Šta je dobro, šta nam treba? (*)

Ove godine sam se u blogovima baš bavio Grčkom – ne računajući ovaj, samo 2014-e sam objavio već šest tekstova o jednoj od mojih omiljenih destinacija, pa evo i završnog. Imam nekoliko putnih vodiča za Grčku, uključujući dva izdanja Lonely Planeta s deset godina razmaka, dovoljno da primetim da greške iz ranijeg izdanja ne samo da nisu, već i neće ispraviti. Ipak, putujući/letujući po Grčkoj, uvek mi je nedostajao specijalizovani ptičarski vodič. Desilo mi se jednom da sam bio u blizini odličnog područja za ptičarenje, kroz koje sam samo prošišao, videvši usput belonokte vetruške i ništa drugo, jer sam na internetu pronašao svega par rečenica o tom području, a bio sam taman toliko udaljen od njega da me od nasumičnog lutanja odbije cena goriva.

Ptičarski vodič koji bi pokrivao Grčku nije postojao. Znao sam za lokalne vodiče, npr, A Birdwatching Guide to Lesvos by Steve Dudley. Postoji i dvadesetak godina staro izdanje Finding Birds in Greece by Dave Gosney (1993), čiji naslov skriva činjenicu da obrađuje samo severnu Grčku, za koju postoji znatno novije izdanje Birdwatching in Northern Greece – a site guide by Steve Mills (2011, drugo izdanje). Istini za volju, usled više padavina i više zelenila na severu, istočna Makedonija i Trakija zaista nude raznovrsnija staništa i najdužu listu ptica, no, ja sam želeo vodič koji bi pokrivao čitavu zemlju i dao mi mogućnost da sam izaberem koja me regija više privlači.

I proletos je Helensko ornitološko društvo objavilo Birding in Greece, koji možete kupiti kao papirno izdanje, instalirati ga besplatno na svoj smartfon ili online brstiti kompletan pdf knjige.

Birding in Greece je raskošno, full colour izdanje koje na 240 strana opisuje 33 odabrana područja za ptičarenje raštrkana po čitavoj zemlji (npr. jezero Kerkini). Završava se checklistom 449 vrsta zabeleženih u Grčkoj, te kontaktima upravljača raznih zaštićenih područja koja su u knjizi prikazana.

Svako poglavlje počinje minijaturnom mapom zemlje, koliko da prikaže u kom se delu to područje nalazi, praćenom mapom u boji na naspramnoj strani. U tekstu je posebno izdvojen status zaštite (IBA, nacionalni park, itd), pristup (nažalost, u pravilu samo od Atine, a ne i od Soluna), te najbolji period za ptičarenje, a u zasebnoj tabeli izdvojene su najzanimvljivije vrste područja. Kako su na mapi označena mesta vredna za duže zadržavanje i osmatranje, tekstualni opis vas potom vodi od jednog do drugog, upozoravajući vas kojim staništima da posvetite pažnju i koje vrste tu možete očekivati. Zaključujući na osnovu područja s kojima imam iskustva, utisci su mi da je tekst veoma informativan, a da autori znaju o čemu govore.

Ali, jesam li već pomenuo da je knjiga veoma raskošna? Obiluje lepim fotografijama ptica, a mnoge vrste su prikazane i na nekoliko različitih fotografija raspoređenih po područjima za koje su one karakteristične. Razumem da je tako bogato ilustrovana knjiga lepša, ali, da li je i korisnija?

Ptičari većinom znaju kako ptice izgledaju, ali ono što ne znaju jeste kakav je reljef i vegetacija nekog područja, te kakva staništa nudi? Koliko sam video, niti jedna jedina slika ma gde u knjizi to ne ilustruje. Nigde niti jednog pejsaža da vam neko od opisanih područja i približi.

Na strani 60, opisujući predloženu rutu, autor kaže [prevod albicilla]: “Ako ste ptičar ili fotograf, pustite da svetlost odluči za vas [tj. kuda dalje]”. Tu sam se zamislio. Osim posmatrača ptica i fotografa ptica i prirode, ko bi drugi uopšte koristio ovakvu knjigu? Možda nisam dovoljno maštovit, ali mi baš niko treći ne pada na um.

Dalje kaže: “Ako niste [ni ptičar, ni fotograf] držite desno jer mi je lakše da vam tu rutu opišem”.  Jasno je da je nekad praktično nemoguće objasniti kako da sledite tragove točkova koji polako nestaju u prašini, ali, tome služe mape! Mnoga poglavlja se bave prilično prostranim područjima, pa ipak, nezavisno od veličine područja, svuda postoji samo ta jedna karta. Za manje područja, ona je sasvim jasna, ali za veća, ona je uvod u vaše buduće lutanje i gubljenje. Umesto da jednu vrstu ptica predstave drugom ili već trećom lepom fotografijom, kud i kamo bi korisnije bilo da su u neka poglavlja umetnuli dodatnu mapu ili dve, da vizuelno prikažu ono što reči ne mogu.

Jedino rešenje koje mi se nameće jeste da pre puta proučite i odštampate Google mapu i Google Earth satelitske snimke, pa na njima označite lokacije i putiće, ili da pokušate da se na terenu služite GPS-om (ali, moja iskustva su da vam GPS mape svakako neće prikazivati lokalne puteljke  prepune ptica). Godinama već putujem s laptopom, a sanjam priliku da ga ostavim kod kuće i odem na digitalnu detoksikaciju. Nesumnjivo jeste korisno prethodne večeri proučiti Google Earth područja u koje ćete se ujutru zaputiti, ali to je ne samo kilogram i po tereta više, već i povremena provera e-maila, Facebooka ili bloga... i ponovo niste pobegli od kompjutera i interneta!

Da sažmem utiske, tekst jeste veoma informativan, ali je grafička oprema podbacila – lepa, ali nedovoljno korisna. Ipak mi je drago što sam kupio knjigu – znam da ću je s uživanjem koristiti. Predugo sam, kao i brojni evropski prirodnjaci, čekao na ovo izdanje.

Birding in Greece – Travel Guide to birdwatching sites in Greece (2014, 2nd edition) by Chris Vlachos, Roula Trigou & Lefteris Stavrakas. Hellenic Ornithological Society/BirdLife Greece, Athens. ISBN 978-960-6861-24-6

(*) A naslov... Ako pokušavamo da Srbiju posetiocima predstavimo kao zemlju očuvane prirode, upravo nam jedan ovakav vodič (na engleskom, pre svega) nedostaje.