Budućnost| Društvo| Ekologija

blog za nurudina, i tasu, i tasu:)

AlexDunja RSS / 20.12.2014. u 18:02

svaki put kad čujem ovog čoveka, pomislim
kako  najjednostavnije stvari ljudima
ipak neumitno izmiču.
jejts na kraju je genijalan,
skoro mi je suze naterao na oči.
ako niste pogledali ovaj ted do sada,
pogledajte, svi vi koje zanima obrazovanje.


a ministra verbića bih vezala za stolicu,
tventifor sevn, dok ne nauči napamet a sa razumevanjem
svaku pojedinačnu reč.
svet se promenio odavno, a mi našu decu
maltretiramo obrazovnim sistemom iz devetnaestog veka.



Komentari (34)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

niccolo niccolo 20:15 20.12.2014

Recimo

dok ne nauči napamet a sa razumevanjem
svaku pojedinačnu reč.
svet se promenio odavno, a mi našu decu
maltretiramo obrazovnim sistemom iz devetnaestog veka.

učenja napamet
tyson tyson 20:16 20.12.2014

Škola i učenje

Kakva koincidencija, baš sinoć slučajno pogledah ovo:





tyson tyson 20:24 20.12.2014

Re: Škola i učenje

tyson
Kakva koincidencija, baš sinoć slučajno pogledah ovo:

Ceo predavanje (bez animacije ):





disident79 disident79 01:32 22.12.2014

Re: Škola i učenje

Par parafraziranih(prevedenih) poruka koje sam zapisao sa konferencije "Eduaction in digital era" 11. decembar 2014.

- "Uspeh obrazovanja počiva na nastavnicima"
- "Prelaz sa obrazovanja baziranog na tekstu, na obrazovanje bazirano na slikama(multimediji)"
- Nastavnci više cene materijale za učenje koje su kreirali nastavnici u odnosu na "kupovne-profesionalno kreirane" materijale
- Učiti druge(biti nastavnik) nije nuklerana fizika(rocket science), teže je od toga.
- Svrha školovanja- Omogućiti učenicima da razumeju svet oko sebe, i talente koje u sebi poseduju.
-Uloga nastavnika nije samo da prenese znanje(nauči) već i da bude "trener" -"coach", iliti "life coach"

Par interesantnih podataka

- Južna afrika i Brazil ulažu preko 6% BDP u obrazovanje što je više od proseka EU
- 19% nastavnika u EU smatra da je njihovo zanimanje pravilno cenjeno
- Veliki broj nastavnika napušta obrazovanje u prvih 5 godina rada
- 96% dekana smatra da njihove institucije parvilno pripremaju studente za svet rada, 14% svežih diplomaca se slaže, 12% "bussiness leaders" se slaže da novi diplomci poseduju veštine koje su im potrebne.
- 3 miliona mladih je nezaposleno u EU danas
- U narednih 10 godina biće 1 milijarda novih mladih u svetu za koje iz današnje perspektive ne postoje radna mesta(za oko 300 miliona se vidi zaposlenje).
-EU planira da svaka učionica u svakoj školi u EU do 2020 ima pristup širokopojasnom internetu
-Pristup internetu skuplji u siromašnijim zemljama(apsolutno skuplji $/Mb)
tasadebeli tasadebeli 06:51 22.12.2014

Re: Škola i učenje

disident79


Са свим овим "порукама" бих могао мање или више да се сложим... (Нарочито са оном о БДП. На Куби издвајање је 13%, према неким подацима. Зато вероватно између осталог имају, рецимо, много боље здравство него у неким другим, званично развијенијим, земљама. Код нас је издвајање 4,5%.)

Али због ове поруке

- "Prelaz sa obrazovanja baziranog na tekstu, na obrazovanje bazirano na slikama(multimediji)"


бих се "свађао" на тој конференцији.

Зашто бисмо ум човека враћали у фазу пећинских сличица?

Зар 5000 година историје писма (барем оне познате историје) не значи ништа?

Дакле, не базирано на сличицама, него са равноправном заступљеношћу и слике и текста.

Не треба "подилазити простоти". Последице таквог подилажења сличицама можемо да видимо већ сада када велики број и старијих и млађих не може више да састави смислену целовиту реченицу и да изрази своје мисли (о осећањима и да не говоримо) зато што "размишља" у сличицама.
disident79 disident79 11:58 22.12.2014

Re: Škola i učenje

Дакле, не базирано на сличицама, него са равноправном заступљеношћу и слике и текста.


Pa tako nekako sam i ja razumeo poruku.

Treba uzeti sa rezervom moje prevode - interpretacije poruka koje su izneli različiti govornici. Zato sam i dodao slika(multimeidija) - image based, multimedija je između ostalog i nelinerani(linkovani) tekst. Da ne bih ja pogrešno interpretirao, bio je i livestream, a ima sada i da se pogleda, ako te ne mrzi. U pitanju je Sir David Puttnam(Chariots of fire), možda i najbolji govornik na celoj konferenciji evo LINK na 51:20 počinje, ili klikneš dole na početak njegove prezentacije(plavo).

Inače kvalitetan tekst(priča) storyteling se smatra veštinom bez premca dobrog predavača. Same slike, video ili muzika ne mogu ni blizu ono što može dobar pripovedač.
a_jovicic a_jovicic 02:49 23.12.2014

Re: Škola i učenje

tasadebeli

- "Prelaz sa obrazovanja baziranog na tekstu, na obrazovanje bazirano na slikama(multimediji)"

бих се "свађао" на тој конференцији.

Зашто бисмо ум човека враћали у фазу пећинских сличица?

Зар 5000 година историје писма (барем оне познате историје) не значи ништа?

Дакле, не базирано на сличицама, него са равноправном заступљеношћу и слике и текста.

Не треба "подилазити простоти". Последице таквог подилажења сличицама можемо да видимо већ сада када велики број и старијих и млађих не може више да састави смислену целовиту реченицу и да изрази своје мисли (о осећањима и да не говоримо) зато што "размишља" у сличицама.

Multimedijalni sadržaji nisu samo "sličice" ... tu je i zvuk ... a i interakcija.

A ni sva pisma nisu bazirana samo na alfabetu

Caka je u ljudskim čulima ... a i u tipovima ljudi. Neki su vizuelni, drugi auditivni, trećima više leži čitanje a neki moraju da "opipaju" to što uče. Uterati ih sve u kalup pisane reči može od njih da stvori formalno obrazovane osobe ali neki od njih u tom procesu izgube kreativnost.

E tu je multimedija "novotarija" koja svakom može da pruži ono što mu najviše odgovara a sa druge strane da mu predstavi i one ostale oblike.

Zar nije bolje npr. da se istorija izučava kroz prikaz celokupnog ljudskog stvaralaštva u nekom periodu nego kroz mehaničku prezentaciju godina? ... pa bude kombinacija značajnih dogadjaja, likovnih, muzičkih i književnih dela upakovana na takav način da učenika kasnije asocira po onome što mu najviše odgovara. Ili biologija kroz virtuelni mikroskop ... ili interaktivnu anatomiju. Pa geografija kroz let po zemljinoj "lopti" uz iskakanje "slojeva" koji predstavljaju demografske ili proizvodne preseke regiona u koji "slećemo".

Nametanjem samo teksta, sve to se prepušta jedino sposobnostima jedinke da neke stvari "vizuelizuje" ili "čuje" u svojoj glavi ... a nisu svi podjednako sposobni da to urade (a pogotovo disleksične osobe kojih i nije tako malo na ovoj planeti)
tasadebeli tasadebeli 06:28 23.12.2014

Re: Škola i učenje

disident79

Pa tako nekako sam i ja razumeo poruku.


a_jovicic

Caka je u ljudskim čulima ...

pa bude kombinacija značajnih dogadjaja, likovnih, muzičkih i književnih dela upakovana na takav način da učenika kasnije asocira po onome što mu najviše odgovara.




То, то!

Nametanjem samo teksta, sve to se prepušta jedino sposobnostima jedinke da neke stvari "vizuelizuje" ili "čuje" u svojoj glavi ...


А не, никако само текст.

Ја не волим лепу књижевност... Зато и предајем српски.

Она порука конференције ("базирано" ) ми је зазвучала превише заслепљена "прогресом". Са таквим "слепцима" се често сударам у свом послу.

Зашто би информатичка револуција била обавезна да прегази оне две претходне револуције, писмо и штампу. Некако сам више за еволуцију...

П.С. - А знам да нису ни сва писма алфабетска. Зато и не не могу сви рецепти у образовању бити унифицирани.

У кинеском писму, рецимо, имаш један знак за жену. Али када ставиш два иста таква знака један до другог, то онда значи свађа.

Код нас када напишеш два пута узастопце жена жена, то онда значи... Ма нека тумачи свако по својој потреби шта то значи, не бих да ме узимају на зуб...
mirelarado mirelarado 09:03 23.12.2014

Re: Škola i učenje

Код нас када напишеш два пута узастопце жена жена, то онда значи...



a_jovicic a_jovicic 10:50 23.12.2014

Re: Škola i učenje

mirelarado
Код нас када напишеш два пута узастопце жена жена, то онда значи...

Voglio una donna


Genijalni Felini
a_jovicic a_jovicic 10:57 23.12.2014

Re: Škola i učenje

tasadebeli
Ја не волим лепу књижевност... Зато и предајем српски.

Nego kad smo već kod "maternjih" jezika ... imam i za vas "novotarije" ... TG gramatika Čomskog! To 'em što gramatiku može da opiše vizuelno, 'em može da pomogne u komparativnoj analizi raznih jezika. Dal' je nekom palo na pamet da to ubaci makar i kao lekciju u plan i program?
tasadebeli tasadebeli 20:23 23.12.2014

Re: Škola i učenje

a_jovicic
tasadebeli
Ја не волим лепу књижевност... Зато и предајем српски.

Nego kad smo već kod "maternjih" jezika ... imam i za vas "novotarije" ... TG gramatika Čomskog! To 'em što gramatiku može da opiše vizuelno, 'em može da pomogne u komparativnoj analizi raznih jezika. Dal' je nekom palo na pamet da to ubaci makar i kao lekciju u plan i program?


Одавно, одавно...

Био сам студент када су моји професори, Љубомир Поповић и Живојин Станојчић, правили познату "жуту граматику" (имала је жуте корице), тј. граматику која се и данас користи у средњим школама и гимназијама и у којој је Поповић у синтакси реченице покушао да примени нешто од трансфорационо-генеративне граматике Чомског (и његових пратилаца). Зато могу да кажем да сам и ја "учествовао" у прављењу те граматике јер су наши професори, Поповић нарочито, на вежбама и предавањима често расправљали са нама студентима о проблемима који се ту јављају.

У исто то време сам за своју душу ишао на предавања Ранка Бугарског из енглеске синтаксе на којима се Чомски увелико примењивао, па сам могао упоређујући моделе да схватим основне проблеме који се ту јављају.

Трансформационо-генеративна граматика се не може преносити на друге језике из енглеског, а да при томе из основа не мењаш Чомскијеве моделе. Рецимо, у енглеском постоји строго утврђен ред речи у реченици (субјекат, па предикат, па објекат; или редослед онога што ми зовемо прилошке одредбе - време, место, начин). А у српском то није случај.

Због тих проблема у примени ТГ на српску синтаксу, Поповић и Станојчић су прихватили један "хибридни" приступ изради те граматике у којој је, заправо, сачувано оно што је Стевановић урадио као српску граматику још пре 50 година (капитална и по својој целовитости и свеобухватности још увек непревазиђена граматика), а онда у појединим сегментима постоје покушаји увођења ТГ у српску граматику.

Зато је та "жута граматика" Поповића и Станојчића годинама пеглана да би се дошло до некаквог целовитог система у којем неће зјапити велике рупе. А колико чујем, ни данас професори гимназија и средњих школа (барем они који уопште и раде граматику на часовима јер их већина ради само књижевност) кукумавче због тог уџбеника и муку муче са њим.

Рецимо, да би колико-толико објаснио систем српске синтаксе, Поповић је често уводио нове термине које и професорима и ђаима звуче као неке караконџуле и прибојавају их се (нпр. синтагме са бројевима 2, 3 и 4 - паукалне синтагме), па је та граматика наишла на велико одбијање и бојкот у средњим школама.


А и ТГ се пре бави заправо Језиком (са великим Ј) као општељудском способношћу, па зато тек понеки модел из ТГ може да се примени и у енглеској синтакси. Па кад још узмеш у обзир разлику између енглеског и српског, јасно ти је зашто је то изузетно тежак подухват. Поштујем моје професоре, Поповића и Станојчића, који се нису уплашили тог покушаја, него су се храбро ухватили са тим да се рву годинама (нарочито Поповић због синтаксе реченице) и баш сам захвалан што сам био у могућности да пратим настајање једне такве граматике и све проблеме који иду уз то.


А када је у питању визуелизација граматике, све ово горе што ти написах не значи да ми не можемо да користимо неке "сличице" за исказе које нам је Чомски понудио. Али само сличице, а не читав модел јер нам не значи пуно у учењу српске граматике, поготово не на нивоу основне и средње школе.

Рецимо, моји клинци још у петом разреду науче да реченице:

Пера једе торту.

и

Ја читам књигу.

на табли приказујемо као: S + P + O;

Па затим:

Дао сам књигу брату. P + O (pravi) + O (nepravi).

И тако их са тим "сличицама" које сам "позајмио" од Чомског полако водим ка старијим разредима и синтакси, синтагмама, врстама независних односа и зависних реченица у сложеним реченицама итд. итд.

Уосталом, и ја сам то тако "видим" у глави још од млађих разреда основне школе када је у питању језик... И Језик.

Ето, удавих те, али то би ти био некакав покушај одговора на твоје питање о ТГ Чомског и српској граматици. Имај у виду да се ТГ не примењује у потпуности ни у учењу енглеског језика као матерњег језика.

ТГ је само један од многих лингвистичких логичко-метафоричких научних модела током историје људских идеја у покушајима да се схвати језик као општељудско својство (Језик, са великим Ј), а и он је као и сви до сада нецеловит и са рупама. И никако није замишљен да се на практичан начин олакша учење граматике матерњег језика. Може се искористити тек понешто. Што се мене тиче, за мој рад са клинцима и то је довољно.


П.С. - Рекох ти лепо к'о човеку да не волим лепу књижевност... Види шта си сад направио! Кол'ки коментар, сунце му жарко, стварно к'о чаршаф!
tasadebeli tasadebeli 20:37 23.12.2014

Re: Škola i učenje

mirelarado



Мирела, треба разумети Теа... Четрдесет две му је године...


a_jovicic a_jovicic 01:09 24.12.2014

Re: Škola i učenje

tasadebeli
...
ТГ је само један од многих лингвистичких логичко-метафоричких научних модела током историје људских идеја у покушајима да се схвати језик као општељудско својство (Језик, са великим Ј), а и он је као и сви до сада нецеловит и са рупама. И никако није замишљен да се на практичан начин олакша учење граматике матерњег језика. Може се искористити тек понешто. Што се мене тиче, за мој рад са клинцима и то је довољно.

П.С. - Рекох ти лепо к'о човеку да не волим лепу књижевност... Види шта си сад направио! Кол'ки коментар, сунце му жарко, стварно к'о чаршаф!


Joooj 'de bi meni bio kraj da sam za TGG čuo u osnovnoj školi ... Možda bih i manje pričao Tarzan-English u pojedinim situacijama.

Mo'š misliti moje oduševljenje na fakultetu kada sam čuo da se rečenice ne sastoje od slova ili reči nego od sintagmi. A sve to na fakultetu koji čak nije ni jezički, iz predmeta koji je bio reda-radi (tipa "Engleski za inženjere" ). Posle sam se ubio da nadjem tu knjigu ("Gramatika i um", Nolitovo izdanje u ediciji onih belih, malih knjiga ... dal' beše biblioteka "Sazveždja" ) ... I na kraju je i nadjoh u nekoj od knjižara u "Knezu" (koje naravno više ne postoje). Na žalost, počeo sam da je čitam u neko nezgodno vreme, ima tome već 15-tak godina, pa nisam izdržao više od pola (mislim da mi prevod nije nešto "legao" ) ... ali evo zahvaljujući tvom komentaru proradi mi "naučnički crv" tako da idem iz mesta da je pazarim na Amazon-u ... ali u originalu (a Bog da poživi tablete i mobilne ... i Kindle verziju za iste, pa mogu da je nosam svuda sa sobom)

Inače Čomski je time napravio revoluciju pre svega zato što je teorija kibernetska više nego lingvistička ... a ne bi me čudilo da je danas ugradjena u ono Google-tovo "sokoćalo" od translatora ... a verovatno i u one silne grammar checker-e po procesorima teksta. U svakom slučaju, bila mi je vrlo interesantna u fazi životnog razvoja zvanoj "naprženost na veštačku inteligenciju".

Eh ... da nam stanje u društvu nije ovakvo pa da se možda pokrene i neka "revizija" onoga u čemu si i sam učestvovao ... ali ovog puta multidisciplinarna ... i da se još "nahvataju" inženjeri koje bi interesovala striktura živih jezika pa da se možda razradi sistem još više prilagodjen srpskom jeziku ... a onda i neki multimedijalni udžbenik za škole ... ali pusti snovi

Nego idem ja da pazarim knjigu ... nije puno skupa ... 19.20 USD za Kindle izdanje
tasadebeli tasadebeli 01:35 24.12.2014

Re: Škola i učenje

a_jovicic

Eh ... da nam stanje u društvu nije ovakvo pa da se možda pokrene i neka "revizija" onoga u čemu si i sam učestvovao ... ali ovog puta multidisciplinarna ... i da se još "nahvataju" inženjeri koje bi interesovala striktura živih jezika pa da se možda razradi sistem još više prilagodjen srpskom jeziku ...




Био ја код Коруге (Ђуро) у Центру за молекуларне машине, или тако некако се то зове, исправи ме ако грешим, на Машинском још као студент (друга половина осамдесетих).

Ми са лингвистике, па психолози, па машинци, па ЕТФ... И, наравно, као главни у томе ови са ВТИ (сунце ти жарко, сви исти, у истим сивим оделима, са истим актн ташнама и истим брчићима - men in grey . Само ћуте и слушају наша излагања.). Тема нам била "Машине и препознавање говора".

И добро се почело, добри уводни реферати и размена информација о истраживањима на сваком пољу које је везано за тему али онда... Све стаде. После дошао распад СФРЈ, санкције, нема више ВТИ и тако...

Да не кукам, испашће жал за младос'.

Inače Čomski je time napravio revoluciju pre svega zato što je teorija kibernetska više nego lingvistička ...




Војска САД финансирала истраживања на Ем-Ај-Тију још педесетих. Као и ЈНА (тј. ВТИ) код нас ово у Коругином центру...
nask nask 22:02 20.12.2014

And?

a ministra verbića bih vezala za stolicu,
tventifor sevn, dok ne nauči napamet a sa razumevanjem
svaku pojedinačnu reč


I šta onda?
nurudin nurudin 23:54 20.12.2014

Дуња, хвала.

Да, Дуња, само се бојим да није суштина у министру. Прво, много је фукара око њега, па и они да се промене, нисам сигуран да би се ишта помакло.

Дакле, читав систем. Парадигма образовања.

Ономад је дошао ученик који је од августa наставио школовање у Италији. Добио стипендију на две године. Био сам му одељенски старешина, био је један од најбољих. Међутим, није био срећан, јер суштински није био задовољан образовним системом. Разговарали смо дуго. Ученик је све време имао осмех на лицу. Са таквим задовољством je причао о школи, учењу, раду... Ради десет пута више. Ма, како рече -- неупоредиво више. Дневно, често, учи и по 6-7 сати дневно (средња школа је и питању). Међутим, не пада му тешко. Осећа задовољство и радост док стиче нова знања. Пун је планова и вере у боље сутра, своје сутра, али Србију у тој својој будућности не види. Наши ученици нису срећни. Није ствар у оценама, критеријумима, ствар је у читавом систему вредности, а пре свега образовној парадигми.

Хвала још једном, Дуња.

Ево, да прикључим постављеним снимцима још један:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=t4qV0j5l1qo[/youtube]
trala.la trala.la 09:54 21.12.2014

Re: Дуња, хвала.



(samo izbaci s iz https sledeći put)
nurudin nurudin 16:42 21.12.2014

Re: Дуња, хвала.

(samo izbaci s iz https sledeći put)


Хвала. До сад није било проблема са постављањем снимака, не знам шта се дешава ових дана.
tasadebeli tasadebeli 00:32 21.12.2014

Хвала!

Хвала, Дуња!

Нисам до сада слушао ово предавање Кена Робинсона.

Ово су нека размишљања која мене муче откако радим као наставник, а то значи 25 година.

Ма шта откако радим као наставник! Откако сам био ђак! Због судара са суровом стварношћу у образовању из ђачке перспективе нисам ни желео да будем наставник... Све док то нисам буквално случајно почео да радим, па се навукао.

Проблем настаје када нешто покушаш да урадиш по овим питањима о којима говори Кен Робинсон (и Мич Ресник када говори о спутавању урођене креативности код малих људи са поласком у школу) јер процес учења зависи од толико много фактора: окружење (мислим буквално на простор), техничке могућности, узраст детета, породична позадина сваког детета, друштвени услови, линеарност бирократизованог система који ти прописује правила и захтева да их се придржаваш (а онда се ишчуђава зашто се постижу слаби резултати), уџбеници који припадају пре том неком "индустријском" застарелом образовању, затим став друштва у целини према образовању, вредности које медији промовишу и још подоста тога.

Но, боримо се, боримо се. То и јесте ствар за коју се вреди борити. И са сваком мрвицом померања ка нечему бољем, будемо презадовољни. И треба да будемо презадовољни.

Ето, последњи пример ми је моја жена која је недавно са својим ђацима (средњошколцима) почела да ради на Едмоду... Да видиш само колико њих који на оним часовима у школи нису хтели ни да покушају да учествују, на Едмоду одушевљено раде задатке, решавају загонетке, пишу есеје, читају,... Моја драга сад поваздан виси на Едмоду радећи са децом јер за ових пар месеци пријавило јој се преко 90 њених ђака у распону од првог до четвртог разреда средње школе.

Мученици, колико се одушеве само када буде нешто другачије од онога на шта их терају: катедра, клупе, глас са божанских интелектуалних висина звани екс катедра, учења напамет што рече Николо и "да се не чује ни мува у разреду"... Невероватно колико само један мали напор наставника, једна мала идеја, један мали искорак из оног фриз фрејма школе на који сви помислимо када кажемо школа, може да пробуди у деци интересовање и жељу за учењем које и не треба да буде ништа друго него откривање овог предивног света око нас у којем живимо.

Намеравао сам баш сада преко распуста да напишем по коју реч о овоме о чему говори и Кен Робинсон (већ имам и наслов: Једноумна школа = школа једноумља) и да замолим Нурудина да окачи, па да поразговарамо сви ми заинтересовани на ту тему. Можда и искрсну неке нове идеје. Ако ме не буде мрзело, написаћу. (Лењ сам, брате, на писање, радије бих носио џакове него писао, исто као и моји ђаци.)

П.С. - Само да ти кажем, ни ја никада не носим сат. Никада нисам ни осећао потребу за гледањем у ту справу. Осим када сам на часовима јер ипак морам да знам колико времена имамо клинци и ја да спроведемо до краја то што смо започели.

А ето, и то ти је један од фактора од којих зависи процес учења - прописани час од 45 минута. Неким ученицима и наставницима тих 45 минута изгледа као 24 сата, а неким ученицима и наставницима као 5 минута...
nurudin nurudin 01:07 21.12.2014

Re: Хвала!

и да замолим Нурудина да окачи, па да поразговарамо сви ми заинтересовани на ту тему. Можда и искрсну неке нове идеје. Ако ме не буде мрзело, написаћу. (Лењ сам, брате, на писање, радије бих носио џакове него писао, исто као и моји ђаци.)


Тасо, и без молбе си добродошао. Нема шта да молиш, само наредиш.

Тасо, нећеш бити лењ, сигуран сам. :)
iqiqiq iqiqiq 21:06 21.12.2014

Re: Хвала!

прописани час од 45 минута

zacrtano u minut, pa onda kom predmetu dopadne veći fond, dakle dva ili tri puta nedeljno po 45 minuta, negde i blok, dva časa isti predmet zaredom, pa se onda filuje malo ovog malo onog...neko je verovatno ocenio da se deci tako polako puni mozak informacijama... e sad treba dokazati da je 45 minuta optimalno

u nizu tih nekih nelogičnosti, skoro se zapitah,kako to da ako dete u osnovnoj i srednjoj školi "padne" godinu, mora da sluša sve predmete ponovo, bez obzira što je recimo "palo" samo zbog dva ili tri predmeta...dok na fakultetu, može da se prenese u sledeću godinu nekoliko predmeta...te student ne mora da polaže sve ispite iz prethodne nego samo one koje nije mogao ili stigao da položi
zilikaka zilikaka 22:55 21.12.2014

Re: Хвала!

Мученици, колико се одушеве само када буде нешто другачије од онога на шта их терају: катедра, клупе, глас са божанских интелектуалних висина звани екс катедра, учења напамет што рече Николо и "да се не чује ни мува у разреду"... Невероватно колико само један мали напор наставника, једна мала идеја, један мали искорак из оног фриз фрејма школе на који сви помислимо када кажемо школа, може да пробуди у деци интересовање и жељу за учењем које и не треба да буде ништа друго него откривање овог предивног света око нас у којем живимо.


Ja ću se vazda sećati časova kod nekih profesora u poslednje dve godine srednje škole.
Posebno programiranja.
Mislim da smo išli sa fondom od 6 časova nedeljno. Dakle, skoro kao kod učiteljice.
Atmosfera potpuno opuštena. Postavi se zadatak i krećemo. Jedno vreme obično tišina, dok svi nešto petljamo, i onda ko prvi dobije ideju kreće. Uzima kredu i počinje.

Mi ostali dobacujemo, ustajemo, svađamo se,...mahom svi učestvuju i svi zadovoljni.
I nikom ne pada teško što je na času.
filip.maric filip.maric 09:38 21.12.2014

this will revolutionize education

[youtube]www.youtube.com/watch?v=GEmuEWjHr5c[/youtube]

Na ovo sam naišao pre neki dan i većina stvari je baš kao da sam ih sam pisao.
Izdvojio bih sledeći pasus.
"Luckily, the fundamental role of a teacher is not to deliver information. It is
to guide the social process of learning. The job of a teacher is to inspire,
to challenge, to excite their students to want to learn. Yes, they also do
explain and demonstrate and show things, but fundamentally, that is beside the
point. The most important that teacher does is to make every student feel
like they are important. To make them accountable for doing the work of
learning."

Znanje se ne sipa levkom u mozak. Do znanja moramo dolaziti samostalnim naporom i to tokom celog života. Škola samo treba da nas za to motiviše i pripremi. Ni jedno ni drugo nije lako. Verujem da je motivisati učenike u Srbiji teže nego u nekim drugim mestima, jer su im dostupniji primeri u kojima se učenje nije isplatilo, nego oni u kojima se učenje isplatilo (mada i ovih drugih i te kako ima, samo se o njima ne govori). Takođe, planovi i programi su toliko dosadni, da učenici sa jedne strane ne vide nikakvu svrhu toga što uče, a sa druge strane, vrlo brzo se isfrustriraju jer je ono što se od njih traži veoma zahtevno (ili ima previše činjenica, ili su koncepti previše napredni za njihov uzrast i nisu dovoljno dobro ilustrovani i učenici ne mogu da se snađu). Što se pripreme tiče, škola mora da nauči đake da plivaju kroz višak, a ne kroz manjak informacija - ona to još nije shvatila. Fundamenalna veština koju treba razvijati kod učenika je kako da samostalno dolaze do informacija koje im trebaju u zaista moru informacija koje ih okružuju i kako da nauče da kritički pristupe svemu tome i što preciznije procene tačnost i zasnovanost onoga na šta naiđu.
tasadebeli tasadebeli 11:23 21.12.2014

Re: this will revolutionize education

filip.maric


За читав коментар.

Школа мора да постане "шлауф" док се не научи "пливање" у том бесконачном океану информација.

Све ово што си навео јесте добар рецепт за то: програми, селекција информација ("Мање је више!" ), мотивација за учење која није проблем само у Србији него чујем од колегиница и колега широм Европе, САД и Канаде да исту муку муче, затим начин рада наставника (да знаш само колико њих ја познајем који неће без дневника да оду на час /дневник = ауторитет/ и који током читавог часа не мрдну даље од катедре испуштајући одатле свој божански глас и очекујући да онда то клинци запишу и науче напамет... О навођењу ученика да сам открива и обрађује потребне информације ту нема ни говора.)

Навео си праве ствари које су нам потребне.

Само још да нас "надлежни" чују у овом вајкању...
mirelarado mirelarado 11:44 21.12.2014

Re: this will revolutionize education

који током читавог часа не мрдну даље од катедре испуштајући одатле свој божански глас и очекујући да онда то клинци запишу и науче напамет...


Није ни чудо што та деца, када израсту у младе људе, потом и на студијама очекују такву методологију и веома их је тешко мотивисати да активно учествују у настави, без чега нема правог учења.
iqiqiq iqiqiq 21:07 21.12.2014

Re: this will revolutionize education

Само још да нас "надлежни" чују у овом вајкању..

ma oni se baš uopšte ne bave obrazovanjem, to me je zapanjilo kada se jednom prilikom pokušala da popričam sa nekima od njih
Krugolina Borup Krugolina Borup 13:46 21.12.2014

Tri zvezdice

Ovoga čiku Sira prosto obožavam.
I on zapeo Finska pa Finska.
Hvala ti što si skrenula pažnju na novi snimak.
gavrilo1 gavrilo1 14:00 21.12.2014

secam se

Jos iz osnovne pa srednje i malo na faksu nastavnika, profesora koji jesu imali znanje al ko da su ga koristili da bi se takmicili sa ucenicima.
I cini mi se da to prenesu i na ucenike, neki to prihvate neki ne.
I tako znanje predje da koristi za takmicenje kod nekih.
Internet komentari su realno jedna arena gde vijas pobedu.

Mislim da ne postoji beskorisno i zastarelo znanje vec uzaludno.

Znanje bi valjda trebalo da pokrene procese u coveku, da pomera neke licne granice.
A ne da ga ostavi tu Ja sam diplomirani taj i taj a ti si govno.
tasadebeli tasadebeli 15:07 21.12.2014

Re: secam se

mirelarado

Није ни чудо што та деца, када израсту у младе људе, потом и на студијама очекују такву методологију и веома их је тешко мотивисати да активно учествују у настави, без чега нема правог учења.





Krugolina Borup

I on zapeo Finska pa Finska.


Ма није то због Финске, Кру, него због лењости...


gavrilo1

Mislim da ne postoji beskorisno i zastarelo znanje vec uzaludno.

Znanje bi valjda trebalo da pokrene procese u coveku, da pomera neke licne granice.
A ne da ga ostavi tu Ja sam diplomirani taj i taj a ti si govno.




Рекох то већ једном на неком од Нурудинових блогова, 'ебала их диплома!

Упљувах се објашњавајући по зборницама годинама да није најважније шта они знају о свом предмету, него како су и да ли су децу подучили томе.
AlexDunja AlexDunja 15:37 21.12.2014

izvinjavam se

što nisam bila dobra domaćica, nešto mi komp
nije bio u redu...

ja zaista mislim da ministarstvo i
prosvetni saveti u ovoj zemlji guraju prosvetu
u pravcu suprotnom od onog koji je potreban.

uopšte nije čudo da prosvetom niko nije zadovoljan,
ni deca ni roditelji ni učitelji.

iqiqiq iqiqiq 21:24 21.12.2014

Re: izvinjavam se

ja zaista mislim da ministarstvo i
prosvetni saveti u ovoj zemlji guraju prosvetu
u pravcu suprotnom od onog koji je potreban.


apsolutno se slažem, a to je i zbog toga što su jako nadobudni, sede puni taštine sa svojim titulama i neće ni da čuju ni da vide ništa van svog uskog sveta

nisu bolji ni akademici, SANU itd, po principu "posle mene potop" ni na koji način ne pokazuju da iole brinu o mladima, o talentima

samo ministarstvo nema inovativni i proaktivni kadar, to je priča o neuspeloj reformi državne uprave...

tako da je zabrinjavajuće pitanje ko bi se uopšte i bavio modernizacijom obrazovanja i usklađivanjem sa potrebama novih generacija klinaca...ako se time ne bavi nastavni kadar, onda niko drugi i neće , realno gledano

tako da je jako važno da ojačaju veze nastavnog kadra širom Srbije da počnu da sarađuju mimo svoje škole, opštine itd i naravno da neko počne i njih da sluša, najpre njih, sa iskustvom iz prakse iz realnog sveta
tetkino tetkino 18:08 21.12.2014

Туга

То је реч која ми прва дође на памет.
Гледаш их како иду у школу, тераш их да уче, да буду добри, да... - а онда видиш да им се сјај у очима угасио, да их ништа више не интересује, на све ти кажу - то код нас не може, несретни, утупљени, сморени, разочарани - а тек им је 15 година.

И још кад ти објашњавају да је толико и толико реченица потребно за 2 - 3 - 5, да неке интересантне приче прескачу, јер их то неће питати, да напамет бубаче сва острва Јадрана, јер професор географије не дозовљава гледање у карту, да не знају да изведу ни једну формулу, него мисле да су оне богом дане такве какве су, уосталом професорка математике и онако тражи да их знаш напамет, гледаш их како бубаче напамет неке микроскопске организме које је и Бог заборавио, али никад нису видели микроскоп, како ређају ренесансне песнике као опело да читају...

И дође ти да кажеш батали дете, иди напоље, истрчи се, искачи, заљуби се, одљуби се, пати, радуј се, ма живи - све ти је корисније него то што ћеш над бубајући над књигом научити (а поштено говорећи и више ћеш тако нервних ћелија сачувати).


А опет није ти свеједно кад дођу са двојкама. Питаш се поваздан шта ће сутра, како ће?
Бојиш се да их и пустиш не би знали ништа до Ушће, телефизор, фејс...
Шта ће деца, нисмо их бољем научили.

iqiqiq iqiqiq 21:09 21.12.2014

Re: Туга

Гледаш их како иду у школу, тераш их да уче, да буду добри, да... - а онда видиш да им се сјај у очима угасио, да их ништа више не интересује, на све ти кажу - то код нас не може, несретни, утупљени, сморени, разочарани - а тек им је 15 година

imaš li savet kako plivati iako je sve ovo što kažeš tačno

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana