Kako devojka zaista izgleda?

Jukie

Ona ima belu fasciklu koja joj viri iz torbe i zaklanja taj deo tela, zar ne?

Predrag Brajovic

Одговор на питање је једноставан: када девојку нико не гледа она не из-гледа.
И то уопште.
И тачка.

Saša Zorkić

... stvari postoje samo dok ih opažamo.

ili, ako devojku svi gledaju ali niko je ne vidi, onda to znaci da tu nesto nije u redu

Meni je ovo interesantno u kontekstu priča kvantnih fizičara. Mi ne samo da nismo sigurni gde je u datom trenutku elektron, nego nismo sigurni ni kako izgleda jedna jabuka, audi ili ova devojka (mada mogu da nam se jako sviđaju svo troje).

Saša Zorkić

Jinks,
Ovo je zanimljivo, ali samo još više komplikuje čitav problem. Jer, nas interesuje kako devojka (ili bilo šta drugo ) izgleda sama po sebi, a ne kako je mi vidimo.

tetkino

Drugi primer u teškoćama analize boja preko jezika nalazimo u istraživanju klasičnih filologa Lazarus Gajgera (1871) i Hugo Magnusa, predvođenih Gladstonom (1809-1898) koji se istraživali kako su antički Grci percipirali boje.[1] Po njihovim tumačenjima klasični Grci su bili slepi za boje i ova tvrdnja je postulirana kao jedna vrsta biološke anomalije ili defekta, sa zaključkom da se hromatski vid kako ga poznajemo danas razvio tek u poslednjih nekoliko stotina godina.[2] Gladston je zasnovao svoju hipotezu na evolucionističkoj paradigmi i tradiciji Čarsa Darvina i Lemarka.[3] Da ironija bude veća baš u to vreme (XIX vek) otkriva se da je klasična prošlost bila daleko od bezbojne i ahromatske, raznim pronalascima grčke bojene plastike i arhitekture. Ovo otkriće je izvršilo dosta veliki „udar“ i sama pomisao da je grčka umetnost bila bojena, u visokom neoklasicizmu pedeset godina ranije je bila nezamisliva.



[1] John Gage, Colour and Meaning, Isto, str.12

[2]Robert E. Meclaury, Calina V. Paramei, Don Dedrick, Antropology of color, John Benjamins Publishing Company, Amsterdam, 2007, str.107

[3] John Gage, Colour and Culture, Isto, str.11

Rim će za razliku od Grka pod mimezisom podrazumevati podražavanje prirode baš onakve kakva jeste, često nesavršena a ponekad i ružna. Plinije ističe da su antički slikari svoju paletu najčešće bazirali na četiri boje: baloj, žutoj, crvenoj i crnoj; osim u slučajevima mozaika koji će dolaskom sa Istoka sa sobom doneti svetliju paletu, više plavih i zelenih tonova, koji će obeležiti paleohrišćansku umetnost. Ova plinijevska umetnička paleta od četiri boje i njena veza sa prirodnim elementima najviše se temelji na ranoj Grčkoj filozofiji, dok je stvarna slikarska paleta bila mnogo kompleksnija.

I ovde možemo opaziti odustvo plave boje u paleti, što nam se iz sadašnje perspektive, za jedan narod potekao sa obala „plavog mora“ čini nemoguće. Daleko od toga da Grci nisu koristili ili videli plavu uopšte, kako se dugo spekulisalo u naučnim krugovima koji su svoje tvrdnje bazirali isključivo na jednostranom lingvističkom pristupu, te su nepostojanje jedinstvenog pojma za plavo kako ga poznajemo danas izjednačavali sa biološkom (ne)mogućnošću antičkog čoveka da vidi ovu boju. Odgovor na odustvo ovog pojma ali ne i same boje nalazimo u simbolizmu, ideologiji kao i odustvu ove boje u okruženju (prirodnih izvora za dobijanje plavih pigmenata).

I ovde možemo opaziti odustvo plave boje u paleti, što nam se iz sadašnje perspektive, za jedan narod potekao sa obala „plavog mora“ čini nemoguće.

jinks

I ovde možemo opaziti odustvo plave boje u paleti, što nam se iz sadašnje perspektive, za jedan narod potekao sa obala „plavog mora“ čini nemoguće.

Fragment minojskog zidnog slikarstva (nadam se da plava boja nije naknadno doslikana :)

...dok je stvarna slikarska paleta bila mnogo kompleksnija.

jinks

Verujem da su je koristili, nije problem u tome.

Pomenuo sam doslikavanje pošto se čini kao da je po današnjem Knososu dosta toga naknadno prebojeno ... mislim, po tamošnjim zidovima deluje kao da najviše i ima upravo plave i crvene boje ... i sve izgledaju relativno sveže.

Što naravno ne mora da znači da ni originalna boja nije bila upravo ta.

Dugo se smatralo da antičkoj umetnosti dugujemo sve sem boja. Sve do XVIII veka ona će biti poimana kao bezbojna, monohromatska, lišena svake ekspresije i oličena u formi. Na ovoj „bezbojnoj“ antičkoj kulturi nići će celokupno zapadnoevropsko slikarstvo i arhitektura; gde će renesansa biti začetak vrtoglavog uticaja monohromatske klasične antike, dok će vrhunac biti dosegnut u doba neoklasicizma. Ipak, donekle je tačno da antička Grčka nije bila „strasni obožavalac“ boja koliko je to bila Persija, što vidimo i na čestom korišćenju termina „vavilonci“ kao sinonima za mnogoobojenost (poiklos).[1] Veličanje atinske jednostavnosti naspram Persijske raskošnosti plod je reakcije na decenijske pretnje od strane Persijskog carstva kao i reakcija na potrošnju bogate azijske robe od strane mnogih bogatih Atinjana, te se veličanje i korišćenje sjajnih i jakih boja pripisuje najviše istočnjačkom uticaju. Boje, dekorativni materijali i blistavo ornamentalno nasleđe, stizali su trgovačkim putevima preko Rodosa, Kipra i Krita, noseći sa sobom i motive stilizovanih životinja, intenzivne kontraste boja, isprepletena čudovišta i ornamentalni ukras.[2]

[1] Robert Finlay, Weaving the Rainbow, Isto, str.419

[2] H.W. Janson, Opšta istorija umetnosti, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1982, str.90

Ipak, donekle je tačno da antička Grčka nije bila „strasni obožavalac“ boja koliko je to bila Persija, što vidimo i na čestom korišćenju termina „vavilonci“ kao sinonima za mnogoobojenost (poiklos).[1]

Veličanje atinske jednostavnosti naspram Persijske raskošnosti plod je reakcije na decenijske pretnje od strane Persijskog carstva kao i reakcija na potrošnju bogate azijske robe od strane mnogih bogatih Atinjana, te se veličanje i korišćenje sjajnih i jakih boja pripisuje najviše istočnjačkom uticaju.

medjutim92

.. premršavo.

Мени се чини да то није девојка, већ њен дводимензионални приказ, који изгледа лепо и ведро.

stefan.hauzer

Мени се чини да то није девојка, већ њен дводимензионални приказ, који изгледа лепо и ведро.

i ja kažem! ovo je devojka :

Dakle (redosled nebitan):
Kim Deal

stefan.hauzer

imaš poentu ;sve najbolje stvari dolaze u tri.

džordan
pipen
rodman

topić
bolić
rakočević

edit: odjednom razmišljam i da li je umesto rakočevića,trebao da ide jovo stanojević? ali onda se setim da je posle igrao za partizan,pa ne mogu...

stefan.hauzer

inače,te sezone smo pobedili sami sebe u finalu; tj. fmp.

Kolega, daleko od toga da se ne slažem sa Vama, ali bih Vas ipak dopunio, u pitanju je Sveto Trojstvo devojaka sa bas gitarama.

Dakle (redosled nebitan):

Kim Deal
Kim Gordon
Tina Weymouth

docsumann

a Kira??

misim svirati basss u Black Flagu-u ... neprocjenjivo

znaš, onda bih morao da tražim neki drugi izraz, na primer umesto "svetog trojstva" da budu "četiri jahačice apokalipse".

topić
bolić
rakočević

blogovatelj

topić
bolić
rakočević

Pa ti sad uporedi ovo sa

Đorđević
Danilović
Rebrača

Zakivamo vas, tu dileme nema.

Brkić
Tomašević
Drobnjak

stefan.hauzer

Brkić
Tomašević
Drobnjak

drobnjak pre miće berića?

Mića Berić je te sezone otišao u Italiju, zato ste i uzeli titulu.

stefan.hauzer

Mića Berić je te sezone otišao u Italiju, zato ste i uzeli titulu.

misliš,španiju? taukeramika

Saša Zorkić

Možda ništa ne postoji

Inače, ako sam dobro shvatio, Rasel nije jako impresioniran Dekartovim: Mislim, dakle postojim, jer, kaže, da Dekart nigde ne dokazuje da je "mislima potreban mislilac". Prema tome, i dalje postojanje nismo dokazali.

Saša Zorkić

pa i nije potrtebno dokazati da mislilac postoji. postojanje misli je takođe postojanje.

Pa da, ali Dekart nije dokazao postojanje misli

Šta je to svest? Svest o čemu? Šta je osvešćeni čovek? Sve su to meni nejasni pojmovi, a verujem da o njima ne postoji jasna saglasnost u filozofiji i nauci.

Takođe, nisam siguran da shvatam pravilno šta u rečenici: „ja sam mišljenja da je svijest starija od osvješćenog čovjeka.“ znači reč „starija“.

Zapravo mislim da su neki pojmovi nedokazivi

2. Pretpostavljam da se pre ili kasnije u ozbiljnim razgovorima o fundamentalinim pitanjima uvek dođe do metafizike.

Koliko filozofa – toliko filozofija.

Danas je problem što ih imamo izobilje, pa zato ne stižemo da pročitamo i pogledamo sve što je interesantno.