Животи људи, који су у тим добрима боравили и при том страдали - на смрт или су живи унакажени, не знајући зашто, нити од чије руке, загубљени су негде, међу тачкама, ставкама, клаузулама... Постали су невидљиви и они, и њихови тада још нерођени потомци, са свим својим физичким хендикепима који су их потом снашли. Трајне последице пустошења, носиће једино они.
"Ако Србија очекује репарацију за бомбардовање из 1999, то није нешто што ћемо урадити, али ћемо наставити да помажемо као и до сада", рече амбасадор САД-а у Београду Мајкл Kирби.
А зашто неће, односно - зашто хоће? Неће, јер прихватање да се некоме плати одштета подразумева да је онај који је вољан да је плати - крив. За разлику од одштете, израз помоћ сугерише нам не само да онај Милосрдни анђео из 1999. није био рђав, већ и то да се сада наново враћа на Балкан, да помогне - овога пута Србији, као милосрдни дародавац.
Испусти ли нам тај анђео из свог орловског кљуна некакву одштету, морао би за почетак да промени име и да себи да неко орловско, какво му доликује. То и не би био превелики проблем, да за собом не повлачи и многе друге промене, које укључују његово потпуно демаскирање. Ако, пак, одштету преименује у помоћ, како је наумио, за своје малобројне обожаваоце и даље остаје милосрдан. Осим тога, орао се нада се да ће у очима оних које је његово милосрђе коштало свега што су у животу имали, изгледати барем пристојније, ако већ анђеоски изглед не пристаје уз ћуд грабљивице.
Неко би рекао да су "паре - паре", па зато узимај кад се нуди. И шта мари што није одштета, већ помоћ? Мари, али на то је већ одговорио Фром:
"Наш морални проблем је човекова равнодушност према самом себи. Она лежи у чињеници да смо изгубили осећај значења и јединствености појединца, да смо постали инструмент за циљеве изван нас самих, да доживљавамо и третирамо себе као робу и да су наше властите снаге постале од нас отуђене. Ми смо постали ствари и наши су ближњи постали ствари. Резултат је да се осећамо немоћнима и да презиремо себе због наше немоћи. Будући да не верујемо у властиту моћ, ми не верујемо у човека, не верујемо у себе или у оно што наше снаге могу створити. Ми смо стадо које верује да пут који следи мора довести до циља, јер видимо да су и сви други на истом путу. Ми смо у мраку и одржавамо своју храброст, јер чујемо да и сви други звижде као ми."