Društvo| Literatura| Ljudska prava| Religija| Sex

Bože, carpe diem! A i ti, Srbijo!

nurudin RSS / 24.05.2014. u 19:55

lambros%20finalno%20korice1.jpg

 Радозналост. Видети више, сазнати више, схватити више, искусити више. Стварати.
 И, бунити се. Борити се. Ићи против система.

 

Недавно је у издању Нове поетике објављена књига Александра Ламброса Бог се никад не смеје са поднасловом: „Запис о атеистичком аутовању“. Мање-више, писаније, активизам и личност Александра Ламброса познати су већини блогера. Луцидан дух, завидна ерудиција, бритак језик, провоцирајућа нарцисоидност, искључивост која није последица импулсивног и непромишљеног реаговања, аргументована расправа, специфичан смисао за хумор, отвореност, директност, смели закључци – основне су црте Ламбросовог списатљеског делања, па и саме књиге. Сам наслов Ламбросове књиге је и сувише провокативан, али не и сензационалистички – провоцира читалачки дух, читалачку мисао у нади да ће пробудити сумњу, за коју и сам аутор каже да води до сазнања. Зашто се Бог заправо не смеје? Има ли ралога за смех уопште? И, наравно, оксиморонски карактер наслова несумњиво позива на упитаност – како би се и смејао кад не постоји?!

Да разјаснимо на самом почетку, књига није научна студија, иако се Ламброс позива на бројне ауторе и истраживања из области религије, социологије, психологије, филозофије, реч је о есејистичким записима који су произашли из ауторовог дугогодишњег бављења, најшире речено – културним (верским, политичким, друштвеним, научним...) механизмима који одређују начин прихватања стварности. Посебну вредност књиге чине и аутобиографске референце из живота и рада самог аутора. Александар Ламброс, како видимо из саме књиге, заговорник је идеје о неопходности сваког појединца да конституише сопствени културни идентитет, одбацивши концепт о унапред задатом обрасцу. Јер, идентитет није ништа другао до задатак који треба испунити, а који се формира као резултат делатности, размене искустава, гледишта и знања. Идентитет није императив, заповест која се a priori прихвата. Или јесте?! У том случају, одређене културне појаве (да не дође до забуне, када говорим о култури пре свега имам на уму речи Исидоре Секулић о култури као атрибуту живота, о култури која оплемењивање човека), као што је религија – постају истовремено и узрок и резултат, па самим тим успостављају механизам контроле који подразумева да човек у великој мери зависи од прихватања или одбацивања верских норми које саме по себи нису природне већ су конструисане захваљујући дисциплинујућим техникама. Ламбросово критичко перо усмерено је на религије, у првом плану на хришћанску, исламску и јудаистичку доктрину, и њене апологете (док, су хиндуизам и будизам у повлашћенијем положају), односно на религиозне представе стварности које се битно разликују од ње саме.

Књига Александра Ламброса је свакако друштвено детерминисана, јер њено значење се не одвија у културној празнини, пишући о мизогенству, верском лицемерству, политизацији религије, мизогенству, хомофобији, ксенофобији, фашизму, педофилији и свим залима инспирисаним верским побудама, аутор раскринкава једну матрицу која се вековима прихвата као апсолутни ауторитет и вечита истина. У неку руку импресионистички приступ постаје објективистички, па и документаристички, само у случајевима када Ламброс настоји да обзнани недела божијих изасланика који у име Бога суспендују индивидуална права зарад неких виших, најчешће трансцедентних, колективних циљева. Књизи се може замерити тенденциозност и субјективност, јер аутор недвосмислено религију перципира као појаву која ограничава човекову слободу, а њене проповеднике као мрачњаке који вековима оснажују модел активности који, најблаже речено, доводи до стагнације, па чак и назадовања човечанства (бар у оним деловима света где религија има неоспорно јак утицај). Међутим, Ламбросова намера и није била да не буде тенденциозан, напротив. Сам аутор јасно артикулише сопствене намере, и себе декларише као борца за слободу људи који грцају у оковима теократије и политичке диктатуре (грађане, најчешће, по унапред испробаним религиозним механизмима страховладе). Страх, застрашивање, казна – основе су механизма.

Можда неко од читалаца постави питање – зашто аутор није нашао бар једну позитиву страну религије? Очекивано би било да Александар Ламброс као историчар уметности помене бар оне примере када су религије инспирисале уметнике захваљујући којима су настала велика уметничка дела. Ово питање сам и сам поставио. Али, ово није књига која има за циљ да на било који начин афирмише религиозност, то би био можда најпрецизнији одговор. И кад говори о уметности која у основи има религиозне мотиве, Ламброс износи крајње инспиративана тумачења, како би афирмисао живот и уметност, а не религију. На пример, описујући скулптуру Занос свете Терезе Ђанлоренца Бернинија, аутор каже: „Берлинија није заварала визија оцвале девице. Пажљивим погледом открива да је анђео (који пробада Терезу, додао Д. Б.) заправо више Купидон или Ерос него хришћанско бестелесно и бесполно митско створење. И осмех му је помало демонски. Богата заковитлана драперија као да сугерише ту унутрашњу сласт и ватру коју Тереза описује. Тело је од ње малаксало, опуштено, као што се види по њеној руци и стопалу, које као да управо напушта грч. Изнад свега њене полузатворене очи и полуотворена уста. И последњи детаљ, лако предвидив јер зависи од угла посматрања – стрела није уперена у срце. 'Анђео' циља ниже. Где стрела, схватимо ли је као метафору, обично и циља. Бернини је, заправо, представио жену о оргазмичкој екстази.“

Књига Бог се никад не смеје започиње поглављем „Госпа од Марса“ које суштински одређује два главна мисаона тока самог аутора: манипулисање верника разноразним чудима из светих књига, од стране матине-пророка, и дијаметралну супротстављност верских учења научним сазнањима и открићима. Заиста, и сам се питам како је могуће да још увек човечанство здраво за готово узима да је Марија безгрешно зачела и родила Христа, и након порођаја остала дева, а као будалаштину и са подсмехом говори о Атинином рођењу из Зевсове главе? Има ли разлике? О овом питању можда не би било лоше да се расправља на часовима верске наставе. (Иначе, Ламбросова књига би могла, да смо либералнија земља, бити нека врста приручника о коме би се баш на часовима верске наставе дискутовало – многобројна су питања за дискусију, верујем, крајње интересантну за ученике старијих разреда средње школе.)

Далеко је Ламбросова визија Земље од ,,долине плача“ и привременог човековог станишта. Нити је тело храм духа, нити је душа бесмртна: „Земља јесмо,/остало су све привиди“. Зато аутор и предлаже да на овом месту, сада, без одлагања и илузија о неком лепшем и бољем месту, потврдимо своје постојање: „Потврдити моћ постојања, неким чином који појачава чисто иманентну димензију живљења, испуњава ме срећом. Као пливање наг у мору, трчање, а посебно туширање и мирис купке од лимунове траве након њега, добар мохито... секс. Баш секс, не вођење љубави, јер секс, чисто телесног задовољства ради, леп је и добар колико и онај из љубави (а често и бољи) и време је да збацимо окове антиживотног јудеохришћанског сексуалног морала.“ (Мораћу да направим једну дигресију, и да се позовем на књигу мог професора Драгана Жунића Отићи који на духовит начин проговара о сексу као једној врсти трансцедентног измештања човека са земаљског простора у неки метафизички: ,,Према причању неких мојих пријатеља, једна дама, претежно фолколорнога културног профила, у досезању врхунца задовољства, у екстази, узвикнула је: 'Одох...!' То се препричавало као неки мушки виц (мангупска посла), и изазивало мушки смех (што више није ни мангупски). А, заправо, дама је била на правом путу одлажења, привременога одлажења из равнине и учмалости свакодневнога живота. Она је била на врхунцу, и већ скоро с оне стране света и живота, у трансу, и последњим трачком свести, 'известила' о томе да 'одлази'. Какав доживљај – такво именовање! Како тачно означавање! Хвала јој. Она је доживела, она зна! То је било одлажење у бољи и лепши свет.“ Ето, лепшег света, бољег од овог, земаљског, ипак изгледа има. Стиче се утисак да је Ламброс свом снагом проповедник баш таквог бољег и лепшег света.

Последње поглавље Ламбросове књиге носи назив „Чујте, Срби! Чувајте се себе“. У овом поглављу аутор анализира друштвено-историјске прилике у Србији, осврће се на лош образовни систем: „Мени НАТО бомбардовање из 1999. изгледа, по далекосежности последица, мање трагично од тренутног стања у српском образовању“, као и на националне заблуде и параноје. Са много емпатије проговара о сопственом народу, о заблудама, митолошким конструктима, епској свести, предрасудама, сујеверју и интелектуалној јаловости политичких моћника. Проговара о нашем незнању, и о шансама које смо у историји пропустили. Звучаће претерано, али морам да констатујем истински и јасан патритизам којим је читаво поглавље инспирисано. (Бар је то моје виђење патриотизма.)

Да резимирам, не везано да ли сам верујуће или неверујуће биће, књига Бог се никад не смеје пример је књиге са којом се полемише, која може читаоце да одушеви или разљути, али никог не може оставити равнодушним. Књига инспирише на нова истраживања, узнемирава и увесељава самог читаоца. Ово је књига о избору, слободи, о нетолеранцији нетолерантности. Моја препорука!

P. S. Много тога нисам ни поменуо, јер је заиста велики број питања и проблема, а ја иначе не волим дуге блогове.

 



Komentari (49)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 20:13 24.05.2014

I bog koji se nikad ne smeje

писаније, активизам и личност Александра Ламброса познати су већини блогера. Луцидан дух, завидна ерудиција, бритак језик, провоцирајућа нарцисоидност, искључивост која није последица импулсивног и непромишљеног реаговања, аргументована расправа, специфичан смисао за хумор, отвореност, директност, смели закључци – основне су црте Ламбросовог списатљеског делања

ovde bi se odvalio od smeha.
antioksidant antioksidant 22:37 24.05.2014

Re: I bog koji se nikad ne smeje

pa pogodio je za narcisoidnost
nurudin nurudin 22:43 24.05.2014

Re: I bog koji se nikad ne smeje

antioksidant
pa pogodio je za narcisoidnost


У том тренутку сам, изгледа, био богонадахнут.
antioksidant antioksidant 22:57 24.05.2014

Re: I bog koji se nikad ne smeje

ako se na boga za inspiraciju oslanjas onda jbga. bolje se obrati velikoj zmiji
nurudin nurudin 23:19 24.05.2014

Re: I bog koji se nikad ne smeje

antioksidant
ako se na boga za inspiraciju oslanjas onda jbga. bolje se obrati velikoj zmiji



Пробаћу. :)
blogovatelj blogovatelj 23:26 24.05.2014

Re: I bog koji se nikad ne smeje

ovde bi se odvalio od smeha.


Ja nisam. Mene blog obradovao. Ipak nije pisao o Vučićevoj cenzuri svemira.
Nebojsa Krstic Nebojsa Krstic 20:18 24.05.2014

Lešek

Ima LEŠEK KOLAKOVSKI knjigu DA LI JE GOSPOD BOG SREĆAN, izdao Gradac.
nurudin nurudin 20:45 24.05.2014

Re: Lešek

Nebojsa Krstic
Ima LEŠEK KOLAKOVSKI knjigu DA LI JE GOSPOD BOG SREĆAN, izdao Gradac.


Је л' ово питање или одговор?

Черевићан Черевићан 20:59 24.05.2014

а несцире ад нон есе

да Бог оно Човека створио
насмејан би лицем вазда био
обрнуто како Га здесило
разлог смеху није налазио

но проверу ваљда ће умемо
кад са Богом сами останемо
vishnja92 vishnja92 22:34 24.05.2014

ocekivano.

"jer mi smo profesori"
BikiSrki
onaj sto je umro
Lambros



nije ni silazna spirala nego muljanje po mulju, sa srecom nurudine.
tvoji izabranici su vrh
nurudin nurudin 22:40 24.05.2014

Re: ocekivano.

vishnja92
"jer mi smo profesori"
BikiSrki
onaj sto je umro
Lambros



nije ni silazna spirala nego muljanje po mulju, sa srecom nurudine.
tvoji izabranici su vrh



Промакла Вам Јованка...
vishnja92 vishnja92 22:58 24.05.2014

Re: ocekivano.

nije zabavno.
zvucis (znaci ne pada mi na kraj pameti da ti persiram, tebi) kao histerik kome neko nije sagledao ukupni uradak.

a na ovom sajtu ima toliko talentovanih i kvalitetnih ljudi koji imaju sta da kazu, za razliku od tebe, stetocino.
nurudin nurudin 23:15 24.05.2014

Re: ocekivano.

a na ovom sajtu ima toliko talentovanih i kvalitetnih ljudi koji imaju sta da kazu, za razliku od tebe, stetocino.


Сагласан сам, мада бих Вас посебно издвојио (а нараочито у фазама егзалтираности кад зајашете Вашим коментарима по разноразним блоговима, тад таленат посебно дође до изражаја).
blogovatelj blogovatelj 23:22 24.05.2014

Re: ocekivano.

tvoji izabranici su vrh


I gola profesorka srpskog sa Fejsbuka.
vishnja92 vishnja92 23:23 24.05.2014

Re: ocekivano.

мада бих Вас посебно издвојио

nema potrebe za izdvajanjem, urednistvo i ja smo jako davno (u vreme kada su na blogu pisali PISMENI ljudi) zakljucili da smo obostrano nezainteresovani.

verujem da je za tebe to prilicno neshvatljivo, jer VI ste PROFESORI.
tasadebeli tasadebeli 11:05 25.05.2014

Нисам читао...

Одмах да нагласим да нисам читао Ламбросову књигу тако да све што овде напишем је, заправо, утисак после читања Нурудиновог текста и неких коментара...

Мање-више, писаније, активизам и личност Александра Ламброса познати су већини блогера.


Јер, идентитет није ништа другао до задатак који треба испунити, а који се формира као резултат делатности, размене искустава, гледишта и знања.


Александар Ламброс, како видимо из саме књиге, заговорник је идеје о неопходности сваког појединца да конституише сопствени културни идентитет, одбацивши концепт о унапред задатом обрасцу.


То и ја тврдим... Оно што ми је до сада сметало у Ламбросовом односу према овом питању јесте то што он претпоставља да је његов начин формирања културног идентитета једини исправан и тачан и да је сваки други приступ тој теми, барем када је у питању религија, само обична религиозна затуцаност. Разумем ја Ламброса када пише о савременом тероризму и исламу, али поистовећивати та два појма упорно у сваком тексту не могу да схватим никако.

Тероризам у исламу стварно има далеке, далеке претече...(1)

И то је у самом почетку пре свега био обрачун у оквиру заједнице коју чине исламски верници...(2)

А неки паметни људи су одавно уочили какве ће то последице оставити у овом нашем времену јер су се тих искустава докопали политичари 20. и 21. века (већином атеисти, зар не?) и од тога направили моћно оружје у својој политичкој борби. (3)

То Ламбросово одушевљавање својим сопственим културним идентитетом у његовим текстовима које истовремено води до потпуне искључивости када су у питању културни идентитети других људи (Ја сам центар света и читав свет постоји само зато што ја постојим. Што би рекли у овим рекламама за женску козметику:"Почни да волиш саму себе!" ) јесте оно што је мени до сада вазда сметало у Ламбросовим текстовима. Такви његови ставови ме наводе да закључим да се он по свом наступу и односу према другим људима који не мисле као и он не разликује пуно од ових што им сметају разне НВО и геј активисти, па онда на улици пребију било ког хомосексуалца на којег налете јер га поистовећују са геј парадом. Отприлике, то је иста матрица перцепције оних другачијих од себе и, уопште, читавог света око себе.

„Берлинија није заварала визија оцвале девице. Пажљивим погледом открива да је анђео (који пробада Терезу, додао Д. Б.) заправо више Купидон или Ерос него хришћанско бестелесно и бесполно митско створење.


И ја када видим два нацртана квадрата, не кажем да су то нацртани квадрати него муда по Пикасу...

У томе, ваљда, и јесте суштинска вредност уметности уопште... А и религије... И науке и митологије и језика... Баш ти индивидуални доживљаји јесте оно што нас води напред у свему томе.

Окривљавати институције које су људи створили и које користе нечију веру (вера је ствар осећања, а не разума, колико схватам) да би манипулисале политички сасвим је на месту. Али порицати саму суштину веровања због тога потпуно је депласирано у овом свету у којем живимо.

Бог се никад не смеје






(То исто сам и ја чуо разговарајући са њима тамо, без укључених микрофона и камера... И то од свакога од њих...)


Ниједан разлог разума (Читао сам и ја Декарта и картезијанце, мајку му! ) не може ме убедити да овакво место не треба да постоји на планети Земљи док је човека на њој.

И све то заједно мени није ни у каквој супротности са овим временом у којем живимо, са науком, са уметношћу... Напротив, савршено се уклапа као неки мозаик...

Заиста, и сам се питам како је могуће да још увек човечанство здраво за готово узима да је Марија безгрешно зачела и родила Христа, и након порођаја остала дева, а као будалаштину и са подсмехом говори о Атинином рођењу из Зевсове главе? Има ли разлике?


Таква поређења могу да користе само манипулатори туђим идентитетима. И то су те институције и представници институција против којих треба усмерити своју атеистичку борбену енергију. Не против вере саме по себи, него искључиво против манипулатора вером људи.

Зар у човековом поимању света око себе не постоје метафоре и алегорије?

Метафора се јавља спонтано и зато постоји претпоставка да је стварање метафоре старији начин мишљења од логике. Научне метафоре су само врста простог научног модела. А сам научни модел, на неки начин, постаје већ алегорија. Треба то поштовати...


О овом питању можда не би било лоше да се расправља на часовима верске наставе. (Иначе, Ламбросова књига би могла, да смо либералнија земља, бити нека врста приручника о коме би се баш на часовима верске наставе дискутовало – многобројна су питања за дискусију, верујем, крајње интересантну за ученике старијих разреда средње школе.)







EDIT:

blogovatelj

Mene blog obradovao. Ipak nije pisao o Vučićevoj cenzuri svemira.





Моје слагање са тобом види се по дужини мог коментара!

Ионако сам склон писању "чаршафа", а овде сам се толико обрадовао тексту да сам се баш разуларио...
nurudin nurudin 12:23 25.05.2014

Re: Нисам читао...

И све то заједно мени није ни у каквој супротности са овим временом у којем живимо, са науком, са уметношћу... Напротив, савршено се уклапа као неки мозаик...


И мени!

Међутим, Тасо, и сам знаш када се даје приказ неке књиге потребно је, објективности ради, потиснути разлике између мојих вредности, и вредности које су дате у књизи. У блогу сам дао приказ књиге, онако како сам је ја видео -- књиге која би била одличан повод за разноразне дискусије и дебате.

Таква поређења могу да користе само манипулатори туђим идентитетима. И то су те институције и представници институција против којих треба усмерити своју атеистичку борбену енергију. Не против вере саме по себи, него искључиво против манипулатора вером људи.

Зар у човековом поимању света око себе не постоје метафоре и алегорије?


Наравно да постоји, зар о томе требе дискутовати?! Али, не сматрам себе манипулатором ако поред свих могућих виђења, тумачења и симболике поставим и овакво питање, дакле направим поређење. Много паметнији и мудрији од мене су давно констатовали да смо ми ти који конституишемо значења, користећи систем појмова и знакова.
(Али, овде опет није реч о теби и мени, о нашим виђењима и читањима, већ о ономе што пише у књизи на коју сам се осврнуо.) Ламброс посматра из свог угла, а то је да су такве верске тврдње, и многе друге, нанеле зла свакоме ко им се успротивио. Ми тумачимо, а Ламрос у књизи констатује стварност која није предмет неутралног истраживања, већ средина у којој људи стварају вредности и значења која одређују само њихово деловање. Лаброс настоји, подвлачим, не да тумачи, већ да истражује стварност саму по себи, а не оно што ми о њој говоримо или мислимо.


Што би рекли у овим рекламама за женску козметику:"Почни да волиш саму себе!"


Тасо, а шта би са оном: ,,Љуби ближњег свог као себе самога"? :) Дакле, не можемо да љубимо друге док себе не узљубимо.


Искрено, Тасо, мислио сам да ћеш да се осврнеш на даму претежно фолколорнога културног профила.

tasadebeli tasadebeli 14:14 25.05.2014

Re: Нисам читао...

nurudin

не сматрам себе манипулатором ако поред свих могућих виђења, тумачења и симболике поставим и овакво питање,


Нисам мислио на тебе кад рекох манипулатори него на оне који "са подсмехом говоре о будалаштини о Атинином рођењу из Зевсове главе", а при томе говоре озбиљно о безгрешном зачећу. То су манипулатори.

Мени, гледано као метафора, није бесмислено ни једно ни друго...

Искрено, Тасо, мислио сам да ћеш да се осврнеш на даму претежно фолколорнога културног профила.


Није то било једино искушење!

А она гола професорка српског са Фејсбука коју је поменуо Блоговатељ?

Богами, јуначки сам одолео искушењу!


"Ko je ona što se vidi kao zora, lijepa kao mjesec, čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama?"




nurudin nurudin 15:09 25.05.2014

Re: Нисам читао...

Нисам мислио на тебе кад рекох манипулатори него на оне који "са подсмехом говоре о будалаштини о Атинином рођењу из Зевсове главе", а при томе говоре озбиљно о безгрешном зачећу. То су манипулатори.

Мени, гледано као метафора, није бесмислено ни једно ни друго...


Управо тако, сагласан сам у потпуности. Сад смо се разумели.



Богами, јуначки сам одолео искушењу!


Кротко, Тасо, само кртотко!

А, ту голу професорку су ишупали други, а сад ми је подмећу, мене су интересовале њене РЕЧИ, а не голотиња.

Иначе, свака част на инсерту из филма, хтедох на једном месту, у самом тексту, да поменем роман Име руже, јер и ту слуге божје забрањују Богу да се смеје (у пренесеном значењу, подразумева се). Знамо, кад има смеха -- нема страха, кад нема страха -- нема контроле, кад нема контроле -- нема власти... Између осталог, имплицитно, о томе глагоља и Ламброс у својој књизи.
8c_competizione 8c_competizione 12:17 29.05.2014

Re: Нисам читао...

Оно што ми је до сада сметало у Ламбросовом односу према овом питању јесте то што он претпоставља да је његов начин формирања културног идентитета једини исправан и тачан и да је сваки други приступ тој теми, барем када је у питању религија, само обична религиозна затуцаност.


Taso, zar upravo ovo ne rade i ovi koje uporno branite? ili je to tada ipak dozvoljeno, posto su to ipak popovi (bradati muskarci u haljinama) a ne Conchita (bradati muskarac u haljinama)?

о Ламбросово одушевљавање својим сопственим културним идентитетом у његовим текстовима које истовремено води до потпуне искључивости када су у питању културни идентитети других људи (Ја сам центар света и читав свет постоји само зато што ја постојим.


Zar ovo upravo ne slusate svaki put na liturgiji ili Molebanu?

У томе, ваљда, и јесте суштинска вредност уметности уопште... А и религије... И науке и митологије и језика... Баш ти индивидуални доживљаји јесте оно што нас води напред у свему томе.


Taso, zaista ne znam da li se namerno pravite ludi ili je vec po sredi ipak nesto drugo. Niko se ne bi bunio, verujem ni sam Lambros, da i ta institucionalizovana religija postuje isti princip koji ovde navodite. Problem pocinje onde kada pocne nametati svoje (po meni licno: vrlo retrogradno) "misljenje" (opet, po meni: ukoliko se one baljezgarije misljenjem nazvati i mogu).

Таква поређења могу да користе само манипулатори туђим идентитетима. И то су те институције и представници институција против којих треба усмерити своју атеистичку борбену енергију. Не против вере саме по себи, него искључиво против манипулатора вером људи.


sa ovim se mogu sloziti, iako mi i dalje nije jasno da u 21. veku neko jos moze da veruje u neke takve stvari!
8c_competizione 8c_competizione 12:19 29.05.2014

Re: Нисам читао...

Знамо, кад има смеха -- нема страха, кад нема страха -- нема контроле, кад нема контроле -- нема власти... Између осталог, имплицитно, о томе глагоља и Ламброс у својој књизи.


tasadebeli tasadebeli 20:03 29.05.2014

Re: Нисам читао...

8c_competizione

Taso, zar upravo ovo ne rade i ovi koje uporno branite?


Кога браним? Свештенство? Вернике?

Ниси пажљиво читао... Једино што браним, то је моје лично (наглашавам, лично) право да верујем... Исто онако као што бих бранио и твоје (и Ламбросово и Нурудиново и било чије) право да не верујете у окружењу милитантних неистомишљеника.

ili je to tada ipak dozvoljeno, posto su to ipak popovi (bradati muskarci u haljinama) a ne Conchita (bradati muskarac u haljinama)?


Овде већ постајеш циничан... Па зар ме заиста сматраш некаквим верским затуцанком? Нека је нама Кончита жив(а) и здрав(а), а то што сам ја потпуно равнодушан према његовој/њеној појави, то не значи да га/је мрзим или да ме саблажњава... Укратко, да не дужим, надам се да си до сада схватио да ми је основно полазиште у односу према другима:"Живи и пусти друге да живе". Људска башта је препуна различитих шарених цветова, а слободна воља је дата сваком од њих. Али то не значи да ја морам (морам! ) као по некој дневној заповести да се одушевљавам једном/једним Кончитом... Такве појаве ме остављају равнодушним и ништа више...

Zar ovo upravo ne slusate svaki put na liturgiji ili Molebanu?


Ко слуша на литургији или молебану? Рекох ти већ, ниси пажљиво читао шта сам написао горе...

Хм... Сад ми нешто паде на памет...

Можда, само нагађам, можда то што верујем (барем то покушавам и желим, не кажем да сам успешан у томе) теби највише и смета зато што ме то спречава да поверујем било ком човеку (човеку! ) у потпуности и да онда идем за њим као овца? Надам се да није тако...

Taso, zaista ne znam da li se namerno pravite ludi ili je vec po sredi ipak nesto drugo. Niko se ne bi bunio, verujem ni sam Lambros, da i ta institucionalizovana religija


Нити се правим луд, нити је нешто друго у питању... Оно што мислим, то и кажем, нема никаквих скривених значења нити политичке инструментализације ако си на то мислио...

Рекох већ, ниси пажљиво читао шта сам то написао... Ево да ти поновим оно што пише одмах испод овога што си ти издвојио:

"Окривљавати институције које су људи створили и које користе нечију веру (вера је ствар осећања, а не разума, колико схватам) да би манипулисале политички сасвим је на месту. Али порицати саму суштину веровања због тога потпуно је депласирано у овом свету у којем живимо."

svoje (po meni licno: vrlo retrogradno) "misljenje" (opet, po meni: ukoliko se one baljezgarije misljenjem nazvati i mogu).


Чујеш ли самог себе? "По мени", па опет "по мени"... Само ја, па ја, па ја,... (То је отприлике оно што сам замерио и Ламбросу читајући његове текстове на блогу)...

Моја мајка ме је још као сасвим малог научила једној дивној изреци за такве случајеве, односно за људе који читав свет и свој живот у том свету гледају из тог угла. Изрека иде овако:"Ја па ја, па хрпа гована."

Или, лепше речено, "Нико као ја"...

iako mi i dalje nije jasno da u 21. veku neko jos moze da veruje u neke takve stvari!


Ово је већ твој лични проблем, а не мој... Слободна воља дата нам свима по том питању дивна је ствар... Свако је користи онако како жели, како уме и како налази за сходно.

П.С. - Немој да користиш ове флоскуле типа "у 21. веку" ако ми већ пишеш коментар... Мени та флоскула не значи ништа... Размисли мало и сам, па ћеш видети да је суштински (суштински!) човек данас исти као што је био и пре 2000 године. Немој да ти замазују очи опсенарски трикови засновани на технолошком развоју...
8c_competizione 8c_competizione 23:06 29.05.2014

Re: Нисам читао...

Чујеш ли самог себе? "По мени", па опет "по мени"... Само ја, па ја, па ја,...


Taso, ovo namerno pisam tako da bih ogradio druge od svog misljenja. daleko od toga da sam nesto narcisoidan ili da mislim samo o sebi

Кога браним? Свештенство? Вернике?


ne mogu se oteti utisku da uvek nekako tvoji komentari zavrse u odbrani bas njih

mozda gresim ...

П.С. - Немој да користиш ове флоскуле типа "у 21. веку" ако ми већ пишеш коментар... Мени та флоскула не значи ништа... Размисли мало и сам, па ћеш видети да је суштински (суштински!) човек данас исти као што је био и пре 2000 године. Немој да ти замазују очи опсенарски трикови засновани на технолошком развоју...


ja bih ipak ocekivao da smo malko napredovali kao civilizacija. to mu doje i kao jedna od sustina, ne?

na zalost, dogadjanja na kugli zemaljskoj, ponarocito u krajevima iz kojih sam me debelo demantuju u ocekivanjima
tasadebeli tasadebeli 23:43 29.05.2014

Re: Нисам читао...

8c_competizione

Taso, ovo namerno pisam tako da bih ogradio druge od svog misljenja. daleko od toga da sam nesto narcisoidan ili da mislim samo o sebi


Онда сам сада ја погрешно читао... Не замери на томе...


ne mogu se oteti utisku da uvek nekako tvoji komentari zavrse u odbrani bas njih

mozda gresim ...


Грешиш. Не пада ми на памет да било кога браним. Нека се и они, као и сви ми, бране сами својим делима... Или чињењем, како то воле да кажу у тим круговима...

Рекох ти, браним искључиво своје сопствено право и трудим се да при томе никоме не ускраћујем оно што и сам захтевам за себе...

Примера ради, ако ја не вређам атеисте и агностике због њихових уверења и не сврставам их у примитивне заостале и затуцане пагане, не видим зашто би они мене одмах, чим се јавим неком јавном речи (макар то био и блог) сврставали у верске затуцанике са којима се обавезно мора разговарати уз цинизам, увреде и са интелектуалних висина рација и емпирије...

Да ли је то нека наредба из неког "центра" да мора тако да се реагује на свако мишљење које није у складу са Докинсом, Хокингом или шта ти ја знам са ким...?

Мислим да је такво понашање пре ствар помодарства. Прочита се пар текстова савремених атеиста/агностика из католичких или протестантских заједница и онда се некритички то пресликава и на ислам и на православно хришћанство, при чему се не узимају уопште у обзир специфичности сваког од горе наведених...

Како беше она мексичка пословица: "Слобода твојих руку престаје пред врхом мога носа."

Уосталом, написах горе да се слажем са Ламбросом, барем како је то Нурудин нама овде пренео:

Александар Ламброс, како видимо из саме књиге, заговорник је идеје о неопходности сваког појединца да конституише сопствени културни идентитет, одбацивши концепт о унапред задатом обрасцу.


Само... Ја при томе не мислим да је мој образац културног идентитета једини исправан поглед на свет. То је једина разлика...


EDIT:

ja bih ipak ocekivao da smo malko napredovali kao civilizacija. to mu doje i kao jedna od sustina, ne?


Не спорим... Као цивилизација јесмо напредовали... Наука и техника јесу једном делу човечанства омогућили лагоднији, дужи и безбрижнији живот... Али само једном делу човечанства... А и ту само одабрани уживају баш све погодности напретка.

Када кажем да је човек исти као и пре 2000 година, мислим пре свега на његове страсти, жудње, немире, хтења, могућности,... То је, чини ми се, нека непроменљива константа. Зато и дођосмо до овога што ти кажеш:

na zalost, dogadjanja na kugli zemaljskoj, ponarocito u krajevima iz kojih sam me debelo demantuju u ocekivanjima


Имамо козметичке промене света у којем живимо, али до оне праве промене, до револуције духа (какво је, рецимо, било прелазак са политеизма на монотеизам) у последњих 20 векова нисмо дошли... Чак имам утисак да се у последњих 200 година иде и корак уназад када је у питању вредност сваког појединачног људског живота... Сви некако постадосмо роба (и то она потрошна роба) у том свету за који нас убеђују да је једини могући, зар не?
Goran Vučković Goran Vučković 23:48 29.05.2014

Re: Нисам читао...

Прочита се пар текстова савремених атеиста/агностика из католичких или протестантских заједница

Taso, primeti ovo (ako već nisi ranije video).
tasadebeli tasadebeli 23:56 29.05.2014

Re: Нисам читао...

Goran Vučković
Прочита се пар текстова савремених атеиста/агностика из католичких или протестантских заједница

Taso, primeti ovo (ako već nisi ranije video).


Нисам! Хвала!
freehand freehand 15:18 25.05.2014

Domaćine

... izvini što ću ovo da pitam, ali mi stvarno nije jasno: ovo je drugi blog o Lambrosovoj knjizi sa naslovnom stranom pljusnutom preko ekrana.
Pa me interesuje - jel ovo oglasna strana, ili je reč o tvom velikom poštovanju a bio si sprečen da mu se u prvom navratu nadiviš?
alexlambros alexlambros 15:46 25.05.2014

Re: Domaćine

ovo je drugi blog o Lambrosovoj knjizi


саће и трећи

а у међувремену да пљуснемо насловну још једном на екран



freehand freehand 16:50 25.05.2014

Re: Domaćine

саће и трећи

A jel ti to plaćaš nešto, ili ide na osnovu čistog obožavanja i nepobitne vrednosti?

Znam šta je prvo pitanje: i ne, ni za pare.
nurudin nurudin 20:35 25.05.2014

Re: Domaćine

Pa me interesuje - jel ovo oglasna strana, ili je reč o tvom velikom poštovanju a bio si sprečen da mu se u prvom navratu nadiviš?


За толико се ваљда знамо, није ни једно ни друго.
Већ је јавна тајна на блогу да сарађујем ИСКЉУЧИВО са солвентним појединцима и институцијама (невладиним, наравно). Дакле, кеш.
freehand freehand 20:47 25.05.2014

Re: Domaćine

nurudin
Pa me interesuje - jel ovo oglasna strana, ili je reč o tvom velikom poštovanju a bio si sprečen da mu se u prvom navratu nadiviš?


За толико се ваљда знамо, није ни једно ни друго.
Већ је јавна тајна на блогу да сарађујем ИСКЉУЧИВО са солвентним појединцима и институцијама (невладиним, наравно). Дакле, кеш.

A, inšalah. Ovde ćeš se obogatiti.
Meni nekako izgleda da je ovo Manucio izdanje, pa ti savetujem da se strpiš i dobićeš jdeno pedeset komada sa posvetom.
alexlambros alexlambros 12:02 26.05.2014

Re: Domaćine

A jel ti to plaćaš nešto, ili ide na osnovu čistog obožavanja i nepobitne vrednosti?





ispod 19 placam
freehand freehand 12:28 26.05.2014

Re: Domaćine

ispod 19 placam

Normalno. Književnik, filozof, hiumanista.
Her Šika.
alexlambros alexlambros 12:57 26.05.2014

Re: Domaćine

Normalno. Književnik, filozof, hiumanista.


to.

ti kad bi sav svoj cemer uspeo nekako da izlijes i fizicki, potopio bi ne Balkan, vec sve do Kamchatke ... a ljudi ni na vrh Himalaja ne bi uspeli da se sklone

jedino bi visnja92 mogla da isere dovoljno veliko govno koje bi plutalo po tom cemeru, pa da se spasite vas nekoliko odabranih na Nojevoj barci

blogovatelj blogovatelj 15:35 26.05.2014

Re: Domaćine

to.


Kako bi sve sad banovo, samo da je tvoj blog, a?
alselone alselone 18:07 26.05.2014

Re: Domaćine

Kako bi sve sad banovo, samo da je tvoj blog, a?

Ima u fantasy igricama obicno dragulja u koji se smestaju duse. Pomocu odredjene magije se zarobi dusa protivnika u taj dragulj i onda moze sa tim draguljem da se rade neke special stvari. E, sad, nisu svi dragulji isti. U neke mogu da stanu duse od zmajeva, velikih carobnjaka i tome slicno dok je na dnu te lestvice petty soul gems u koji idu najsitnije duse.

Ne znam ni sam zbog cega sam se ovoga setio.
dirtyharry dirtyharry 18:42 26.05.2014

Re: Domaćine

Ne znam ni sam zbog cega sam se ovoga setio.


Pa evo, to tvoje razmišljanje me je podsetilo na čuveno pitanje: Od kuda ta glupa mera od 1435mm?

Prve železnice su građene po toj meri, zato što su isti ljudi koji su
gradili prve železničke pruge, pre toga gradili pruge za tramvaj. A
one su bile po toj meri.

Zašto su, onda, ljudi gradili tramvajske pruge po toj meri?
Zato što su ljudi koji su proizvodili tramvaje, njih prizvodili sa istim
alatima sa kojima su proizvodili i kočije.

Zašto su, onda, kočije proizvođene baš po toj meri?
Zato, jer da su proizvođene po nekoj drugoj meri, pucale bi na nekim
starim magistralnim putevima, na kojima je bila baš ta širina tragova za
kočije.

Ko je gradio te puteve? Prve magistralne puteve u Evropi gradili su stari
Rimljani, za potrebe svojih legija.

Zašto su tragovi na svim tim putevima jednaki? Zato jer su ih napravile
ratne kočije, koje su u Rimskom carstvu sve bile jednake.

A zašto su oni onda odabrali baš 1435mm? Zato jer u 1435mm stanu dve
konjske guzice.

Ima još.

Svi ste čuli za Space Shuttle. Ono što daje Space Shuttle-u
najveći potisak su dve rakete na čvrsto gorivo koje su pričvršćene sa
strane Space Shuttle-a. Inžinjeri koji su ih gradili hteli su ih
napraviti malo debljima, ali te rakete gradi Thiokol iz Jute u SAD, a prevoze
se železnicom. Ta železnica ide kroz tunel. Rakete moraju biti rađene
po meri tunela. Taj tunel je malo širi od širine pruge, koja je široka
kao dve konjske guzice.

I, eto ti ga sad. Najsofisticiraniji vid transporta je ograničen merama
koje su pre 20 vekova odredile konjske guzice.

E sad, ako znam zašto sam ovo ispričao...
looping looping 18:43 26.05.2014

Re: Domaćine

alselone
Kako bi sve sad banovo, samo da je tvoj blog, a?

Ima u fantasy igricama obicno dragulja u koji se smestaju duse. Pomocu odredjene magije se zarobi dusa protivnika u taj dragulj i onda moze sa tim draguljem da se rade neke special stvari. E, sad, nisu svi dragulji isti. U neke mogu da stanu duse od zmajeva, velikih carobnjaka i tome slicno dok je na dnu te lestvice petty soul gems u koji idu najsitnije duse.

Ne znam ni sam zbog cega sam se ovoga setio.

Nemoj sad da troluješ teškim temama. Ovo je blog zabavnog karaktera.
freehand freehand 22:28 26.05.2014

Re: Domaćine

alexlambros
Normalno. Književnik, filozof, hiumanista.


to.

ti kad bi sav svoj cemer uspeo nekako da izlijes i fizicki, potopio bi ne Balkan, vec sve do Kamchatke ... a ljudi ni na vrh Himalaja ne bi uspeli da se sklone

jedino bi visnja92 mogla da isere dovoljno veliko govno koje bi plutalo po tom cemeru, pa da se spasite vas nekoliko odabranih na Nojevoj barci


Jel ti cela knjiga ovakva?
Mislim, baš je obećavajuće. Stilski, jezički, tematski.
I siguran sam da su sva tri čitaoca potpuno oduševljena i ne žale para koje su na nju bacili.
BTW - znam da znaš, al da priznam za širi auditorijum: šta bih dao da vidim posvetu autora...
alexlambros alexlambros 19:26 27.05.2014

Re: Domaćine

Kako bi sve sad banovo, samo da je tvoj blog, a?


cuj, banovo

alexlambros alexlambros 19:29 27.05.2014

Re: Domaćine

I siguran sam da su sva tri čitaoca potpuno oduševljena


kolko si ti jadan, da mi te prosto zao ... bas si nekako .... unesrecen

ove 4 preporuke su ti sigurno ulepsale dan ... jos jedna pa da svrsis


freehand freehand 20:20 27.05.2014

Re: Domaćine

kolko si ti jadan, da mi te prosto zao ... bas si nekako .... unesrecen




Još da ja dozvolim sebi da me isprovocira madonanista-egzibicionista,frtaljintelektualac kome su fetiš mantije i hodžina brada, i vođa sekte web borborita-lajkovatelja, pušača njegovog purpen ega...

Stvarno je tužno što ne možeš i ovde da me banuješ. ali svakako možeš domaćina da zamoliš, možda ti izađe u susret.
jos jedna pa da svrsis





alexlambros alexlambros 22:30 27.05.2014

Re: Domaćine

Stvarno je tužno što ne možeš i ovde da me banuješ.


Tuzno je sto ja trajno banovan imam vip izbora 255 a ti tako hiper intelektualan 62 ... tebi je tuzno ... zato i stavljas ovako histericno ovog smajlija sto se satro cepa od smeha iza svake recenice ... jer si unesrecen


freehand freehand 22:37 27.05.2014

Re: Domaćine

alexlambros
Stvarno je tužno što ne možeš i ovde da me banuješ.


Tuzno je sto ja trajno banovan imam vip izbora 255 a ti tako hiper intelektualan 62 ... tebi je tuzno ... zato i stavljas ovako histericno ovog smajlija sto se satro cepa od smeha iza svake recenice ... jer si unesrecen





alselone alselone 23:03 27.05.2014

Re: Domaćine

alexlambros



looping looping 06:37 28.05.2014

Re: Domaćine

alexlambros
Kako bi sve sad banovo, samo da je tvoj blog, a?


cuj, banovo


8c_competizione 8c_competizione 12:25 29.05.2014

Re: Domaćine

koja je široka kao dve konjske guzice


are you talking to me?



cuj, meni je to sve sa konjskim guzicama onako razvlacivo, posto ima vecih i manjih.

kao i sa "standardizovanom stopom (feet)", jerbo onaj koji bi koristio moje stopalo (47-50 u zavisnosti koji proizvodjac cipela/patika) pogresio debelo
looping looping 09:31 26.05.2014

1

Стиче се утисак да је Ламброс свом снагом проповедник баш таквог бољег и лепшег света.

Zamolio bih samo da se autor ne vređa tako što se naziva propovednikom, stvarno nije u redu.
alexlambros alexlambros 12:54 26.05.2014

Re: 1

a se autor ne vređa tako što se naziva propovednikom


u redu je.

Lambros, apostol telesnog jevandjelja

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana