Došli divlji, oterali pitome

/ 27.02.2008. u 19:38

Komentari: 121
Čitanost: 20630
/
Preporuke: 9768
/

U maju 1147 godine, skoro dvesta brodova krcatih vitezovima krstašima iz Engleske, Normandije, Flandrije, Škotske na putu u sveti rat u Palestini pristalo je u luku Porto. Na to ih je prinudilo razorno nevreme koje h je presrelo u Biskajskom zalivu. Kralj mladog Portugala ih nije dočekao u gradu, nalazio se na jugu, na frontu, gde je ratovao protiv Mavara. Upravo su bili osvojili utvrđeni grad Santarem, ali za daljnje napredovanje nisu imali snage. Krstaše je ugostio biskup. Koji je upotrebio sav svoj šarm, diplomatske sposobnosti i biskupski ugled dok ih nije nagovorio da zastanu i pomognu svojoj hrišćanskoj braći Portugalcima da nastave započeta osvajanja muslimanskih zemalja. Krstašima se posebno dopalo saznanje da je arapski grad Al-Ušbuna, odnosno Lisabon, čija se opsada spremala bio bogat i napredan, te da će biti izobilja plena.

Kada je flota ušla u reku Težo, u junu 1147 pred sobom su imali grad kakav niko od njih nije bio video. Posle četiri veka mira i napretka pod arapskom vlašću Lisabon je bio veći, mnogoljudniji, bogatiji i lepši od Pariza, Londona i Kelna. U tom trgovačkom gradu u tom trenutku, zajedno sa izbeglicama iz Santarema, živelo je 150 hiljada, ne računajući žene, decu, koje hroničari nisu brojali.

Krstaši su u zamenu za pomoć, osim spasa za svoje duše, tražili su da sav ratni plen pripadne njima. Portugalski vitezovi su, doduše nevoljno, pristali.

chronicle.2306.jpg Sledećeg jutra, vojska se iskrcala sa brodova na kojima je konačila i posle svete mise otpočeo je napad. Prvo je krenulo da leti kamenje. Stene bačene iz praćaka padale su po krovovima odakle su ih stanovnici grada hitro vraćali natrag. Kada su nasrnuli na predgrađa, konjanici su naišli na snažan otpor kako od Mavara tako i od Mosarapa, hrišćana, koji su tokom prethodnih nekoliko vekova, iako nisu primili veru svojih muslimanskih gospodara primili njihove običaje i jezik, i sada su po svemu, osim po Bogu kome se mole, podsećali na Arape. Posle dugog dana borbe i velikih ljudskih gubitaka na obe strane, kada je palo veče sva predgrađa već su bila osvojena. Arapi su se povukli iza zidina.

Sutradan su se krstaši, opijeni dobrim portugalskim vinom, okupili pod zidinama i sa sigurne udaljenosti u horu i koliko ih grlo nosi izvikivali najgore uvrede na račun muslimana, njihovih majki, njihovog Boga i proroka Muhameda. Arapi očigledno nisu razumeli uvrede, pa su reagovali zbunjeno i blago. Tek kada su pijani plemići podigli tunike i pokazali bele guzice, uzvikujući pritom Prorokovo ime, na zidinama je eksplodirao bes. Branioci su osim uvreda pljuvali i mokrili po krstačama, ikonama i drugim simbolima hrišćanstva koji su im se našli pri ruci pa ih bacali sa zidova na hrišćane.

Tokom sledećih dana grad je neprekidno kamenovan iz dva katapulta i to tako prilježno da su kada je lepo vreme, za deset sati, na grad uspevali da bace i po deset hiljada kamenica. Drugi su se bacili na potkopavanje zidina, dok su treći, izgradili drveni toranj visok dvadeset i pet metara. Toranj se kako je bio pretežak prilikom transporta zaglavio u pesku pa je postao laka meta braniteljima grada. Uprkos brojnim žrtvama u nameri osvajača da ga odbrane, toranj je ubrzo planuo i sagoreo.

Opsada je trajala nedeljama. Čekanje je bilo moćno oružje u rukama osvajača. Grad je bio gladan i polumrtav, žrtava bombardovanja i gladi je bilo suviše da bi im našli mesto da ih dostojno sahrane, pa se sa spoljne strane zidina osećao nepodnošljiv smrad tela koja su trulila po letnjoj žegi. Pričalo se da su zatočeni branioci hranili telima poginulih hrišćana koje bi nanela reka.

Osvajači su takođe postajali sve nervozniji. Između grupa vitezova raznih narodnosti odnosi su bili sve napetiji. Počele su čarke. Da bi podigli moral trupa krstaši su izveli napad na južnu, muslimansku obalu reke. Sa pohoda su se vratili sa kopljima okićenim mavarskim glavama, njih preko osamdeset. Trofeje su poređali da se mogu lepo videti i prebrojati sa zidina. Ubrzo je iz grada izašla grupa Mavara koja je molila da im se posečene glave predaju, pozivajući se na ljudskost i samilost. Glave su uneli u grad iz koga se potom čitav dan čulo narikanje. Među krstašima se šaputalo se da se na bogosluženju u nemačkom logoru nafora pretvorila u komad krvavog mesa, što su mnogi shvatili kao znak Božjeg neodobravanja krvoločnosti njegovih ratnika.

L04.2307.jpg Početkom oktobra, skoro pet meseci po početku opsade napori nemačkih vitezova koji su kopali tunel ispod zidina urodio je plodom. Jedna kula se srušila i otvoren je procep u bedemu. S jedne strane navalili su krstaši, Nemci i Flamanci, a s druge su uspaničeni branitelji neuspešno pokušavali da zakrpe otvor i branili ga na život i smrt. Premoreni napadači su obustavili napad a na njihovo mesto su krenuli normanski i engleski krstaši. Nemci to nisu bili spremni da dopuste već su savetovali Englezima da sami otvore svoju rupu u zidu i da će kroz ovu ući samo oni koji su mesecima potkopavali a ne oni koji su za to vreme jeli smokve i pecali na reci. Ta je optužba bila neosnovana, Englezi su u međuvremenu bili napravili još jedan drveni toranj, ovoga puta jači i otporniji. Branioci su shvatili da je situacija beznadežna, da su žrtvovani od svojih, jer pomoć od muslimana s druge strane reke nije dolazila, i da su, oslabljeni od gladi i rata suviše nejaki da bi odbijali napade na dva fronta, ponudili su kapitulaciju. Ubrzo se na gradskim dverima pojavilo pet emisara na čelu sa guvernerom grada. Nekolicina krstaša nasrnula je na njih, ali su ih Portugalci zaštitili i odveli pred svog kralja. Dok su pregovori trajali vitezovi, nestrpljivi da se dokopaju plena, međusobno su se sukobili oko podele imovine koja im je već bila nadohvat ruke. I Arapi i Portugalci, posmatrali su ih s gađenjem.

imag100204.2308.jpg Uslovi predaje bili su jasni. Gubitnici će sve svoje posede predati pobednicima. Svi oni koji prilikom pretrage grada budu uhvaćeni da kriju predmete od vrednosti biće na mestu pogubljeni. Oni poslušni, biće pušteni da idu na jug, praznih ruku. Na čuđenje krstaša, guverneru grada i njegovoj porodici kralj je obećao bezbednost za imovinu. Uzeta mu je samo prelepa arapska kobila na koju je komandant krstaša bio bacio oko.

Posle dugih pregovora dogovoreno je da u grad prvi uđu Nemci i Flamanci. Kada su branioci otvorili kapije horda je navalila u grad, ubijajući, paleći, silujući. Ubijali su koga su stigli ne pitajući za veru. Mnogi hrišćani koji su kao zaštitu u rukama držali krstove i ikone ubijeni su bez milosti. I sam biskup je zaklan.

Te noći krst je istaknut na najvišoj gradskoj kuli i služena je misa zahvalnica za ovaj za hrišćanstvo veličanstven i radostan dan. Portugalski kralj i njegovi vojnici u grad su ušli tek sledećeg dana. Očekivali su da će zateći strašan prizor, ali takvom se pokolju zaista nisu nadali. Grad je bio pretrpan leševima u raspadanju i umirućim ranjenicima. Smrad trulog i ugljenisanog mesa iznenadio je i iskusne ratnika kojima je klanica bila zanimanje Punih sto godina je trebalo da se grad dovoljno oporavi od oslobodilaca i da postane prestonica.

Većina vitezova, Portugalci, Englezi, Bretonci i Normani, u trenutku velikog zločina iskreno su se gnusali. Tako makar kažu istorijski zapisi. Ali ipak danas kada se priča o opsadi Lisabona i pokolju Mavara, kaže se da su hrišćanski vitezovi počinili zločin.

Naravoučenije: Džabe se vadiš da nisi ti. Sledeći put nemoj da se petljaš gde i s kim ne treba.

Atačmenti

chronicle.jpg / 145.97 / KB image/pjpeg
imag100204.jpg / 30.53 / KB image/pjpeg
L04.jpg / 17.48 / KB image/pjpeg
upad krstasa u grad-web.jpg / 47.63 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (121)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Gorstak 19:40 27.02.2008

Samo da

zauzmem prvo mesto, ali ne kao ovi krstaši nego kulturno. Kao u pozorištu: Izvinite, oprostite, pardon:)))

Strongman 19:52 27.02.2008

Re: Ja ću divlje

Ja cu probati da se drzim na vrhu liste diskutanata.

lep tekst o, malo zaboravljenoj, ratnoj krvolocnosti koja se mahom pripisuje danjasnici. Svi ratovi su bili takvi kroz istoriju.

Dejane pitak, lep tekst koji se cita u jednom dahu.

preporuka

Gorstak 19:58 27.02.2008

Re: Ja ću divlje

Strongman
Ja cu probati da se drzim na vrhu liste diskutanata.

Ti bre ko Englezi:)))

Englezi su u međuvremenu bili napravili još jedan drveni toranj, ovoga puta jači i otporniji. Branioci su shvatili da je situacija beznadežna,

Drveni toranj će te držati na vrhu liste, ali ja sam već prokopao tunel:)))

ceda_urosevic 19:55 27.02.2008

priče iz Lisabona

:-/ a ja mislio samo mi imamo bogatu (tragičnu) istoriju... Hvala Dejane za tekst.

Dejan Stanković 19:58 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

ynao sam da ce ovo decaci da vole - vitezovi, opsade, padaju carstva.

ceda_urosevic 20:02 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

Ma, ok, nego -- znaš -- malo razbija iluziju o snazi (ondašnjoj) one zlatne kašike što je niko imao nije, sem nas. A, dobro -- ako ništa -- broj smo 1 gurmani u Evropi. :)

Dejan Stanković 20:07 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

nas slatni escajg, ako ga je bilo. dogodio se u 14 veku. mislim. dakle dva veka docnije.

Aleksandra Mitrovic 20:10 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

Pa i meni se sviđa...a nisam baš dečak (zadnji put kada sam proveravala)

((

ceda_urosevic 20:11 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

Važno je da ga je bilo. I da ga niko imao nije. Sem nas. Ne ubijaj iluzije.
Kad malo bolje razmislim, imali smo ga mi i tad -- samo nismo hteli da se hvalimo. NE opovrgavaj sa' ću Radoša da pustim na tebe.

pnbb 22:25 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

((

kuku crna ti, pa zar toliko

((((((( ?

gledaj nekako da prebacis bar na

, ne mora odmah

))))))))

49 41 23:39 27.02.2008

Re: priče iz Lisabona

Dejan Stanković
nas slatni escajg, ako ga je bilo. dogodio se u 14 veku. mislim. dakle dva veka docnije.

Lako je vama Srbima; da se kurcite sa zlatnim escajzima jer ste imali (14.vek) zlato pod nogom.
15. vek; vec nova stranica istorije... pa sledecih 500 godina.

Unfuckable 10:25 28.02.2008

Re: priče iz Lisabona

ynao sam da ce ovo decaci da vole - vitezovi, opsade, padaju carstva.

pa jes'..."prolaze ratovi...padaju Vlade..." - rokanje 4 boys, a ne neka Džovanka O u pms-u, bre

Adam von Trott zu Solz 15:10 28.02.2008

Re: priče iz Lisabona

Dejan Stanković
nas slatni escajg, ako ga je bilo. dogodio se u 14 veku. mislim. dakle dva veka docnije.

Ne, to se "dogodilo" u XII veku, recimo 1190. godine, kada je krstaška vojska na putu ka Svetoj zemlji prolazila kroz tadašnju Srbiju. Glavne uloge igraju veliki župan Stefan Nemanja i nemački car Fridrih I Barbarosa.

Na stranu busanje u grudi domaćih ljubitelja mitova i sopstvene istorije, ova anegdota sa escajgom može nositi određenu simboliku: tadašnje balkanske državice jesu gravitirale Vizantiji i njenoj kulturi i nasleđu, a sama Vizantija je počivala na neprekinutoj istorijskoj vezi sa rimskim carstvom i helenskom kulturom. Vrlo je moguće da su naši vladari, u oponašanju vizantijskog dvora (ili dvorova vizantijske vlastele), zaista bili u određenoj meri drugačiji od nemačkih i inih evropskih vitezova.

Filip2412 15:45 28.02.2008

Re: priče iz Lisabona

Ne, to se "dogodilo" u XII veku, recimo 1190. godine, kada je krstaška vojska na putu ka Svetoj zemlji prolazila kroz tadašnju Srbiju. Glavne uloge igraju veliki župan Stefan Nemanja i nemački car Fridrih I Barbarosa.

tako je, i sustret se desio u Nisu

Dejan Stanković 19:59 28.02.2008

Re: priče iz Lisabona

cek cek,

ja imam druge podatke.
kao dokaz za uzorne prehrambene manire sluzi freska Svadba u Kani u manastiru Kelanic u Levcu.
Na toj fresci se vidi escajg. (ja se secam samo nozeva, doduse)

a o susretu barbarose i stefana nemanje deda mi je pricao da je friz krenuo preko balkana pa kada je dosao do stefanovih zemalja, sa nasim vladarem je potpisao ugovor o prelasku i logistickoj podrsci. Nemanja je, navodno potpisao, fino krasnopisom, dok je nemac udario krst, jer je bio nepismen. Taj se dokument, naodno, cuvao negde kod nasa ali 41 su nemci brze bolje isti, kao nacionalnu sramotu, uzeli i odneli u berlin gde mu se gubi trag. lici na mit, ali je veoma vesto smisljeno. zar ne?

dragoljub 21:07 28.02.2008

Re: priče iz Lisabona

lici na mit, ali je veoma vesto smisljeno. zar ne?

nije mit ali se krije da je nemanja ustvari sklapao pakt sa barbarosom da ga ovaj podrži u ratu sa vizantijom
ali to neodgovara trenutno našim srboslavima koji šalju sliku kako smo mi bili u prijateljstvu sa vizantijom,taman posla da smo bili neprijatelji,e sam susret je bio kod pantalejske crkve u niš(bez A)

Adam von Trott zu Solz 23:46 28.02.2008

Re: priče iz Lisabona

dragoljub
nije mit ali se krije da je nemanja ustvari sklapao pakt sa barbarosom da ga ovaj podrži u ratu sa vizantijomali to neodgovara trenutno našim srboslavima koji šalju sliku kako smo mi bili u prijateljstvu sa vizantijom,taman posla da smo bili neprijatelji,e sam susret je bio kod pantalejske crkve u niš(bez A)

Hehe, pa kako krije kada su širenja srednjevekovne srpske države skoro isključivo bila na štetu Vizantije. Ma, još od opsade Carigrada od strane Avara i Slovena Vizantija je takoreći jedini neprijatelj sve tamo negde do četvrte decenije XIV veka.
Čak i dogovor samo o nesmetanom prolasku krstaša (ka Carigradu) u vreme Nemanje je više nego podrška krstašima.

Inače, mit o escajgu (zlatnom?) je meni poznat baš u verziji Nemanje i Barbarose, i mislim da je baš ta verzija najrasprostranjenija i često citirana kao dokaz o, jel'te, našoj tadašnjoj kulturološkoj i civilizacijskoj superiornosti nad toliko hvaljenim Zapadom.

dragoljub 01:39 29.02.2008

Re: priče iz Lisabona

ače, mit o escajgu (zlatnom?) je meni poznat baš u verziji Nemanje i Barbarose, i mislim da je baš ta verzija najrasprostranjenija i često citirana kao dokaz o, jel'te, našoj tadašnjoj kulturološkoj i civilizacijskoj superiornosti nad toliko hvaljenim Zapadom.

u principu ništa to nije loše ako se posmatra hladne glave što unašem slučaju nevaži činjenice su da kako kažu postoje zapisi da je barbarosa bio u loše uštavljenom kožnom oklopu i da je bio nepismaen a da smo mi imali pisare i da je nemanja bio i svili a onda se baci u stranu da je barbarosa predstavljao veliku silu koja nam je bila potrbna i slično i tako dođemo do uvernja naših ljusdi da smo mi živeli u idiličnim odnosima sa romejcima da smo samo naselili one krajeve koje su oni napustili(tako misle neki moji prijatelji i nema šanse da im se dokaže suprotno) mislim jesu romejci napustili ove krajeve posle stravičnih pokolja sa naše strane pa i te crkve koje sad tvrdimo da su naše smo prvo popalili dabi ih po prelasku na hrišćenstvo obnovili,pa i istorija sa turskom tumači se samo kroz onih dvadestak trideset zadnjih godina kad je turska ušla u rasulo dali imamo neki objektivan prikaz stanja ne samo seča knezova i tako kroz svih 350 godina (nije petsto al ajde

što reče pesnik istorija nas neuči ničemu

Gonzo 20:00 27.02.2008

divlji i pitomi

Vi smatrate da nije trebalo oslobadjati LIsabon? Ili da je to trebalo uraditi humanije?

Dejan Stanković 20:06 27.02.2008

Re: divlji i pitomi

sta ja ili bilo ko imao da smatramo o necemu sto se dogodilo pre skoro hiljadu godina? sve sta smatram napisao sam. pa sad, ako to uposte nekoga zanima sta ja smatram, lako ce da zakljuci.

ja samo ynam da su u tom trenutu, pravi lisabonci bili arapi i mosarabi a da su svajaci bili skupljeni s koca i konopca.

Gorstak 20:09 27.02.2008

Re: divlji i pitomi

Vi smatrate da nije trebalo oslobadjati LIsabon? Ili da je to trebalo uraditi humanije?

Gonzo mora da je branioc Lisabona.
Dakle, podelili smo uloge: Ja sam Nemac, Stronge Englez, Dejan Portugalac i Gonzo branilac:)))
Ne znam da li Čeda hoće da bude Flamanac? Podelimo plastične mačeve i igra može da krene.

Gonzo 20:16 27.02.2008

Re: divlji i pitomi

Gorstak
Vi smatrate da nije trebalo oslobadjati LIsabon? Ili da je to trebalo uraditi humanije?Gonzo mora da je branioc Lisabona.Dakle, podelili smo uloge: Ja sam Nemac, Stronge Englez, Dejan Portugalac i Gonzo branilac:)))Ne znam da li Čeda hoće da bude Flamanac? Podelimo plastične mačeve i igra može da krene.

Zavisi ko ga napada.

Gorstak 20:19 27.02.2008

Re: divlji i pitomi

Zavisi ko ga napada.

Šta ti fali da budeš branioc?
Evo, neka imaš i princezu (Aleksandra Mitrović) u tom tvom dvorcu koju treba da odbraniš.
Sad me izvini, treba da sazovem Savet da se dogovrimo kako da te napadnemo:)))

49 41 23:11 27.02.2008

Re: divlji i pitomi

Dejan Stanković
sta ja ili bilo ko imao da smatramo o necemu sto se dogodilo pre skoro hiljadu godina? sve sta smatram napisao sam. pa sad, ako to uposte nekoga zanima sta ja smatram, lako ce da zakljuci. ja samo ynam da su u tom trenutu, pravi lisabonci bili arapi i mosarabi a da su svajaci bili skupljeni s koca i konopca.

Tako svi pocinju; posalju s koca i konopca-kasnije stize svita i pisemo istoriju.

Galebar 23:43 27.02.2008

Re: divlji i pitomi

Dejan Stanković
ja samo znam da su u tom trenutu, pravi lisabonci bili arapi i mosarabi a da su osvajaci bili skupljeni s koca i konopca.

Pa isto je i sa Amerikom par vekova posle. Nastala je genocidom, ali to je tada bio običaj izgleda!

dragoljub 21:16 28.02.2008

Re: divlji i pitomi

Pa isto je i sa Amerikom par vekova posle. Nastala je genocidom, ali to je tada bio običaj izgleda!

pa jeste mi (sloveni)kad smo zauzeli niš mnogo smo se lepo poneli prema romejcima da su ostali zapisi koje bi zlobni ljudi mogli takođe da nazovu genocidom,al biće da nam zlobni zapadni istoričari podmeću nezapamćen pokolj i užas romejaca našim viteškim delima

Aleksandra Mitrovic 20:08 27.02.2008

Neke stvari

..se nikada neće promeniti....kao na pr. ratovi. Samo ih danas zovu drugačije: "borba za demokratiju". I danas se pobednici kolju oko plena i danas pokušavaju da osvoje pupak zemljine kugle-bliski istok, ali kao što vidimo dalje od Portugala još nisu stigli u ovih 20 vekova. Neki ljudi mnogo sporo uče.

Черевићан 20:20 27.02.2008

витезови пљачкаши

г Stanković -у , поменутим витезовима сам окупиран задњу деценију како им пратим . . делатности око ослобађања гроба Христовог па ми се некако спонтано намеће назив их . . . .витезови пљачкаши.оно крсташи служи само да прикрије чињењаим.овде намалти . . духове им срећем сваконоћно . . .

похвала за састав, наравски!

Gonzo 20:27 27.02.2008

Re: витезови пљачкаши

.витезови пљачкаши.оно крсташи служи само да прикрије чињењаим

A islamski osvajaci? Nista pljacka, humani ciljevi?

Черевићан 21:54 27.02.2008

г Gonzo

овде је тема о витезовима (назовитеих како желите).ако уследи тема коју Ви дотичете дорећићусе посве транспарентно. небригешајте.

Vanja Montenegro Ljujic 00:23 28.02.2008

Re: витезови пљачкаши

Gonzo
.витезови пљачкаши.оно крсташи служи само да прикрије чињењаимA islamski osvajaci? Nista pljacka, humani ciljevi?

a islamsko prosvetiteljstvo?

naroz 20:34 27.02.2008

Džabe se vadiš da nisi ti

Nije džabe. Bilo bi lepo da je eksplicitnije mislim vadjenje. Mada meni je drago i ovako kakvo je.

Djole 20:52 27.02.2008

Rat je uvek krvav ...

Krstasi "oslobodioci" su posle inkvizicije najveca sramota zapadne Evrope srednjeg veka.
Bilo bi interesantno pronaci nesto o ucescu Srba i ostalih naroda Balkana u krstaskim pohodima.

Svojevremeno sam citao da je 4. krstaski rat je vodjen na teritoriji Rumunije i Madjarske, i to je bio jedini put kad su Srbi kao vazali ratovali na strani Turaka, i po pisanju sajta B92 bili odsudna pomoc Turcima u tom ratu. Ako ne budem lenj, pokusacu da nadjem link.

Lep tekst

Pozdrav

Djole 21:10 27.02.2008

Re: Rat je uvek krvav ...

Evo ga

noob 21:12 27.02.2008

Re: Rat je uvek krvav ...

4. krstaski rat je vodjen

Fourth Crusade

U cetvrtom pohodu je prvi stradao Zadar.

Djole 21:22 27.02.2008

Hvala noob

Ono moje je poslednji krstaski pohod

okapoaniolz 21:56 27.02.2008

Re: Rat je uvek krvav ...

noob
4. krstaski rat je vodjen

Fourth Crusade

U cetvrtom pohodu je prvi stradao Zadar.

a odmah posle toga i carigrad, naravno jos uvek romejski

49 41 23:26 27.02.2008

Re: Rat je uvek krvav ...

noob
4. krstaski rat je vodjenFourth CrusadeU cetvrtom pohodu je prvi stradao Zadar.

... i tako od 1215 (1225 ?!?) do danasnjih dana.

Ja se skoro ponadao (posle nedavnog susreta) da ce pruziti ruku pomirenja?
Ono, jok i dalje tera svak po svome!

dragoljub 22:42 28.02.2008

Re: Rat je uvek krvav ...

i to je bio jedini put kad su Srbi kao vazali ratovali na strani Turaka,

netečno samo par godina posle kosovske bitke srpski vitezovi su učesvovali kao vazali na bajazitovoj strani u jednojborbi u anadoliji i ostali su zapisi da su se vrlo istakli u odbrani dotičnog,što i nije nikakva mrlja na njihovoj časti jer u srednjev veku nisu postojale nacije ni bilo kakva nacionalna osećanja kod nijednog naroda pa ni kod nas

nsarski 20:53 27.02.2008

Ni Nemci

nisu vise ono sto su nekad bili:)

Sjajan tekst!

Dax 21:03 27.02.2008

Upornost

Meni je najbolje od svega kako je sve trebalo da traje jedan dan a ono potrajalo 5 i vise meseci,skoro kao u Srbiji sta god da se radi . :)
Ne cudi me krvolocnost,jer to je ljudima u prirodi.

Solomon 21:12 27.02.2008

Re: Upornost

Ne cudi me krvolocnost,jer to je ljudima u prirodi.

Mislim da ste malo zacrnili 99% populacije covecanstva koji NIKADA nisu bili krvolocni.

Gonzo 21:17 27.02.2008

Re: Upornost

Mislim da ste malo zacrnili 99% populacije covecanstva koji NIKADA nisu bili krvolocni.

Nije bilo potrebe ili im se nije pruzila prilika.

Vodzo Modzo 21:31 27.02.2008

Re: Ni Nemci

nsarski
nisu vise ono sto su nekad bili:)

Pa stvarno, oni da kopaju, a Englezi da prave masine, gde to ima?

Solomon 21:34 27.02.2008

Re: Upornost

Nije bilo potrebe ili im se nije pruzila prilika.

Takvo misljenje, da je Krvolocnost u ljudskoj prirodi vodi do onog idiotskog misljenje da je RAT prirodno stanje drustva. Ovakva misljenja su ne samo retardirana i netacna vec se cesto koriste za opravadnje zlocinima.
Krvolocnost, rat i zlocini su jedna perverzija ljudske prirode a ne njeno prirodno stanje.
Da je ikada bilo prirodno stanje ne bi nas bila tolika muka kada bi se suocili s njenim proizvodima.

49 41 22:20 27.02.2008

Re: Upornost

Solomon
Nije bilo potrebe ili im se nije pruzila prilika. Takvo misljenje, da je Krvolocnost u ljudskoj prirodi vodi do onog idiotskog misljenje da je RAT prirodno stanje drustva. Ovakva misljenja su ne samo retardirana i netacna vec se cesto koriste za opravadnje zlocinima.Krvolocnost, rat i zlocini su jedna perverzija ljudske prirode a ne njeno prirodno stanje. Da je ikada bilo prirodno stanje ne bi nas bila tolika muka kada bi se suocili s njenim proizvodima.

Ubijes jednog-ubica si.
Ubijes vise njih-serijski ubica si

Ubijes vise stotina-nacinani heroj si.

noob 22:53 27.02.2008

Re: Upornost

Mislim da ste malo zacrnili 99% populacije covecanstva koji NIKADA nisu bili krvolocni.

Ali samo i jedino sto nisu imali priliku.

Stanford prison experiment

Milgram experiment

Solomon 23:18 27.02.2008

Re: Upornost

Ali samo i jedino sto nisu imali priliku.

Stanford prison experiment

Milgram experiment

I kakve ovo veze ima s temom ?
Ni jedan od navedenih experimenta ne potvrdjuje "KRVOLOCNOST" u ljidima.
Procitajte zakljucke! Oba experimenta potvrdjuju da pod autoritivnim sistemima ljudi su spremni da predju preko svoje savesti jer im je naredba stigla od gore.

Molim vas - zamislite kakav bi svet bio kada bi ljudi bili Krvolocni ?
Pa ne bi ni uspeli da dozivimo 2008mu.
Ljudi su po prirodi SOCIJALNA bica koja traze pripadnost sredini i prihvatanje drugih.
"Krvolocnost" je kontradiktorna samoj srzi ljudskog roda.

Vanja Montenegro Ljujic 23:26 27.02.2008

Re: Upornost

noob
Mislim da ste malo zacrnili 99% populacije covecanstva koji NIKADA nisu bili krvolocni.Ali samo i jedino sto nisu imali priliku.Stanford prison experimentMilgram experiment

Ne bih rekla da su ta dva eksperimenta dokazala nekakve predispozicije krvolocnosti. U pitanju su okolnosti ('zlo mesto'), latentna socijalna presija i submisivnost.

Gonzo 23:55 27.02.2008

Re: Upornost

Solomon
Nije bilo potrebe ili im se nije pruzila prilika. Takvo misljenje, da je Krvolocnost u ljudskoj prirodi vodi do onog idiotskog misljenje da je RAT prirodno stanje drustva. Ovakva misljenja su ne samo retardirana i netacna vec se cesto koriste za opravadnje zlocinima.Krvolocnost, rat i zlocini su jedna perverzija ljudske prirode a ne njeno prirodno stanje. Da je ikada bilo prirodno stanje ne bi nas bila tolika muka kada bi se suocili s njenim proizvodima.

Polako.
Prvo, nisam napisao da bi svi ubijali kad bi mogli. Neki bi, psiholozi kazu da je rec o poar procenata, ne znam.
Drugo, nekad je kroz istoriju bilo potrebno ubijati. Rat nije prirodno stanje, ali je na zalost normalna pojava kroz istoriju, ma kako danas na to gledali (BTW< najdemokratskije i najrazvijenije zemlje imaju ne bas slabe vojske danas).

Nigde nisam pominjao krvolocnost (ovde se valjda misli na uzivanje u ubijanju) vec najnormalnijem ubijanju onoga ko ti sa puskom udje u kucu, ili, (do nedavno, tj pre recimo 5-10 hiljada godina) ubijanje suparnika da mu se uzme zena ili ovca.

noob 00:34 28.02.2008

Re: Upornost

I kakve ovo veze ima s temom ?
Ni jedan od navedenih experimenta ne potvrdjuje "KRVOLOCNOST" u ljidima.
Procitajte zakljucke! Oba experimenta potvrdjuju da pod autoritivnim sistemima ljudi su spremni da predju preko svoje savesti jer im je naredba stigla od gore.

Molim vas - zamislite kakav bi svet bio kada bi ljudi bili Krvolocni ?
Pa ne bi ni uspeli da dozivimo 2008mu.
Ljudi su po prirodi SOCIJALNA bica koja traze pripadnost sredini i prihvatanje drugih.
"Krvolocnost" je kontradiktorna samoj srzi ljudskog roda.

Pa ne potvrdjuje nista, ako nije krvolocnost Holokaust ! I to da bi Holokausta bilo i u Americi, Srbiji, Tajvanu...
Vec je jedino SISTEM taj koji drzi ljude civilizovanim. I oni koji upravljaju tim "sistemom". Kad padne sistem. a na vlast dodju izopaceni, koji nemaju moralnih kocnica i kojima je svako sredstvo "dozvoljeno" u postizanju cilja....
Pa to smo se nagledali kroz istoriju?!

Unfuckable 10:30 28.02.2008

Re: Upornost

Meni je najbolje od svega kako je sve trebalo da traje jedan dan a ono potrajalo 5 i vise meseci

verovatno su se potomci Osvajača posle naselili po Balkanu...
gde sada potomci njihovih potomaka izvode Kapitalne Građevinske Radove & Društvene Reforme

mixmasterche 13:42 28.02.2008

Re: Upornost

Solomon
Nije bilo potrebe ili im se nije pruzila prilika.

Takvo misljenje, da je Krvolocnost u ljudskoj prirodi vodi do onog idiotskog misljenje da je RAT prirodno stanje drustva. Ovakva misljenja su ne samo retardirana i netacna vec se cesto koriste za opravadnje zlocinima.
Krvolocnost, rat i zlocini su jedna perverzija ljudske prirode a ne njeno prirodno stanje.
Da je ikada bilo prirodno stanje ne bi nas bila tolika muka kada bi se suocili s njenim proizvodima.

Moze tako. A moze i ovako:

Iako je bezrazlozna krvolocnost u zivotinjskom svetu retka, ona ipak postoji. I to je cinjenica.

Bezrazlozna krvolocnost postoji i u ljudskom svetu. Ratovanja su najbolji primeri bezrazlozne krvolocnosti. Ne bih to nazivao perverzijama ljudske prirode, nego manifestacijom onoga sto je zivotinjsko u nama.

Posto smatramo da smo drugaciji od ostalog zivotinjskog sveta, a cinjenica je da imamo nekoliko odlika koje nam daju za pravo da to mislimo, trebalo bi da pobedimo ono u sebi sto nas vraca u zivotinjski svet.

Dakle, pravih ljudi nema jer se i dalje ljudi ponasaju kao zivotinje(ne bih da uvredim zivotinje jer je bezrazlozna krvolocnost redja u zivotinjskom svetu).

rankot 15:58 28.02.2008

Re: Upornost

noob
Kad padne sistem. a na vlast dodju izopaceni, koji nemaju moralnih kocnica i kojima je svako sredstvo "dozvoljeno" u postizanju cilja....
Pa to smo se nagledali kroz istoriju?!

Гледамо и данас. Види шта каже министар Веља "мистер чварак".

Solomon 17:16 28.02.2008

Re: Upornost

Ratovanja su najbolji primeri

I kada bi sabrali sve ratove, sva ubistva, sve pokolje i mucenja, sva siliovanja, sve genocide i proganjanja - Sve kada bi sabrali - i dalje bi to bila RETKA pojava u ljudskoj prirodi.
Ako gledate Istoriju, ima DALEKO vise vremena provedeno u miru nego u ratovanju.
Molim vas ljudi ne provode pola svog zivota u ubijanju i mucenju drugih!
Ne razumem zasto toliko zelje da se veruje da je ljudima u PRIRODI da se ubijaju ?
Jer na taj nacin nekako ovo sve sto nam se desavalo izgleda normalnije ?

dragoljub 21:37 28.02.2008

Re: Upornost

U pitanju su okolnosti ('zlo mesto'), latentna socijalna presija i submisivnost.

tačno i rat je zlo mesto i ljudi pokažu kakvi su

dragoljub 21:41 28.02.2008

Re: Upornost

a RETKA

neznam gde si pronašo taj podatak ja sam čitao o tome da u ova dva milenijuma je bilo samo 13ili 14 godina bez rata,misli se na one trenutke kad u celom svetu nijedna zemlja nije ratovala sa drugom ili bila u građanskom ratu,ljudska istorija je istorija ratovanja i mi tu nemožemo ništa

Solomon 22:11 28.02.2008

Re: Upornost

misli se na one trenutke kad u celom svetu nijedna zemlja nije ratovala sa drugom ili bila u građanskom ratu,ljudska istorija je istorija ratovanja i mi tu nemožemo ništa

Potpuno nepravilno razmisljate. Ovo vam je isto kao da kazete da "u celoj istoriji nije prosla ni jedna godina bez sneznih padavina negde - na osnovu toga mi zakljucujemo da smo svi Eskimi." ?!?!
Kapiras li koliko je to nepravilno ?

Ljudska istorija NIJE istorija ratovanja.
Ratovi su izopacenje i degres o kojem se pise, izucava, debatuje - kako bi se upozorilo i ne bi ponovilo.
Zato istorija DELUJE kao niz ratovanja.
Bas kao sto Medicina deluje kao niz Bolesti.
Kao sto BOLEST nije prirodno ljudsko stanje - tako nije ni RAT, NASIJE, AGRESIJA i ZLOCIN.

Vanja Montenegro Ljujic 21:02 27.02.2008

Fenomenalno!

preporuka

jesen 21:21 27.02.2008

stvarno dzabe

Naravoučenije: Džabe se vadiš da nisi ti. Sledeći put nemoj da se petljaš gde i s kim ne treba.

....eto, dzabe ucesnici velikog mitinga za kosovo objasnjavaju da su dosli da mirno protestuju kada ce zauvek ostati zapamceno da je bila velika pljacka, paljenje ambasada i sl.....

Filip2412 21:25 27.02.2008

e super

nsarski pisao popularno o nauci, sad ti o istoriji, odlicno,
ovaj blog stvarno postaje fantastican

jesen 21:43 27.02.2008

Re: e super

...a cerevicanin o uzivanciji...

Ivana K.Landesteen 22:06 27.02.2008

Istorija i cinjenice

Lepa krvava prica, taman kako volim :)

Zanimljivo mi je koliko se previdja (istorijski i na svaki drugi nacin) osnovna potka u osvajanju:
Svi osvajaci su brutalci par excellence - uljude se kad zasednu na osvojeno. Stvore kulturu, muziku, obozavaju zene, slikaju ih i sastavljaju im poeme. I tako sve dok ne dodju novi osvajaci.
Osvajanje kao opijum. Bad opium.

49 41 22:12 27.02.2008

Preporuka ko vrata-dvokrilna!

Nista nisi rekao; a, sve si rekao!

Taska Dana 22:32 27.02.2008

Prepouka!

Pravi vitez okaci svoj oklop iza vrata

mariopan 22:34 27.02.2008

Re: Preporuka ko vrata-dvokrilna!

Bas lepa, zapravo lepo ispricana, ali krvava prica. Oduvek sam te krstaske pohode smatrala najcrnjom stranicom istorije ako se racuna i inkvizicija, sve u slavu Boga, a nema Boga koji je svu tu krv trazio. Pa i danas se sprovode pljackaski pohodi po svetu i opravdavaju se na sve nacine. danas svetom vladaju mocni i to silom i padaju glave na hiljade, nista se svet nije promenio, samo je stariji za hiljadu godina, ne i pametniji. Preporuka ;-)
Zao mi je grada, kakav bi danas bio da ga nisu svojom "civilizovanom" posetom pocastili "pravoverni" i "civilizovani" ?

pnbb 22:38 27.02.2008

Re: Preporuka ko vrata-dvokrilna!

Oduvek sam te krstaske pohode smatrala najcrnjom stranicom istorije ako se racuna i inkvizicija

ma jok bre, konkvista je bila gora od torkemade

Bosko 22:17 27.02.2008

Lep tekst.

Procitao sam ga "u dahu". Krstaski ratovi su bili pocetak evropskog kolonijalizma. Pod plastom borbe za hriscanstvo ratovi su se vodili iz ekonomskih interesa. Sto se moze videti i iz ovog teksta. Jer, kako smo procitali u tekstu, krstašima se posebno dopalo saznanje da je Lisabon "bio bogat i napredan, te da će biti izobilja plena".

Ovo me podsetilo na ove nase ratove u kojima su balkanski "krstasi" plenili belu tehniku, motokultivatore i slicne stvari.

Ђак 22:28 27.02.2008

"Цивилизовани"

Ево га још један представник "цивилизованог света и напредне културе" свога доба - Енрико Дандоло

Колико је само било "бродова у прашњавој луци црној од зноја робова" да би Лондон, Беч, Париз сијали својим сјајем,,,

49 41 23:50 27.02.2008

Re: "Цивилизовани"

прашњавој луци црној од зноја робова" да би Лондон, Беч, Париз сијали својим сјајем,,,

... pa dobro, treba odrzavati duh vere; a, to je najlakse kroz religiju-bar za vecinu.

Dolybell 22:38 27.02.2008

Divlji i pitomi

Ovaj sjajan tekst me je potsetio direktno na nestanak Katara (Albigenza)
u Francuskoj - Languedoc (XIII v), odnosno na način kako su istrebljeni.
Nisu bili Mavari, a isto su na monstruozan način uništeni.

Saglasna sa: Džabe se vadiš da nisi ti.

Pozdrav uz preporuku!

Taska Dana 22:58 27.02.2008

Re: Divlji i pitomi

Meni se ti Katari mnogo svidjaju...:))) Bas su bili liberalni.
Ima ih jos svuda po svetu...:)

G r o f i c a 22:57 27.02.2008

Nesto slicno

Krstaše je u Portu ugostio biskup. koji je upotrebio sav svoj šarm, diplomatske sposobnosti i biskupski ugled dok nije nagovorio krstaše da zastanu i pomognu svojoj hrišćanskoj braći Portugalcima da nastave započeta osvajanja muslimanskih zemalja.

Svi ratovi su isti (=osvajacki) samo se vode u drugom vremenu. ''Mir je u pauzi izmedju ratova'' naslov je knjige holandskog novinara W.L.Brugsme koji u toj knjizi opisuje i.o. i rat u Bosni. Pravoslavni svestenici blagosiljali su u tom ratu krstase XX-og veka pod imenom >Skorpioni<. Ima li razlike?

Taska Dana 00:21 28.02.2008

Kome nije jasno

Nek ode kod Nsarskog na blog i nek procita pricu o psu.

Ivan Čikarić 01:16 28.02.2008

Dodjose divlji oterase pitome...

Uz sve preporuke za tekst, ne mogu da se ne zapitam, koliko li su bili Mavari pitomi kada su osvajali Iberijsko poluostrvo?

Bojim se da nema pitomih osvajaca, od koje god to sorte oni bili....

noob 01:24 28.02.2008

Re: Dodjose divlji oterase pitome...

Uz sve preporuke za tekst, ne mogu da se ne zapitam, koliko li su bili Mavari pitomi kada su osvajali Iberijsko poluostrvo?

Iz ovoga sledi da su dobili sta su zasluzili?
E pa to je stari zavet ( Judeizam ) a u novom zakonu ( Hriscanstvo ) pise nesto o kamenu, hlebu i tako to....
U Srbiji je omiljeni sport pravdanje zlocina drugim zlocinom...

Ivan Čikarić 01:26 28.02.2008

Re: Dodjose divlji oterase pitome...

noob
Uz sve preporuke za tekst, ne mogu da se ne zapitam, koliko li su bili Mavari pitomi kada su osvajali Iberijsko poluostrvo?

Iz ovoga sledi da su dobili sta su zasluzili?
E pa to je stari zavet ( Judeizam ) a u novom zakonu ( Hriscanstvo ) pise nesto o kamenu, hlebu i tako to....
U Srbiji je omiljeni sport pravdanje zlocina drugim zlocinom...

Ma daleko od toga da pravdam gore navedene osvajace...
Samo kazem da razlike medj osvajacima nema koje god "vere" bili

noob 01:28 28.02.2008

Re: Dodjose divlji oterase pitome...

Samo kazem da razlike medj osvajacima nema koje god "vere" bili

Da, tu se potpuno slazem.

Boro 03:05 28.02.2008

Re: Dodjose divlji oterase pitome...

"Samo kazem da razlike medj osvajacima nema koje god "vere" bili"

Da, tu se potpuno slazem.

Bez i najmanje namere da opravdavam bilo koji vid agresivnog osvajanja zarad gladi za teritorijama, bogatstvom i moci, moram da se ne slozim u potpunosti sa gornjom tvrdnjom.

Recimo, sta vam iz gornjeg primera govori cinjenica da nakon hriscanske rekonkviste Iberijskog poluostrva vise nije bilo muslimana na toj teritoriji, dok su krstasi naisli na nemali broj hriscana u celoj arapskoj Iberiji, i nakon vekova muslimanske vlasti? I to ne samo da su opstali, nego su bili i lojalni muslimanskoj drzavi, borili se na njenoj strani.

Uzgred, zanimljiv je i nacin na koji je u osmom veku doslo do arapskog osvajanja Pirinejskog poluostrva. Naime, lokalni Vizigotski vladar je pozvao severnoafrickog kalifu da mu pomogne u domacoj borbi oko vlasti. Na sta je ovaj poslao par hiljada svojih vojnika, iskljucivo kao lokalnu vojnu ekspediciju. Zahvaljujuci izdaji u hriscanskim redovima, arapi su pobedili u brojkama superiornu protivnicku vojsku i, videvsi da nemaju veliki otpor medju lokalnim stanovnistvom, krenuli na sever. Inace, lokalno vecinsko hriscansko stanovnistvo je do tada vec vekovima bilo romanizovano i nije bas bilo prijateljski raspolozeno prema tudjinskim germanskim osvajacima (Vizigoti). Arapi su krenuli na sever i, mahom "samo" osvajali (tu i tamo i pljackali i sve sto ide uz to...).

Onda je kalifa presao u danasnju Spaniju, uspeo nekako da sustigne svog vojskovodju, i prvo sto je uradio kada mu se ovaj, pred celom vojskom poklonio u znak postovanja, opalio istom samarcinu i rekao nesto tipa:

"Gde si se zaleteo, sivonjo? Jesam li ti lepo rekao da je ovo samo manja vojna ekspedicija, da popljackas tu i tamo sta stignes i ucvrstis veze sa novim (i.e. "nasim"

lokalnim vladarom!!!"

No, to je bilo samo prvo sto je uradio. Posle se iskulirao, i krenuo dalje...

Dejan Stanković 04:13 28.02.2008

Re: Dodjose divlji oterase pitome...

Uz sve preporuke za tekst, ne mogu da se ne zapitam, koliko li su bili Mavari pitomi kada su osvajali Iberijsko poluostrvo?

mavari su slucajno osvojili iberijsko poluostrvo. tada su ovde vladali vizigoti. mavari su pritekli u pomoc jednoj od strana sukobljenih u nekom dinastickom sukobu. narod, potpuno ugnjeten od vizigota, otvarao je kapije gradova. sa svima su potpisali ugovore po kojima svi zadrzavaju svoju imovinu i porez placaju muslimanima.
nisu ni pokrstavali, i bili su jedni od najpodnosljivijih vladara u to doba. zato nije bilo pobuna. bili su laki raji.
to ne znaci da su cvecke, vec da su im se okolnosti namestile i da su bili mudriji i organizovaniji.

mariopan 12:35 28.02.2008

Re: Dodjose divlji oterase pitome...

noob
Uz sve preporuke za tekst, ne mogu da se ne zapitam, koliko li su bili Mavari pitomi kada su osvajali Iberijsko poluostrvo?

Iz ovoga sledi da su dobili sta su zasluzili?
E pa to je stari zavet ( Judeizam ) a u novom zakonu ( Hriscanstvo ) pise nesto o kamenu, hlebu i tako to....
U Srbiji je omiljeni sport pravdanje zlocina drugim zlocinom...

I drugi pravdaju svoj zlocin nasim zlocinom....pa ucimo od sveta samo jos nismo naucili da onaj ko drzi batinu ima JACE argumente.

d j o l e 10:12 28.02.2008

Da li se secate scene

sa CNN-a, kada je na pocetku ovog tekuceg rata u Iraku, U.S. vojska u blickrig maniru bez nekog veceg napora iz Kuvajta prosla kroz Irak, i za trenutak zastala na obali reke preko puta mostova koji vode u Bagdad.

Kamera CNN-a je snimila scenu u kojoj samo na nekoliko kilometara od u.s. oklopnih vozila i tenkova grad i dalje zivi svojim uobicajenim zivotom - autobusi i automobili su promicali ulicama kao i uobicajeno, bilo je ljudi na sve strane koji su se kretali Bagdadom kao da se nista posebno ne desava.

Kada se bolje razmisli, gledano iz ugla grada starog hiljade godina nista se posebno neuobicajeno stvarno i ne desava.

Alava 11:09 28.02.2008

Odličan tekst

Pored te priče o krstašima, osvajačima, brutalnosti, ovaj deo teksta mi je takođe jako važan

Kada je flota ušla u reku Težo, u junu 1147 pred sobom su imali grad kakav niko od njih nije bio video. Posle četiri veka mira i napretka pod arapskom vlašću Lisabon je bio veći, mnogoljudniji, bogatiji i lepši od Pariza, Londona i Kelna. U tom trgovačkom gradu u tom trenutku, zajedno sa izbeglicama iz Santarema, živelo je 150 hiljada, ne računajući žene, decu, koje hroničari nisu brojali.

Tako je bilo i u Španiji, slažem se sa komentarom da su Mavari bili mudriji i organizovaniji, Španija je pod njihovom vlašću dobila mnogo na polju umetnosti i kulture, ostavili su velelepne građevine za sobom, uticaji arapske književnosti obogatili su špansku,...
Šteta što mi nismo tako prošli sa Turcima :)
Za sve vreme rekonkiste, Španija je imala samo jednog vladara koji je razumeo multietničnost svog naroda i sve prednosti toga. Bio je to Alfonso X, El Sabio (Mudri), koji se možda kao vladar i nije proslavio, ali je na polju kulture uradio, pa malo je reći neverovatne stvari. Na svom dvoru u Toledu okupio je mavarske, jevrejske i španske učenjake i stvorio prevodilačku školu kako bi sajedinio te tri kulture.
Zanimljivo je i to da je prvo zapisano književno delo na evropskom tlu bilo na mosarpskom dijalektu. Do 50ih godina dvadesetog veka smatralo se u Španiji da je prvo delo koje je zapisano bila čuvena "Pesma o Sidu" ("Poema de Mio Cid"

, španskom ratniku koji se borio protiv Mavara i oslobodio Barselonu od mavarske vlasti - recimo da je on obožavan kao kod nas Marko Kraljević. Medjutim, 50ih godina su otkrivene harće (jarchas), strofe na mosarapskom dijalektu umetnute u arapske pesme muvašahe, pisane čak čitav jedan vek pre nego što je ispevana "Pesma o Sidu".

Dejan Stanković 11:25 28.02.2008

Re: Odličan tekst

Alfonso X je u Toledu osnovao prevodilacku skolu - gde su sa araapskog prevodjeni klasicni tekstovi. jednom prilikom sam nesto govorio u toj skoli, i na to sam jako ponosan.

Alava 11:44 28.02.2008

Re: Odličan tekst

Ah, zavidim Vam.
To sve govorim samo zbog toga što je to pogled sa lepše strane na ovu temu. Multietničnost bilo koje zemlje treba da predstavlja bogatstvo, a ne povod za ratove i razaranja, čemu smo i sami bili svedoci 20 godina.
I sama Španija je imala samo Alfonsa X koji je to umeo da prepozna i iskoristi. Tek 1978. kada je donet novi Ustav, koji je i danas na snazi, Španija se izjasnila tako - da je multietničnost njeno bogatstvo, kao i jezici pokrajina koji su ovim ustavom dobili ravnopravan položaj u odnosu na kastiljanski (galisijski, katalonski i baskijski).
Dobro, ja eto malo o Španiji, nadam se da ne zamerate. :))

Luc 11:40 28.02.2008

?

Da li je moguce da se ovde naslo duce ljudi koji pricaju o Iraku, razglabaju price o mavarskim poglavarima i nacistickim zlocinima... a niko nije ukapirao da je to poruka svima onima koji su u cetvrtak "mirno" protestovali za dragu nam autonomnu pokrajinu.

Bravo Deki!

naroz 16:25 28.02.2008

Re: ?

A ja mislio da sve ima veze sa guranjem prsta u oko. Isti istorijski dogadjaj prouzrokuje dva razlicita posta u par nedelja.
E sad mozda je to i na temu kako moze da se ima razumevanje za performans prekidanja izlozbe medjutim nema se razumevanja za performans demokratije razbijanja prozora, ambasada, butika i slicno.
Ja zakljucio da se autor ipak pokajao. Ali nazalost mozda gresim.

Miriam 13:03 28.02.2008

Odlican 5

Hvala Saco za predivan text.

Ogromna preporuka...:))))))

M.

tom 13:14 28.02.2008

u ime religije

primetio sam jednu zakonomernost. Uvek se ratovi opravdavaju religijom i uvek se nadje neki sveštenik da blagosilja vojsku pre nego krene u pohod.....

Sepulturero 16:40 28.02.2008

Re: u ime religije

Тако су, например, у тринаестом веку католички крсташи освојили и опљачкали православни Цариград и успоставили Латинско царство које је трајало једно седамдесетак година.

Adam von Trott zu Solz 17:49 28.02.2008

Re: u ime religije

Sepulturero
Тако су, например, у тринаестом веку католички крсташи освојили и опљачкали православни Цариград и успоставили Латинско царство које је трајало једно седамдесетак година.

Ta pljačka Carigrada 1204. godine je, arguably, najveća pljačka u istoriji čovečanstva.

marta l 13:35 28.02.2008

lud zbunjenog

Većina vitezova, Portugalci, Englezi, Bretonci i Normani, u trenutku velikog zločina iskreno su se gnusali. Tako makar kažu istorijski zapisi. Ali ipak danas kada se priča o opsadi Lisabona i pokolju Mavara, kaže se da su hrišćanski vitezovi počinili zločin.

pa kad su bili zbunjeni.
I kod nas bili zbuneTi neki prosle nedelje...

Olga Medenica 22:26 28.02.2008

Marta

ovo je vrh!

(jadni mi vizigoti)

marta l 08:48 29.02.2008

Olga

e pa da, u smutnim vremenima treba se okrenuti Hogaru i Homeru (Simpsonu). Sve ostalo je Marta (Stjuart).

Olga Medenica 23:43 29.02.2008

Re: Olga

oh, kako bih sad volela da imam malo te literature!

marta l 07:43 01.03.2008

Re: Olga

oh, kako bih sad volela da imam malo te literature!

i ja draga:(
sabrana dela Asteriksa, Princa Valijanta, Talicnog Toma, Rintintina....ostala na policama bg doma, valjda protiv uroka, da i smutna vremena ne dodju za mnom.
a u martu '99 sam samo to citala

gagonja 17:54 28.02.2008

alal vera

sjajan istorijski osvrt.
divljaci bre nego sta!
i sad nas zovu u tu evropu i otimaju nam kosovo
ma nikad bre nikad!!!
ziveo car lazar i prokleta jerina

Vlasta 19:45 28.02.2008

Ma šta alal vera?

Alal ti ćufta...ma šta to značilo.
A šta to u stvari znači? Mislim, znam da znači kao bravo, živeli, odličan i tako to, ali šta stvarno znači? Šta znači alal? Odo da vidim u Vujakliju...
Dejane, care, Mavaru...

Dejan Stanković 19:53 28.02.2008

Re: Ma šta alal vera?

ja mislim da to ala dolazi od Alah. To mi je objasnio Mile.
Kaze - alá sam se najeo znaci bogami bas sam se najeo. s tim sto ala znaci bog.
dobro zvuci, ne znam samo d ali je istina.

wk 20:25 28.02.2008

Re: Ma šta alal vera?

Ja sam mislio da "ala" dolazi od "halal".

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Dejan Stanković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi