Uzroci nerazvijenosti u SrbijiII

ulicno_pojacanje

Ove ideje jesu interesantne ali utopističke.

U potpunosti se slažem. Mislim da postoje načini unapredjenja lokalne zajednice, a putem nje i čitavog društva odredjenim merama koje su manje efikasne, ali imaju veću verovatnoću ostvarenja. Medjutim, postavlja se pitanje da li postoji volja političke elite za sprovodjenjem istih mera, jer svaka promena, pa makar ona bila i na bolje nailazi na snažan otpor u pojedinim delovima društva.
Koliko god sada bilo besmisleno govoriti o demokratiji, jer se ona svela samo na puko ispunjenje forme, iza koje stoje jednoumlje, društvo je to koje formira odredjene obrasce ponašanja. Problem sa izdavanjem fiskalnog računa ne bi postojao, kada bi članovi društva ukoliko do njega eventualno dodje odmah pozvali nadležne državne organe.

Unutar čelnih ljudi koji su vodili ili i dalje vode državu, ako bi se smanjila ili odjednom nestala nekom vudu magijom, bi pokazala ljudima da sistem funkcioniše i taj sitni kriminal bi se smanjio.

Medjutim, postavlja se pitanje da li postoji volja političke elite za sprovodjenjem istih mera,

Evo ga, veliki bias. Ovakav stav je veliki kočničar u Srbiji, i kako vidimo, ne dolazi od staraca.

Socijalno ponašanje i socijalni stavovi imaju podjele i nazive. Mischel naprimjer pravi razliku između 4 socijalno-kognitivna modela, koji se manifestuju u sledećim socijalnim stavovima:

a) očekivanje šta će se sledeće desiti u određenoj situaciji;

b) subjektivna evaluacija onoga što če se desiti;

c) emocijalna reakcija koja se bazira na prijašnjim iskustvima sličnih događaja;

d) reakcija na konkretnu situaciju. Izvor

Šta sam htio da kažem. Građani Srbije se u velikoj mjeri ponašaju prema opciji "a". Dakle država bi trebala da ne bude koruptivna, treba i politička volja i stvari će biti sređene. To je ono što smo naučili, to je onako kako bi trebalo, to je ispravno, pravedno, i kada se to desi mi problema nećemo više imati. Ali šta ako država bude koruptivna i ako nema političke volje za riješavanje problema?

Mislim da je Scott, inače sjajan mislioc, radio istraživanje sa čekanjem lifta. Ispitanici su zvali lift a lift nije dolazio. Scott je na osnovu toga uvidio pattern u ponašanju:
- oni koji čekaju premalo i histerično pokreću plan "b" - idu stepenicama,
- oni koji čekaju taman a zatim idu stepenicama,
- oni koji čekaju predugo i ne preduzimaju ništa.

Šta sam htio da kažem. Ako pozovemo lift, logično je i ispravno da lift dođe, zašto ne bi došao. Ali lift ne dolazi. U ovom trenutku se građani Srbije gube. Ne znaju šta i kako dalje nego stišću dugme od lifta sve jače i jače, stišću ga na druge načine, pokušavaju i upaljačem... ishod je uvijek isti.

Imamo zadatak da ispitamo zbog čega je to tako. Postkomunizam! Sigurno u velikoj mjeri (vidimo i na blogu da svako ko je malo progresivniji, putuje, radi posao sa spoljnim svijetom primjećuje zaostalost u razmišljanju). Ima li još nešto?

Dupli komentar.

iskustvo uci da su posten i lud braca rodjena. (Bilo bi zanimljivo proveriti postoje li identicne ili makar slicne izreke medju drugim nacijama?)

Izreka je: dobar i lud braca rodjena.
Ima i jedna o postenju ali ta je sa drugim junacima...

Zdravija i raznovrsnija ishrana nije jeftina, ali na duze staze vodi manjem pritisku na zdravstvene fondove i budzete, duzem i kvalitetnijem radnom veku.... Coveku

Da, nažalost, evidentno je da je sve više gojaznih ljudi, i to već u nekim mladjim godinama, rekao bih, onako, do tridesete. Ok, nije baš kao u nekim sirotinjskim delovima USA, koja se tu uvek uzima kao nekakav negativni reper, ili u Engleskoj, ali kreće se u tom pravcu. Živim van Srbije 14 godina, dolazim jednom godišnje u Beograd, i ova promena se dešava na moje oči.

To je svakako posledica siromaštva, zapuštenosti koja je ovladala, ali i uvreženih navika u ishrani. Kod nas su hleb, rezanci, testo, skrob uopšte, praktčno osnova kuhinje, a to je totalno pogrešno (Strongi nikako da završi blog na tu temu). Ovo poslednje bi se možda moglo malo popraviti nekakvim obaveštavnjem, da ne kažem obrazovanjem, ali ostaje siromaštvo i zapuštenost, kao prepreka. Pogotovu što pored love, za dobru ishranu je potrebno vreme i konzistentnost. Doduše, ovog drugog, vremena, bi trebalo da ima na pretek .

Mada, ni tu ne treba preterivati, evo kod nas u Koloradu su ustanovili interesantan problem: sa porastom zdravlja, i pre svega insistiranja na aktivnom životu, u smislu bavljenja sportovima, postalo je teže naći životnog partnera. Prosto, očekivanja od partnera u vezi sada uključuju izvestan nivo zdravih navika, koji je vremenom postao prilično visok, i ne baš lako dostižan običnom čoveku.
I onda imaš ili gomilu fizički savršeno zdravih usamljenika, ili supružnike koji se profesionalno bave triatlonom (ovo poslednje je baš čest slučaj u mom gradiću).

Mada, ni tu ne treba preterivati, evo kod nas u Koloradu su ustanovili interesantan problem: sa porastom zdravlja, i pre svega insistiranja na aktivnom životu, u smislu bavljenja sportovima, postalo je teže naći životnog partnera. Prosto, očekivanja od partnera u vezi sada uključuju izvestan nivo zdravih navika, koji je vremenom postao prilično visok, i ne baš lako dostižan običnom čoveku.
I onda imaš ili gomilu fizički savršeno zdravih usamljenika, ili supružnike koji se profesionalno bave triatlonom (ovo poslednje je baš čest slučaj u mom gradiću).

Al' zato kad nadjes, nas'o si! Sine, kud ces lepsi seks nego po nekim cukama posle celodnevne jurnjave po brdima i bezanja sto od pumi sto od medveda.

To je svakako posledica siromaštva, zapuštenosti koja je ovladala, ali i uvreženih navika u ishrani. Kod nas su hleb, rezanci, testo, skrob uopšte, praktčno osnova kuhinje, a to je totalno pogrešno (Strongi nikako da završi blog na tu temu). Ovo poslednje bi se možda moglo malo popraviti nekakvim obaveštavnjem, da ne kažem obrazovanjem, ali ostaje siromaštvo i zapuštenost, kao prepreka.

Ne znam koliko je prepreka jer je kod nas, naizgled paradoksalno, procesirana hrana skuplja nego sveza, sezonska hrana (cik nadji u wholefoodsu ili local farmers' marketu breskve za $1.2/kg!). To su one anomalije siromasnih drustava: u Srbiji je Milka cokolada, kao i Mekic, maltene, statusni simbol, i covek koji to kupuje sebi i svom detetu ne kupuje hranu nego senzaciju cula. U staticnim i mrtvim drustvima u kojima se nista ne dogadja ljudi traze senzacije u jakim i jednostavnim ukusima, secerom bogatoj hrani, to je kao neka doza dozvoljenog narkotika, opijanje cula. Slican sindrom kao i Cigosi koje nema pas za sta da ujede slupaju nekoliko zivotnih plata na divlju svadbu ili sahranu. Naizgled potpuno besmisleno, ali zapravo ima jaku (i u osnovi tuznu) unutrasnju logiku. Nisu Srbi tu nikakav izuzetak, to se desava u svim siromasnim drustvima, i u Indiji i u Africi i u Latinskoj Americi, siguran sam i po tvojoj Alabami i Misisipiju. Ima to lepo opisano u onoj knjizi Poor Economics koju pominjem s vremena na vreme.

U mnogim domenima je Srbija kao drustvo regresirala, otisla unazad i to znacajno. Citao sam skoro neke statistike, da je, na primer, 80-tih % pusaca u SFRJ bio uporediv sa Kanadom i Australijom. Uporedi to sa danasnjim ciframa i situacijom uopste.

U mnogim domenima je Srbija kao drustvo regresila, otisla unazad i to znacajno. Citao sam skoro neke statistike, da je, na primer, 80-tih % pusaca u SFRJ bio uporediv sa Kanadom i Australijom. Uporedi to sa danasnjim ciframa i situacijom uopste.

To je precisno izbalansiran sistem - visok procenat pušača drži procenat gojaznih na još uvek nekom relativno razumnom nivou.

Ne možeš da nadješ u Whole Foodsu breskve za dolar (ne moš ni u volmartu), ali mi se čini da je siromaštvo u Srbiji sad već toliko da su za njih i cene svežih namirnica na pijacama, u Beogradu barem, previsoke. Gledam to i po mojim ukućanima, oni se hrane svežim voćem i povrćem uglavnom zato što moj matori dobar deo toga proizvodi na bašti, a ne uspe da proda.

Mada, ima tu i nešto drugo, valjda opet karakteristično za sirotinju - ta procesirana hrana, koja se kupuje u naoko luksuznim mišković-supermarketima, deluje kao nekakav maltene statusni simbol, čak ne toliko prema drugima, nego prema samom sebi. Sećam se i sam, devedestih, ono, kad kupiš prašku šunku, to ti je kao praznik u kući. Dobra uvozna kobaja iz Segedina, prste da poližeš. O slatkišima da i ne govorim. Prosto se osećaš bolje, kao čovek, kad smažeš tako nešto, na golu bedu.

EDIT: E, jebi ga, napisao sam isto što i ti. I ja sam natrčao na knjigu koju si pomenuo, i stvarno je eye opener, a i da ne ispadne da sam ja ovde nešto sam prokljuvio.

stvarno je eye opener

Totalno. Mene je totalno oborilo kad sam video da se sirotinja u celom svetu ponasa na isti nacin (i da pri tom uopste nije glupa. Naprotiv!, ljudi u siromasnim zemljama su cesto mnogo pametniji i dovitljiviji od onih u razvijenim zemljama jer jedino tako mogu da prezive). Kupilo me ono sa neomalterisanim kucama u Indiji, do u dot istim kao one sa Ibarske magistrale, kojima se sveopsta skorojevicevska beogradska malogradjanstina toliko podsmeva i iscudjava.

srdjan.pajic

To je svakako posledica siromaštva, zapuštenosti koja je ovladala, ali i uvreženih navika u ishrani. Kod nas su hleb, rezanci, testo, skrob uopšte, praktčno osnova kuhinje,

Neće biti, gojaznost je posledica velikoameričke hegemonije , naturanjem brze hrane - pica/pljeskavica/pomfrita i koka-kole, kao i sedenje ispred kompa/TV-a sa činijom grickalica, a sve je puno aditiva i ostale hemije....

Siromašni jedu samo hleb sa jeftinim salamama/paštetama, jaja na sto načina, gibanicu sa jednim jajetom i čašom jogurta, čorbaste pasulje, kupus, sa kojim parčem slaninice ili nekom koskom....i rade puno da bi to zaradili...

Mnoge generacije su odrasle sa mas na leba, pa nije bilo toliko gojaznih, jer se vreme provodilo napolju u trku za loptom ili već nečim drugim....danas TV/komp, što zbog lošeg stanja igrališta, što zbog toga što moraš da platiš da bi se bavio sportom, a i rizično je da puštaš decu napolje zbog raznih manijaka i narko dilera, brzih i "nečujnih" kola, na koja smo se "navukli" pa se ne izlazi iz njih.....

Dakle, kriv je kapitalizam i EU/USA.

secerom bogatoj hrani,

Ja mislim da je ovo americka fascinacija. Prosle godine sam proveo tri meseca u CA i imao sam samo par obroka da sam zaista uzivao. Sve slatko, jebote. Pazi, a nisam jeo u food corneru u trznom centru. Steak house u Burbanku, relativno skup restoran, ono rebarca $40-$50, dolaze, gledam kako ih konobar nosi, cakle se... Uf, sto cu da se najedem, razmisljam, kad ono - slatka. Drugi put, jako fancy kineski restoran u Holivudu, ono silikonjare okolo i $50 za malo seckane piletine, soja sosa i povrca - slatko. Smorio se. Secam se da sam jednom zvao zenu, nisam zalio rominga, da joj kazem kako sam srecan jer sam pojeo obrok koji nije sladak, bili neki lepi komaci mesa sa malim lepinjicama i svezom salatom. Jednostavno a lepo.

Da, i to uglavnom corn syrup koji je zlo samo tako. Ima neka fora tu sa government subsidies, i zbog cega u Americi ne koriste ili mnogo slabije koriste cane sugar nego corn syrup. Kazu da je ovih dana medju hipsterima najveci hit u USA meksicka koca, zato sto ona u sebi ima cane sugar, i ono, da ti kick.

Ne, to sam vise puta pisao ovde po blogu: cim cujes da ti neko kaze kako je u Americi jeftina klopa, odmah znas kol'ko je sati i da baja jedva sastavlja kraj sa krajem. Jeftino je procesirano djubre, inace bilo kakav kvalitet imas da platis i to onoliko.

USA meksicka koca

Da, da, da, fahita sa halapenjom.

Ne, to sam vise puta pisao ovde po blogu: cim cujes da ti neko kaze kako je u Americi jeftina klopa, odmah znas kol'ko je sati i da baja jedva sastavlja kraj sa krajem. Jeftino je procesirano djubre, inace bilo kakav kvalitet imas da platis i to onoliko.

Ali i dalje ni blizu kao u Evropi, pogotovo na severu. Oni, bratac, nisu normalni sa cenama po restoranima. Doduse, nemaju meksikance pa ti sto rade verovatno primaju normalnu platu.

Oni, bratac, nisu normalni sa cenama po restoranima. Doduse, nemaju meksikance pa ti sto rade verovatno primaju normalnu platu.

:), jbg, migration control. Stiti lokalne kelnere, :).

Mnoge generacije su odrasle sa mas na leba, pa nije bilo toliko gojaznih, jer se vreme provodilo napolju u trku za loptom ili već nečim drugim...

Da, Jugoslaviji, a pogotovu Srbiji je prehrana stanovnistva sve do sredine 60-tih predstavljala ogroman problem. Zato danas kad gledas filmove sa kraja 50-tih i iz 60-tih vidis koliko su ljudi bili vitkiji nego danas. E, onda je 64. kao deo americke pomoci SFRJ dosao Mosanto sa novim i mnogo otpornijim sortama kukuruza i psenice, prinosi su se drasticno povecali i narod je masovno poceo da raste u visinu i sirinu.

Jbg, tad nije bilo ovih internet tetaka koje se danas bune protiv GM hrane. Da je bilo, deca bi verovatno i danas jurila krpenjace i jele 'mas' na 'leba'.

Da, Jugoslaviji, a pogotovu Srbiji je prehrana stanovnistva sve do sredine 60-tih predstavljala ogroman problem

Odakle ti ovo?
Ne kažem da nije tačno, ne znam, ali mi zvuči čudno.

E, onda je 64. kao deo americke pomoci SFRJ dosao Mosanto sa novim i mnogo otpornijim sortama kukuruza i psenice, prinosi su se drasticno povecali i narod je masovno poceo da raste u visinu i sirinu.

Pricao sam ovo vec. Sedamdesetih veliki kombinat iz Baranje kupio nekog americkog bika za rasplog. Placen boga oca. Stigao bih avionom u petak u BG. Sta ce, sad je kasno da se pravi nesto, ostavice ga tu preko vikenda pa ce ga u ponedeljak voziti u Baranju a u utorak dolazi cela delegacija, sto rukovodstva, sto novinara, da se slika. Odvedu ga u PKB.
Subota ujutru, dolaze majkani na posao.
- Daj prvo ovog velikog da prikoljemo pa cemo ove male posle lakse.

I tako je otisao najveci bik kog je znala SFRJ.

princi

Da, Jugoslaviji, a pogotovu Srbiji je prehrana stanovnistva sve do sredine 60-tih predstavljala ogroman problem. Zato danas kad gledas filmove sa kraja 50-tih i iz 60-tih vidis koliko su ljudi bili vitkiji nego danas. E, onda je 64. kao deo americke pomoci SFRJ dosao Mosanto sa novim i mnogo otpornijim sortama kukuruza i psenice, prinosi su se drasticno povecali i narod je masovno poceo da raste u visinu i sirinu.

Ma kakv Monsanto, bolja ishrana je došla sa prestankom prinudnog otkupa hrane po Srbiji (i Slavoniji).

milisav68

princi

Da, Jugoslaviji, a pogotovu Srbiji je prehrana stanovnistva sve do sredine 60-tih predstavljala ogroman problem. Zato danas kad gledas filmove sa kraja 50-tih i iz 60-tih vidis koliko su ljudi bili vitkiji nego danas. E, onda je 64. kao deo americke pomoci SFRJ dosao Mosanto sa novim i mnogo otpornijim sortama kukuruza i psenice, prinosi su se drasticno povecali i narod je masovno poceo da raste u visinu i sirinu.

Ma kakv Monsanto, bolja ishrana je došla sa prestankom prinudnog otkupa hrane po Srbiji (i Slavoniji).

da državni otkup bi mogao da bude dosta dobro objašnjenje, time možeš da napraviš glad bilo gde.

ima li neko podatke za Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Srbiju?

ima li neko podatke za Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Srbiju?

Evo ovde nesto. Psenica 1t/ha, vise od 4 puta manje od danasnjih normi. Kukuruz slicno.

vrabac_u_steni

ima li neko podatke za Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Srbiju?

Teško je doći do podataka, ali je dovoljno pomenuti Pig war.

Ili da je poljoprivredna proizvodnja KJ iz 1939. dostignuta u SFRJ tek krajem pedesetih....

Em je zemlja oduzimana, em je oduzimano ono što se prozvodilo na onome što je ostalo.....pa ko bi tu bio lud da proizvodi nešto, pa da mu otmu.....zato se posle jela "Trumanova jaja".....

milisav68

vrabac_u_steni

ima li neko podatke za Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Srbiju?

Teško je doći do podataka, ali je dovoljno pomenuti Pig war.

Ili da je poljoprivredna proizvodnja KJ iz 1939. dostignuta u SFRJ tek krajem pedesetih....

Em je zemlja oduzimana, em je oduzimano ono što se prozvodilo na onome što je ostalo.....pa ko bi tu bio lud da proizvodi nešto, pa da mu otmu.....zato se posle jela "Trumanova jaja".....

pa da, ali sudeći po Princijevom linku ni pre nije bilo baš bajno.

Ili da je poljoprivredna proizvodnja KJ iz 1939. dostignuta u SFRJ tek krajem pedesetih....

Da, ispada da nije slucajno sto su u 'Ljubavi i modi' svi bili onako lepi i vitki. Izgleda da se vise jurilo za krpenjacama nego sto se jeo mas i leba.

vrabac_u_steni

pa da, ali sudeći po Princijevom linku ni pre nije bilo baš bajno.

Nije, ali nema uporednih podataka - šta je tada bila norma u svetu.

A drugo, pre 100-150 godina je bio drugačiji režim ishrane ljudi i stoke, gde su recimo svinje jele žir po hrastovim šumama, kojih je tada bilo puno (Šumadija - koju su posle posekli Austrijanci, Nemci i komunisti), pa voćnjaka, pa raži, pa ječma, pa konoplje, pa svašta nešto.....što nema u statistikama....

Mislim, Srbija je stekla nezavisnost (od Turaka) tako što je Miloš izvozio svinje i šljive, i tako potplaćivao evropske i turske "komesare", da bi rekli neku lepu reč u našu korist na dvorovima.......

I još nešto, jebeš četri puta veći rod po hektaru, kad ti je recimo hleb ko od gume.....ili traje pola dana, a posle možeš da ubiješ nekoga sa njime....

Da se razumemo, nisam ja protiv savremene proizvodnje, ali ipak treba imati meru u svemu....a recimo ove godine su opstale samo stare sorte paradajza, za razliku od svih hibrida koji su propali.....

princi

Da, ispada da nije slucajno sto su u 'Ljubavi i modi' svi bili onako lepi i vitki. Izgleda da se vise jurilo za krpenjacama nego sto se jeo mas i leba.

Bile tu i neke radne akcije.

Nije, ali nema uporednih podataka - šta je tada bila norma u svetu.

Ma, i to ima. Oko 2t/ha, ili duplo vise nego u Srbiji. U clanku jos pise da je 1937 americka proizvodnja u Corn beltu bila 20% veca od prve sledece zemlje, tako da to mozda daje neki osecaj.

Naizgled potpuno besmisleno, ali zapravo ima jaku (i u osnovi tuznu) unutrasnju logiku

Kupovina dostojanstva.
U Srbiji puknu celu platu na mobilni, u Kanadi puknu celu platu na letovanje na Barbadosu.

Sve slatko, jebote.

U Kostku sam par puta kupio hleb koji super izgleda spolja, a zašećeren. Prodaju ga kao regularan hleb. Od tada ne kupujem nikakav hleb u Kostku.
Dva razloga zašto se to radi.
Prvi je rok trajanja. zaslađene stvari se teže kvare. I zasoljene i zakiseljene takođe.
Drugi je što postoji funkcija jestivosti i ona ima svoju ekstremnu vrednost u tačno određenoj tački. Prvi izvod nula.
Zasoljen maslac i Doritose ovde ne prodaju da bi ti pomogli, nego da ga brže pojedeš pa da odmah kupiš sledeći
I to su svi Kraftovi Severne Amerike davno izučili. Šećera i soli se dodaje tačno koliko je potrebno da ukus bude najbolji mogući averidž Džou.

Kupovina dostojanstva.
U Srbiji puknu celu platu na mobilni, u Kanadi puknu celu platu na letovanje na Barbadosu.

Da, u neku ruku. Prakticno stednja. Ulazuci u kucu, nesrecni srpski domacin sklanja pare od sebe (tj demona u sebi), i umesto da ih potrosi gadjajuci drugare pivskim flasama po kafani i/ili trpajuci ih pevaljki medju sise, on ih ulaze u kucu koju nikako da dovrsi. Prava drama, i vrlo potresna, ako se mene pita. Pri svemu tome je polupismeni, bezubi i siromasni heroj bez ikakve i icije podrske i potpuno prepusten samom sebi.

Ma kakv Monsanto, bolja ishrana je došla sa prestankom prinudnog otkupa hrane po Srbiji (i Slavoniji).

Kukuruz i krompir su biljke koje su rešile problem gladi u svetu.
Pre nekoliko stotina godina u zapadnoj Evropi, u devetnaestom veku u srednjoj, u prvoj polovini dvadesetog veka na Balkanu, u drugoj u Kini.
Ima scena u seriji Vuk Karadžić kad Dositej donosi krompir u Srbiju.

princi

Kupovina dostojanstva.
U Srbiji puknu celu platu na mobilni, u Kanadi puknu celu platu na letovanje na Barbadosu.

Da, u neku ruku. Prakticno stednja. Ulazuci u kucu, nesrecni srpski domacin sklanja pare od sebe (tj demona u sebi), i umesto da ih potrosi gadjajuci drugare pivskim flasama po kafani i/ili trpajuci ih pevaljki medju sise, on ih ulaze u kucu koju nikako da dovrsi. Prava drama, i vrlo potresna, ako se mene pita. Pri svemu tome je polupismeni, bezubi i siromasni heroj bez ikakve i icije podrske i potpuno prepusten samom sebi.

Проблем је, само, што тих демонских некретнина има 700.000 више него што треба. Наиме, за толико се разликује број домаћинстава од броја расположивих стамбених јединица. Велики део од певљаки отргнутих кућа зврји празан. Посвуда по Србији има вишка стамбеног простора, баш тог намењеног сиротињи. Па који га је, ђаво, онда сиротиња градила?! Даље, ма колико та сиротиња била сирота и под Титом, некако се десило да су се те куће безубих и полуписмених (?!) намножиле тек са појавом корумпираног и слабог државног Слобиног система. Најпосле, беда једне Индије и Марока, које се спомињу у Економији сиромаштва, милионима су километара далеко од беде једне Србије, где је богатство било најмање пет пута веће. Ситуације нису дословце поредиве. Такође, сиромаштво једног Шумадинца није било ништа веће него сиромаштво једног Книњанина или Далматинца, где се не сећам да сам у таквим количинама виђао недовршене куће као крај Ибарске.

Просто, све је то твоје излагање редукција на једну идеју, којом се млати као буздованом.

Чисто да не буде да нисам прочитао твоју ибарску алузију. Молим те да следећи пут будеш директнији, да могу простим претраживањем Ctrl F Brajovic одмах пронађем шта ћеш ново да смислиш а тиче се мене.

blogovatelj

Kukuruz i krompir su biljke koje su rešile problem gladi u svetu.

To nije sporno, ja pričam o drugim stvarima - političkim odlukama koje su naterale narod/seljake da proizvode hranu samo za svoje potrebe.

Kukuruz i krompir su biljke koje su rešile problem gladi u svetu.

Ali i uzročnici gladi.
Otkud toliko Iraca u USA?
Zbog krompira, ustvari plamenjače krompira.
Uništila krompir, nastala velika glad, pa ovi nagrnu preko okeana.
Znam da nema veze sa temom ali videh kromipr i glad u istoj rečenici pa se setih.

Predrag Brajovic

...

Covece, ne smaraj. Niti te je ko citirao, niti je ko pravio aluzije na tvoj racun niti je razmatrao tvoje premudre reci. Ako si sebe prepoznao u nekom delu teksta, to svakako nije moj problem.

Ubuduce, kad vidis potpis princi, samo lagano zaobidji i tretiraj kao belu buku. Isti tretman te svakako ocekuje s ove strane.

princi

Ubuduce, kad vidis potpis princi, samo lagano zaobidji i tretiraj kao belu buku. Isti tretman te svakako ocekuje s ove strane.

Онда се тога и држи. И немој да се правиш блесав с тим надменим алузијама, јер најмање њих десет који ово читају знају да не говориш истину и да јасно алудираш на мене, који сам на Google Plusu писао о ибарској магистрали и неомалтерисаним кућама.

Јебо те его.
(Да: јебо и мене.)

princi

ali mi se svidja pristup poboljsanju kvaliteta zivota. Nudging, nikako brutalna prisila. Znaci, ne ogranicavati slobodu izbora, vec pozeljne ishode stavljati na vrh gomile.

Evo jos jedne korisne i manje-vise jednostavne stvari koju treba poboljsati: jesti zdravije. Zdravija i raznovrsnija ishrana nije jeftina, ali na duze staze vodi manjem pritisku na zdravstvene fondove i budzete, duzem i kvalitetnijem radnom veku.... Coveku koji dodje iz inostranstva, na primer, sokantno je koliko u BG supermarketima ima slatkisa i ostale procesirane hrane, koja je pretezno uvozna ili licencirana. Potrosaci su jednostavno obasuti ponudom svuda prisutnog sarenog djubreta (ta hrana efektivno potrosaca pretvara u kantu za otpatke velikih korporacija). Slicna stvar vazi za pusenje i alkoholizam. Negativni nudging u akciji. Takve stvari treba preokrenuti.

Hvala na prijedlogu.

Recimo, čitao sam davno da nošenje kacige na motoru i biciklu smanjuje troškove povreda za 95%. Proporcija je: jedna povreda glave : 100 tjelesnih povreda, ili sl. Dakle, svaka budala koja vozi motocikl bez kacige, a da ne govorim kada ga propinje na zadnjaka, džepari građane Srbije, a "građani" misle da ih samo "cigani" džepare. Neznanje + predrasude = užasna kombinacija.

Zasoljen maslac i Doritose ovde ne prodaju da bi ti pomogli, nego da ga brže pojedeš pa da odmah kupiš sledeći

Bio je onaj fantastican clanak iz Rollingstone-a o industriji hrane, pogotovo o grickalicama i istrazivanju kako treba da ti daju samo malo manje ukusa od onoga sto bi ti bilo taman tako da se nikad ne zasitis.

Ima scena u seriji Vuk Karadžić kad Dositej donosi krompir u Srbiju.

Ja jos uvek pamtim tu scenu, a gledao sam je pre 20 godina.

Neće biti, gojaznost je posledica velikoameričke hegemonije , naturanjem brze hrane - pica/pljeskavica/pomfrita i koka-kole, kao i sedenje ispred kompa/TV-a sa činijom grickalica, a sve je puno aditiva i ostale hemije....

Ja bih ovde dodala i posledicu drugačijeg odnosa prema spremanju hrane.

Pored nemaštine, đubre od hrane se konzumira po kućama zbog lenjosti. Nema lakšeg poteza nego poručiti picu telefonom il skuvati rezance i preliti ih nečim.
Posle to postaje uobičajen način ishrane.

Mene recimo poražava koji se procenat ljudi, naročito dece, u situaciji kad (po hotelima) imaju izbor od bar 3-4 vrste mesa, pa ribe, pa povrća raznog, zakuca u ćošak sa testom i od svega odabere da jede špagete il pomfrit s kečapom.
Znači nije nemaština nego navika, iz lenjosti.

Mene recimo poražava koji se procenat ljudi, naročito dece, u situaciji kad (po hotelima) imaju izbor od bar 3-4 vrste mesa, pa ribe, pa povrća raznog, zakuca u ćošak sa testom i od svega odabere da jede špagete il pomfrit s kečapom.

Mene porazava kad odem u Big (trzni centar) i vidim ponosne porodice koje kupe Happy Meal za veceru bas maloj deci.

Jeste.
Ajd deo oduzmi na one koji nisu iz NS il im je komplikovano da idu kuci na rucak pa treba da pojedu nesto na brzaka. Medjutim , u prilici kad imas svo vreme ovog sveta i izbor onoliki...to jasno pokazuje da je to nacin ishrane i kod kuce.

Mada, uopste nije lako klince odvratiti od brzehrane. Sto stariji sve teze

Mnoge generacije su odrasle sa mas na leba, pa nije bilo toliko gojaznih, jer se vreme provodilo napolju u trku za loptom ili već nečim drugim....

Mnogo nostalgije... U kraju u kome mi živi dosta rodbine, odvajkada se krkalo leba i masti, i teško rmbačilo, znači, zemljoradnja i stočarstvo. Ali su svi uvek bili debeli, a glavni uzrok smrti je odvajkada bio šlog. U mojoj rodjenoj familji je nekoliko bliskih rodjaka pandrknulo od šloga, i ja se od toga opasno zentam, pa se trudim da se ne nagojim kao mečka. Mada tu izgleda ima i genetike, ali na to ne mogu da utičem, dok na kilažu (još uvek) mogu.

Što je najinteresatnije, a to je Strongi krenuo da piše, pa je odlandarao: po nekim svežim istraživanjima, mast ispada da nije problem, za divno čudo, nije čak ni fizička neaktivnost, nego samo leba (ugljeni hidrati, uopšte). Ona piramida ishrane koju su godinama forsirali, sad ispada da je zapravo postavljena naopačke.

Što je najinteresatnije, a to je Strongi krenuo da piše, pa je odlandarao: po nekim svežim istraživanjima, mast ispada da nije problem,

Najbrže ćeš smršati ako ishranu baziraš samo na meso, jaja, čvarke, slaninu... Dakle, ako iz nje izbaciš ugljene hidrate i šećere. Mast nije problem. Problem je belo brašno, šećer i pekarski aditivi. To ubija bez milosti!

srdjan.pajic

Mnogo nostalgije...

Metafora kroz zezanje.

U kraju u kome mi živi dosta rodbine, odvajkada se krkalo leba i masti, i teško rmbačilo, znači, zemljoradnja i stočarstvo. Ali su svi uvek bili debeli, a glavni uzrok smrti je odvajkada bio šlog. U mojoj rodjenoj familji je nekoliko bliskih rodjaka pandrknulo od šloga, i ja se od toga opasno zentam, pa se trudim da se ne nagojim kao mečka. Mada tu izgleda ima i genetike, ali na to ne mogu da utičem, dok na kilažu (još uvek) mogu.

Ima tu dosta činioca, jedan je i genetika, drugi je što su teže fizičke poslove preuzimali mlađi (a nastavilo se da se jede kao da se i dalje isto radi), treće je religija i "poštovanje" posta (koji između ostalog i služi za "čišćenje" organizma od holesterola i ostalih zajebancija), četvrto je shvatanje života, jer možeš da se šlogiraš i kad si mršav - ako se nešto žestoko iznerviraš ili doživiš neku tragediju, peto - da li se konzumira alkohol (i koji/koliko) i duvan......

Uglavnom, razlika između onda i sada je što je gojaznost bila "ravnomerno" raspoređena na sve delove tela zbog fizičkog rada, a danas "rastu" stomaci i dupeta....

Što je najinteresatnije, a to je Strongi krenuo da piše, pa je odlandarao: po nekim svežim istraživanjima, mast ispada da nije problem, za divno čudo, nije čak ni fizička neaktivnost, nego samo leba (ugljeni hidrati, uopšte). Ona piramida ishrane koju su godinama forsirali, sad ispada da je zapravo postavljena naopačke.

Da, ali i zbog toga što vrsta i obrada pšenice je drastično promenjena u odnosu na pre 50-100 godina, zato se recimo pojavio problem sa glutenom.

A inače je i (zdravija) mast zamenjena sa (manje zdravim) suncokretovim uljem....zato tvrdim da je savremen način života (uopšteno gledano) najodgovorniji za gojaznost, siromaštvo je tu samo deo.

Neki lanci ishrane su prekinuti, pa je došlo do disbalansa materije u prirodi, recimo gledao sam Džejmi Olivera u nekom serijalu o Italiji, gde je otišo u neka brda, da kao sprema jagnjetinu, pa objašnjava kako tamo i danas ovce pasu napolju, ali i odmah đubre te pašnjake, pa je trava i dalje hranljiva, a mleko, meso, sir - ukusniji i zdraviji.....a sa druge strane negde na severu Engleske, ljudi koji žive od socijalne pomoći naručuju brzu hranu i time hrane svoju malu decu, a ne znaju čak ni da spreme obične palačinke.....

Ona piramida ishrane koju su godinama forsirali, sad ispada da je zapravo postavljena naopačke.

Aха, ако сад кажу, мора да је тако. ;-) Ипак, не бих то прихватила здраво за готово, као што ни Енглези не прихватају.

dali76

Da, Princi zdravarana jeste skuplja od brzih jela, ali je i dalje jeftinija u odnosu na Srbiju.
Bar je tako bilo tokom augusta/ septembra ako poredimo Houston/Beograd.
Naravno, ukalkulisati da kad je recimo cena mesa identicna ili cak neznatno veca u SAD, da racunamo razliku u zaradama.
Cesto je debljina kod siromasnijih povezana ne samo sa cenom , vec sa nacinom zivota, vremenom ili jednostavno, informacijama.

Pa nema tu neke prevelike filozofije. Zna se da je median household income u USA oko $55K (sto znaci da 50% domacinstava, iliti njih oko 50M zivi ispod toga, neki i znacajno ispod). Uzmes oko cetvrtine na porez, ostane nesto oko $42K, ajde da kazemo $3.5K mesecni net income. Oko $1K-$1.5K ode na stan, mortgage ili rentu, sta se vec placa, jos oko 200 na internet, telefon, TV, ostale zezalice i ostane negde oko $1.8K net disposable iliti oko $60 dnevno za prosecnu porodicu od, ajde da kazemo, 3 clana. To je, drugim recima, 20$ po osobi dnevno. Ti sad vidi koliko i sta tih 20$ moze da ti kupi u nekom Whole Foodsu (koji je, btw, iz Austina). To je, po meni, dovoljno za neku Quizno's ili Subway dijetu. Znaci, za vise od 50% americkih domacinstava jeftina procesirana hrana nije izbor, nego jedino sto moze da se priusti (i, da ne skaces odmah, ne kazem da je bolje u Rusiji, Kini, Severnoj Koreji ili Srbiji).

Kao sto rekoh, racunica je bazirana na medijanskom prihodu domacinstva i, kao sto takodje rekoh, negde oko 50 miliona domacinstava (mozda i vise) ne mogu sebi da priuste ni toliko. Visoke stope kriminala u USA nisu slucajne.

alselone

Bio je onaj fantastican clanak iz Rollingstone-a o industriji hrane, pogotovo o grickalicama i istrazivanju kako treba da ti daju samo malo manje ukusa od onoga sto bi ti bilo taman tako da se nikad ne zasitis.

Ne znam da li na ovaj mislis, ali toplo preporucujem: klik!

Michael Moos je napisao citavu knjigu o nauci iza junk food. Ono sto je meni fascinantno u celoj prici je u kojoj meri ti CEO-ovi velikih americkih korporacija ipak kao vode racuna o zdravlju svojih potrosaca. Kao u nekoj velikoj socijalistickoj, samoupravnoj zajednici. Evo ovih dana, coca cola, dr pepper i pepsi krenuli u neku veliku akciju smanjivanja kolicine zasladjivaca i tako, sve na tu foru. To je sve u tom nekom fazonu corporate responsibility (kad vec ne placaju poreze u USA, :)).

mirelarado

Ona piramida ishrane koju su godinama forsirali, sad ispada da je zapravo postavljena naopačke.

Aха, ако сад кажу, мора да је тако. ;-) Ипак, не бих то прихватила здраво за готово, као што ни Енглези не прихватају.

Da, to se tako radikalno menja da je običnom čoveku teško da se suzdrži od skepse. Pazi, kažu sad da su mnogi to govorili, još tamo od početka 20 veka, ali nije imao ko da sluša, to jest industrija ishrane je imala svoju agendu, lekari su stvari prihvatali prilično zdravo za gotovo. Medjutim, sad izgleda kao da je krenula da se menja cela ta paradigma, to jest počinju to da prihvataju nutricionisti, lekari takodje.

Ima ona popularna kjižica (Why We Get Fat), u kojoj to imaš sve prepričano za nas koji nemamo vremena za veće udubljivanje, a tu ima i dosta referenci. To, naravno, sve ne znači da je i ovaj zaokret pogrešan, ili barem samo delimično ispravan.

Da, to se tako radikalno menja da je običnom čoveku teško da se suzdrži od skepse. Pazi, kažu sad da su mnogi to govorili, još tamo od početka 20 veka, ali nije imao ko da sluša, to jest industrija ishrane je imala svoju agendu, lekari su stvari prihvatali prilično zdravo za gotovo. Medjutim, sad izgleda kao da je krenula da se menja cela ta paradigma, to jest počinju to da prihvataju nutricionisti, lekari takodje.

Kad se povede prica o ishrani i zdravlju uopste ja se prosto cudim s koliko sigurnosti i samouverenosti se neki ljude upustaju u preporuke i sve. Pa mi do pre 30 godina nismo znali da je cir na zelucu bakterijskog porekla. Tek ovih dana, bukvalno, se otkriva da je covek ekostaniste milijardi i milijardi bakterija, virusa, gljvica, cuda, i da je 'nase' zdravlje tek neka ravnoteza svog tog mikrosveta (tek poceli da primenjuju te machine learning algoritme na ustanovljavanje veza bolesti i poremecaja sa prisustvom vecih koncentracija odredjenih bakterija u crevima, salivi). Sad ustanovljavaju da ni taj penicilin kojim su nas toliko kljukali kad smo bili klinci nije bas tako bezopasana i da je pobio silne neke 'dobre' bakterije koje razgradjuju secer. Pre neki dan ustanovili da ovi vestacki zasladjivaci (kojih, na primer, ima gomila u diet koci) imaju slican efekat, pa tako ekstremna konzumacija diet koce zapravo vodi ka gojenju (pored drugih stetnih efekata koje ima na organizam). Onda nesto o vezi autizma i prisustva nekih posebnih bakterija u debelom crevu. Skroz neka druga medicina, skroz neki drugi svet, skroz drugi pristup (navodno, Google je vodeci u tim istrazivanjima, jos jedan znak da se vrhunska nauka nepovratno iselila sa univerziteta).

Mi stvarno nista ne znamo, pre svega o sebi.

Predrag Brajovic

princi

Јебо те его.
(Да: јебо и мене.)

Ja stvarno ne znam šta vama u toj matematičkoj urade u godinama najosetljivijim po mentalni razvoj, pa ispadnete ovakvi. Da znam, da ne upisujem dete... .

srdjan.pajic

Ima ona popularna kjižica (Why We Get Fat), u kojoj to imaš sve prepričano za nas koji nemamo vremena za veće udubljivanje, a tu ima i dosta referenci. To, naravno, sve ne znači da je i ovaj zaokret pogrešan, ili barem samo delimično ispravan.

Да, ту нема неких зацементираних истина, све те препоруке ваља примати с извесном дозом резерве и свакако бити умерен у јелу. Медитеранску исхрану заправо препоручује дугоживост тих народа, мада се и та слика непрестано мења, због брзе хране коју конзумирају највише деца и млади. Што рече Принци, толико тога о себи не знамо, да је то запањујуће.
Хвала на препоруци за књижицу. :)

dali76

Princi ukoliko ti neko kaze da je hrana jeftina u SAD, u odnosu na Srbiju, to ne znaci dda taj baja jede procesuirano smece.
Dakle, zakljucak ti je pogresan.je
A siguran sam da u Ameriki ima mnogo siromasnih ljudi, ali kako je to relevantno za ovaj blog?
Mada sta pricam, siguran sam da ima ljudi kojima je to relevantno

Nisam siguran da ti trenutno psihicko stanje dopusta da izvodis valjane zakljucke iz onoga sto je napisano. Ti jednostavno osecas potrebu da napises bilo sta, jednostavno osecas potrebu da tvoja bude zadnja. Ok, kako hoces, ne nameravam da trosim vreme na idiotske rasprave.

Uzgred, niko ni tebe ni tvoju prehrambene navike ni Hjuston nije ni spominjao u postu na koji odgovaras.

milisav68
I još nešto, jebeš četri puta (...) traje pola dana, a posle možeš da ubiješ nekoga sa njime....

Auuu Milisave...

Ne znam da li na ovaj mislis, ali toplo preporucujem: klik!

Jeste, hvala!

Jedan od najboljih clanaka koje sam u zivout procitao. Nemam predstavu koliko dugo se nesto ovako pise. 19 strana suvih informacija, analiza, insider podataka... Kod nas, brate, ne pisu 19 strana ni o pevaljkama.

jkt2010

milisav68
I još nešto, jebeš četri puta (...) traje pola dana, a posle možeš da ubiješ nekoga sa njime....

Auuu Milisave...

Ali "posle možeš da ubiješ nekoga sa njime....".

alselone

Ali "posle možeš da ubiješ nekoga sa njime....".

Jbga, nesvesno iz mene izleću replike Radovana trećeg (i ostalih likova Duška Kovačevića).

U mom zavičaju.....

@jkt

Auuu Milisave...

Pa bilo bi tako da nema raznih aditiva....raspitaj se malo, ali ne na netu, nego kod nekog ko radi u pekari.

jkt2010

milisav68
I još nešto, jebeš četri puta (...) traje pola dana, a posle možeš da ubiješ nekoga sa njime....

Auuu Milisave...

Eto, a vazno da (nam) je Maksa isterivao one dijakritike na usi...

Pa mi do pre 30 godina nismo znali da je cir na zelucu bakterijskog porekla.

Pre petnaestak godina imao sam interesantan razgovor sa doktorom specijalistom. Privatan razgovor. Tada je imao iza sebe oko dvadesetpet godina iskustva u medicini. Mislim ono, srednja medicinska, pa faks pa stažiranje, specijalizacije, čuda...
Rekao mi je da je za neke stvari za koje je medicina tvrdila kada je on bio student da su proverene istine ista ta medicina par decenija kasnije tvrdila da su to bile neopevane budalaštine.

Можда неком буде занимљиво:
ЏОЗЕФ ШТИГЛИЦ О МИГРАЦИЈАМА И ОДЛИВУ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЊИХОВОМ УТИЦАЈУ НА ЕКОНОМИЈУ

Procitaj Tyranny of the experts, William Easterlyja. Baja je decenijama bio expert (jedan od onih o cijoj tiraniji prica) Svetske banke, sad je profa na NYU, uradio je na gomile razvojnih studija. Po njemu, s cim se ja duboko slazem, ekonomskog razvoja nema bez slobode pojedinca. A slobode pojedinca nema bez slobode kretanja. Prema tome, uslov svih uslova za razvoj drustva je sloboda kretanja i mogucnost izbora zemlje u kojoj ce pojedinac raditi, ziveti i razvijati svoje potencijale. Kad pogledas po Evropi, koja zemlja je napravila najveci skok? Poljska. Zasto? Svakako ne zbog zatucanog katolicanstva, nego zbog toga sto su svoju nezaposlenost mogli nesmetano da izvezu u UK, Nemacku i Holandiju. Evo, i Rumunija je na pragu da ponovi poljski poduhvat. Sloboda kretanja u slucaju Srba, to svakako razumes, ne zavisi od njih nego od EU.

Prema tome, osnovni uslov razvitka Srbije je uklanjanje postojecih barijera u domenu slobode kretanja, i to moze uciniti jedino i iskljucivo EU.

martin_krpan

U ovoj situaciji srpskom društvu treba generator razvoja. Generator bi moglo biti bilo šta što može pokrenuti bilo kakve procese odozdo prema gore i što se može održati na srednjoročnom nivou. Pokretanje procesa odozgo prema dole je potpuno uzaludan posao i takav proces se može održati, ako i to, samo na kratkoročnom nivou. Svjedoci smo ovih dana opet jednog procesa top-down u vidu Vučićeve politike koja će, podrazumijeva se, nestati na srednjoročnom nivou. Da bi se takav proces vodio treba ekstremno puno energije i resursa a rezultati su mizerni. Koliko galame, koliko energije, koliko obećanja/unošenja u kamere proizvodi Vučić i njegova ekipa a kada ta galama splasne, ugasiće se i proces. Drugi primjer je možda još prozaičniji: Đinđić. Veoma jak generator procesa, ekstremno elokventan i pametan, školovan, priznat, a pokazalo se da je potpuno promašio metodologiju. Krenuo je da mijenja mentalitet. Išao je po zabitima, trulim prašnjavim fabrikama, selendrama i objašnjavao da ljudi ne treba da budu prljavi nego čisti, da stakla na prozorima fabrika treba da budu zamjenjena, ne shvatajuči da time narušava individualnu slobodu ljudi. Ljudi imaju pravo da budu prljavi i krezubi i ja se za zube srpskog građanstva ne bih previše brinuo.

Pa ko su onda generatori? Pa recimo mnogo ljudi i sa bloga. Progresivni ljudi koji mogu ponuditi društvu neke nove perspektive, poglede, životne pristupe, ljudi koji su školovani koji su vidjeli svijet, koji osim što su svijet vidjeli sa njim i komuniciraju, ljudi koji mogu diktirati neke trendove, ljudi koji su samopouzdani, koji su samozadovoljni koji ne padaju u priglupe depresije zbog dnevne politike, ljudi koji nemaju balkanske navike (daj mi malu kafu u veliku šolju i daj mi marlboro light, i daj njima šta će..)..

- Projekat: Neka konteporarna kunsthale koja će se njegovati i koja će godišnje dovoditi barem 1000 "freakova" iz cijeloga svijeta;
- Projekat: Novi novinarski pristupi, multimedijalni eksperimenti (dovoditi novinare iz skandinavije - tamo umiru od dosade);
- Projekat: Gotov fantastičan dokumentovani projekat. Milan Novković i projekat sa hranom prema ideji iz Engleske (guglati);
- Projekat: Samoodrživost workšopovi. Novi pristupi, novi eko pristupi,...

Not even wrong

Not even wrong

Ovo je sjajno! Poslato odmah sinu. Vrabac, hvala, druze.

Prema tome, osnovni uslov razvitka Srbije je uklanjanje postojecih barijera u domenu slobode kretanja, i to moze uciniti jedino i iskljucivo EU.

Da to je osnovni uslov i osnovni zakon kapitalizma, dakle kretanje faktora na tržištu (roba, kapital, radna snaga). U Eu prva dva faktora su mobilna dok je radna snaga manje mobilna, i to je veliki EU problem. Prema neokenzijancima, po Blanšaru npr., bi Grci i Španci trebali da idu u Njemačku da naprave ekvivalent. To se ne dešava i slobodno se može reći da su to market failures.

Po meni, veći uslov razvitka Srbije je priliv radne snage nego što je to migracija. WoW kakav bi to multiplikator za Srbiju bio, recimo ode jedan gastajbajter i gruva devize iz inostranstva a uđu dva mlada perspektivna radnika iz trećeg svijeta, recimo dva Kosovara.

Hvala za knjigu, pokušaću da nabavim i Poor Economics koju si takođe spominjao.

vrabac_u_steni

martin_krpan

U ovoj situaciji srpskom društvu treba generator razvoja. Generator bi moglo biti bilo šta što može pokrenuti bilo kakve procese odozdo prema gore i što se može održati na srednjoročnom nivou. Pokretanje procesa odozgo prema dole je potpuno uzaludan posao i takav proces se može održati, ako i to, samo na kratkoročnom nivou. Svjedoci smo ovih dana opet jednog procesa top-down u vidu Vučićeve politike koja će, podrazumijeva se, nestati na srednjoročnom nivou. Da bi se takav proces vodio treba ekstremno puno energije i resursa a rezultati su mizerni. Koliko galame, koliko energije, koliko obećanja/unošenja u kamere proizvodi Vučić i njegova ekipa a kada ta galama splasne, ugasiće se i proces. Drugi primjer je možda još prozaičniji: Đinđić. Veoma jak generator procesa, ekstremno elokventan i pametan, školovan, priznat, a pokazalo se da je potpuno promašio metodologiju. Krenuo je da mijenja mentalitet. Išao je po zabitima, trulim prašnjavim fabrikama, selendrama i objašnjavao da ljudi ne treba da budu prljavi nego čisti, da stakla na prozorima fabrika treba da budu zamjenjena, ne shvatajuči da time narušava individualnu slobodu ljudi. Ljudi imaju pravo da budu prljavi i krezubi i ja se za zube srpskog građanstva ne bih previše brinuo.

Pa ko su onda generatori? Pa recimo mnogo ljudi i sa bloga. Progresivni ljudi koji mogu ponuditi društvu neke nove perspektive, poglede, životne pristupe, ljudi koji su školovani koji su vidjeli svijet, koji osim što su svijet vidjeli sa njim i komuniciraju, ljudi koji mogu diktirati neke trendove, ljudi koji su samopouzdani, koji su samozadovoljni koji ne padaju u priglupe depresije zbog dnevne politike, ljudi koji nemaju balkanske navike (daj mi malu kafu u veliku šolju i daj mi marlboro light, i daj njima šta će..)..

- Projekat: Neka konteporarna kunsthale koja će se njegovati i koja će godišnje dovoditi barem 1000 "freakova" iz cijeloga svijeta;
- Projekat: Novi novinarski pristupi, multimedijalni eksperimenti (dovoditi novinare iz skandinavije - tamo umiru od dosade);
- Projekat: Gotov fantastičan dokumentovani projekat. Milan Novković i projekat sa hranom prema ideji iz Engleske (guglati);
- Projekat: Samoodrživost workšopovi. Novi pristupi, novi eko pristupi,...

Not even wrong

E ovakvih mislioca je po Srbiji ko pljeve.

Po meni, veći uslov razvitka Srbije je priliv radne snage nego što je to migracija. WoW kakav bi to multiplikator za Srbiju bio, recimo ode jedan gastajbajter i gruva devize iz inostranstva a uđu dva mlada perspektivna radnika iz trećeg svijeta, recimo dva Kosovara.

To mozda, ali u nekoj dalekoj perspektivi. Kad smo kod nesmetane migracije, ja mislim da je ona moga, da je EU to htela, da resi problem Kosova i Srbije za 24 sata. Samo su mogli da kazu: Evo, otvaramo granice, mozete da radite i zivite gde i kad hocete, ali samo i iskljucivo sa pasosima SRJ.

Srbima su mogli da daju uslov da citava procedura izdavanja pasosa mora proci organizovano i u najboljem redu, i Siptari bi plebiscitarno odabrali Srbiju kao svoju drzavu.

Ovako si napravio 2 trule drzave od kojih nijedna ne valja, napravio presedane koje svaka budala na svetu moze da koristi za svoje planove. Recju, glupost.

E ovakvih mislioca je po Srbiji ko pljeve.

Mislilaca?

Po meni, veći uslov razvitka Srbije je priliv radne snage nego što je to migracija. WoW kakav bi to multiplikator za Srbiju bio, recimo ode jedan gastajbajter i gruva devize iz inostranstva a uđu dva mlada perspektivna radnika iz trećeg svijeta, recimo dva Kosovara.

Pada mi na pamet, a ko ih je sprecavao da dodju da rade pre 99? Bila mozda granica?

martin_krpan
U ovoj situaciji srpskom društvu treba generator razvoja. Generator bi moglo biti bilo šta što može pokrenuti bilo kakve procese odozdo prema gore (...) . Pokretanje procesa odozgo prema dole je potpuno uzaludan posao

Daj primer jedne zemlje gde je ovo ovako izvedeno, msm odozdo na gore? Japan, Koreja, Singapur? USA, GB, Kanada? Igde? Pa ako nigde nije uspelo sto bi uspelo u Srbiji keve ti?

Odatle,

Not even wrong

martin_krpan

U ovoj situaciji srpskom društvu treba generator razvoja. Generator bi moglo biti bilo šta što može pokrenuti bilo kakve procese odozdo prema gore i što se može održati na srednjoročnom nivou. Pokretanje procesa odozgo prema dole je potpuno uzaludan posao i takav proces se može održati, ako i to, samo na kratkoročnom nivou. Svjedoci smo ovih dana opet jednog procesa top-down u vidu Vučićeve politike koja će, podrazumijeva se, nestati na srednjoročnom nivou. Da bi se takav proces vodio treba ekstremno puno energije i resursa a rezultati su mizerni. Koliko galame, koliko energije, koliko obećanja/unošenja u kamere proizvodi Vučić i njegova ekipa a kada ta galama splasne, ugasiće se i proces. Drugi primjer je možda još prozaičniji: Đinđić. Veoma jak generator procesa, ekstremno elokventan i pametan, školovan, priznat, a pokazalo se da je potpuno promašio metodologiju. Krenuo je da mijenja mentalitet. Išao je po zabitima, trulim prašnjavim fabrikama, selendrama i objašnjavao da ljudi ne treba da budu prljavi nego čisti, da stakla na prozorima fabrika treba da budu zamjenjena, ne shvatajuči da time narušava individualnu slobodu ljudi. Ljudi imaju pravo da budu prljavi i krezubi i ja se za zube srpskog građanstva ne bih previše brinuo.

Pa ko su onda generatori? Pa recimo mnogo ljudi i sa bloga. Progresivni ljudi koji mogu ponuditi društvu neke nove perspektive, poglede, životne pristupe, ljudi koji su školovani koji su vidjeli svijet, koji osim što su svijet vidjeli sa njim i komuniciraju, ljudi koji mogu diktirati neke trendove, ljudi koji su samopouzdani, koji su samozadovoljni koji ne padaju u priglupe depresije zbog dnevne politike, ljudi koji nemaju balkanske navike (daj mi malu kafu u veliku šolju i daj mi marlboro light, i daj njima šta će..)..

- Projekat: Neka konteporarna kunsthale koja će se njegovati i koja će godišnje dovoditi barem 1000 "freakova" iz cijeloga svijeta;
- Projekat: Novi novinarski pristupi, multimedijalni eksperimenti (dovoditi novinare iz skandinavije - tamo umiru od dosade);
- Projekat: Gotov fantastičan dokumentovani projekat. Milan Novković i projekat sa hranom prema ideji iz Engleske (guglati);
- Projekat: Samoodrživost workšopovi. Novi pristupi, novi eko pristupi,...

E, riki martine, brate shvati me, priznaj da sedis na nekom drustvenom fakultetu, tipa sociologija u Zenici a skoro si zavrsio fax pa se jos uvek lozis. Jer sve ovo pokazuje fundamentalno nerazumevanje stvarnog zivota (otud mislim da sedis na faksu), povrsnost i fascinaciju velikim recima a malim resenjima "sa trafike". To ili ti je Filip M. cale. Jer ovo su ideje ravne geniju jednog Filipa Mladenovica. Ovo pa corbadzinica. Jer ako nam multimedijalni eksperimenti ne pomognu i "novi pristupi", ja ne znam sta ce. Novi pristupi i samoodrzivost wokrshopovi. Sunac ti poljubim, haleluja!

Kad pogledas po Evropi, koja zemlja je napravila najveci skok? Poljska. Zasto? Svakako ne zbog zatucanog katolicanstva, nego zbog toga sto su svoju nezaposlenost mogli nesmetano da izvezu u UK, Nemacku i Holandiju. Evo, i Rumunija je na pragu da ponovi poljski poduhvat.

..gde su ih inace docekali (ko sto Rumune sad cekaju)
rasirenih ruku.

dali76

Kazu da je odlazak obrazovanih ljudi mozda najveca tragedija/posledica ,prvo vladavine Milosevicevog rezima,a posle produzavanje statusa quo/tranzicije.
Kad se govori o Hrvatskoj, mnogi isticu da je jeddna od negativnih posledica EU masovni odlazak lekara I obrazovanog medicinskog osoblja u drugwe zemlje EU.
Nije nikakva novost da je nivo obrazovanih ljudi usko povezan sa stvarima kao sto je opstojnost i kvalitet srednje klase, gradjanski aktivizam, otpor demagogiji ili jeftinom populizmu.
Iz ugla gore proverljivih cinjenica smatrati da je sloboda kretanja uslov da Se Srbija razvije, deluje, hm, neobicno.
Ali, ta premisa po kojoj je (glavni)uslov razvitka vazdda u rukama nekog drugog sem Srba, u ovom slucaju u rukama EU, jeste prilicno rasprostranjena ,ali i govori o problemu kog je Martin pominjao u oba svoja bloga.

Ovo je, zapravo, jedna velika fama. Nigde i nikada u svetu nije dokazano da su nivo obrazovanosti i stopa ekonomskog razvoja nekog drustva pozitivno korelisani. Nivo obrazovanja svakako utice na kvalitet zivota pripadnika nekog drustva, ali uopste ne dovodi ni do kakvog ekonomskog napretka. Recimo, zemlje poput Tajvana, Juzne Koreje, pa i Japana i Kine su svoj najveci procvat dozivljavale kad su imali izuzetno visoke stope nepismenosti (ne duguje li Kina svoj razvoj upravo jeftinoj radnoj snazi koja sa sela dolazi u grad i koja je spremna da radi za bilo koju nadnicu i pod bilo kojim uslovima?). Tek kasnije je kod njih poceo da se znacajno dize kvalitet obrazovanja, ali tada su i stope razvoja znacajno smanjene. Isto vazi i za Ameriku: ona je najvece stope rasta imala upravo u vreme kad je imala najmanji % visokoobrazovane radne snage. Svajcarska, na primer, vec decenijama ima najmanji % univerzitetskog uptakea stanovnistva od OECD zemalja- to joj ni najmanje ne smeta da isti taj broj godina bude ubedljivo najbogatija zemlja na svetu.

Kad covek pogleda, to je dosta logicno. Kako produktivnosti drustva doprinosi neki istoricar, lingvista, ili neki liberal art major? Kao sto rekoh, obrazovanje svakako oplemenjuje, doprinosi poboljsanju kvaliteta i punoce zivota (mada ne nuzno), ali sigurno ne doprinosi ekonomskom razvitku. Za napredak ekonomije su bitne neke druge stvari, ali skolovanje svakako nije medju njima.

dali76

Kazu da je odlazak obrazovanih ljudi mozda najveca tragedija/posledica ,prvo vladavine Milosevicevog rezima,a posle produzavanje statusa quo/tranzicije.
Kad se govori o Hrvatskoj, mnogi isticu da je jeddna od negativnih posledica EU masovni odlazak lekara I obrazovanog medicinskog osoblja u drugwe zemlje EU.
Nije nikakva novost da je nivo obrazovanih ljudi usko povezan sa stvarima kao sto je opstojnost i kvalitet srednje klase, gradjanski aktivizam, otpor demagogiji ili jeftinom populizmu.
Iz ugla gore proverljivih cinjenica smatrati da je sloboda kretanja uslov da Se Srbija razvije, deluje, hm, neobicno.
Ali, ta premisa po kojoj je (glavni)uslov razvitka vazdda u rukama nekog drugog sem Srba, u ovom slucaju u rukama EU, jeste prilicno rasprostranjena ,ali i govori o problemu kog je Martin pominjao u oba svoja bloga.

Та идеја одласка квалитетног, стручно образованог људског капитала (и одумирања Србије, због чега сваку годину отпочињемо са 0,5% мање БДПа, овај мањак је инхерентан нашем систему) као једног од узрока пропадања Србије недовољно се овде разуме. Спомињао сам овде примере како су моји другари грађевинци добили неке тендере за велика подзиђивања у Црној Гори, брда су кренула да клизају, па су подигли 10-15 људи из пензије како би имао ко да одради посао. Причају ми сад, поводом могућне изградње метроа, да иако су они радили као подизвођачи у Русији, овде нема никог стручног да тако нешто изведе. (Чеси радили.)

Рађена су нека истраживања која утврђују корелацију образовања и економске успешности: The role of Higher Education (HE) in improving economic growth and competitiveness is widely acknowledged. This analysis suggests that the accumulation of graduate skills contributed on average 0.1-0.7 percentage points per annum to average labour productivity growth over the period 1994-2005. The lowest contributions were found in Germany, with relatively high contributions in Japan, the UK, Sweden and Spain. In the case of the UK this reflects both the strong expansion of graduate qualifications over the sample period and the relatively high premium paid to graduates. И такод даље бла-бла-бла... Но, да не гњавим: питање је врсте образовања које су нуди и његове темељности, и те рупетине у српском студенту и ученику су огромне, особито са урашавањем система деведесетих. Ја сам доживео да једна владина битна агенција нема човека да направи ваљан концепт ексел табела како би неких 70.000 привредних субјеката било статистички обрађивано из године у годину.

Ствари нису једноставне нити једнообразне: начелно се, на светском нивоу, сматра да је веза између високог образовања и економског раста доказана, како каже онај чланак, мада ипак има оних који у то не верују. Наравно, поставља се питања квалитета тог образовања и његове профилизације -- колико буљуци незапослених историчара уметности (узгред, одувек катедра најлепших девојака и жена) могу Србији да ичим допринесу. Такође, у корејском чуду не малу улогу одиграло је образовање, пише у свој књизи Bad Samaritans: The Myth of Free Trade and the Secret History of Capitalism Ha-Joon Chang, да би нову фазу те еволуције, његову первертираност, исписао у овом сјајном чланку: South Korea's economic reforms – a recipe for unhappiness. Чланак је must read и показује накарадне последице једног успешног економског и образовног система.

Како год било, сводити све на једну идеју -- образовање, технологија, покретљивост, војна моћ итд. итсл. -- и не разумети да у економији ствари нису једнозначне и увек уклопиве у инжињерске и математичке формуле, делује ми непаметно.

П.Н.
Ево овде целе књиге: BAD SAMARITANS. Сјајно штиво.

Kao sto rekoh, obrazovanje svakako oplemenjuje, doprinosi poboljsanju kvaliteta i punoce zivota (mada ne nuzno), ali sigurno ne doprinosi ekonomskom razvitku. Za napredak ekonomije su bitne neke druge stvari, ali skolovanje svakako nije medju njima.

Ne bih se složio. U periodu brzog rasta sve je u redu što si gore pisao. Tada je privreda u fazi kopiranja proizvoda razvijenijih, kao što je Japan kopirao SAD, a SAD Evropu pre toga ili sad Kina sve žive. Međutim u fazi kada se masovna industrijska proizvodnja usporava, na primer zato što su neki siromašniji sada konkurentniji sa jeftinom radnom snagom a ti počinješ da brineš i o ekologiji i standardu i ljudskim pravima, i kada dođe vreme za inovacije i kada od imitatora postaješ stvaralac, onda obrazovanje postaje čak osnovni fakotr daljeg razvoja.

Međutim u fazi kada se masovna industrijska proizvodnja usporava, na primer zato što su neki siromašniji sada konkurentniji sa jeftinom radnom snagom a ti počinješ da brineš i o ekologiji i standardu i ljudskim pravima, i kada dođe vreme za inovacije i kada od imitatora postaješ stvaralac, onda obrazovanje postaje čak osnovni fakotr daljeg razvoja.

2008. smo videli (i danas jos uvek zivimo) kako se ta faza zavrsava. Onako kako jedino moze, u dugovima. Uspesne inovacije su retkost, niti rastu na grani niti ih je moguce naruciti. Prema tome niskoproduktivne, i uslovljavaju nizak rast ekonomije. I upravo to i jeste osnovni problem modernih "razvijenih" ekonomija. USA ekonomija, na primer, da bi se samo keep up sa svojim rastom stanovnistva, morala bi svakog meseca da doda oko 300K radnih mesta. U trenutnoj ekonomskoj situaciji velikim uspehom se smatra i slavi se kad se dobaci do 200K. Lep je iPhone i uspesan, ali nedovoljan za tako veliku ekonomiju. Nesavrseni smo kao posmatraci, lako nas zasenjuju ekstremi a previse lako gubimo iz vida veliku sliku.

Za efikasnu ekonomiju koja bi brzo da raste su potrebne dve stvari: da ljudi mogu lako povezuju u efikasne enterprises, tj visokoproduktivne entitete (znaci, suprotno drugom popularnom mitu, mnogo malih preduzetnika nije dobro za ekonomiju; u siromasnim africkim zemljama i Indiji, skoro polovina stanovnistva su preduzetnici i skoro svako ima corner shop) i efikasan zakon o stecaju. Sve drugo je magla, ukljucujuci i pricu o magicnom dejstvu obrazovanja.

Da zakljucim svoje ucesce na ovom blogu: cini mi se da je, bez obzira na sve druge stvari, sloboda kretanja kljucna za progres i napredak drustva. Lako je kenjati iz Kanade, Nemacke ili USA kako Srbija treba da cisti ulice, kako ljudi treba ovo ili ono, i pri tome olako gubiti iz vida da je progres te Kanade, Nemacke odnosno USA upravo baziran na toj slobodi ljudi da biraju gde ce i kako ziveti i raditi. Voleo bih da vidim sta bi bilo od te Amerika kad bi nekome iz Vajominga zabranio da se preseli u Njujork, LA ili Cikago, ili kad bi nekom iz Kalifornije zabranio da se seli u Teksas. U stvari, znam sta bi bilo: bio bi Detroit. Jer Detroit je upravo nastanjen ljudima koji iz ekonomskih i rasnih razloga ne mogu da biraju svoje mesto boravka. Rezultat? Pa, vidite sami.

Princi hvala ti do imbecilnosti na ovom doprinosu. Totalni eye opener.

svarog

Kao sto rekoh, obrazovanje svakako oplemenjuje, doprinosi poboljsanju kvaliteta i punoce zivota (mada ne nuzno), ali sigurno ne doprinosi ekonomskom razvitku. Za napredak ekonomije su bitne neke druge stvari, ali skolovanje svakako nije medju njima.

Ne bih se složio. U periodu brzog rasta sve je u redu što si gore pisao. Tada je privreda u fazi kopiranja proizvoda razvijenijih, kao što je Japan kopirao SAD, a SAD Evropu pre toga ili sad Kina sve žive. Međutim u fazi kada se masovna industrijska proizvodnja usporava, na primer zato što su neki siromašniji sada konkurentniji sa jeftinom radnom snagom a ti počinješ da brineš i o ekologiji i standardu i ljudskim pravima, i kada dođe vreme za inovacije i kada od imitatora postaješ stvaralac, onda obrazovanje postaje čak osnovni fakotr daljeg razvoja.

Sjajan komentar Svarog, i ne samo ovaj. Veliki doprinos za blog

Recimo, zemlje poput Tajvana, Juzne Koreje, pa i Japana i Kine su svoj najveci procvat dozivljavale kad su imali izuzetno visoke stope nepismenosti (ne duguje li Kina svoj razvoj upravo jeftinoj radnoj snazi koja sa sela dolazi u grad i koja je spremna da radi za bilo koju nadnicu i pod bilo kojim uslovima?).Svajcarska, na primer, vec decenijama ima najmanji % univerzitetskog uptakea stanovnistva od OECD zemalja- to joj ni najmanje ne smeta da isti taj broj godina bude ubedljivo najbogatija zemlja na svetu.

Pogledati komentar svaroga. Ne može se u 2015. godini primjenjivati formula razvoja iz 50-ih, primarni, sekundarni sektor...a da ne govorim o tome da Kina nije razvijena zemlja HDI 0,699. Kada vidim ekonomiste po Srbiji da guraju primarni sektor, meni se povraća. Hrana se u razvijenom svijetu uništava i baca.

Razvijeni svijet traži opcije za eco samoodrživost, za postmaterijalistički razvoj. To što garagani iz Indije prelaze sa taćki na skutere nije nikakav dokaz ni za šta, gola statistika. Srbija se ne bi smjela porediti sa ekstremno kolektivističkim društvima. Srbija ima mogućnost da bukvalno anticipira svjetske trendove i da bude zahvalna što je industralizacija zaobišla.

Naravno tu se otvaraju novi problemi sa kojima se Srbija suočava:
- Nerazumijevanje trendova;
- Pogrešne premise: Priroda = tradicija; Kusturica & CO. Nešto pokušavaju ali nisu emancipatorski procesi - dakle nisu održivi;...

To što garagani iz Indije prelaze sa taćki na skutere nije nikakav dokaz ni za šta, gola statistika.

Ni to što si ti (polu)pismen nije dokaz da nisi samo humanoid. Čuj, garagani?!

Čuj, garagani?!

najcesce mladi pripadnik romske nacije, ali i mladic/decak kojeg je priroda obdarila dobrim fizickim osobinama i zdravljem ali priproprostim i jednostavnim mentalnim zivotom (najcesce dolaze sa sela)

martin_krpan

Čuj, garagani?!

najcesce mladi pripadnik romske nacije, ali i mladic/decak kojeg je priroda obdarila dobrim fizickim osobinama i zdravljem ali priproprostim i jednostavnim mentalnim zivotom (najcesce dolaze sa sela)

Mogao sami da zamislim odakle bogatstvo vokabulara i značena reči koje upotreebljavaš. No nije u neskladu sa opštom slikom i stilom.

princi

Da zakljucim svoje ucesce na ovom blogu: cini mi se da je, bez obzira na sve druge stvari, sloboda kretanja kljucna za progres i napredak drustva. Lako je kenjati iz Kanade, Nemacke ili USA kako Srbija treba da cisti ulice, kako ljudi treba ovo ili ono, i pri tome olako gubiti iz vida da je progres te Kanade, Nemacke odnosno USA upravo baziran na toj slobodi ljudi da biraju gde ce i kako ziveti i raditi. Voleo bih da vidim sta bi bilo od te Amerika kad bi nekome iz Vajominga zabranio da se preseli u Njujork, LA ili Cikago, ili kad bi nekom iz Kalifornije zabranio da se seli u Teksas. U stvari, znam sta bi bilo: bio bi Detroit. Jer Detroit je upravo nastanjen ljudima koji iz ekonomskih i rasnih razloga ne mogu da biraju svoje mesto boravka. Rezultat? Pa, vidite sami.

Siheraški pristup. Kao da kažeš da je gravitacija kljucna za progres i napredak drustva. Za početak ne bi bilo loše da se postavi dijagnoza: "Srbija je socijalno, ekonomsko, političko nerazvijeno društvo". To bi bilo postavljanje onog apsolutnog dna o kojem se diskutovalo (a koje nije determinisano čak ni nakon bombardovanja nego se postavljao diskurs: mi smo ovo, mi smo ono, mi imali pješadiju u WW I i II, i ostale maloumne gluposti) nakon čega bi trebalo započeti proces. Takav proces po defaultu ne bi mogao biti loš.

2008. smo videli (i danas jos uvek zivimo) kako se ta faza zavrsava. Onako kako jedino moze, u dugovima.

Preporuka za čitanje: Tim Jackson, Prosperity Without Growth

E, riki martine, brate shvati me,

Dobićeš bati, dobićeš bati ne neeee.

Kazu da je odlazak obrazovanih ljudi mozda najveca tragedija/posledica ,prvo vladavine Milosevicevog rezima,a posle produzavanje statusa quo/tranzicije.

"Mit dem Arbeitskräftepotential verlor eine zentrale Ressource des ökonomischen Erneuerungsprozesses erheblich an Substanz. Krieg, Zukunftsängste und der unerträglich niedrige Lebensstandard speisten den brain-drain, durch den die jugoslawischen Nachfolgestaaten die kaum zu ersetzende Schicht junger, gebildeter und geschulter Arbeitskräfte einbüßten. Mindestens 250 000 bis 300 000 qualifizierte Erwerbsfähige, vorwiegend Akademiker und technische Intelligenz, verließen zwischen 1991 und 1994 allein die Bundesrepublik Jugoslawien" (Calic 1995, S. 271)

Princi se malo gubi u nekim azijskim modelima razvoja. Manjak socijalnog kapitala = manjak kreativnih dinamičnih procesa.

freehand

To što garagani iz Indije prelaze sa taćki na skutere nije nikakav dokaz ni za šta, gola statistika.

Ni to što si ti (polu)pismen nije dokaz da nisi samo humanoid. Čuj, garagani?!

Sto se ti ovoliko palis na ispravljanje pismenosti kad sam malo-malo gresis? Nije mi jasno.

Apologeta iz Kremne.

tipa sociologija u Zenici

Moguće da uz pomoć blogera "stvara" tekstove za projekte na masters studijama.
Objavi tekst, a onda pokupi za novi projekat komentare koji mu odgovaraju.

Razvijeni svijet traži opcije za eco samoodrživost, za postmaterijalistički razvoj.

Ulebatijebem!