U prilog toleranciji

Takav smo mi narod, gospođo, to je problem, da ja vama kažem. Je l vidite vi ove ljude, pa to je prosto katastrofa, nikud se mi nećemo maći. Ceo svet ide napred, samo mi...je l vidite ovog kretena?! I gde si sad pošao, stoko jedna, de ćeš, majmune?! Izvinjavam se, gospođo, to inače nije moj rečnik, ja sam iz stvarno dobre porodice. Moj deda je bio trgovac, ozbiljan trgovac, a ne kao ovi pilićari danas, to svako ko otvori neki ćumez s tri para plastičnih gaća misli da je trgovac i da je uhvatio boga za...pa, vidi idiota, pa vidi ga, rodila ga majka! I to vozi okolo, a nije ni vola da mu daš na njivu da ga otera. Izvinjavam se, al stvarno čovek ostane bez reči, ja sam iz dobre porodice, moj otac je bio ozbiljan čovek, a majka požrtvovana žena, lepo su nas vaspitali, al nema drugih reči za ovaj narod. Konjino nenormalna! Izvinite, da l vi vidite kako to skreće, ni žmigavca, ni ničeg. Pa ja kad bih to radio, sve bi devojke bile moje, na Bahamima bih bio, a ne u taksiju...

To vam je problem, gospođo, narod, sve to nekud juri, svi su kao zauzeti, a nema zašta ker da ih ujede, evo vidite, je l vidite, samo što ga nisam zgazio. Je l ste se jako udarili? Izvinjavam se evo opet, baš sam dosadan, što sam vas cimnuo, al kad ova stoka prelazi ulicu kao da joj je prćija. Znam ja da je tu pešački prelaz, vidim, nisam slep, al pogledaj barabo oko sebe, a ne tako preko ulice ko bivo. Ne vidi vam se ništa na čelu, ne brinite, samo ste malo udarili glavom.

Znate šta je problem, ja ću da vam kažem, narod, gospođo, narod. To je sve ludo i nenormalno, dovuklo se pitaj boga odakle i sad tu živi. Kao građani su sad oni, kao fini, a lepo mu vidiš na njušci da je seljačina. Vidite li ovog kretena, odakle li si ti došao, majmune jedan!? I to vam je sve nevaspitano i nekulturno, a moja baba je, iako je u selu živela, umela da se ponaša bolje od ovih parazita. Bila bre žena gospođa, a ne ove...eno, vidite, vidite onu kozu, sve nogama vuče, vrljavo se rodilo i to je kao žensko.

Moj prijatelj, on je profesor, nema veze šta predaje, ali retko pametan čovek, al ono baš, baš, on kaže da je to i zbog klime. Promenilo se vreme, okrenulo naopako, i to utiče na ljude ovde kod nas. To je, znate, više mikro pojava, onako lokalistički, kaže on, to utiče onako parcijalno. Na nas kao narod. Zato se svi oko nas izvlače i ide im bolje, samo mi ropćemo. Zato što su nam ubacili ko zna šta sve, i u hranu, i u vodu, i u vazduh. Vidite li vi kakav je ovo vazduh? To više i nije vazduh, to vam je čisti otrov, dišeš i lepo osećaš kako te poremećuje. Pre je vazduh bio normalan, osetiš u plućima kako ti je lepo, a ovo sad u mozak udara. Pavijane, abnormalni, de ćeš, šta će tebi auto, magarče jedan!?

E sad, druge nemaju na piku ti što nam čorbu bibere, nego smo im samo mi u nosu, lepo nas mrze ko Nemce. I rešili su da nas istrebe, al tako nam i treba kad smo budale, evo pogledajte oko sebe, gospođo, da l vi vidite nekog normalnog, sve gola stoka, ne može to ni da se pripitomi, a kamoli da se nečemu nauči. Džaba i zakoni i sve, takav smo mi narod, gospođo. Ma, nismo ni narod, nego pitaj boga šta smo. Drugi znaju i da se ponašaju, i da poštuju pravila, a mi kao stoka...to sam vam već rekao, al kad je tako. Nit šta slušamo, niti šta čujemo. Ovde ćemo, gospođo, da malo preprečimo što kaže narod, malo da skratimo, jeste jednosmerna u suprotnom, al nema nikog, sad ćemo mi to časkom, što da više plaćate kad može i ovako.

Nego, je l vidite kako se ovo sve zida i podziđuje, sve go divljak do divljaka, sve na muvanje, na dođem ti dođeš mi, nikakvog reda nema. Zida kako kome na pamet padne, nit se zna kako i dokle, zatrpaše ovaj grad tako da...šta je, šta trubiš, krmačo slinava, da nećeš da crkneš što sam te pretekao, vuče se kao gladna godina, a onda trubi kad je čovek malo iseče, tolko da se pameti nauči, pa nije ti ovo tvoja Moštanica Donja, ovo je grad kokoško metiljava...da, kažem vam, ovaj grad je postao selendra zbog tih divljaka što zidaju li zidaju. I onda, što je najcrnje, legalizuju te nakaze i kriminal, a moj otac ne može da legalizuje kuću, tu blizu, treća ulica, već godinama, znate, gospođo kakva kuća...ma, o sunce li ti dronjavo, hoćeš li se maći već jednom, zeleno je, slepče, zeleno...kuća kao puslica, na dva sprata i potkrovlje, al znate kakvo potkrovlje, nije običan tavan nego visoko, dva čoveka da stanu, jedan drugom na ramena. To smo za mog sina, kad se oženi da ima gde kao čovek da živi. Ćerki smo dozidali u dvorištu jednu kućicu, finu, engleski stil seoske kolibe, tako je želela, stotinak kvadrata. I sad nam se na glavu penje starčuga, prvi komšija, kao smeta mu jer je uz ogradu, pa mu zaklanja pogled. A samo što se u grob nije prevrnuo, juče sam ga pitao hoće li se i na groblju žaliti na pogled, parazit matori. Mošte misliti, pripretio mi inspekcijom, kao nemamo dozvolu, nemamo, pa šta?! Samo neka dođu, ima i njih i njega puškom da poteram, šta koga briga šta na svome zidam, pa je l tako gospođo?! Moj otac je, onomad, onako star gospodin čovek, pojurio jednog inspektora, samo da vidite kako je to od motke bežalo, pod nogama mu se pušilo, a skače ko zec. Neka, neka, neka vidi kod koga je došao da se na glavu pentra. Privatna svojina je svuda u svetu svetinja, samo kod nas kojekava gamad može da ti se prikači i život ti zagorčava.

Kažem vam, nije ovo narod, nego neko čudo, đavo bi ga znao šta je to, sve to nadrndano i nervozno, histerično...zmijo ćorava! Znaš li kuda ćeš, govedo šugavo, tri leve da imaš ne bi ovako vozila! Eto, je l vidite, gospođo, to je to šta vam ja pričam, samo pogledajte oko sebe, kakva Evropa, kakvi bakrači, mi smo soc Evrope, a ne narod!

Evo, samo što nismo stigli, gospođo, samo ovi pavijani da se mrdnu, to sve ima reflekse ko mrtav konj, sve gluplje od glupog, go kreten, da vam ja kažem! Nikad od nas ništa biti neće, takav smo mi narod, slepci a ne narod, marva, gospođo...pa, dobro bre, babunu bezrepi, pa de ćeš, sklanjaj se kad nisi za ulicu, nego za džadu i obor, mrmote zrikavi...Znate gospođo šta nama fali, je l znate šta nam fali, ja ću da vam kažem, tolerancija nam fali, gospođo! T-o-l-e-r-a-n-c-i-j-a!

P.S. I još jednom hvala najboljem, Bobu Živkoviću, koji crta ono šta ja pišem.