човек је друштвено биће. окупљање у групе и заједничко деловање на неки начин јесте део "нас"*. разни разлози нас окупљају и кад градимо насипе и кад би да линчујемо. љубав или мржња нас уједињују на исти начин: више руку заједно уради више него свако појединачно... ако нас систем организује. скупљени смо сигурнији... ако се не издвајамо.
издвајањем се постаје плен.
кад нас емпатија уједини скупљамо новац за лечења, волонтирамо при прихвату унесрећених и избеглих, градимо насипе да се сакријемо од поплава. енергија нам је огромна, резултати директно зависе од ње и... организованости. велика група људи релативно споро проналази свој смер, релативно пуно празног хода има. зато помаже претходна обука бар оних који уемеравају и каналишу, организују. задивљен сам** колико се наивно изнова на екранима разни представници власти позитивно чуде врлинама наше омладине за коју су сви веровали да је лоша, изгубљена, неваспитана, зла, пуна мржње а она није. е па јбга, никад није ни била. све то лоше, изгубљено, неваспитано, зло и пуно мржње је било огледало. али нема везе, можемо о томе и други пут. сад желим причати о систему.
систем је оно што уређује кретање, понашање и реакције "нас". и кад крећемо да градимо насипе и кад крећемо у линч постоји (теоретски) систем који нас усмерава и извлачи највише резултата. да насип буде виши и дужи а линч по процедури, тј да постане суђење. а суђење је суђење ако је по праву а не по осећају гомиле за правду. не верујем у друштво у ком се колективно пишу оптужнице, колективно суди, колективно пресуђује и колективно извршавају пресуде. одговорност и савест је, без обзира на "јединство" ипак индивидуална. исто не верујем ни у шансе друштва да преживи ако колективна емпатија није организована. организација и систем морају постојати да се не би улудо расипала енергија било да ли би смо да лечимо децу, преживљавамо поплаве или устајемо после пада.
елем, ко је преживео ове поплаве преживео је упркос "систему" који постоји у србији, тј због остатака старог система који се вуче као реп прошлости кад смо били уређено друштво. никад до краја слободно али много уређеније него сад. живимо у чопору, крду, гомили, маси а од чопора, крда, гомиле, масе разликујмо се само по степену уређености... а тај степен није константа.
*ако неко пита ко смо то "ми", нека се слоборно издвоји, верујем у оне групе у које је слободан приступ, па ако би неко сам - подржавам.
**иронија, баш најпростија иронија јер не умем довољно пристојно изрећи презир.