12. mart i šetnja kroz sve dublje bespuće

...mali romantični doprinos

IMAMO SITUACIJU

Potpuno tacna analiza, rekao bih. Do tancina. Do detalja.
Problem je u tome sto danasnji vlastodrsci ne mogu glasno da kazu za sta se zapravo zalazu. Zbog te nemogucnosti oni posezu za onim sto je poznato i sto ne mora da se dodatno objasnjava. Skriveno i cinicno podvlacenje pod Djindjicevo ime i politiku je rezultat upravo toga. Vlast i deo opozicije nema nikakvu svoju politiku, nema ideju, nema ni jednu zelju koju sme glasno da izgovori.
Nedostatak politike i ideologije je doveo do obesmiljavanja izbora generalno. Zato svi koriste reci koje ne kostaju nista i nista ne znace. Jer njima Djindjiceve reci stvarno ne znace nista.
Sve to me podseca na pokusaj SPC da prvo preuzme Njegosa, pa onda da se ogrebe i o Teslu. Zasto ? Bas zato, sto kao i ova vlast nema sta da ponudi, nema sta da pokaze svetu, nema cime da se pohvali...
Najlakse je u takvim situacijama uzeti nesto tudje, ukrasti ideju. Pa to i rade.

Okružnom javnom tužilaštvu

Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal

Beograd



Dolepotpisane MILA ĐINĐIĆ i GORDANA ĐINĐIĆ-FILIPOVIĆ, preko zastupnika po punomoćju koje prilažu, ovim podnose u smislu člana 223 ZKP sledeću



KRIVIČNU PRIJAVU



Protiv:

(1) MILORADA ULEMEKA, bivšeg komandanta JSO;

(2) DUŠANA MARIČIĆA, bivšeg komandanta JSO;

(3) ZVEZDANA JOVANOVIĆA, bivšeg zamenika komandanta JSO;

(4) VESELINA LEČIĆA, bivšeg načelnika za bezbednost JSO;

(5) „MIĆE“ PETRAKOVIĆA, bivšeg pripadnika komande JSO;

(6) DRAGOSLAVA KRSMANOVIĆA, bivšeg pripadnika komande JSO;

(7) DRAGOŠA RADIĆA, bivšeg pripadnika komande JSO;

(8) VOJISLAVA KOŠTUNICE, bivšeg Predsednika SRJ;

(9) ACA TOMIĆA, bivšeg načelnika Uprave vojne bezbednosti;



ZATO ŠTO SU:

početkom novembra 2001. godine osumnjičeni MILORAD ULEMEK, kao dugogodišnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) nad kojom je i nakon prestanka ove funkcije zadržao faktičku kontrolu, osumnjičeni DUŠAN MARIČIĆ, VESELIN LEČIĆ, ZVEZDAN JOVANOVIĆ, „MIĆA“ PETRAKOVIĆ, DRAGOSLAV KRSMANOVIĆ i DRAGOŠ RADIĆ, kao pripadnici Komande Jedinice zajedno sa pokojnim Dušanom Spasojevićem, šefom kriminalne organizacije Zemunski klan, organizovali protivpravne akcije Jedinice upravljene na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ, u kojima je ta Jedinica izrikom otkazala poslušnost svojim starešinama, povukla sve pripadnike Jedinice u kasarnu u Kuli, isključila sve telefonske veze kasarne sa starešinama i spoljnim svetom, oduzela pripadnicima Jedinice mobilne telefone, povukla svoje pripadnike iz obezbeđenja zaštićenih ličnosti i obezbeđenja aerodroma Beograd i pod punim naoružanjem i uz upotrebu 24 borbena vozila marke Hamer, zaposela deo autoputa kod Centra Sava u Beogradu, i uz pretnju upotrebe sile ispostavila zahtev da Skupština Republike Srbije donese zakon o saradnji s Haškim tribunalom, zahtev da se smeni legalno izabrani član Vlade, ministar unutrašnjih poslova, kao i legalno postavljeni načelnik Službe državne bezbednosti i njegov zamenik, sa ciljem da stave Službu pod svoju kontrolu i onemoguće njeno zakonom određeno funkcionisanje, u čemu su i uspeli, a što je dovelo do teškog ugrožavanja bezbednosti i ustavnog poretka zemlje, koje je na kraju kulminiralo atentatom koji su pripadnici Jedinice izveli 2003. godine nad Predsednikom vlade, Zoranom Đinđićem;

zato što je osumnjičeni VOJISLAV KOŠTUNICA, u to vreme u svojstvu Predsednika SRJ i komandanta Vojske propustio da izvrši svoju ustavnu dužnost iz člana 135, stav 1. u vezi člana 133, stav 1. tada važećeg Ustava Savezne Republike Jugoslavije (Sl. list SRJ, br. 1/92) i da kao komandant Vojske preduzme korake da uguši pobunu, već je naprotiv u javnom istupanju na konferenciji za štampu, (Tanjug, 15. novembar 2001.) pobunu opravdavao i podsticao neosnovano je kvalifikujući kao opravdani štrajk, iako je znao da je pripadnicima policije u to vreme bilo Ustavom zabranjeno da štrajkuju (član 57, stav 3. Ustava SRJ);

zato što je osumnjičeni ACO TOMIĆ, u vreme pobune načelnik Uprave vojne bezbednosti, prilikom susreta sa osumnjičenim Miloradom Ulemekom i pok. Dušanom Spasojevićem 12. novembra 2001. u prostorijama Uprave vojne bezbednosti ovima garantovao da se Vojska neće mešati u tekuću pobunu, učvršćujući time njihovu volju da u oružanoj pobuni istraju;

ČIME BI IZVRŠILI:

osumnjičeni MILORAD ULEMEK, DUŠAN MARIČIĆ, VESELIN LEČIĆ, ZVEZDAN JOVANOVIĆ, „MIĆA“ PETRAKOVIĆ, DRAGOSLAV KRSMANOVIĆ i DRAGOŠ RADIĆ, krivično delo organizovanja oružane pobune iz člana 124, stav 2. Osnovnog krivičnog zakona, kažnjivo po članu 139, stav 1. istog zakona;

osumnjičeni VOJISLAV KOŠTUNICA, krivično delo oružane pobune iz člana 124, stav 1 u vezi člana 24, stav 1 i u vezi člana 30, stavovi 1 i 2 Osnovnog krivičnog zakona;

i osumnjičeni ACO TOMIĆ, krivično delo oružane pobune iz člana 124 stav 1 u vezi člana 23, stav 1. Osnovnog krivičnog zakona.

......

Predlažem

da se u predkrivičnom postupku (nakon što se od organa unutrašnjih poslova pribave obaveštenja o adresama osumnjičenih i svedoka, čl. 235, st.2. ZKP) saslušaju:

Osumnjičeni: Milorad Ulemek, Dušan Maričić, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragoš Radić, Vojislav Koštunica i Aco Tomić, kao i svedoci: Vladimir Popović, Dejan Mihajlov, Zoran Mijatović, Saša Pejaković, Goran Petrović, Milorad Bracanović, Čedomir Jovanović, Dušan Mihajlović, Vladimir Potić, Ljubiša Buha, Vladimir Nikolić, Zoran Janjušević, Rodoljub Milović, Rade Bulatović, Nebojša Pavković, Gradimir Nalić, Radomir Marković, Zoran Šami, Ilija Matić, Ljiljana Buha, Miroljub Labus, Zoran Stojković, Dragan Jočić, Miroslav Milošević, Maja Kovačević, Marko Kljajević, Goran Radosavljević-Guri, Zoran Jakovljević, Vladimir Božović, Biljana Kajganić, Miloš Vasić, Boro Banjac, Gordana Čolić, Nata Mesarević, Borislav Mikelić, Oliver Stanojević, Todor Petković, kao i da se pročita iskaz Zorana Vukojevića dat 13. aprila 2004. godine na glavnom pretresu u predmetu K.p.br.5/03.


IZVOR: Krivična prijava za oružanu pobunu
Srđa Popović | 10/11/2010

Žalosna šetnja.Ni kišobran ne pomaže ,a ni da se pokriju ušima ,kako naš narod kaže.
Meni ionako kao posmatraču iz daljine mnogo toga nije jasno.Zašto narod sve to trpi? Pa gore od ovoga ne može mu biti, a bolje nikada ako i sam ne podmetne ledja ili kaže jednom ne.

Kako to da relativno mali broj ljudi zaludjuje masu

Otimanje o Zorana Đinđića ne jenjava. Tokom predizborne kampanje na momente biva još prisutnije. I, po pravilu, ima dnevnopolitički karakter.

Imam utisak, da što su dalje od Zoranovog zalaganja i shvatanja, da se više pozivaju na njega.

Oni su korov o kom je Zoran Đinđić govorio..

...na novom griblju su blizu đinđićevog i svaki put kad ih obilzami obiđem i njegov. i za njega kupim onu malu crvenu sveću/kandilo, cvet.
i uvek se pitam gde su šetači tih "običnih" dana? ne viđam ih