MALI, VELIKI KORAK

Autor: Rodoljub Šabić
Neretko sam govorio o neobičnoj sudbini krivičnih prijava koje je Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti podnosio javnim tužilaštvima. Kažem neobičnoj s obzirom da nijedna od većeg broja tih krivičnih prijava podnetih zbog krivičnog dela iz člana 146. KZ ili zbog drugih krivičnih dela u direktnoj ili indirektnoj vezi sa nedopuštenom obradom ličnih podataka nije nikad dobila očekivani epilog, nije "prerasla" u optužnicu. A pri tom stvar nije bila u tome da poverenik i njegovi saradnici nisu znali da prepoznaju "osnove sumnje", jer nikad ni jedna krivična prijava nije ni odbačena. Sve su imale manje više istu sudbinu - zastarelost.
A ovih dana po prvi put sam dobio jedan tužilački akt kojim se na meritoran način tužilac izjašnjava o poverenikovoj krivičnoj prijavi - prijava je odbačena.
I mada i to izgleda neobično, obradovao sam se.
Krivična prijava bila je podneta protiv policijskog inspektora zbog sumnje da je počinio krivično delo iz čl. 146. st. 3. KZ-a (predviđa da će službeno lice koje podatke o ličnosti koji se obrađuju na osnovu zakona saopšti drugom odnosno upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni kazniti zatvorom do 3 godine). Radilo se dakle o neovlašćenom stavljanju na raspolaganje trećim licima ličnih podataka iz baze MUP-a. Osumnjičeni je prilikom saslušanja, kako stoji u obrazloženju rešenja o odbačaju krivične prijave, izjavio da "želi da se prema njemu primeni načelo oportuniteta" (Oportunitet, za one koji ne znaju, je relativno novi institut u našem krivičnom pravu. Čl. 283 ZKP-a daje tužiocu mogućnost da odloži krivično gonjenje ukoliko se osumnjičeni obaveže da izvrši neku od zakonom predviđenih mera. Ako osumnjičeni to izvrši tužilac odbacuje krivičnu prijavu.). Pa je tužilaštvo, kako dalje stoji u rešenju o odbačaju donelo naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja i naložilo osumnjičenom da u roku od mesec dana uplati novčani iznos od 40.000 dinara na dinarski račun Vlade Republike Srbije sa svrhom uplate - otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave. Osumnjičeni je uplatio navedeni iznos, pa je tužilac doneo odluku o odbačaju krivične prijave.

Ovaj "odbačaj" krivične prijave je mali korak, koračić na dugom, mučnom putu. Ali istovremeno on je ipak nešto vrlo vredno, s obzirom da smo na to "morali" čekati godinama. On je, prvi put od strane tužilaštva, potvrda jedne notorne činjenice - ne mogu se baze podataka građana, ustrojene zakonom u određene svrhe, tretirati kao "Alajbegova slama." Ne mogu službena lica te baze koristiti za to da bi činili usluge sebi, prijateljima, kumovima, privatnim detektivima, Kurti i Murti... I pritom je, naravno, nebitno da li to čine "prijateljski" ili na lukrativnoj osnovi.

Rešenje o odbačaju prosledio sam MUP-u sa zahtevom da o sadržini upoznaju sve organizacione jedinice. O toj sadržini moraće ubuduće da razmišlja svaki nesavesni policijski službenik. Sada prvi put suočen s činjenicom da nedopuštena obrada ličnih podataka ipak ima "cenu". Ovaj put to je bilo 40.000 dinara u humanitarne svrhe, sledeći put ta cena može, zapravo mora biti neprijatnija.