Gradonačelnik "smeće", Vučević

Novi Sad, nekada najčistiji jugoslovenski grad, ovih dana je bio u kesama, koje su vam se, doslovce, leteće lepile za lice dok ste hodali.

А сада, офанзивна ћирила. Нисам упућен у детаље штрајка, нисам професионални новинар, већ само блогер по хобију и, по мени, често незаслуженом гостољубљу Б92. Али, ту сам. 

Нови Сад је недавно освануо у штрајку државне службе, "Чистоћа". Људи, радници, наши суграђани, они од вреднијих који излазе на терен док ми спавамо, изашли су у штрајк јер им нису исплаћене две последње плате, а и раније им нису исплаћиване плате редовно, већ тек толико да би их ућуткали. Школа малтретирања пристојног и тихог грађанства равна Слоксу Милошевићу.  Онда су људи ступили у штрајк.

Тај штрајк је изгледао тако да је једна канта била пуна, а друга празна. Није било јединства Синдиката око протеста, очито. Јединства поглавито није било стога јер званични режим, почев од СНС, преко различитих сателита попут Треће Србије (најизразитије агресивна политичка организација и најупадљивија у рушењу права човека), затим тихих поданика СПО и СПС, и на крају НЛО партијске групације Ромске демократске странке којој нико не хвата нити главу нити реп, посебно не наши ромски суграђани;  дакле, званични режим притиска раднике да се учлане у партије или остану без радног места. 

Данас је званично штрајк окончан, бедни робови режима су радили током ноћи да рашчисте тродневно смеће, а онда су њих 30-оро отпуштени преко ноћи. Господин градоначелник се игра са ватром. Неће проћи пуно времена док људи не изгубе страх од партијске државе и не крену на све или ништа. Уместо неге послушничког духа и улизиштва званичном Београду, господин градоначелник би морао да прати незадовољство грађана - посебно ових који раде од јутра до мрака да би одржали град функционалним.

У противном, резултат ће бити подједнако оштар ономе што је био крах његовог претходника.

ПС. Уништавањем дечије организације Радосно детињство од стране господина супруга и његових улизица се нисам бавио овом приликом. Правописну коректност овог мрежног уноса посвећујем прзници, г-дину Блогију.