Pet pogrešnih razloga za slušanje džeza

Pomalo se osećam kao žena koja nikada nije čula za 8. mart. Ja, urednik i voditelj emisije Džez za početnike i pisac mnogih kolumna o džezu, nisam imao pojma da postoji Međunarodni dan žena. Htedoh reći Međunarodni dan džeza. Stoga sam odlučio da se iskupim objavljujući tekst koji bi čitaoce trebao da odvrati od slušanja džeza. Pod pretpostavkom da ga slušaju iz pogrešnih razloga. Pred vama su (dakle) razlozi zbog kojih bi, ukoliko ih prepoznate, trebalo da prekinete sa slušanjem džez muzike.

1. Diogenov sindrom. Postoji određen broj ljudi koji džez slušaju u sklopu manifestacija ove bolesti. Ukoliko kompulsivno skupljate snimke raritetnih muzičkih džez numera iz ranih dvadesetih, pa ste to interesovanje proširili i na snimke iz '30, '40, '50, zapravo na sve raritetne i ne-raritetne snimke džeza ikada, a pri tom zanemarujete vlastitu spoljašnost i svodite vaš socijalni život na hranjenje mačka po imenu Djuk, iz ovih stopa se obratite lekaru. Kao prvu meru prestanite sa slušanjem džeza (kojem se možete vratiti izlečeni) i pustite mačku napolje.

2. Težnja za spiritualnim i duhovnim mirom. Mada je možda ovo jedno te isto. Iako većina ljudi koja se ne zadovoljava time da im duhovnost ako pristigne, pristigne spontano, već je naporno traže sluša - logično - duhovnu, a često i takozvanu ambijentalnu muziku, nisu retki ni oni koji će posegnuti za džezom, naročito Koltrejnom. Koltrejn vam ne može doneti unutrašnji mir. Može ga jedino obojiti.

3. Isticanje posebnosti. Ovo je najčešći među pogrešnim razlozima za slušanje džeza. Neki ljudi uživaju u oreolu koji nosi deklarisan slušalac džeza. Biti poseban je pozitivna želja, ali džez ne može biti prevozno sredstvo na tom putu, samo indikator da ste na njemu. Ukoliko džez slušate kako bi imali opravdanje da se pojavite na nekom koncertu ili budete viđeni u džez klubu, manite se ćorava posla. Provaliće vas i izvrgavati ruglu iza leđa. Najljubazniji prema vama će biti muzičari - oni žive od vas. I pored značajne uloge koju u opstanku džez muzičara, ergo i same džez muzike igraju ovakvi slušaoci još od pojave bapa, savetujemo raskid i period iskušenja. Vratite se ukoliko vam džez muzika zaista bude nedostajala.

4. Antiglobalizam. Ukoliko ste protivnik eksploatatorskog i monopolističkog društvenog uređenja, sasvim je jasno da ne možete slušati Džastina Bibera. Možete naprimer acid elektroniku stare škole. Ili ste naklonjeniji revolucionarno umerenijem raspoloženju pa slušate poluakustičnu alternativu opskurnog usmerenja. Ali možda ste kročili i u džez. Ukoliko išta znamo o džez muzičarima koji su obeleželi decenije dvadesetog veka u kojima je borba za ljudske slobode dostigla zenit (i bila slomljena) onda je to da su oni bili klasične žrtve sistema i večite bundžije. Većina nije izdržala sve to odjednom, sistem na plećima, džez u mislima, heroin u venama, i umrla. Oni koji su preživeli su zadržali makar uspomenu na sebe iz mladih dana. Sve je to veoma pohvalno. No slušati džez u smislu barjaka borbe protiv represije je sumanuto. Kad to nisu radili Crni Panteri, ne morate ni vi.

5. Uranilovka. Jednostavno slušate sve, pa i džez. Krijete se iza floskule: volim dobru muziku. Verovatno ni ne slutite da citirate Majlsa. Ali, Majls je znao šta je dobra muzika, a vi nemate pojma. „Dobra muzika" je sve što vam se svidelo dok ste krstarili po yutube-u. Dragi su mi Čet Bejker ili naprimer Ejmi, u nekim stvarima, ali mi je draga i Shakira, u nekim stvarima, kažete. Na pravom ste putu, ili jednostavno nemate sluha. U prvom slučaju je pre ili kasnije dolazak na tačku raskida neminovan. Ne možete slušati sve. Možete ipak slušati mnogo toga. Džez može biti deo tog univerzuma, ali deo koji se logično uklapa u ostatak. Ako nije tako, nešto mora da popusti.

Naravno, pravi razlog za slušanje džeza je samo jedan.