Ne diraj mi majku

Оља је свакакве доводила у емисију и те емисије су свакакве биле али давно није била толико примитивна (ако је икад и била и мислим на емисију) као јучерашња. Човић и Вујошевић су савршено забавили спрингеровску публику, препуцавали су се на радост пука... да је пала и нека размена шамара било би скоро па савршено (савршен сценарио подразумевао би хоспитализацију учесника у Лази али искрено, нисам га сматрао реалним). Причало се о томе да ли је "држава" више дала Звезди* или Партизану. Питање које је остало неизговорено је: зашто је држава уопште ишта давала било Звезди, било Партизану?

Промоције?

Шта тачно промовишемо? Друштво које децу лечи СМС акцијама?

ОК, нека то остане за други пут. Тај ниво проблема је толико вриштећи очигледан да не могу ни тренутак смирено да се бавим њим. Оно што је мени заболо иглу у око су више пута помињана имена разноразних политичара (садашње и бивше власти). Тако је Шкундрић "помогао" са НИС-ом, тј Гаспромом (није баш цитат али речено је отприлике "Као једна од противуслуга за такву веома повољну трговину" мисли се на Гаспромову куповину НИС-а) до тога да је Вучић звао Телеком и НИС да се обезбеди "спонзорство" (Звезди или Партизану, то је стварно ирелевантно).

Зашто је ова тема можда и битнија од приземног препуцавања две особе које су биле чак и пристојне док су се називале гмазовима, гњидама, белосветским барабама? (Пристојне у контексту да су вероватно својим понашањем заслужиле и мало шири списак... чашћавања).

Па највише због тога јер јасно указује на матрицу односа приватних фирми и државе у Србији. Неке фирме јесу приватне али су под утицајем политичара на власти а тај утицај (имајући у виду да приватни интерес неће подлећи колективном алтруизму, осим у сновима) сигурно има своју цену. Ово је друштво у ком разни кабинети имају могућност да позову приватнике да спонзоришу филм, спортски клуб, концерт, приредбу... Фирме ће на то, наравно, пристати али зашто?

Одговор је директно изречен јуче а ја ћу га поново парафразирати: отприлике "Као једна од противуслуга за такву веома повољну трговину" (са државом).

Све ми се чини да ће та узајамна веза застати пред налетом "агресивног запошљавања у приватном сектору" које Самоизабрани најављује али то нек буде зид изненађења о који ће се следбеници слупати. (Кажем Самоизабрани јер алудирам на његову улогу Жртвеника и Спасиоца не на позицију политичара са највећом подршком у гласачком телу).

И да закључим, нисам се доракао теме друштва која би да се промовишу кроз спортске "успехе". Пола деце у нижим разредима има проблема са кичмом али новац не улажемо у аматерски спорт, већ у професионални. Ако је то опредељење онда да будемо свесни да не улажемо довољно. Човићу и Вујошевићу треба дати још. Док им се буџети не изједначе са Јунајтедом, Реалом или бар Бенфиком можемо рећи само да се срамотимо.

Напомена за крај: Намерно сам овај текст насловио фразом која је у српску политичку сцену ушла подједанко јадном политичко економском дебатом Ћелић-Динкић. Никада ниво расправе о економским темама није потпуно испунио минималне критеријуме разумљивости, смисла, циља или стручности али то дечарачко (и то неваспитано дечарачко) препуцавање те вечери је парадигма система у коме је свако стручњак и где не постоји никакво разумевање чему дебате стварно служе. Друштво које се одрекло јединог смисленог система да пронађе компромисе и заједничке ставове око важних питања само је себе осудило на Месије. А Месије су увек лажни пророци. Бар је Домановић тако рекао, а ја њему верујем. Има леп шешир. Зато су Човић и Вујошевић обигравали око презимена бившег кошаркаша који је у УО Звезде ушао јер је кошаркаш, као два мачора око вруће каше. Био садашњи Месија лажан или не, он је ту, а други начин решавања њиховог проблема не постоји. Једино што им остаје у њиховом свету је да се глођу око кости.

Желимо тај свет за нас? Да будем до краја патетичан: желимо ли тај свет за своју децу?

*Мада као Ган да се оградим од Човића. То што он представља и заступа то није Звезда. Бар не она која живи на емоцији. Можда је то исти клуб, истог матичног броја, сличне публике, велике страсти... али то није Звезда. Човић и Вучићи су део једне друге приче која обилује примитивизмом, испрљане "праволављем", нацијом, сељаштином, мржњом према другачијем и онима с којима деле брдо, неспособношћу да се сагледа Свет, неспособношћу да се буде део Света. Њихов мрак је паланачки. Они нису Цигани... на путу.

Vučić je bio korektan prema Partizanu tako što je zvao Telekom i NIS da budu sponzori, iako je ostrašćeni Zvezdaš. U normalnoj zemlji bi bilo normalno da firme imaju interese da sponzorišu šampiona. Vučić je pomagao do trenutka do kada su navijači počeli da mu pevaju pesme, a bio je instruisan da sam to ja smišljao, uz neku priču da on to nije zaslužio.