Pismo iz postizborne Srbije

Ово је стигло мојој жени од њене сестре данас. Мене некако погодила таква искреност, па сам је питао да поделим овде. Често заборавимо да су гласачи људи, ухваћени у неком свом животу, у раскораку, у некој својој инерцији... Изменио сам имена људи и фирми, нису имена битна. 

Дакле, гост аутор: Радојичина сваја

"Ja se slabo razumem, ali Paja (njihov mlađi brat, prim. blogodomaćina) veruje da će Radulović za dve godine biti veliko mudo u Srbiji i da je sad siguran da će se Radojica vratiti u Srbiju, a i da je do sad sumnjao u to, i da će sigurno ući u politiku... Jbg, svako iz svog blata, ili dupeta, gleda i glasa... Juče nam je bio Dragorad Milutinov (komšija iz zavičaja), na jedno pola sata i sve oko izbora mi je bilo jasno... On nije rekao kolika mu je plata, ali verovatno izmedju 70 i 100 hiljada u Rudniku (ime rudnika nije bitno), pritom on radi baš prljav posao oko rudarske službe, i svi su u firmi ne znam za šta tužili državu, on kao medju poslednjima, i dobili po 3000 ili 5000 evra (on sad vozi golfa 4) ... Svratio na kratko jer je kao mene video, žuri na glasanje i zna on da ovo neće trajati večno, ali da ućari još koju godinu radnog staža i dobre plate. .. Nema šanse da i ja ne bih glasala za onog ko mi daje te uslove... Bolelo bi me dupe, a znaš koliko njih ima u Rudniku ... Paja kaže da ja pljujem Ljubodraga (oca njihovog) kako nam ništa nije obezbedio jer se nije laktao u IMT, a ni ja ne umem ništa da ugrabim za svoju decu, jer neću da se prljam članstvom u raznim partijama,  i da mi ponavljamo Ljubodragovu istoriju, a kao ga pljujemo... Ne znam. Niste ni vi mnogo dalje videli od nas dok ste bili u Srbiji, sad verujem da vidite, jer ste videli da moze i drugačije da se živi i gleda na život. Ne kažem da Radojici nije bio drugačiji pogled od našeg zatucanog i dok je bio ovde, ali ipak mu nije bio kao kad gleda iz daleka... Za sve treba hrabrosti i odvažnosti, ja sam odrasla u tom trange frange sistemu, i nije ni čudo što ništa nisam uradila od života... Lako je sliniti za Miličinom platom, ali ona je skupila muda, i otišla s osamnest godina, pre toga je naučila jezik, baratala kompjuterom, sve što je ona radila sa osamnest ja sam otkrila sa 33, 34, 35.. Od mame i tate se nisam ni sad odvojila, jel imam drugog tatu koji me izdržava, završila sam fakultet i imam papir kao i moj otac, a nemam znanje... Da li je realno da ću ja glasati za LDP, pa, nemam bogatstvo pa neću sigurno, da li je realno da ću biti uz predsednika koji nije imao evropski put i koga prozivaju da ne zna engleski, pa, realno je, slican se slicnom raduje.. Lakše je pljuvati po drugima nego zagrejati stolicu, a ne znam ko bi mogao i da mi povrati bar nadu, da ću imati volju samu sebe da poboljšam... Nekad sam bar mislila da imam neki elan i polet.. glasala za Koštunicu:-D (inače poletnog lika) ... Izgubila sam se sad u priči, ne znam ni šta sam htela ni kud sam pošla.. Sve u svemu lakše mi je da potražim pomoć u ime drugoga nego za sebe.. Jer nemam odlučan stav, o Radulovicu ću tek čuti..  Šta god da je pisac hteo da kaže, blago onima koji misle svojom glavom... Ja ne živim u sadašnjosti, ja samo čitam predvidjanja za budućnost... Ako se Radojica vrati uvek može da me uzme za promoterku, lakše mi je da se borim za tudje mišljenje nego sad da formiram svoje..."