Tesla vs. Drzava, round 2

Опет Тесла на дневном реду, опет храм. Коме год није још увек јасно да се Српска православна црква у свом пуном капацитету укључила у политички живот у Србији, још увек није касно да отвори очи. Некакав меморандум који је потписао патријарх лично, градоначелник плагијатор и министарка из ресора који нема везе са темом је из неког разлога битан и како преноси Б92 "мораће да буде узет у обзир" приликом разматрања ове невероватне иницијативе од стране специјалне комисије чији је састав још невероватнији! Чуђењу нема краја. Е по том меморадуму се наставља са инсистирањем да се посмртни остаци Николе Тесле изместе у порту храма Св. Саве и поред жестоког противљења јавности. Механизам много пута виђен: направиш потпуно небитан документ, укључиш звучна имена као ауторе, насловиш документ још звучније и онда искористиш тај документ да замаскираш процедуралну бесмисленост своје иницијативе. Механизам није за потценити иако би се људи од струке најслађе насмејали на такве покушаје. Но смеху нема места, по том рецепту је наука затрована гомилом шодера од радова, који су на извол'те разним докторандима у покушају да исеку кривине на путу до докторске титуле. Ту титулу онда опет употребе како би њихово име биле звучније и како би њихове одлуке добијале на тежини. У друштву са развијеним институцијама ово не би прошло, или би пролазило местимично. Нема флагрантнијег примера који указује да је то код нас пре мејнстрим него инцидент, него случај Миће Мегатренда и свега што се из његових лажних диплома изродило. 

Но да не заборавимо мученог Теслу. У овој великој шеми он се управо користи као једно од тих звучних имена уз Св. Саву и Карађорђа да се направи својеврсни Срболенд на Врачару те да се у тоталу направи нека монументална слика о неком монументалном народу. Главна атракција би ипак био сам храм, који би доминирао целом композицијом у коју је још укључена и којој је пригодно подређена и народна библиотека, употребно гледано, вероватно најбитнији објекат (али да не цепидлачимо). Како смо већ раније чули од представника власти, то би доказало да је Тесла био Србин (?!!!), а истовремено би доказало да је Србија имала Теслу (а није). Сваки туриста се има довести на тај плато и ту има да му се покаже сва величина српског народа и државе. Нема везе што библиотека баца књиге, што је Карађорђа убио кум (српска традиција, како би то вероватно Дачић објаснио), што Тесла од Србије никад није добио ништа што би могао да угради у свој планетарни успех, а као круна величине те и такве Србије био би монументални храм који је изградила у византијском стилу јер свој није имала (уствари јесте, Моравски стил је аутохтоно српски стил, само што није подложан за мегаломанисање, штета).  Елем, страхујем да ће се једног дана ту појавити и пехар са Вимблдона, а ако потраје ова власт можда и ушати пехар лиге шампиона... бррр. У реду је бити мали, у реду је не бити велики, па имати својих 5 минута. 

Време је да се погледамо у очи и да ставимо за тренутак у страну поделе на верујуће и неверујуће и да признамо да смо грађани државе коју воде шовинисти и то право у кичерај, као у старом добром средњем веку. Ко не верује, нек погледа Николићево објашњење новинарима у УН о томе како су Срби населили најлепши и најбољи део планете и да се у њој рађају најлепши и најбољи људи које после дарујемо целом свету. Не волим поређења са Хитлером, али мислим да ни он није био тако експлицитан по питању супериорности аријеваца, макар у својим првим годинама на власти. Тај човек је толико пута већ нанео штету држави Србији својим изјавама, и толико је већ урушио институцију председника државе да је то већ сад на половини мандата немерљиво. Мерљиво је у можда једино у Вучићима [1Vu]  али то је већ друга прича, далеко сложенијег механизма чији су точкићи доктори плагијатори, медији, по потреби црква, па чак и међународне институције и дипломате. 

Ајмо опет назад на Теслу. Рехабилитација Тесле  је узела маха и у Америци. Можемо чак причати о некој "Теслиној победи над Едисоном", сто година закаснелој додуше. Робне марке са Теслиним именом, обнављање његове лабораторије у Варденклифу од стране ентузијаста са крајњим циљем да се изгради музеј великом генију. треба рећи да је ова група веома свесна Теслиног српског порекла и да та чињенице данас није ни случајно угрожена. Није да Тесла нема музеј и споменике по Америци, вероватно мало више него у Србији, али опет, тамо је оставио много дубљи професионални траг, много пре него што је Америка постала омрзнута, док је још била земља снова. Није да их нема ни у Србији. Можда се може причати о адекватнијем месту и простору за Музеј Николе Тесле, што у сваком случају има више смисла него пуко премештање посмртних остатака. Једно је суштина одавања почасти Тесли, а друго је само форма, само испразан гест, те отуда и подлога за кич. 

И онда још и уплитање цркве у то питање као врхунац целе кич представе. То је опет део шире слике на којој се јасно види установљавање цркве као неке кровне институције за заштиту културе и наслеђа једне модерне државе. Јер не може се другачије објаснити укључивање цркве у ту комисију, а искључивање министарства културе и образовања који се нигде експлицитно не помињу. Да кажем, није ми чудно да црква жели и да гребе да се укључи у тај процес, чудно ми је да јој државни органи у томе излазе у сусрет. Па ко не би хтео Теслу у свом дворишту, ко не би хтео да присвоји Теслу као свог члана, макар и постхумно. У свом популистичком флерту са најутицајнијом црквом на својој територији, држава би да поклони Теслу као букет цвећа. То је само корак од прихватања православља као државне религије. То је корак од замене РХМЗ молебаном за кишу. Можда звучи као карикирање, али и Тома Николић као председник је звучало као неслана шала пре две ипо године, те у том смислу хоћу да укажем на негативан тренд.

Да се оградим: ово нема везе са темом религија/атеизам. Иако интимно мислим да би човечанству било боље без религија, оштро сам против забрана идеологија и идеја. Узајамна толеранција и те муње.