Anonimnost borbeni komplet M1

U svetlu svih ovih događaja, a neću sad da se bavim njima, ideja ovog bloga je da lagano uvodimo korisnike u svet borbe protiv cenzure, a hvala bogu, imamo  i čime.

Pretpostavka je da svaka cenzura želi da deluje preventivno, da strahom prisili korisnika da odustane od onoga đto misli da treba da podeli sa svetom. U tom svetlu anonimnost je odličan lek, korisnik koji je uveren da se do njega u stvarnom svetu ne može doći uživa slobodu da svoje misli deli sa svetom. Ovaj borbeni komplet će osposobiti korisnika da tu slobodu uživa. Takođe planiramo da uradimo nekoliko radionica na kojima bi demonstrirali kako se to radi, koja su ograničenja, kako se instalira i koristi, a imaćemo i par dobrih vesti tokom razvoja ovog borbenog kompleta koje će i nas da postave na mapu, nadam se visoko.

Prvo se bavimo našim ruterom kao ulazno izlaznom jedinicom za intenet, imajući u vidu opšte stanje u zemljii izabrao sam dva najjeftinija u ponudi, nakon upoređivanja, dobićemo pobednika i pobednik će doživeti instalaciju OpenWRT, DD-WRT ili nekog slobodnog softvera za rutere, kao rezultat sledeće radionice.

  Vs

Naši ljuti rival su

1. TP-Link 743ND (Atheros chipset), ovaj ruter je skuplji od D-linka na
testu, sa kvalitetnim čipom u sebi i jačom antenom.

2. D-Link GO-RT-N150, najjeftiniji D-linkov entery ruter, koji bi
trebao biti klasa ispod pomenutog tp-linka.

Hardver na mom laptopu koji je koriscen za testiranje brzine interneta: Ralink WiFi adapter, koji je stigao uz  HP470. Tako da imamo sijaset čipova gde može doći do nekompatibilnosti, sto je prava stvar u ovom svetu gde je stanje sa wifi čipovima toliko heterogeno da ne znaš vise ko šta gde stavlja, a kupac na čip neće paziti. 

Ulazni internet je  ADSL paket DO 10mb, što  daje realno 8-9 Mbit zbog tunelovanja i opšteg stanja infrastrukture. Svi testovi su radjeni po 5 puta, i vrednosti maksimalno variraju 5-10%.

Za početak oba rutera su pokazivala problema pri prvom uključenju na internet i davali samo 3-4Mb/s. Nakon ostavljanja na miru jedno 3-4 min stvari su se normalizovale i sve je krenulo svojim tokom.

1. Test direktne veze (vezano kablom direktno na modem): Download: 8.73Mbps Upload: 0.87Mbps
2. Test TP-Link WiFi: Download: 7.62Mbps Upload: 0.87Mbps
3. Test D-Link WiFi: Download: 8.66Mbps Upload: 0.79Mbps (kasnije se
pokazivalo 0.87Mbps)

Sem što TP-Link po meni ima manje user friendly softver sa svojim manama, definitivno ima i lošije performanse od D-Linka. Smanjenje brzine od 1.1Mbps je značajno i nije zanemarljivo. Kod D-Linka kao što
se vidi, razlika je samo 0.07Mbps, što je usled wireless laga vrlo zanemarljiva vrednost.

Jedina mana kod D-Linka je seckanje u upstreamu, tj dok ne postigne odgovarajuću upload brzinu varira, tj. skakuće. Opet, to je donekle zanemarljivo s obzirom da je u pitanju najjeftiniji uredjaj u nabavci kod D-Linka.

Takodje treba imati u vidu da su testovi odrađeni pod WPA2 enkripcijom što dodatno opterećuje rutere i što je moguće da je uzrok TP-Linkovog gubitka brzine i D-Linkovog ponašanja u upstreamu. Nisam hteo da radim testove bez enkripcije jer smatram da se danas svi podaci trebaju štiti čak i banalni testovi.

Što se tiče rada sa mobilnim uredjajima, oba uredjaja su radila sa MeeGo i Android telefonom bez problema sa enkripcijom, iako je poznato da su telefoni i dalje probirljivi što nam govori da su tu ravnopravni.

Sve u svemu, izbor je pao na D-Link za uključivanje u borbeni komplet i instalaciju DD-WRT koje ide kao sledeći korak, na sledećoj radionici i u novom blogu.

Hvala kolegi Nenadu Petkoviću na ustupljenoj opremi i ideji.