је била заиста на високом нивоу. Међутим, ја сам то гледао другачије и видео простора да тај посао буде обављен много ефикасније, на пример да се очитавање врши два пута годишње (неким категоријама корисника), а рачуни упросече. Разлика да се уложи у унапређење система, за шта постоји јако пуно простора (даљинско очитавање, избацивање бројила на места доступна за очитавање, баждарење бројила, ад-хок контроле, систематизација потрошача и прилагођавање начина плаћања, могу до сутра, а нисам чак ни те струке...) И сигуран сам да су у задрузи то знали и правили се луди јер ко је луд да себи смањи обим посла кад се наручиоц не буни. Ту је тему требала да начне електродистрибуција. Не разумем њихов разлог да се праве луди. Од беспотребног посла нема нико користи на дуги рок. Ево тврдим, ја бих тај систем препородио за исте те паре (без додатних улагања) за годину дана, а притом нисам формално стручан. BTW, накнада за мерно место коју плаћаш сваки месец преко рачуна је 107 динара (била пре две године), а читач добије од 3.5 до 7 динара у зависности од терена за своју услугу. А где је ту све остало, јавне набавке и одржавање система...

Знам да не браниш ти јавни сектор, али знам да стално постављаш питање како смањити порезе предузетницима (олабавити узде киту), а да то не направи рупу у буџету па сам зато додао и ову причу.

флоскула
тачна али апсолутно не допринос расправи :)

Не успевам да увидим зашто. Што мислиш да се настојања свих приватника не могу изразити као резултанта? На које си различите интересе међу њима мислио?

да додам само да сматрам да је суштински посао на расходној страни (тј реорганизацији). и тај посао се мора урадити и мора се урадити без етикетирања паразита. и знаш шта је најчудније - једини који могу урадити тај посао јесу ови с расходне стране :). за то су плаћени и то је некима од њих у опису посла.
а што се тиче размишљања о последицама и непостојању једноставних решења опет твој пример

"...посао буде обављен много ефикасније, на пример да се очитавање врши два пута годишње (неким категоријама корисника), а рачуни упросече...."

да ли си поставио себи питање да ли је то могуће јер има оних плавих, црвених и каквих још зона? тј да ли се аритметичка средина потрошња киловата на крају на исти начин одражава на цене тј на износе рачуна?

Наравно да сам узео у обзир, зато сам и рекао за "неке категорије корисника". Нпр. имаш масу оних који потроше 0 или 50kWh за целу годину. Једноставно, нико не живи тамо, плаћају само претплату. Имаш оне који јако пазе да не прекораче 350, са њима потпишеш уговор да не прекораче 12 пута по 350. Очитавање двапут годишње, пред грејну сезону и након грејне сезоне, а имаш и осигураче који спречавају драстично оптерећење. Нису сви корисници исти, треба им понудити различите планове очитавања и плаћања, а све у циљу рационализације. Контрола је нешто друго, то не врши читач, нити је обучен за то нити сме. Ја сам икс пута и пријављивао јавашлук, а нико није реаговао. То треба да ради специјална екипа на терену, казне да буду ригорозне. Даље, пуно бројила је закључано физички и неприступачно. То повећава време очитавања дупло. Није неки трошак избацити их да буду доступна, а и то може да ради приватна фирма догод електродистрибуција провери пре него што пломбира бројило. Приритет би били они који имају највећу потрошњу, ако не плате да их одмах искључиш.
Читачки спискови су у хаосу, пуни грешака. Нови читач се 6 месеци уходава. Губи се време и то повећава цену очитавања. Већина нових читача одустане после првог пута. Остају специјалци који прескачу ограде и ратују с керовима да би ови могли да кажу поносно да је очитаност 97%. За један месец могу да се среде сви спискови трајно, само то питање нико не потеже. Монтери кад хоће неког да искључе зову читача јер не знају где је бројило (!?). А не знају ни читачи где су сва бројила, јер су спискови измешани. Те људе нико не очитава годинама. Онда ће се појавити милионски рачуни и биће куку леле кад их једном нађу. Све то може да се доведе у ред за годину дана.
Рачуни могу да се штампају на лицу места, постоје они мали портабл штампачи (врло јефтини, тако мени у Јапану читају и гас и струју), не мора да иде и читач и поштар и да се додатно папиролошки обрађује у самој електродистрибуцији. То је тек бацање времена и пара.

Веруј ми да сам о овоме баш доста размишљао, а и распитивао се код корисника који живе у иностранству. Мислим да баш у Немачкој читају струју два пута годишње. Тамо то раде приватне фирме.

Све ово може довести до појефтињења посла очитавања струје за бар 50%. А то је најбаналнији посао у целом том ланцу дистрибуције струје. А тек кад би се објединио посао читања струје и гаса, само то је већ научна фантастика.

Није проблем "три пут мери, једном сеци" него "200 пута мери и никад не пресеци". Мора бити и незадовољних и грешака док се нови систем не ухода, јер нема савршеног. Зато ја подржавам Радуловића, јер од вечног прерачунавања и ПРЕвеликог опреза нема ништа. Нема ни преко колена, наравно. Акција-реакција. Он се намерио да претумба параметре у буџету и да изврши системски притисак кроз мерење учинка и повећавање транспарентности пословања, да би ове мале, али битне оптимизације уопште дошле на дневни ред предузећа. Мислим имам ја ових директних прича из јавних предузећа милион, али појединачно провлачење кроз блато не би ништа решило, неко би јефтино скупио поене. Радуловић томе приступа систематски, не могу то да не подржим.

А то за партије се зна, чак су и на посао читања струје (еј!) слали списак подобних, а дугогодишње читаче смакли. Сва срећа па су све били дебили па су одмах одустали. Тад сам ја дефинитивно схватио неке ствари о неким партијама. Најгоре је што не би њима пала круна с главе да све ово ураде, само нису свесни да то може. Нису сви мафијаши, већина их се вози на том таласу док траје, а у ствари никакву стварну залеђину немају. Чист блеф.
Кад би урадили све ово подизвођачима би посао опао минимално (не би пропали), а људи у самој дистрибуцији би могли бити преквалификовани. Сам си рекао треба неко да баждари бројила, а то може свака будала ако му јој се објасни. Кад све избаждаре, онда да иду у контроле и сл. Кад више не буде посла за њих, отпремнина и биро + социјална помоћ. Знам зилион људи којима су Руси дали шут карту из НИС-а (каква је то чистка била) и нико од њих није штрајковао, јер су свесни да су тамо били бескорисни, а и добили су велике отпремнине.

Извини, ја кад једном кренем о струји и о Радуловићу не умем да станем.

Hansel

little_radojica

Ону горе слику сам мислим негде некад видео

Качио сам карикатуру већ раније (аутор добио награду "Пјер" за 2009. или 2010. годину), али свакако -- оригинал је један:
(клик на слику за већу резолуцију)

Занимљиво је и шта каже Википедија о овој слици

Dana 2. srpnja 1816. godine francuska fregata Meduza je udarila u greben Banc d'Arguin nadomak zapadnoafričke obale. Kapetan i njegovi oficiri su se ukrcali na šest čamaca za spašavanje sa samo nekolicinom putnika. Ostalih 149 putnika i članova posade je ukrcano na improvizirani drveni splav koji je kapetan vezao za čamce za spašavanje, samo da bi ih kasnije otkačio i napustio. Slijedećih trinaest dana splav Meduze je prošao kroz pakao smrti, bolesti, pobune, gladi i kanibalizma[1]. Samo je petnaest ljudi preživjelo na njegovoj plovidbi.
Ova epizoda je postala državnim skandalom kada se saznalo da je kapetan svoje namještenje dugovao monarhističkim simpatijama prema kralju, a ne svojim zaslugama[2]. Nadalje, francuska vlada je pokušala prikriti najgore detalje incidenta. Istina o pravim događajima je izašla na vidjelo tek kada je brodski kirurg, jedan od preživjelih sa splava, objavio detalje nesreće nakon što su mu odbili zahtjev za naknadom kao žrtvi[3]. Géricault se osjetio pozvanim da ustane protiv društvene nepravde i napravi sliku o borbi čovjeka protiv prirode.
Kako bi postigao što veći nivo autentičnosti, Géricault je razgovarao s preživjelima i napravio brojne studije mrtvih i umirućih u bolnicama prije nego je počeo slikati finalno platno. Čak je pronašao preživjelog stolara sa Meduze i dao mu da mu napravi kopiju pravog splava u razmjeri. Naposljetku je Géricault obrijao glavu, zatvorio se u svoj atelijer 28. lipnja 1818. i izašao tek u srpnju 1819. kada je dovršio svoje remek-djelo.
Nakon što je, usprkos negodovanjima[4], izloženo na pariškom Salonu 1819. godine[5], to se radikalno djelo pokazalo iznimno kontroveznim, jer je kritiziralo aktualnu vlast, ali i predstavljalo izazov tradicionalnim umjetničkim pravilima pomodnog neoklasicizma. Slika je postala nadahnućem brojnim romantičarima poput Delacroixa.

hajkula1

Eror 403

Ако се ја икад снађем са убацивањем слика у блог ево главе
ај пробамо овако:
ЛИНК

Резолуција је довољно оштра за читање, једино што је ситно. Може са CTRL+/- да се повећава приказ у browser-у

godec

https://en.wikipedia.org/wiki/HTTP_403

Обрисао сам "s" из "https", можда то помогне...

Vojislav Stojković

... već je Dunav, a Dunavom plovi jelen s rogovi i peva:

Ако је Дунав онда мож да бидне и сом. А песма рецимо:

Jukie

Pa da iskopiramo, jer ne znam SVE ove stihove napamet:

Arsen Diklić- PLAVI KIT

U plićaku, u vrbaku,
gde je tiha, troma voda,
gde dežurna roda hoda,
gde se čaplja važno šetka,
gde je ševar gust ko četka,
gde se vuku barske zmije,
gde se mnoga tajna krije,
gde šumori Dunav plav
— mene čeka skriven splav.

Jedne tihe, tople noći
ja ću splavom na put poći.

Čujem da su pored Krita
uvredili plavog kita. . .

. . .

Zinuo je kao vrata,
pa u času svet se rasu
i sa rive i sa gata.
Jer uhvati ljude strava,
jer uhvati ljude groza,
jer je bila strašna java
— progutaće kit matroza.

Сјајно! Нисам никад чуо ово :)