- да кошто је, ние , било би друкчије , сентенцом (домоега), све чешће затичем себе како присетима, од има томе, замршеним к’о фракталне криве приступам, док се рекреирам међу врбама ижбуњастим растињем, обалом левом дунава каскајући, здравља ради , све рушевнијег .лаки кас ми ваљда помогне да се нагомиланост присета у садржајима сивих ћелиа растресе и онда у виду причице крозмозак севне ,ко и ова ,уосталом. отудје.
. . . ома до месарови, нисокакнам , станово је драган счијим се очувом глишом, коие уплинари бијо ноћни чувар одбезобразни, стриц ми се брања ,књиговезац, баш дружијо бијо, мисим тачние, цуго жестину, која и је и дотукла животно обојицу .мир им.e ти месарови имали гоцу усвојеницу, јер мајстор, коњина поизгледу, није мого да напунпа јованкуму па усвојили једно одсестринијој седморо.та гоца, свилена по изгледу, сећам се само је играла нанеку музику јој углави па инас децу то маамило, а највећма поменутог драгана и да сад недужим њи обое уписаше ( и богме завршише) балецку школу и кад смо им се ми исписници опредељивали за студие њи обое се запослише у балецком асамблу новосацког Позоришта. утом унаш Град дошо 1 битан француски балетан оког се ома драган окачијо и миц помиц ували тај странац језик драгану и све би то било орајт да су данашња времена него то се дешавало пре више одповека, па и самићете закључити да није било у складу са нашим тадањим соц.прегнућима о међуполним односима и њи двое (загрљени) запалише у немачку те заиграше у неком балету ханбурга или цвишенбаха, јебемлига, небитно.после се причало да је драган приженијо једну клару што је имала мелез близанце напунпане од неког у пролазу америчког солдата са службом уевропи, јер се сажалијо на сиротицу, код чије је тетке хелге у поткровљу станово с оним поменутим французом, кои је у међувремену урусију зарад балета очо и тамо игро захваљујући свом анорексичном изгледу Белог и Црног лабуда,показујући своју способност трансформације карактера и изражаја на сцени.
наравно за те улоге оцспаво је претходно скореографом.чуо је драган,причала гоца, да је француз убрзо од шизофремије у глави инфициран одлепијо начисто иунеком дому тамо окончо бијо, заборављен .драган је опет на једној проби тако изврно ногу да је морао балет да заборави и отада у радњи женине тетке био трговац бакалинске робе, а обоје пасторчади балету привео. никад ние долазио натраг,овамо.
гоца пак, балетанка се пропрцала жестоко била кад је почела да привређује независно од месарови па је ови зарад бруке одјебаше искуће а она се усели ома прекопута нуз библиотеку код воје пензионера, самца склоног балету, иначе позоришном инвентару, јер се швалеро са њиовом кројачицом амалијом , диванило се, шареном морално, а коју смо ми млади из комшилука у пролазујој онако безобразно кибицовали као. у ретким каснијим сусретимами са гоцом сећам се да је помињала како је госн воја често помињо француза ( након што је чуо за његове улоге у балету лабудово језеро у русији) те да је штета по наш балет што није овде потрајо и присећао се како је Он , ко млад , тридесетих година, у паризу гледо филм la mort du cygne са глумицом miоm slavenskоm ,једном од највећих балетних уметница, која је црног лабуда глумила.одрадила је гоца свој балетски стаж коректно, ние се удавала, госн воја јој је преписао стан у којем је она после њега давала часове балета деци . сретнемо се, ретко.
е сад, поменута амалија. кодње је и моја мати шила па навраћала ова и коднас накафу те се јако, иако у средњим ж. годинама, занимала за јогу јер ме затекла једном како дубим чловећки натераси сјајима испаднутими ишорца. чак сам јој и неке асане показиво и једном приликом,ал' не ширите, кад сам однео неки материн костим на преправку ,било предвече , ја баш пошо најогу па бијо онако удоњој тренерки и мајици само, а она у бадемантилу отуширана исчекивала госн воју (ваљда), понуди ме да уђем, а не сврата да јој указујем шта треба на костиму да поради. учини ми се то мамљивим. понуди она кафу - не хвала, - добро онда чај, пристадох и док сам јој предавао костим опајах полунамерно јој преко дојки .она ко да је то чекала, апи она мене шаком заодоздо, заврши костим на поду , а ја кад је већ бал, померих неко стооче са средине собе па се доватисмо на пироцком ћилиму, те вијугамаму, провозах ја газдарицу по патосу док се несабисмо уз 1 креденац који је потом подуго звецко својом стакларијом изнутрашњом. сећам се, похвали ми јеборад - благо твојој девојки. е сад дали су све кројачице таке (тада биле) или само амалија би расположена . . . недорек ми оста . присет такође.после госн воје , амалија већ у годинама, болешљива,вратила се у бачко село одакле је,а стан овдашњи је издавала студентима ,чух то од клавирштимера јосипа кад сам ишо да га намамим да унукунам петроф пианино тоналитетно упристоји , има томе, бијо раштиман баш. становали су врата до врата. . .